Pričao mi Vjetar...

1615904961763.png
 
163591088_2638003543164671_2829337109386887073_n.jpg

Danas bih mogao…
voleti te kao juče,
kao sutra,
kao svaki dan.
Danas bih mogao..
otići daleko… puno dalje
no što je vreme,
puno dalje no što oči dosežu.
Danas bih mogao
pružiti ruku
niz križaljku zbunjenog
srca
i dotaći zlatnu ribicu za sreću.
Danas bih napokon mogao
probuditi se sretan
kad sam već tebe sanjao
i tvoje usne snom ljubio!
Sve bih danas mogao
jer danas je dobar dan :
za herojski život običnog tempa,
za ljubav i poneki poljubac
što ga tamo daleko
na tvoje čelo
smešta povetarac
ušunjavši se izmeđ´ zavesa
nošen mojom željom…
i srebrnom trakom meseca.

Horhe Luis Borhes

 
Ne želim da se sećam.
Ne kada se to traži, kad se takmiči u sećanjima.
Odbijam.
To nisu sećanja.
To je licemerje.
Nadmenost.
To je ništa .
Odbijam pozorišne predstave.
Ne priznajem tragičnu glumu i još tragičniji aplauz publike.
Ne, ne želim da se sećam po potrebi.
Da time prljam sećanja na Seni dece, majki, očeva, svih onih nerođenih pokolenja.
Odbijam.
Gde su sećanja ostalih dana ?
U očima koje su zaspale odnoseći u snove sve najvoljenije.
Sve snove nedosanjane.
Samo su njihova Sećanja - Živa.
Iskrena.
Prebolna.
Odbijam cirkuske šatre prepune šarade.
Buku praznih reči, odbijam.
Hiljade zvona neka zazvoni, malo je.
Plači Zemljo. Plači Mati.
Deca su ti za tuđ svet spremana.
Za tuđe škole pripremana.
Da tuđe valja, učena.
Plači Mati. Plači...i Praštaj.
Praštaj, kako samo Mati može.
Praštaj i voli i nadaj se da deca Tvoja bar deo ljubavi Tvoje imaju.
Praštaj ...i odmori se ako za Tebe odmora ima.
Ti ćeš se sećati i kad svi zaborave.
I kada se istorija promeni i izvitoperi.
I kada prođu vekovi i više ne bude imao ko da se seti.
Plači Mati...i praštaj.
Oprosti što nema nikoga ko će ti suzu obrisati.

nn

 

Кошаре, слутим, спавају ноћас

Кошмарним сновима праведника,

Кос се не чује, ни пси не лају,

Ни шума слабог, ни страшног крика…

Ни хук потока што шумом тече,

Ни шкрип шрапнелом рањене гране,

Још једно глуво, сабласно вече,

Кости се овде ћутањем бране.

Овде је Њихова мртва стража,

Гранични камен Отаџбине,

Рака од срамне издаје дража

И брижни шапат: Боли ли сине?

Боле ли више душманске ране,

Ил` што те дружба заборавила,

Не бој се чедо, мора да сване,

Издржи, радости моја мила.

Издржи, дико, ништа не реци,

Шутња се Твоја чује до Бога,

Знам да не боле шиптарски меци,

Но ћорци рода вероломнога.

А када најзад зора заруди,

Кад сунце црне растера сене,

Твојом ће шутњом судити људи

Да срце витешко нема цене.

И да се свет погани вара:

СРБИН СЕ НЕЋЕ ОДРЕЋ` КОШАРА
 

Опрости ми ако те волим​

Док се ветар подиже заставама,
Отвори прозоре, одлепи шешире
Као што олујни ветар преврће чамце
И окрени главе и сруши јунаке.
Ветар је све одувао, све променио у мом реду
И срушио ме, натерао да се заљубим!

Опрости ми ако те волим, нисам то желела,
Ниједан није желео толико бола, толико неспоразума
Опрости ми ако те волим, ти који већ волиш
Ја, ионако те волим, нисам то желео

Док на свом путу торнадо помете све,
Без бриге ни за шта, без бриге за нас
А љубав нема никакве везе са дворцима, које разара
Купидон је издајник који не познаје закон
Ветар је толико дувао да је све окренуо наопако
И да ме је натерао да паднем, да је све преокренуо

Опрости ми ако те волим! Не, нисам изабрао,

Ни ове везе, ни ови ланци који ме везују за ваш живот
Опрости ми ако те волим, чини ми се јако тешким,
Ова страст која вас оставља равнодушним и глувим
Опрости ми ако те волим

Али то је као сунце које ми пече очи
Ни кише са неба не пригушују ватру
Ја сам попут птице, стекао сам висину
И летим превисоко, летим али тетурам

Ветар је толико дувао да је све окренуо наопако
И срушио ме, и узнемирио ме

Опрости ми ако те волим! Дај ми шансу
Зар не видиш моју бол, вулкан на којем плешем?
Опрости ми ако те волим, погледај ме, разумеј
Раме ми је храстово, а срце крв!
Опрости ми ако те волим
Да, волим те, да, волим те, да, волим те

п.с ( колико је добар превод, само гугл зна :mrgreen: )
 

Gdje si

U kojem svijetu sada živiš
po čijem se šetas snu,
po kojem platnu bojama purpura
svjetlost sunca bojiš,
o reci mi, kuda si odnio
osmjeh dječaka zaljubljenog u
nova svitanja jutra.

Na kojem oblaku bijelom
stihove o ljubavi pišeš
koje predjele neznane
toplinom griju tvoje oči,
o reci mi, koliko da čekam
brojeći besane noci,
koliko će još mrtvih dana proći.

Gdje si, reci mi,
koliko još odkucaja sata nas djeli
koliko koraka da bi smo se sreli,
zadnji put da te zaglim
da samo jednom još ti kažem,
samo jednom...zadnji put...
gdje si, reci...o reci mi.

( nn )
 
MXEvCtM.jpg


Zašto misliš da me poznaješ

Ljudi vole da misle da nas poznaju
ljudi vole da pretpostavljaju
ljudi vole da sude
ljudi vole da kude
ljudi vole da sažaljavaju
i sve to čine bez ustručavanja
bez razmišljanja.
bez pitanja.

A ko je sa mnom
ili sa tobom
ili sa vama
pojeo tovar soli
podelio koru suva 'leba
zagledao se u dubinu oka
slušao pažljivo šta govorim(o)
gledao kako padamo
kako ustajemo

Ko je posmatrao moje lice
dok spavam
pitajući se šta sanjam
prateći da li se usne smeše
ili u grču crte se oslikavaju

Ljudi vole da misle
da u Pesnikovim rečima
sve o njemu piše
da rovare i kopaju
ono najličnije da iskopaju
malo koga Pesma zanima
svi bi da zavire iza zastora.

Pesnik k'o Pesnik
piše i ne mari
dok Čovek se pobuni
zamisli i zastane
i samog sebe pita ;
Zar je moja biografija
od svega što sam pisao važnija
zar nisam čovek najpre
pa onda sve drugo
zar samo deo života važi
a ostatak mene niko i ne traži.

Ljudi vole da lepe prideve
pa postajemo ono što žele
postajemo samo ono što
jedino u nama vide
a zaboravljaju
čovek nije deo
Čovek je Ceo.

Pesnik je samo deo
deo od - Ceo .

nn ( premijerno za krstaricu :mrgreen: )

695512.jpg
 
:klap: nikad jaca ! :heart2:





*pustinjakinja:
MXEvCtM.jpg


Zašto misliš da me poznaješ

Ljudi vole da misle da nas poznaju
ljudi vole da pretpostavljaju
ljudi vole da sude
ljudi vole da kude
ljudi vole da sažaljavaju
i sve to čine bez ustručavanja
bez razmišljanja.
bez pitanja.

A ko je sa mnom
ili sa tobom
ili sa vama
pojeo tovar soli
podelio koru suva 'leba
zagledao se u dubinu oka
slušao pažljivo šta govorim(o)
gledao kako padamo
kako ustajemo

Ko je posmatrao moje lice
dok spavam
pitajući se šta sanjam
prateći da li se usne smeše
ili u grču crte se oslikavaju

Ljudi vole da misle
da u Pesnikovim rečima
sve o njemu piše
da rovare i kopaju
ono najličnije da iskopaju
malo koga Pesma zanima
svi bi da zavire iza zastora.

Pesnik k'o Pesnik
piše i ne mari
dok Čovek se pobuni
zamisli i zastane
i samog sebe pita ;
Zar je moja biografija
od svega što sam pisao važnija
zar nisam čovek najpre
pa onda sve drugo
zar samo deo života važi
a ostatak mene niko i ne traži.

Ljudi vole da lepe prideve
pa postajemo ono što žele
postajemo samo ono što
jedino u nama vide
a zaboravljaju
čovek nije deo
Čovek je Ceo.

Pesnik je samo deo
deo od - Ceo .

nn ( premijerno za krstaricu :mrgreen: )
Kliknite za proširenje...

*pustinjakinja:
695512.jpg
Kliknite za proširenje...
U teskoj noci pokusala sam da ostavim trag.
I moju poruku vetrovi nose.
Tu sam, kazem.
Sapucem u vetar. U zvezde.
Ne brini, tu sam.
Gledam nebo. Tu sam, ne brini.
Bicu budna do prve jutarnje rose.
Onda cu prikriti tragove.
Jer, reci mi se gube ove noci.
Odnela ih mutna reka. Progutao mulj.
Oduvali vetrovi.
I mozda nikada nece stici do tebe.
Ili ces pogledati u nebo, krosnju drveta, zvezdu, potok i znaces.
I ja cu znati da znas.
A. J.


118396913_2477922609172766_4172396873185107649_n.jpg
 

Čujem korake putuju
Hoće sjene
Da me zasjene
Vidim
Jedan svijet, život jedan
Stupi sa mnom na ovaj mejdan
Neka budu nemiri
Lažni ko suze na licima klauna
Kao one oči na perjima pauna
Kako me nađu, još se sjećaju?
I još me vrebaju
Zaspati mi ne daju
Nema sna
Ne večeras
Ref. x 2
Ooo, nestajem i ovaj put,
Ali znam da ima mjesta u srcu tvom
Zato molim se vjetru i cestama
Da me ne vode od tebe
Još samo ovaj put
Cijenu mi šapni, to je među nama,
Koliko to dođe u ružama
Koliko mi nudiš da se izgubim?
Teško da možes toliko platiti,
Možes mi nacrtat, opet neću shvatiti,
Ja te volim, ali ne trebam?
Grli me još do kraja pjesme
Ti živjeti ne znaš, ja živjeti ne smijem
Sad si sigurna
I neću otić
Samo cu umrijeti
Daj me slušaj,
Ne moraš razumjeti,
Ovo su moji uvjeti
Ref. x 2
Najednom oker puče u nebesko bijelu
Ovaj remorker vuče u krivome smjeru,
Tko je koga ovdje oteo?
Kuda me vode u čvor spletene šine
Kap lanenog ulja prst vilinske
Prašine?
I kad kraj kao susjed bane
Vrijeme je da vrijeme stane
Moji snovi samo čekaju
Da na tvoju stranu pređu
Opet su zvijeri probile kroz među
Opet skidaš feredžu
Ooo, rađam se i ovaj put,
Ali znam da nema mjesta u srcu tvom
Zato molim se vjetru i cestama
Da me vode od tebe
Još samo ovaj put
Ooo, rađam se i ovaj put,
Ali znam da nema mjesta u srcu tvom
Zato molim se vjetru i cestama
Da me vode od tebe
I ovaj put

1603461996110208-0.png
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Što se bore misli moje - Mihailo Obrenović
Odgovora
2
Pregleda
214
safon
S

Back
Top