da moja zaova, a njegova sestra
divna zena koja se bas namucila u zivotu
borila se sa kancerom pluca i metatazama na jetri i pankreasu
oni su isli pre mesec dana da je vide, a ona je rekla - ovo je poslednji put da se vidimo, bolje odmah da se oprostimo
muza je od kancera jetre sahranila pre par godina i sa njim je prosla sve vec ranije
mnogo mi je zao jer smo se stvarno volele i dok sam bila u braku sa njenim bratom i kad smo se nas dvoje rastali
ljubav i postovanje je bilo obostrano
pricam sa njim i placem kao kisa,,jos on mene smiruje i kaze - svi smo ovde dosli da bi odavde i otisli
a ja mu kazem - ali to je jedina ziva veza koju si imao sa tvojom primarnom porodicom
ona ima dva sina koji imau svoje porodice, ali to je vec neko sledece koleno
sad ga nekako dozivljavam kao siroce
meni je sa svakim gubitkom u zivotu slabila baza na neki nacin i ostajala tuga
i kad sam gubila dede i babe kao detet i kad sam izgubila oca..
to su stvari koje su normalan sastav zivota, ali koje nas ipak izbace iz ravnoteze..na neki nacin trajno
