- Poruka
- 37.740
-
- Popularno:
- Planina Ozren gde su se sreli hajduk...
- Dodik razvlašćen, povučeni svi njegovi...
- Da li je gravitacija nepotrošiva ?
- Lopovi za sedam minuta ukrali nakit iz...
- Da li biste ucinili zeni..
- Maske koje nosimo na društvenim mrežama
- Šta je Dodik uradio za Srbe i za...
- Boni i Klajd
- Da li ste za zaustavljanje rata u...
- Ovo je dokaz hrvatske milenijske...
Pričao mi Vjetar...
- Začetnik teme *pustinjakinja
- Datum pokretanja
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.498
Hvala tebi što nas darivaš svojim stihovima , pažnjom i ljubavljuHvala Ti
Osetimo to i te kako
P.S. ( ne poseži slučajno za kivijem
)
- Poruka
- 37.740
Hvala tebi što nas darivaš svojim stihovima , pažnjom i ljubavlju
Osetimo to i te kako
P.S. ( ne poseži slučajno za kivijem
- Poruka
- 37.740
Ne stoj kraj mog groba i ne pati.
Ja tamo nisam. Ja neću zaspati.
Ja sam hiljadu vetrova sada,
Ja sam sneg što lagano pada.
Ja sam blagi pljusak koji stiže,
Ja sam žitno polje što klasje podiže.
Ja sam u jutarnjem miru,
Ja sam u ljupkom piru
Prelepih ptica što po nebu jezde,
Ja sam sjaj što bacaju zvezde.
Ja sam cvet što latice probi,
Ja sam u tihoj sobi.
Ja sam u ptici, što peva u Sremu,
Ja sam u lepom svemu.
Ne stoj kraj mog groba i ne plači,
Ja umro nisam. Nit’ to išta znači.
- Poruka
- 37.740
- Poruka
- 37.740
Postoje ljudi, moj sine,
koji te ne vole, tako…
Al’ nemoj da te to brine,
ne može voleti svako…
Svejedno da li ih koriš,
ili im daruješ cveće.
Predaš se ili se boriš…
Neki te voleti neće…
Zajedno teku vam dani.
Za isti sto ćete sesti.
Ali ste svetovi strani
koji se ne mogu sresti.
I možeš pružiti ruku,
vaditi srce iz grudi,
priznati patnje i muku…
Neki te ne vole ljudi.
I možeš brod kad im tone
džinovskom snagom ga dići,
opet će da te se klone!
I svom će ostrvu ići…
I zato nastavi dalje.
Neodlučni su slabi…
Gospod ti vetar šalje!
Ne osvrći se i grabi!
Razapni jedra i maštaj.
Pobeđuj metar po metar.
I praštaj. Praštaj im. Praštaj.
Nije im naklonjen vetar!
A kada stigneš do duge
i svet kad pronađeš novi,
nek’ te ne pobede tuge.
Opet ih, opet pozovi…
Nedeljko Popadić
- Poruka
- 86.572
Bila si ruza miris opijan
iz bajke vila dodir carobni
list sto treperi uz vetar ljubavi
muzike zvuk jos ne dosvirani
iz bajke vila dodir carobni
list sto treperi uz vetar ljubavi
muzike zvuk jos ne dosvirani
- Poruka
- 36.307
...dođeš ko vetar
na milimetar,
pa kidaš dušu ,
čupaš korenje.
Dođes ko vetar,
na milimetar,
pa onda odeš i nema te.
na milimetar,
pa kidaš dušu ,
čupaš korenje.
Dođes ko vetar,
na milimetar,
pa onda odeš i nema te.
- Poruka
- 86.572
- Poruka
- 37.740
Bilo i biće
... nekome suza, nekome smjeh
nekome novembar, nekome maj
bilo i bice, s krajem kraj ne pocinje
... neko se boji, neko voli
nekome istina zvuci k'o laz
bilo i bice, uvijek jedan otici ce
... neko prasta, neko se oprasta
nekome je ljubav svetinja
bilo i bice, jedan izgubice
... neko danas kamenu lici
nekome se dusa izdajom dici
bilo i bice, jedan zadnju casu ispice
... neko negdje sjenku grli
neko svojoj ljubavi hrli
bilo i bice, jednom, zauvjek sve utihnuce
( nn, 2012.)
... nekome suza, nekome smjeh
nekome novembar, nekome maj
bilo i bice, s krajem kraj ne pocinje
... neko se boji, neko voli
nekome istina zvuci k'o laz
bilo i bice, uvijek jedan otici ce
... neko prasta, neko se oprasta
nekome je ljubav svetinja
bilo i bice, jedan izgubice
... neko danas kamenu lici
nekome se dusa izdajom dici
bilo i bice, jedan zadnju casu ispice
... neko negdje sjenku grli
neko svojoj ljubavi hrli
bilo i bice, jednom, zauvjek sve utihnuce
( nn, 2012.)
- Poruka
- 37.740
Tri crvene ruže
Tu noc je kisa pala
zemlja je zaplakala
i hladna ploca
i gavran iznad utihlog grada.
Tu noc je kisa pala
tri crvene ruze ostavljene
s jutrom su osvanule
suzama neba umivine.
Te noci plakalo je Nebo
oprastajuci se s koracima
svojih nedosanjanih snova
tri su ruze osvanule, suzama zalivene.
Tri ruze, jedna ljubav
pregrst nebeskih suza
slucajan bluz odsviran
orkestrom novembarskih violina.
Tu noc je kisa pala
plakali su Andjeli iznad grada
jutrom je sunce okupalo
tri ruze suzama umiveno .
( nn, 2012.)
Tu noc je kisa pala
zemlja je zaplakala
i hladna ploca
i gavran iznad utihlog grada.
Tu noc je kisa pala
tri crvene ruze ostavljene
s jutrom su osvanule
suzama neba umivine.
Te noci plakalo je Nebo
oprastajuci se s koracima
svojih nedosanjanih snova
tri su ruze osvanule, suzama zalivene.
Tri ruze, jedna ljubav
pregrst nebeskih suza
slucajan bluz odsviran
orkestrom novembarskih violina.
Tu noc je kisa pala
plakali su Andjeli iznad grada
jutrom je sunce okupalo
tri ruze suzama umiveno .
( nn, 2012.)
- Poruka
- 37.740
U tisini tisine
Sakrijem lice od svjetla...ljudi...tebe..
odem u svoje tihe odaje tuge u koje
niko ne zalazi...niko nema kljuc...
zalupim vrata i cutim...cutim o tebi
o slomljenim krilima galeba
napustenoj luci potonulog brodara...
Znam...ne volis suzu u mom oku...
ne volis roj pitanja u mrkloj noci
sto remete ti miran san...znam...
razumjeti nece niko...niko ne treba da zna
kako se brisu tragovi vjetrova
kako se sklanjaju ostatci izgubljenih svijetova...
Znam...zato ne gledam u tebe...
krijem lice u maglama sivim
sklanjam se u odaje puste..i smjesim se
onako kako bi htjeli svi...samo ne mogu,
oprosti...ne mogu...kako bi htio ti
onako, kako se u mome snu, smjese
na oblaku nebeski Andjeli...
Sakrijem lice od svih...od tvog
toplog pogleda sto se kroz tminu probija,
zalupim vrata tihih odaja...i cutim...
cutim tisinom beskraja...i placem...
placem suzama svemira...suzama svih
neisplakanih kajanja...gresnih i manje grsnih,
na rubu od ponora...na korak do propadanja...
( nn, 2010.)
Sakrijem lice od svjetla...ljudi...tebe..
odem u svoje tihe odaje tuge u koje
niko ne zalazi...niko nema kljuc...
zalupim vrata i cutim...cutim o tebi
o slomljenim krilima galeba
napustenoj luci potonulog brodara...
Znam...ne volis suzu u mom oku...
ne volis roj pitanja u mrkloj noci
sto remete ti miran san...znam...
razumjeti nece niko...niko ne treba da zna
kako se brisu tragovi vjetrova
kako se sklanjaju ostatci izgubljenih svijetova...
Znam...zato ne gledam u tebe...
krijem lice u maglama sivim
sklanjam se u odaje puste..i smjesim se
onako kako bi htjeli svi...samo ne mogu,
oprosti...ne mogu...kako bi htio ti
onako, kako se u mome snu, smjese
na oblaku nebeski Andjeli...
Sakrijem lice od svih...od tvog
toplog pogleda sto se kroz tminu probija,
zalupim vrata tihih odaja...i cutim...
cutim tisinom beskraja...i placem...
placem suzama svemira...suzama svih
neisplakanih kajanja...gresnih i manje grsnih,
na rubu od ponora...na korak do propadanja...
( nn, 2010.)
- Poruka
- 37.740
Prolaznost neprolaznosti
Sve ce proci, rekao si,
i ovaj tren i onaj sutra
kao sto prolaze rijeci
koje se olako izgovore.
Da, sve ce proci, poput
jeke jutarnjih zvona na
koja gledas budeci se iz sna,
poput stare boje koju
prekriva nova, razigranija
pod spretnim pokretim
molerske cetke koja kao da
miluje stari zid...
Da, sve ce proci kao sto prolazi
kratak zimski dan u kojem
lijeni macak bezbrizno prede
dok misevi slave prepune tavane.
I ja cu proci...i jesen ce proci
i sva proljeca raspjevanih slavuja
i ljeta puna obnazenih ramena
koja mame na grijeh...I nista,
nista sem praznine nece ostati.
Praznine koja u sebi sve vraca.
Bas sve...i ono sto se ne vraca.
Znao si...u rijec ne stane nista,
i nista ne stane nigdje...
Koraci su dio nepovratnog juce
i odjek dolazeceg sutra...a rekla sam,
nije da nisam...nista ne prolazi,
sve ostaje u pjesmi pastira, u
igri sumskog satira...u sarenoj
kapi pajaca...tu u dnu presahlog bunara
ili..mozda samo u nekoj od tihih pastorala.
Znas...put je dug...dugi su koraci
prolaznog neprolaza...kratak je samo kraj.
(nn, 2009. ...ili bješe 2008. ...)
Sve ce proci, rekao si,
i ovaj tren i onaj sutra
kao sto prolaze rijeci
koje se olako izgovore.
Da, sve ce proci, poput
jeke jutarnjih zvona na
koja gledas budeci se iz sna,
poput stare boje koju
prekriva nova, razigranija
pod spretnim pokretim
molerske cetke koja kao da
miluje stari zid...
Da, sve ce proci kao sto prolazi
kratak zimski dan u kojem
lijeni macak bezbrizno prede
dok misevi slave prepune tavane.
I ja cu proci...i jesen ce proci
i sva proljeca raspjevanih slavuja
i ljeta puna obnazenih ramena
koja mame na grijeh...I nista,
nista sem praznine nece ostati.
Praznine koja u sebi sve vraca.
Bas sve...i ono sto se ne vraca.
Znao si...u rijec ne stane nista,
i nista ne stane nigdje...
Koraci su dio nepovratnog juce
i odjek dolazeceg sutra...a rekla sam,
nije da nisam...nista ne prolazi,
sve ostaje u pjesmi pastira, u
igri sumskog satira...u sarenoj
kapi pajaca...tu u dnu presahlog bunara
ili..mozda samo u nekoj od tihih pastorala.
Znas...put je dug...dugi su koraci
prolaznog neprolaza...kratak je samo kraj.
(nn, 2009. ...ili bješe 2008. ...)
- Poruka
- 37.740
- Poruka
- 37.740
Vjetar ljie nas u najlepsih riječi
Kako mi je nemam kome reci
Da me tuga na dva djela kida
Toplo je nocas onom koij tebe ima
Kome usne griješ usnama
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
Pisem pesmu a reci mi beze
Secanje me u grudima steže
Istina se u dnu srce ledi
Bila si mi jedino sto vrjedi
Toplo je nocas onom koij tebe ima
Kome usne griješu snama
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
Toplo je nocas onom koij tebe ima
Kome usne griješ usnama
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
Kako mi je nemam kome reci
Da me tuga na dva djela kida
Toplo je nocas onom koij tebe ima
Kome usne griješ usnama
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
Pisem pesmu a reci mi beze
Secanje me u grudima steže
Istina se u dnu srce ledi
Bila si mi jedino sto vrjedi
Toplo je nocas onom koij tebe ima
Kome usne griješu snama
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
Toplo je nocas onom koij tebe ima
Kome usne griješ usnama
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
А hladno je onom koji sam na vetru stoj
Zbog ljubavi koja ne postoj
- Poruka
- 37.740
"...kako vjetar puše...
Lako je hodati dok ti je vjetar iza leđa.Ako je dovoljno jak, potrčiš a da ni ne osjetiš.Gotovo da letiš.
Muka je kad isti taj snažan vjetar zapuše u lice.Ne možeš da dišeš, ne možeš da gledaš, a korak je težak i kao da si stalno dva unazad.
No kada odrasteš uz buru koja nemilosrdno udara, pa malo letiš, malo ideš unazad, navikneš hodati i uz pomoć i bez nje.
Navikneš da se zateturaš, ali ostaneš na nogama.
Navikneš...i zavoliš vjetar.Nauči te kako da letiš, kako da dišeš, kako da ustaneš ako padneš.
Umije da šiba, ali umije i da miluje.Umije da izazove suze, ali i da ih izbriše.
Umije i da bude neumuljiv, da isčupa sve pred sobom ne ostavljajući ni korjen, ali umije i da prenese sjeme najljepšeg cvijeta s kraja na kraj svijeta.
Ćudljiv je, ni manje ni više od života.Ni manje ni više od ljudi.
Samo, sa vjetrom je lako, sa njim umijem.I na život se navikoh, nekako se susrećemo i mimoilazimo da bi se na kraju stopili u jednoj tački.
Svikoh i navikoh na svašta, ali s ljudima još ne umijem, na ljude se ne navikoh.
Ubijedim povremeno sebe, prevarim trenutak i pomislim da pripadam najpametnijoj i najplemenitijoj vrsti na planeti.
Prevarim godine i raširim ruke da zagrlim svijet, prevarim iskustva i volim, volim do neba, prevarim so na ranama i pričam priče o melemima.
Prevarim trnje i zovem ga ružama.
Žmurim, dok raširenih ruku stojim na vjetru i maštam da letim.Žmurim i smješim se, a niz lice mi teku suze iz očiju punih prašine.
Te suze me vrate u stvarnost i sretnem se sa sobom i s vjetrom koji me šiba pravo u lice.
Koračam, stići ću tamo gdje sam krenula, čak i idući suprotno od vjetra.I stići ću na vrijeme.
Ni prije ni kasnije, tačno tad. "
nn
Lako je hodati dok ti je vjetar iza leđa.Ako je dovoljno jak, potrčiš a da ni ne osjetiš.Gotovo da letiš.
Muka je kad isti taj snažan vjetar zapuše u lice.Ne možeš da dišeš, ne možeš da gledaš, a korak je težak i kao da si stalno dva unazad.
No kada odrasteš uz buru koja nemilosrdno udara, pa malo letiš, malo ideš unazad, navikneš hodati i uz pomoć i bez nje.
Navikneš da se zateturaš, ali ostaneš na nogama.
Navikneš...i zavoliš vjetar.Nauči te kako da letiš, kako da dišeš, kako da ustaneš ako padneš.
Umije da šiba, ali umije i da miluje.Umije da izazove suze, ali i da ih izbriše.
Umije i da bude neumuljiv, da isčupa sve pred sobom ne ostavljajući ni korjen, ali umije i da prenese sjeme najljepšeg cvijeta s kraja na kraj svijeta.
Ćudljiv je, ni manje ni više od života.Ni manje ni više od ljudi.
Samo, sa vjetrom je lako, sa njim umijem.I na život se navikoh, nekako se susrećemo i mimoilazimo da bi se na kraju stopili u jednoj tački.
Svikoh i navikoh na svašta, ali s ljudima još ne umijem, na ljude se ne navikoh.
Ubijedim povremeno sebe, prevarim trenutak i pomislim da pripadam najpametnijoj i najplemenitijoj vrsti na planeti.
Prevarim godine i raširim ruke da zagrlim svijet, prevarim iskustva i volim, volim do neba, prevarim so na ranama i pričam priče o melemima.
Prevarim trnje i zovem ga ružama.
Žmurim, dok raširenih ruku stojim na vjetru i maštam da letim.Žmurim i smješim se, a niz lice mi teku suze iz očiju punih prašine.
Te suze me vrate u stvarnost i sretnem se sa sobom i s vjetrom koji me šiba pravo u lice.
Koračam, stići ću tamo gdje sam krenula, čak i idući suprotno od vjetra.I stići ću na vrijeme.
Ni prije ni kasnije, tačno tad. "
nn
- Poruka
- 37.740
"Noć ima posebnu vrstu tišine koja se u nijedno doba dana ne može pronaći.
Vrtim danima u nedogled jednu istu pesmu, ali ni ona ne remeti tišinu noći.
I vetar je utihnuo.Usnio.Odskitao.
Sat u desnom uglu privlači mi pažnju i na trenutak misli odlaze u nepoznatom pravcu.
S moje leve strane stoji peščani sat.Okrećem ga i posmatram kako pesak curi.
Koliko je sati? Da li je kasno? Ili je rano?
Tišina.Melodija je prestala.Sat u desnom uglu promenio minute.Pesak s leva, još ravnomerno ističe.
Koliko je sati? Je li kasno ili je rano?Ili je oboje...
Još jedan krug u tišini...još jedna cigareta, još jedno ponavljanje pesme, još jedno okretanje pešćanog sata...ili možda ne...
...još jedno laku noć i šarene snove...tamo negde i negde tu...i negde nigde.
Vreme je...ili nije...Sve je do ugla, ništa do tišine."
( noć i ja )
.jpg)
Vrtim danima u nedogled jednu istu pesmu, ali ni ona ne remeti tišinu noći.
I vetar je utihnuo.Usnio.Odskitao.
Sat u desnom uglu privlači mi pažnju i na trenutak misli odlaze u nepoznatom pravcu.
S moje leve strane stoji peščani sat.Okrećem ga i posmatram kako pesak curi.
Koliko je sati? Da li je kasno? Ili je rano?
Tišina.Melodija je prestala.Sat u desnom uglu promenio minute.Pesak s leva, još ravnomerno ističe.
Koliko je sati? Je li kasno ili je rano?Ili je oboje...
Još jedan krug u tišini...još jedna cigareta, još jedno ponavljanje pesme, još jedno okretanje pešćanog sata...ili možda ne...
...još jedno laku noć i šarene snove...tamo negde i negde tu...i negde nigde.
Vreme je...ili nije...Sve je do ugla, ništa do tišine."
( noć i ja )
- Poruka
- 37.740
...ako pustim reči da iz duše poteku, vrisak će da zapara po tišini
...ako tišina od vriska raspadne se u paramparčad, umesto suza krv će poteći
...ako krv poteče, hoće li se u njoj bol utopiti ili će se samo zora rumenilom s istoka nasmejati
...ako se zora rumena nasmeje, hoću li se budna probuditi
...ako se budna probudim, hoću li mrtva živeti ili živa umreti
...ako...
...ako tišina od vriska raspadne se u paramparčad, umesto suza krv će poteći
...ako krv poteče, hoće li se u njoj bol utopiti ili će se samo zora rumenilom s istoka nasmejati
...ako se zora rumena nasmeje, hoću li se budna probuditi
...ako se budna probudim, hoću li mrtva živeti ili živa umreti
...ako...
Poslednja izmena:
- Poruka
- 37.740
" Januar je. Ponovo je tu u svoj svojoj lepoti i raskoši.
Toliko je lep da mi kroz glavu gotovo nesvesno prolazi misao;- Sve lepo je prokleto...
Odmahujem glavom da oteram loše misli prizivajući u sebi sve lepo što je u sebi nosio januar.
Godinama čuvam svu tu lepotu da je vreme, koje neumoljivo teče, ne izbledi, ne sakrije, ne odnese...
Pokušavam da ih ne brojim.Poželim vremeplov da se vratim u jedan januar i da ga zamrznem zajedno sa sobom u njemu.
Donekle, želje mi se uvek ostvaruju, pa i ta.Delomično je ispunjena.Januar je ostao slobodan i prelep u svojim dolascima i odlascima,
zaleđena ostah, ili postah, nisam sasvim sigurna, s tim januarima koji dolaze i prolaze, još postojim, hodam, dišem.
Postojim, a da li sam tu?Jesam li zaleđena figura, ledeni stub, priviđenje u mećavi, ko sam?
Janar je.Jubilarni.Samo tako mogu da brojim januare.Samo na taj način ostajem svesna sebe.
Samo tako sam sposobna izaći iz mećave i osetiti toplinu i osmehnuti se nepromenjivoj toplini jedne duše.
Januar je.Ponovo.Raskošan i lep.Bela, januarska noć obasjava tamu sobe.
Jedna suza se neposlušno skotrljala niz lice.One preostale, poput vrele lave, sručile su se natrag, ka izvoru.
A možda ne treba tako.Možda.Zar je uopšte važno.
Januar je.To je sve što je važno.Januar sa svom svojom lepotom, radošću, ljubavlju, srećom...
Samo tako posmatrajući januar uspevam da dišem, da sačuvam razum, da sačuvam dušu.
Januar to zaslužuje.Januar to traži.Zahteva.Naređuje.
Januar želi, a januarske želje za mene su od prvog do poslednjeg januara koji budem dočekala dišući, zapovest.
Januar je amanet.
Januar je zavet. "
( januarski mozaik ~ nn )
Toliko je lep da mi kroz glavu gotovo nesvesno prolazi misao;- Sve lepo je prokleto...
Odmahujem glavom da oteram loše misli prizivajući u sebi sve lepo što je u sebi nosio januar.
Godinama čuvam svu tu lepotu da je vreme, koje neumoljivo teče, ne izbledi, ne sakrije, ne odnese...
Pokušavam da ih ne brojim.Poželim vremeplov da se vratim u jedan januar i da ga zamrznem zajedno sa sobom u njemu.
Donekle, želje mi se uvek ostvaruju, pa i ta.Delomično je ispunjena.Januar je ostao slobodan i prelep u svojim dolascima i odlascima,
zaleđena ostah, ili postah, nisam sasvim sigurna, s tim januarima koji dolaze i prolaze, još postojim, hodam, dišem.
Postojim, a da li sam tu?Jesam li zaleđena figura, ledeni stub, priviđenje u mećavi, ko sam?
Janar je.Jubilarni.Samo tako mogu da brojim januare.Samo na taj način ostajem svesna sebe.
Samo tako sam sposobna izaći iz mećave i osetiti toplinu i osmehnuti se nepromenjivoj toplini jedne duše.
Januar je.Ponovo.Raskošan i lep.Bela, januarska noć obasjava tamu sobe.
Jedna suza se neposlušno skotrljala niz lice.One preostale, poput vrele lave, sručile su se natrag, ka izvoru.
A možda ne treba tako.Možda.Zar je uopšte važno.
Januar je.To je sve što je važno.Januar sa svom svojom lepotom, radošću, ljubavlju, srećom...
Samo tako posmatrajući januar uspevam da dišem, da sačuvam razum, da sačuvam dušu.
Januar to zaslužuje.Januar to traži.Zahteva.Naređuje.
Januar želi, a januarske želje za mene su od prvog do poslednjeg januara koji budem dočekala dišući, zapovest.
Januar je amanet.
Januar je zavet. "
( januarski mozaik ~ nn )
- Poruka
- 37.740
Reci koliko imaš godina
Na korak si od nevolja
Svaki put, bez izuzetka
Kada ti nedostaje prošlost
Ne znam koliko imaš godina
Oba su ti oka vlažna
Svaki put, bez izuzetka
Kada misliš na budućnost
Gde je put
Za sta umreti
Četiri samoće jednoj vode istini
Daj, ne prestaj, plači, plači
Suze vremenom presušuju
Plači
Svet je kučka
Kraj mu je u zagrljaju
Daj, ne prestaj, plači, plači
Pokvasi lice
Plači
Možda sve je san
Kraj mu je u zagrljaju
Reci koliko imaš godina
Jesi li usamljen kao svi?
Slabo, slabo drhtiš
Od hladnoće je, misliš?
Ne znam koliko imaš godina
Svestan si svega
Poznaješ boli
Ispusti, ispusti ih
Gde je put
Za koga umreti
Četiri samoće jednoj vode istini
- Poruka
- 37.740
Preslušala sam skoro sve verzije tragajući za energijom ove pesme iz spota.Tu strast koja se čuje u spotu, možda može izneti samo koncert, nigde drugo je ne osetih toliko...
Umem biti naporna slušajući jednu te isu stvar satima, pa ću na svoju temu ponovo
Ima nešto u ovoj pesmi što me tera da je vrtim u krug.Izbaciće me komšije, definitivno 
,
a moguće i odavde
Umem biti naporna slušajući jednu te isu stvar satima, pa ću na svoju temu ponovo
Ima nešto u ovoj pesmi što me tera da je vrtim u krug.Izbaciće me komšije, definitivno
,a moguće i odavde
Poslednja izmena:
- Poruka
- 37.740
Ko se usudio
Ko ti je zabranio da gledaš,
ko ti je zabrani da slušaš,
ko ti je zabranio da osećaš?
Može li sve to da se zabrani,
može li lahor postati hladan,
može li sunce postati mesec?
Sve je moguće,
sve može, a ne mora biti,
a opet, kako se nešto može zabraniti?
Ko ti je zabranio tebe,
ko ti je zabranio sunce,
ko ti je zabranio mene?
Ko je taj, ko se usudio?
Ko je taj ko ti je povez
na srce stavio?
nn
Ko ti je zabranio da gledaš,
ko ti je zabrani da slušaš,
ko ti je zabranio da osećaš?
Može li sve to da se zabrani,
može li lahor postati hladan,
može li sunce postati mesec?
Sve je moguće,
sve može, a ne mora biti,
a opet, kako se nešto može zabraniti?
Ko ti je zabranio tebe,
ko ti je zabranio sunce,
ko ti je zabranio mene?
Ko je taj, ko se usudio?
Ko je taj ko ti je povez
na srce stavio?
nn
Branko Lori
Zaslužan član
- Poruka
- 108.498
PrelepoKo se usudio
Ko ti je zabranio da gledaš,
ko ti je zabrani da slušaš,
ko ti je zabranio da osećaš?
Može li sve to da se zabrani,
može li lahor postati hladan,
može li sunce postati mesec?
Sve je moguće,
sve može, a ne mora biti,
a opet, kako se nešto može zabraniti?
Ko ti je zabranio tebe,
ko ti je zabranio sunce,
ko ti je zabranio mene?
Ko je taj, ko se usudio?
Ko je taj ko ti je povez
na srce stavio?
nn
- Poruka
- 37.740
"Lijepa je diplomatija.Potrebna, ali ne uvijek i ne svugdje.
Poluistine su ionako svud oko nas.Svud i u svemu.
Bar u nama ih ne bi trebalo biti, a i tu ih ponegdje ima.
Namirišu se.Donese ih jugo i baci nam ih pred noge.
Zgaziti ili zaobići, zaobići ili se suočiti, zanemariti ili...ili...
Nije uvijek i svgdje potrebno hodati s maskama.Nije.
Lijepa je tolerancija.Potrebna.No, potrebne su i granice.
Prevelik je broj velikih, lijepih riječi koje, u većini slučajeva, ostanu samo to - riječi.
Riječi...često ne znače ništa, a opet, mogu da sijeku poput mača.
Mogu i da miluju, no nekako to milovanje nije tako stvarno kao što može biti rez mača.
Čuju se zvona.Nije loše kad su tako blizu.Zvuče kao svakodnevni podsjetnik.
Podsjetnik da smo samo ljudi.Ljudi s manama, vrlinama.Ljudi s riječima i bez njih.
Grešni.Prolazni.S titulom ili bez nje, ovakvi ili onakvi - samo ljudi.
I dok hodamo putem od početka do kraja, od kraja do početka,
s diplomatijom, ili bez nje, s tolerancijom ili bez nje,
sa maskama ili bez njih, sve jasnije nam postaje da sve blijedi,
sve gubi sjaj, nestaje, prolazi, samo Ljubav ostaje ista.
Najvažnija.Najsjajnija.Najčistija.Naiskrenija.Najistinitija.Naj...
Ljubav.
Zašto je onda tako malo ima...u nama, oko nas..."
( u lavirintu misli, nn )
Poluistine su ionako svud oko nas.Svud i u svemu.
Bar u nama ih ne bi trebalo biti, a i tu ih ponegdje ima.
Namirišu se.Donese ih jugo i baci nam ih pred noge.
Zgaziti ili zaobići, zaobići ili se suočiti, zanemariti ili...ili...
Nije uvijek i svgdje potrebno hodati s maskama.Nije.
Lijepa je tolerancija.Potrebna.No, potrebne su i granice.
Prevelik je broj velikih, lijepih riječi koje, u većini slučajeva, ostanu samo to - riječi.
Riječi...često ne znače ništa, a opet, mogu da sijeku poput mača.
Mogu i da miluju, no nekako to milovanje nije tako stvarno kao što može biti rez mača.
Čuju se zvona.Nije loše kad su tako blizu.Zvuče kao svakodnevni podsjetnik.
Podsjetnik da smo samo ljudi.Ljudi s manama, vrlinama.Ljudi s riječima i bez njih.
Grešni.Prolazni.S titulom ili bez nje, ovakvi ili onakvi - samo ljudi.
I dok hodamo putem od početka do kraja, od kraja do početka,
s diplomatijom, ili bez nje, s tolerancijom ili bez nje,
sa maskama ili bez njih, sve jasnije nam postaje da sve blijedi,
sve gubi sjaj, nestaje, prolazi, samo Ljubav ostaje ista.
Najvažnija.Najsjajnija.Najčistija.Naiskrenija.Najistinitija.Naj...
Ljubav.
Zašto je onda tako malo ima...u nama, oko nas..."
( u lavirintu misli, nn )
- Poruka
- 37.740
Et si tu crois que j'ai eu peur, c'est faux
Je donne des vacances à mon cœur, un peu de repos
Et si tu crois que j'ai eu tort, attends
Respire un peu le souffle d'or qui me pousse en avant et
Fais comme si j'avais pris la mer
J'ai sorti la grande voile et j'ai glissé sous le vent
Fais comme si je quittais la terre
J'ai trouvé mon étoile, je l'ai suivie un instant
Sous le vent
Et si tu crois que c'est fini, jamais
C'est juste une pause, un répit après les dangers
Et si tu crois que je t'oublie, écoute
Ouvre ton corps aux vents de la nuit, ferme les yeux et
Fais comme si j'avais pris la mer
J'ai sorti la grande voile et j'ai glissé sous le vent
Fais comme si je quittais la terre
J'ai trouvé mon étoile, je l'ai suivie un instant
Sous le vent
Et si tu crois que c'est fini, jamais (sous le vent)
C'est juste une pause un répit après les dangers
Fais comme si j'avais pris la mer
J'ai sorti la grande voile et j'ai glissé sous le vent (j'ai glissé sous le vent)
Fais comme si je quittais la Terre
J'ai trouvé mon étoile, je l'ai suivie un instant (suivi un instant)
Fais comme si j'avais pris la mer
J'ai sorti la grand voile et j'ai glissé sous le vent (j'ai glissé sous le vent)
Fais comme si je quittais la terre
J'ai trouvé mon étoile, je l'ai suivie un instant (suivi un instant)
Sous le vent
Sous le vent
