Нисам ја нигде скакао него ти као скакавац када год треба да одговориш на питања.
И ко је имао више битака са усташама шта рече?
Писао је Ђукић 10 година по рату, а писао је и Предавец и то уопште не описује тако.
http://www.pogledi.rs/hrvati-u-cetnicima/
"Лета те 1945. године, када се нашао у Риму, Предавец је чуо како усташе шире вести о потписивању споразума између Драже и Павелића, уз његово посредовање. Зато је 18. јуна послао писмо др Живку Топаловићу, у коме је објаснио шта се тада дешавало. Предавец најпре подсећа на разлоге због којих је била важна веза са Мачеком: прво, то је тражио амерички пуковник Роберт Мекдауел; друго, стигла је вест да су партизани дошли до једног од Мачекових најближих сарадника и очекивало се да ће га сломити; и треће, претпостављало се да ће Немачка ускоро капитулирати а усташе напустити Загреб, у ком случају би комунисти дошли први до Мачека. Како се он налазио у притвору, сматрало се да “није био у могућности да буде правилно обавијештен о ставу Централног националног комитета и генерала Михаиловића (па се) могло очекивати да би прихватио у било којој форми партизанску понуду за сарадњу, што би био тежак, ако не и дефинитиван ударац за националну ствар и Срба и Хрвата и Словенаца“.
Предавец затим описује неуспеле покушаје преласка на хрватску територију марта 1945, а онда наставља:
Прилика се за то (за прелазак – прим. аут) пружила изненада. Петнаестог априла о. год. усташе су у околини Брода изазвале сукоб са одредима ЈВуО, који је имао врло тешке посљедице за домаће становништво. На иницијативу католичког свећеника фра Марка, из једног села код Дубочца, који је понудио своје посредништво, дошло је са мјесним властима до разговора о томе како да се избјегне пролијевање крви и уништавање имовине цивилног становништва, до чега нам је нарочито стало, јер је пријетила опасност да се поново оживи српско-хрватски сукоб на терену, од чега би, наравно, опет само партизани имали користи. У тим разговорима учествовао је и вел. жупан из Брода који сам није био усташки расположен, др Урумовић. Разговарао сам том приликом са њим, између осталога, и о потреби контакта између Д.М. и др Мачека и он ми је обећао да ће настојати да ми ту везу омогући. Од ген. Михаиловића и ЦНК добио сам тада, 16. априла о. год, нове пуномоћи, које сам Вам показао, и вратио се у Брод др Урумовићу, који је у међувремену разговарао са својим познаницима у Загребу и добио од њих обећање да ће ми омогућити да одем до г. др Мачека и да са њим разговарам."
Ево изворе које користи:
1 Албум српских четника генерала Драже Михаиловића у 1.000 слика, трећи том, 252.
2 АВИИ, ЧА, К-299, рег. бр. 3\1.
3 и 4 АВИИ, ЧА, К-299, рег. бр. 3\1.
5 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 12\1.
6 П. Милошевић, Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића 1941-1945, 41, 102.
7 АВИИ, ЧА, К-292, рег. бр. 17\1.
8 П. Милошевић, Равногорска омладина у покрету ђенерала Михаиловића 1941-1945, 199.
9 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2\1.
10 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 2\1.
11 АВИИ, ЧА, К-295, рег. бр. 4\1.
12 Зборник докумената, том 14, књига 2, 890-892.
13, 14 Зборник докумената, том 14, књига 3, 8, 9.
15, 16 Д. Дамјановић, Кроз крв, јауке и сузе, 155-156, 175.
17 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 15\1.
18 АВИИ, ЧА, К-296, рег. бр. 1\1.
19 АВИИ, ЧА, К-296, рег. бр. 5\1.
20 АВИИ, ЧА, К-296, рег. бр. 7\1.
21 АВИИ, ЧА, К-276, рег. бр. 9\1.
22 АВИИ, ЧА, К-151, рег. бр. 32\5-2.
23 Војноисторијски гласник, бр. 1-2 за 2004. годину, 137-159; чланак пуковника В. Иветића “Случај партизанских злочина у логору на Малом Лошињу 1943“.
24 и 25 АВИИ, ЧА, К-293, рег. бр. 5\1.
26 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 21\1.
27 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2\1.
28 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 6\1.
29 АВИИ, ЧА, К-281, рег. бр. 1\1.
30 АВИИ, ЧА, К-301, рег. бр. 7\1.
31 АВИИ, ЧА, К-301, рег. бр. 5\1.
32, 33 Зборник докумената, том 14, књига 4, 430-432, 437.
34 и 35 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 22\1.
36 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 23\1.
37 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 22\1.
38 Изјава Душана Ђукића аутору.
39 ИАН, Фонд Окружни суд Ниш (1947-1970), фасцикла бр. 324, Срески суд у Нишу, р. бр. 178-49 од 4. априла 1949. Записник о проглашењу умрлог Милана Зекавице, сина Милорада и Катарине, лекара из Крагујевца, са станом у Нишу уочи рата.
40 АВИИ, ЧА, К-275, рег. бр. 13\1.
41 АВИИ, ЧА, К-292, рег. бр. 17\1.
42 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 2\1.
43 Младен Ј. Жујовић, Зборник докумената (из заоставштине Младена Ј. Жујовића), књига 4, 71.
44 АВИИ, ЧА, К-277, рег. бр. 1\1.
45 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 22\1.
46 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 24\1.
47 и 48 АВИИ, ЧА, К-297, рег. бр. 25\1.
49 Књижевни лист, 1. децембар 2007.
50 Зборник докумената, том 14, књига 4, 1.111-1.115.
(Из књиге Милослава Самарџића “Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета“, 5. том, Крагујевац, 2010, стране 643-659)
Уосталом ситуација на терену и оно што је Дража радио тада је било скроз супротно од онога што се наводи, он није тражио прелаз преко тада већ распале НДХ већ се враћао у Србију.
О комунистима као терористима смо већ говорили и то је чињеница, то што ти нећеш да прихватиш то је твоја митоманска ствар па о томе нећу више.
Хуска је прелазио код једних и других више пута сам си то постављао па је и то чињеница.
Па то је наслов текста, јер тако и гласи комунистичка пропаганда која се провлачи деценијама о тим догађајима и људима, и Самарџић даље у тексту објашњава шта то у ствари значи и зашто то није сарадња, само што тебе то не интересује па млатиш празну сламу и вадиш неке цитате из текста.
На слици наравно нема четника нити се зна шта представља уопште та фотографија.