Ajd recimo ovakva situacija.
On ima izražene seksualne potrebe. Njegova supruga to zna i zna da ne može da mu udovolji. Seksa joj je preko glave. Skoči joj kosa kad pomisli na seks koji je sa njime prešao u trpljenje, a na kraju i u odbijanje.
U početku, prvih godina, bila je ljubomorna da bi na kraju to prestalo. Jedan od razloga je i to što neće da se jede zbog ljubomore i živi u paklu. Kad je raščistila sa sobom rekla mu je da ga ne pita gde ide i kad će da se vrati, ali ako ima neku sa strane da joj ne priča o tome. Pored ostalog mu je kasnije rekla da nije toliko bitno gde će da ga istrlja.
Zauzvrat, on je sa njom u super odnosima, tepa joj, poljubi je, zagrli, spavaju zajedno i to zagrljeni, drže se za ruke kad idu ulicom i ako su više od 20 god u braku. I on je zaista voli. Možda delom i zbog toga što zna da takvu suprugu i tu slobodu teško da će da nađe sa drugom. Pored toga zna da ga supruga voli. Oboje su shvatili da ljubav nije jednako seks.
Volite i roditelje i decu i prijatelja a da to nema veze sa seksom. Pored ostalog i on se trudi da ona bude srećna. Svojevremeno je razmišljao da li je pravedno da on ima slobodu a da je ona nema i to još u fazi dok nije imao vezu sa strane i dok mu je falilo seksa. Pomislio je na mogućnost da joj je možda seks sa njime dosadio. Jednostavno to se dešava bez želje i volje. Zato joj je rekao da ako joj je seks sa njime već dosadio da može da nađe nekoga sa strane, ali pošto žive u malograđanskoj sredini da to ne čini javno i sa nekim iz njihove okoline gde se svi poznaju.
Međutim njoj nije bilo do toga jer joj je seks zaista dosadio. Kako i ne bi kad je manijak sa njom svaki dan imao seks po 3 sata. I, kako žive? Skladno i vole se. Da to zaista može da bude tako pokazuje to što ovo nije hipotetički slučaj.
Njegova vanbračna partnerka boluje od teške i neizlečive autoimune bolesti. Bila je moralna osoba i osuđivala odnose van braka. Izražene seksualnosti a seksa u braku skoro nikako. Našla je vanbračnu vezu, ali kasno. Posle godinu ipo veza je pukla. Patila je. Posle nekog vremena saznala je da boluje od neizlečive bolesti. Struktura ličnosti, nasledni faktor i nedostatak seksa doprineli su da se razboli od neizlečive bolesti. Čudila se kada je svaki lekar kod koga je išla pitao da li ima seksualne odnose. Kada bi rekla doktoru da nema, ovaj bi je savetovao da neđe nekoga van braka.
Skoro je bila i na terapiji u Palmotićevoj u BG. I tamo su je pitali za seks. Kad bi rekla da ima seks sa strane smatrano je kao pozitivno i važno. Ali sada je kasno da se izbegne bolest, ali bar mogu da se ublaže posledice i održi to klimavo zdravstveno stanje.
Zbog predrasuda i neznanja ovoga društva, čiji moralni stavovi, egocentrizam, sebičluk, sujeta... diktiraju odnose i nemaju veze sa prirodnim potrebama, neki kojima je prirodna potreba za seksom nasušna potreba, a pri tom slede licemerne stavove društva i njegove norme, žestoko će da najeebu. Oni koji nemaju te potrebe mogu da prodaju moral i budu moralni do mile volje. I to se neće zvati impotencija, seksualna nesposobnost ili slično. Ne, jer seks je nešto grešno i oni koji mogu da žive u celibatu (jer su kilavi) su vrlo cenjeni i "moralni". Oni su uzor. Njima je lako da prodaju priču da je seks nužno zlo koji jedino služi za produženje vrste.
Dobro, možda je to i tako. Možda su ljudi sa izraženom seksualnošću greška prirode koju treba zatrti.
Ali ne želim reći da je vanbračna veza sama po sebi nešto pozitivno, ali ni negativno. Ako vam je partner skot, nije bitno da li ima vanbračnu vezu ili nema. Samo smo skloni da to što je skot pripisujemo vanbračnoj vezi. Ne. U tom slučaju je i vanbračna veza verovatno rezultat toga što je samoživi skot. Razumno gledano vanbračna veza ne bi trebala da ima nikakvu a priori kvalifikaciju. Ali mi smo drugačije naučeni i to je duboko u nama tako da pre nego li stigne miso do razumnog dela emocija ispoljava svoje dejstvo i usmerava i reakciju i razum. I najlakše je prepustiti se emocijama, jer je borba protiv njih veoma teška, kao i u ovom slučaju. Ovo o čemu govorim je toliko jako da ćemo zbog ovih duboko ugrađenih normi i sami sebe da osuđujemo i sami sa sobom vodimo borbu. Mi čak ni tada ne posežemo za razumom i ako bi nam išao u prilog. Eh, a kako je tek lako drugoga osuđivati
kad zaslužiš, a što ne mogu-nisam ni dužan.
Svaki dan bi ga uredno posecivala na grobu 
