Za golubove su vezane razne priče, legende, mitovi...
Danima unazad posmatram ih u neobičnom nastojanju da prevare zavese koje ih dele od nesmetanog ulaska u prostoriju.
Posmatram neobičnu igru ptica i pitam se kakva se priča krije u toj igri.
Mašta ima svoje puteve, u njih ne bi trebalo zalaziti.Neke puteve treba ostaviti skrivene.
Osmeh koji mi izmame u suprotnosti je sa negodovanjem na prljav sims čije postojanje zanemarujem da ne kvarim lepotu prizora.
Posebnu lepotu i priču za sebe primetih nakon jedne od olujnih večeri.
Sćućureni, još mokrog perja, spojenih glava, spavala su dva goluba.Za pretpostaviti je, golub i golubica.
Dalje od njih, skriven zidom, stajao je jedan usamljen golub.Taj prizor usamljenog goluba bio je slikovit prikaz reči;
"Osećam se kao pokisao...".
Pokušala sam da te prizore golubova u okrilju noći zabeležim fotografijom.Neuspešno.
Verovatno je razlog za to činjenica da mi je svu pažnju okupirao trenutak.
Trenutak u kojem nam priroda pokazuje svu mudrost života.
Misli odlaze svojim putem.Priče ostaju nenapisane.
...a golub i golubica su odleteli da sviju svoje gnezdo...
...golub samotnjak, on možda negde traži svoje gnezdo, svoju golubicu, svoje sigurno krilo...
...posmatrač ostaje s čudnim osećajem da su ptice doletele iz nekih poznatih daljina...
Pogledajte prilog 1386286
