Predlozite film :)

Odgledao sam ponovo domaći film "Do koske" iz 1996. godine, sigurno jedan od najboljih srpskih filmova svih vremena. Jako potcenjen i nepravedno zanemarivan u odnosu na svog žanrovskog srodnika "Rane", po meni je i mnogo bolji od izvikanih i obožavanih "Rana". "Rane" su tipično srdjandragojevićevski produkt, pune tipično balkanske komičnosti i cinizma, prisilnog izazivanja simpatija za glavne junake - negativce, socijalne kritike na račun Miloševićevih vremena, uz vrlo jasan pokušaj da se istovremeno pošalje poruka mladima kako "to ne treba raditi" i da se glavni junaci učine simpatičnim i voljenim, u čemu je Dragojević i uspeo, pa su Pinki i Švaba junaci za sve generacije. U pitanju je sjajno delo koje ipak prilično odudara od realnosti koju pokušava da oslika na komičan i tragičan način.

Sa druge strane, "Do koske" nemaju ništa takvo u sebi. U pitanju je brutalno iskreno, beskompromisno, čistokrvno umetničko delo koje udara pravo u glavu, koje se ne pravda nikome i ničemu, u kom nema simpatičnih i pamtljivih junaka ni dilema ili poruka bilo koje vrste, u kom je sjajno i savršeno istinito prikazana stara garda srpske mafije sa svojim kodeksima časti i pravilima ponašanja, i nova garda "nadolazećih klinaca" kojima je jedino pravilo ono sociopatsko - da nikakvih pravila nema i ne sme ih biti. "Do koske" u skladu sa svojim imenom savršeno prikazuje nasilni sudar ta dva sveta, kroz brutalne scene maltretiranja, silovanja, ubistava, ludila i manije, pravih pravcatih mladih sociopata i manijaka bez smera i smisla koji samo žele da odrade još jedno dobro "zezanje" i obesmisle ceo taj koncept nekakvih navodnih kodeksa na koji stara garda toliko polaže, ne prezajući ni pred kim i ni pred čim. Scena silovanja sponzoruše Maje, scene mučenja Kovača, glavnog lika, scene napuštene mračne zgrade u kojoj se sve odvija, Mali, Simke, Vuk su likovi za koje nema nikakvog opravdanja i ne sme da ga bude, kao ni za licemernog Kovača. Ovo je možda i najbolji film odradjen devedesetih pored Kusturičinog "Undergrounda", ali očigledno nedovoljno prihvatljiv balkanskom tipu ličnosti kom mora uvek da se povladjuje scenama kafanskog balkanskog humora (Miki Manojlović i nadrogirana baba u "Ranama") i slanjem nekakvih prikrivenih moralnih poruka ("i sve mi se čini, rodjaci, da sam prošao bolje od vas..."). "Do koske" je brza, brutalna, beskompromisna priča, do koske i bez zaustavljanja kako i sam naslov kaže, i ako neko nije pogledao zaista preporučujem.
 
Odgledao drugu sezonu serije Gotham. Ubedljivo najbolja serija koju sam gledao u životu, posle Breaking Bad.

Gledao i ono sranje od serije pod imenom Stranger Things. Ne mogu da verujem da neko ono hvali, serija je najviše prosečna i ništa više. Sve se vrti oko nekakve dečurlije kojom se vidim svi oduševljavaju, radnja je sranje i ništa posebno. Ne kapiram kako su se ljudi naložili na ono.
 
Ne znam kako ti je gotivan Gotham. Meni je prva sezona bila solidna, druga je imala vrlo jak početak, ali onda ovo ostalo - čist užas. Mnogi likovi su takve karikature, pritom to vraćanje iz mrtvih je kliše nad klišeima i smara, retko kada ubodu priču i uvek ima brdo nedoslednosti.
Ako ti se svideo Breaking bad makar gledaj Narcos, tu već leži kvalitet. Zapravo sam sanjao sinoć Wagnera Mouru koji tumači glavnu ulogu - Eskobara- i koji mi priča detaljno o Eskobarovom životu, dok se obojica nalazimo u zatvoru.
 
Direkt:
Ne znam kako ti je gotivan Gotham. Meni je prva sezona bila solidna, druga je imala vrlo jak početak, ali onda ovo ostalo - čist užas. Mnogi likovi su takve karikature, pritom to vraćanje iz mrtvih je kliše nad klišeima i smara, retko kada ubodu priču i uvek ima brdo nedoslednosti.
Ako ti se svideo Breaking bad makar gledaj Narcos, tu već leži kvalitet. Zapravo sam sanjao sinoć Wagnera Mouru koji tumači glavnu ulogu - Eskobara- i koji mi priča detaljno o Eskobarovom životu, dok se obojica nalazimo u zatvoru.
Kliknite za proširenje...

Meni je Gotham najjača serija ikad, jako gotivim DC univerzum, i likovi su sjajno obradjeni. Pingvin je genijalan, nikad nisam video takvu demonsku harizmu, onda Fish Mooney, čitava ta dinamika podzemlja Gotama... ne znam nijednu seriju koja ima takvu dinamiku, igre moći, čisto, nakazno zlo, neizvesnost... Drugo sjajno mi je što ima toliko likova, toliko paralelnih priča, Bruce Wayne i Cat su mi hit nad hitovima, nenormalno simpatični oboje... tipa kad Bruce prevazilazi strah suočavanjem sa strahom, pa ode da živi sa njom itd. Nigma, Theo Galavan aka Azrael, Hugo Strange, Barbara, Butch, Scarecrow, Jerome, mala Ajvi, stalno se nešto dešava ******, imaš sto priča u seriji i sve su genijalne. Radnja mi je genijalna, čak i dva glavna lika Džim Gordon i Harvi su mi sjajni i jako simpatični iako su panduri. I ono najbitnije - atmosfera, prava Gotam atmosfera, taj neki mrak, zeleno-plava svetla, sivilo grada, kriminal i haos, ludaci, zločinci i psihopate na svakom koraku, mračni Arkham... pravi Gotam, oduševljen sam. I da dodam na kraju - jedan od mojih omiljenih likova u DC univerzumu je konačno oživljen kako valja. Legendarni profi ubica Victor Zsazs koji po meni predstavlja jednu od najboljih priča u čitavoj galeriji DC-jevih junaka je konačno dobio uverljivu ekranizaciju. Mislim ne znam, mene je serija toliko očarala da mi je bilo krivo kako se koja sezona završavala, znači bukvalno sam progutao sezone za nedelju dana što mi se odavno nije dogodilo...

Narcos sam gledao prvu sezonu i iskreno nije mi nešto. Escobar je kul, ali mislim da serija nije dostojna Escobara. Da sam se ja pitao, mnogo drugačije bih to uradio, i mislim da su oni likovi proćerdali mogućnost da naprave pravu seriju o jednoj takvoj ličnosti. Njegov lik uopšte nema intezitet, smetaju mi oni panduri, smeta mi i ono ubacivanje realnih reportaža dešavanja u seriju, tipa kad je razneta palata pravde pa oni ubace izveštaj itd. Nemam pojma, ne volim serije odradjene na onakav fazon, nema tu punokrvnosti. Nekako je sve to previše očigledno, dokumentaristički, faktografski sivo i šturo, tačno onako kako očekuješ da bi neko ko je odlučio da radi reda odradi seriju o Eskobaru to i uradio. A ja smatram da neko ko radi tu seriju ne sme da bude običan čovek nego mora da bude fanatik, da sve podredi Eskobaru i njegovu ličnost iznese na najbolji, najzanimljiviji, najdinamičniji način... da napravi legendu od tog lika u seriji, kao što je recimo Vito Korleone ili Toni Montana postao. Pa i više od toga, jer ovo je zaboga bio REALAN lik koji je uspeo da napravi ilegalnu imperiju nevidjenu u istoriji, sedmi najbogatiji čovek na svetu, narko terorista i šta sve ne. A šta su ovi likovi uradili? Napravili su seriju gde je Eskobar skoro pa sporedan lik, imaš nešto ove pandure koji ga love, sve je odradjeno faktografski kako i očekuješ, dogovori, tu i tamo neka brutalnost, njegova politička karijera, odnosi sa ženom i porodicom itd. Ja da sam radio seriju ja bih se skoncentrisao samo na njega i radjanje te imperije, sve bih prikazao, njega kao monstruma, tu neku urodjenu devijantnost pomešanu sa nenormalnom ambicijom, zločinaštvo, terorizam, ubistva, moć... serija je u tom smislu potpuno podbacila, imaš osećaj da je Eskobar običan dečko iz komšiluka koji je eto uspeo u svetu droge. I ne osećaš tu moć na pravi način.

Sve je to fino i po redu odradjeno ali fali ono nešto... recimo Gotham iako na trenutke ima neke kliše i naivne situacije ima taj šarm, prosto sjajna dinamika, sjajni rikovi, stalno neka dešavanja...
 
Poslednja izmena:
To oko Narcos mi je kao sa pornografijom brate, zaista ne znam bolje poredjenje. Imaš ljude koji prave pornografiju koja je zanimljiva, brutalna, živa, često na ivici incidenta, istinski perverzna, gde bukvalno imaš osećaj kao da i ti sam učestvuješ, i imaš one koji dovedu dvoje glumaca u sobu, puste ih da legnu na krevet, snime ih sa strane i misle da su uradili ne znam šta.

Znači tako je i sa Narcos, mnogo je to mlako i bez ikakve stvarne posvećenosti uradjeno, to se vidi prosto. Prvo da su iole posvećeni i fanatični stavili bi Eskobara u prvi plan, ne bi davili sa onim pandurima smaračima i njihovim pričama za koje me savršeno zabole. Tako je i sa onom serijom The Wire što je neki kao smatraju najjačom serijom ikad, a u stvari je golo sranje, znači tri četvrtine serije su neke budjave priče o birokratiji, pandurima, i ne znam ni ja čemu, a jedna četvrtina ti neki gangsteri iz Baltimora koji su dobro prikazani ali pojedeni od strane ništavila koje čini tri četvrtine serije. Tako je i u repu, imaš fanatike poput Eminema ili Yelawolfa koji su sasvim u tome, a imaš i Lil Vejna jbg.
 
Inače od Gotham likova, jedino mi šljakaju Pingvin i Cat, ostali su jednodimenzionalni, počev od Brusa pa sve do Fish Mooney za čiju smrt sam mislio da je nešto najbolje što se desilo seriji, a onda su dali naznake da će se vratiti i rekoh - zaebi ovo. Onaj proto-Joker je bio takođe odličan, a i glumac je vrhunski odradio, šteta što je bio tako kratko. Theo Galavan je smejurija od lika sa očajnom pozadinskom pričom o njegovoj porodici, još oni monasi ebote, komedija.
Atmosfera jeste kul, i zbog nje sam nekako i gurao drugu polovinu druge sezone, al zaista sad ne mogu.
 
Brate ne znam šta bih ti rekao, po pitanju Gothama se ne slažem ali uopšte. Šta uopšte znači multidimenzionalan lik? Serija ima ogroman broj likova, i svi su oni odradjeni onako kako su prikazani u stripovima, dakle nema tu nekog odmicanja posebnog. Meni se dopada brzina i jednostavnost sa kojom je serija odradjena, a opet sve to kroz sjajnu atmosferu i konačno galeriju villaina iz DC univerzuma koji nikad nigde nisu dobili ovakav prikaz, a to je ono što sam odavno priželjkivao. Serija je brza, nema mnogo filozofiranja oko ključnih tačaka, likovi su stripovski uverljivi, i što je najbitnije negativci su podjednako važi kao i pozitivci, i zapravo čine kičmu serije. Likovi su raznovrsni, imaš Pingvina, Butch-a, Victora Zsazsa, Fish Mooney (koja mene oduševljava), Hugo Strange-a, Jerome-a, Scarecrow-a, Thea Galavana, Maronija, Brusa, Cat, Nigmu... Recimo Theove mahinacije u pokušaju da osveti porodičnu čast su mi sjajne, ta neka hladnokrvnost sa kojom igra ulogu gradonačelnika i potpunog zločinca, Red svetog Dume mi je tu došao kao šlag na tortu. Serija je jednostavna, zabavna, brza, brutalna, atmosferična, sa puno sjajnih i simpatičnih likova i daje prednost negativcima koji su uvek zanimljiviji od pozitivnih, ali su i pozitivni simpatični i ne smetaju, naprotiv. Iskreno ne pamtim kad sam tako uživao.

Narcos drugu sezonu ću da pogledam svakako, imam je skinutu, ali ne očekujem ništa posebno jer ako nisu uspeli da naprave bar iole primamljivu priču od prve sezone koja obradjuje Eskobarov uspon (što mene prvenstveno i zanima) onda ne verujem da će me posebno dojmiti Eskobarov pad u ovoj drugoj sezoni, ma kako da je odradjen. To ti je kao sa Hitlerom jbg, Untergang je sjajan, ali džaba to kad nikad nije snimljena uverljiva verzija Hitlerovog uspona na vlast. Mislim meni je pomalo i nejasno kako neko ko sebe naziva autorom tv serija može onako da uprska oko takvog jednog temata ko što je Eskobarov uspon. Znači brate imaš takvu temu pred sobom i ti metneš one policajce, poravnaš sve, napraviš neku limunadu takoreći. To mi nikako ne ide u glavu. A sad skoro videh da to nije samo kod njih tako, evo i onaj film o Eskobaru gde glumi Benisio del Toro, Paradise lost, znači radio ga je neki lik Andrea di Stefano, i umesto da snimi film O ESKOBARU, on snimio romantični triler gde neki surfer u Kolumbiji se zaljubljuje i sazna da je ujak od te ribe Eskobar. I sad je taj čovek kao normalan?
 
Direkt:
Pa vidiš meni taj stripovski fazon ne šljaka jer se tu uglavnom sve gleda crno-belo, dok su za mene višedimenzionalni likovi oni koji su više u sivom području
Kliknite za proširenje...

Pa Eskobar nije u sivom području, lik je bio čisto zlo, sad to što je manipulisao glupi narod Medeljina i davao im pare da bi sebi obezvedio legendaran status u narodu i uspešnu političku karijeru to je druga stvar, tako je i Kapone radio, pa ako ćemo pošteno i Arkan sa svojim fondovima za ranjenike i nezbrinutu decu i patriotskim ratovanjem, a svi su oni bili likovi koji nisu imali zrno ljudskog u sebi, nego su tačno znali kako da naprave legende od sebe i postanu moderni Robin Hudovi... Eskobar je bio zločinac, terorista, demagog, potpuno u ekstremu zla, nema kod njega sivih zona... kao Kajzer Soze, kapiraš Soze poubija svoju porodicu, ženu i decu jer mu je draže da oni umru od njegove ruke nego da nekome prepusti svoje teritorije... to je Eskobar, kao Hugo Strange, Fish Mooney ili Victor Zsazs... Pingvin je malo kompleksniji, slažem se.
 
Hah, čudi me da ga baš ti vidiš kao čisto zlo, posle one spike o amoralnosti :lol:
On je bio samo jedan običan čovek sa neobičnim željama i težio je da ih po svaku cenu obistini. Čitaj knjigu njegovog sina o njemu, ima dosta zanimljivih detalja, pogotovo u vezi sa samom porodicom. U drugoj sezoni narcosa se dobro prave paralele između Medelin kartela i search bloca koji je bio zadužen za nalazak Eskobara, i koji je pribegavao metodama koje se ne razlikuju mnogo od Eskobarovih. Kada jedan čovek ima toliku moć kao što je on imao, naravno da neće imati na umu stotine i hiljade drugih ljudi, njemu je to beznačajno podjednako koliko i državi koja šalje svoje ljude u rat. To što je Eskobar gradio kuće i stadione sirotinji, to nije nešto što mi pokazuje da je on bio dobar, već način na koji se ophodio prema svojoj porodici, potom njegova neizmerna ljubav prema životinjama (kupio je jednog unikatnog papagaja za 100 hiljada dolara), i toliko kontradiktornosti je nabijeno u jednom čoveku - ujedno ljubav prema živim bićima, a sa druge strane potpuna nemarnost kada su životi drugih bića u pitanju, neizmerna ljubav prema sopstvenoj porodici, i opet ravnodušnost prema tolikim porodicama koje je razorio. Tu leži to sivilo, u kontradiktornom poimanju sveta.


U knjizi se takođe dosta ide u detalje povodom njegovih poslovnih odluka, i vidi se koliko je on bio kreativan u rešavanju svih problema koji su mu dolazili. Naravno njega je zaebalo uplitanje u politiku, tu je napravio kobnu grešku jer je otad bio stalno na meti, ali tu je već radio njegov kompleks siromašne klase iz koje je došao, dok je prezirao sve aristokrate koji vode državu.
 
Direkt:
Hah, čudi me da ga baš ti vidiš kao čisto zlo, posle one spike o amoralnosti :lol:
On je bio samo jedan običan čovek sa neobičnim željama i težio je da ih po svaku cenu obistini. Čitaj knjigu njegovog sina o njemu, ima dosta zanimljivih detalja, pogotovo u vezi sa samom porodicom. U drugoj sezoni narcosa se dobro prave paralele između Medelin kartela i search bloca koji je bio zadužen za nalazak Eskobara, i koji je pribegavao metodama koje se ne razlikuju mnogo od Eskobarovih. Kada jedan čovek ima toliku moć kao što je on imao, naravno da neće imati na umu stotine i hiljade drugih ljudi, njemu je to beznačajno podjednako koliko i državi koja šalje svoje ljude u rat. To što je Eskobar gradio kuće i stadione sirotinji, to nije nešto što mi pokazuje da je on bio dobar, već način na koji se ophodio prema svojoj porodici, potom njegova neizmerna ljubav prema životinjama (kupio je jednog unikatnog papagaja za 100 hiljada dolara), i toliko kontradiktornosti je nabijeno u jednom čoveku - ujedno ljubav prema živim bićima, a sa druge strane potpuna nemarnost kada su životi drugih bića u pitanju, neizmerna ljubav prema sopstvenoj porodici, i opet ravnodušnost prema tolikim porodicama koje je razorio. Tu leži to sivilo, u kontradiktornom poimanju sveta.


U knjizi se takođe dosta ide u detalje povodom njegovih poslovnih odluka, i vidi se koliko je on bio kreativan u rešavanju svih problema koji su mu dolazili. Naravno njega je zaebalo uplitanje u politiku, tu je napravio kobnu grešku jer je otad bio stalno na meti, ali tu je već radio njegov kompleks siromašne klase iz koje je došao, dok je prezirao sve aristokrate koji vode državu.
Kliknite za proširenje...

Nije bio običan čovek, nikako. Običan čovek ne postaje najveći narko bos u istoriji, sedmi najbogatiji čovek na svetu, svirepi masovni ubica i narko-terorista, demagog i Robin Hud. Obični ljudi drugačije funkcionišu, običnom čoveku nikad ne bi moglo ni da dopre do svesti da bi mogao do takvih visina da stigne i na takav način, prosto ne bi se usudio ni da načini prvi korak, pitanje je da li bi se usudio i da ga zamisli. Da ne pričamo o masovnim ubistvima, terorizmu gde su stradale hiljade nedužnih ljudi itd. Država koja šalje svoje ljude u rat je ipak drugo jer se sve to odvija u zakonskim okvirima, postoji taj neki privid patriotizma i samim tim moralnog opravdanja za slanje nekog u rat itd. Ne kažem da i to nije manipulacija, ali ipak jedno je kad izbije rat pa imaš vojsku školovanih vojnika i onih sa isluženim vojnim rokom plus dobrovoljci koje pošalješ da brane zemlju. Sasvim drugo je kad ubijaš sudije, činovnike, ministre, predsedničke kandidate, dižeš avion u vazduh, ubijaš sve što ti stane pred put, ne biraš uopšte, a sve to zarad ličnog interesa. Pa sam Eskobar je izjavljivao da su sva carstva stvorena u vatri i krvi, i da je on ponekad Bog pošto može da ubije koga hoće.

Što se tiče porodice ne bih ja apologetske tekstove njegovog sina (ma koliko bili zanimljivi) uzimao kao obavezan prikaz pravog stanja stvari. Normalno da je bio dobar prema porodici, pa i porodica je bila dobra prema njemu, iako je na svakom koraku varao ženu ona nije smela da mu pisne, čak su njene telefonske razgovore sa njim posle njegove smrti njegovi protivnici koristili da pokažu kako prava žena treba da podržava svog muža. Pitanje je šta bi se desilo da mu se suprostavljala, ja lično smatram da ne bi imao problem da je ubije. Isto važi i za decu, pa recimo Staljin je svog sina pustio da umre u nacističkom zarobljeništvu, nije hteo da ga zameni za neke tamo naciste, čak je rekao kako ne zna ko je dotični (za svog rodjenog sina). Zašto misliš da bi Eskobar u odredjenim okolnostima bio drugačiji?

Što se tiče životinja i papagaja jbg meni ta ljubav prema životinjama nekako i ide ukorak sa zlim ljudima u istoriji, pa i Hitler je voleo životinje. Ne treba zaboraviti da su životinje poslušne i ne umeju da uzvrate, slepo slušaju naredjenja, i vrlo često tako moćni ljudi koji ne veruju nikome nadju odušak u životinjama kojima mogu bezuslovno da veruju. Možda mu je zato žena odgovarala toliko, i onda je bila kao neka životinja, prostodušna, naivna, poslušna, uvek uz njega.

Ne znam kakvu je to ljubav prema živim bićima inače imao Eskobar, lik je bio monstrum nad monstrumima, sad jbg možemo da filozofiramo o njegovim motivima, ali kakvi god da su motivi sredstva da se do cilja dodje su ta koja odaju nečiju prirodu.
 
Poslednja izmena:
Ali to ti je sve priroda čoveka, samo hiperbolički prikazana, ili makar izražena u svojoj punoći :)
Nije on uradio ništa neljudsko, jer se ratovi vode od pamtiveka, masovno stradaju mnogi. Sad sam svakako pod utiskom Lavkrafta i njegove filozofije kosmicizma pa mi je nebitno bilo šta što ljudi učine jer su oni sami nebitni i ništavni xD
 
http://www.imdb.com/title/tt0404030/
519V2KXSF1L._AC_UL320_SR226,320_.jpg

Препорука. Сањао сам неколико пута сцене из филма, на мене је оставио неки мистичан утисак. Имам јаку жељу да посетим локације где је сниман...
 
Moguće da ti se neće dopasti početak, meni nije, nerivirao me Jack i sve mi je delovalo mnogo usiljeno... but then.. I was hooked.

Samo ću reći da mi je Mr Peanutbutter omiljeni lik (hoću da kažem da se likovi razvijaju)
 
Počeo sam da gledam ovog Daredevila, videćemo kakva će biti serija, nije loše za početak. Skinuo sam prve tri epizode treće sezone Gotham-a, sad čekam i četvrtu, ali nešto mi žao da gledam dok ne skinem svih 22 epizoda. Samo ko će da čeka jebenih šest meseci. To mi je najgore, to čekanje, znači ako hoćeš da ti neko gleda seriju daj svih 22 epizode odjednom, šta bre razvlačiš na po nedelju dana, pa čovek izludi do tad.

LPhoklice, ja od animiranih gledao samo Mr Picklesa i South Park, pa molio bih te reci mi jel ovo što si preporučila u tom fazonu?
 
Black Baron:
LPhoklice, ja od animiranih gledao samo Mr Picklesa i South Park, pa molio bih te reci mi jel ovo što si preporučila u tom fazonu?
Kliknite za proširenje...

Imaš danas jako fine adult animirane serije, daj im priliku. Neke su baš over the top kao što je Mr Pickles, dok su druge light - Regular Show, Adventure Time i sl. Treće su nešto između, to su South Park, Rick and Morty, BoJack Horseman, Daria..

BoJack Horseman je crtani za odrasle koji bi mislim, zadovoljio tvoj ukus. Kao što rekoh, deep je, ima dosta ironije, simbola, nekih detalja, smeješ se, ali ti je stalo do njih, smeješ se, ali shvataš neku mnogo dublju poruku. Likovi su inače životinje i kao takve imaju karakteristike životinje koje su. Pa je tako npr. Jack-ov agent mačka i kada je on jednom prilikom izbaci iz kola, onako šut u dupe, ona se dočeka na noge i onda ga bukvalno posle tri sekunde pozove kao da ništa nije bilo, jer - mačka. Ima grebalicu za mace na svom stolu. Ili Mr Peanutbutter koji je labrador tako je sav dobrica i naivko, ali ponekad zamoran i živahan kao dosadni pas.

Give it a go.

a ovo što je Direkt rekao, Rick and Morty.. o tome se i ne priča. To je jebeni klasik. ....*Why are you in for?*... *- Everyting* (i dok kucam ovo idu mi suze, ne zajebavam se).

BTW one maske glave konja koje viđamo okolo na netu? To je Jack.


 
Poslednja izmena:
Daredevil je odlična, skoro sjajna serija. Kažem skoro, jer odavno ne videh odvratnije, suvišnije i nepotrebnije likove of Fogija i Karen. Tek sam na petoj epizodi prve sezone, i već predosećam da će ovo dvoje debila da budu najsmorniji deo inače odlične serije. A što je najjače, da njih nema serija bi bila savršena, znači apsolutno su suvišni u čitavoj priči i ne bi ništa falilo da ih nema, naprotiv, ali ****** uvek mora da postoji neki veselo duhoviti sajdkik na fazon Doktora Votsona u Šerlok Holms serijalima. I nije to problem, recimo Harvi u Gothamu koji igra tu ulogu mi je super lik, nego je ovaj Fogi toliko nepotreban, pretenciozan i iritantan da to nije normalno. I još na to dodata jednako retardirana Karen, znači totalno se smorim dok ih gledam, nekad i izgubim volju za gledanjem od njihovih gluposti.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

tab503
Forumasi u horor filmovima
6 7 8
Odgovora
198
Pregleda
3.486
Ortak2
Ortak2
Paula
Da li vam se sviđa ova scena filma ?
2
Odgovora
41
Pregleda
691
Manga Hilux
Manga Hilux

Back
Top