Православље у Босни до 1463. године

[Perperius]

Podsjeti me gdje sam tacno izjednacio spomen crkve ili manastira sa vremenom izgradnje?

Pa zašto si onda stavio izvore koji govore o turskim popisima manastira? Na šta aludiraš?

 

[Tandoori Masala]

Pa zašto si onda stavio izvore koji govore o turskim popisima manastira? Na šta aludiraš?

Rasprava o vremenu izgradnje crkava i manastira je bespredmetna iz vise razloga. Kao prvo, par crkava se nalazi na ranijim kultnim mjestima. Drugo, fale izvori i ktitorski natpisi. Trece, jedine (ukljucujuci i manastirske) crkve od svih navedenih na ovoj temi za koje se zna vrijeme nastanka su manastir Dobrun (14. vijek) i crkva u Gorazdu (1454. godina jer postoji ktitorski natpis). Za sve ostale crkve (hipoteticke otpadaju), vremenska masina jedino moze pomoci da utvrdi vrijeme izgradnje, ali vodeci se tvojim genijalnim zakljuckom onda te moraju biti jako stare (zato sto se ne zna vrijeme nastanka), zaboravljas da ima i objekata navedenih u izvorima kojima se ni tacna ubikacija ne zna. Tema stremi da se putem izvora koliko je moguce (i bez patriotske patetike, sovinizma i dnevne politike) pronadju pravoslavne crkve (ili bilo sto u vezi s pravoslavljem) prije 1463. godine u Bosni, a ne da se utvrdi kad su izgradjene (sem ako postoje podaci) ili da se samim spomenom odredjene crkve zapecati vrijeme izgradnje.

Ako imas kakvih novih podataka, postavi ih. Bice vise nego dobrodosli.

 

[krinka5]

Pa zašto si onda stavio izvore koji govore o turskim popisima manastira? Na šta aludiraš?

Lepo što si se javio, čim si nezadovoljn izvorima to znači da poznaješ starije za iste crkve , navedi nam te izvore .

 

[Tandoori Masala]

Lepo što si se javio, čim si nezadovoljn izvorima to znači da poznaješ starije izvore za iste crkve , navedi nam te izvore .

Zapeli smo kod Vrhbosne, majku mu.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovdje kao da postoji jedan mentalni sklop koji se reciklira i koji se, simptomatično, javlja kod ljudi iz različitih krajeva, drukčijeg pola, drugačije vjere, i ne baš potpuno istog jezika - a donekle čak i političkih opredjeljenja.
Ali je vrlo interesantno što je usmjerenje, ta zrnca koja kao magnet privlači ka sebi putanje sinaptičkih procesa, ima strašno velike sličnosti. Da sam vanzemaljac koji je došao da istražuje ljude u i glumi psihologa, prvi zaključak bi mi bio da su oni svi iz iste filozofske škole misli, koja je dovela to te matrice.

Zbunjuje i jednim dijelom vrlo, vrlo fascinira, zato što je na neki način i nevjerovatno.

 

[Perperius]

Kao prvo, par crkava se nalazi na ranijim kultnim mjestima.

Ništa čudno za srednji vek

Drugo, fale izvori

Takođe ništa čudno, imajući u vidu uništavanje izvora od strane Turaka.

ali vodeci se tvojim genijalnim zakljuckom onda te moraju biti jako stare (zato sto se ne zna vrijeme nastanka)

Ne, pogrešno si shvatio. Ako mi saznajemo o pojedinim manastirima iz turskih popisa onda je jasno da su raniji izvori uništeni.

Ako imas kakvih novih podataka, postavi ih. Bice vise nego dobrodosli.

Cela poenta moje priče je da nema dovoljno izvora i da na osnovu turskih popisa ne možemo znati pravi datum izgradnje pojedinih manastira. Možda sam ja pogrešno protumačio tvoj post, ali upravo na osnovu turskih popisa se neguje mit kako u Bosni nema pravoslavlja pre dolaska Turaka, i kako su zapravo Turci doneli pravoslavlje u Bosnu.

 

[Tandoori Masala]

Ništa čudno za srednji vek


Takođe ništa čudno, imajući u vidu uništavanje izvora od strane Turaka.


Ne, pogrešno si shvatio. Ako mi saznajemo o pojedinim manastirima iz turskih popisa onda je jasno da su raniji izvori uništeni.


Cela poenta moje priče je da nema dovoljno izvora i da na osnovu turskih popisa ne možemo znati pravi datum izgradnje pojedinih manastira. Možda sam ja pogrešno protumačio tvoj post, ali upravo na osnovu turskih popisa se neguje mit kako u Bosni nema pravoslavlja pre dolaska Turaka, i kako su zapravo Turci doneli pravoslavlje u Bosnu.

Tema se ne bavi utvrdjivanjem datuma izgradnje crkava i manastira posto je to nemoguca misija. Ne znam kako da jednostavnije objasnim. Nesto si pogresno shvatio, sasvim sigurno. Hvala sto si iskasapio moj odgovor.

 

[HanibalBarka666]

Treba pronaci izvor koji potvrdjuje da je Zvizdovic rodjen u Vrhbosni (1420) i da je bio pravoslavac. Sve ostalo je nebitno. Niko ovdje, koliko vidim, ne pise da Batinic laze.

Npr. imam jedan podatak o sizmaticima u Bosni iz papskih regesta (1422. godina), ali nema tacnijeg odredista da se barem sprljusti mrsava pretpostavka.

Pogledajte prilog 406095



Aloysius L. Tautu, Acta Martini P. P. V (1417- 1431), Fontes, Series III, Volumen XIV, Tomus I, Romae, 1980, str. 597.

Izvor pominje Bosnu, Rašku, Bugarsku i Vlašku, bez ovzira što je Bosna na prvom mestu "šizmatici", "jeretici" i "drugi nevernici" ne moraju isključivo svi da stanuju baš u njoj. Naravno, znamo iz drugih izvora da je u Bosni bilo pravoslavaca tako da pominjanje, kako si naveo, samo Bosne ovde ne znači mnogo.
Zanimljivo je videti na koga može da se odnosi sintagma "drugi nevernici" ?

 

[Pravi Vlah]

Izvor pominje Bosnu, Rašku, Bugarsku i Vlašku, bez ovzira što je Bosna na prvom mestu "šizmatici", "jeretici" i "drugi nevernici" ne moraju isključivo svi da stanuju baš u njoj. Naravno, znamo iz drugih izvora da je u Bosni bilo pravoslavaca tako da pominjanje, kako si naveo, samo Bosne ovde ne znači mnogo.
Zanimljivo je videti na koga može da se odnosi sintagma "drugi nevernici" ?

Очигледно редослед Босна, Рашка, Бугарска и Влашка је по географској раздаљини од Рима.

 

[Tandoori Masala]

Cela poenta moje priče je da nema dovoljno izvora i da na osnovu turskih popisa ne možemo znati pravi datum izgradnje pojedinih manastira. Možda sam ja pogrešno protumačio tvoj post, ali upravo na osnovu turskih popisa se neguje mit kako u Bosni nema pravoslavlja pre dolaska Turaka, i kako su zapravo Turci doneli pravoslavlje u Bosnu.

Taj mit nema veze s turskim popisima (oni su ionako najmanje zastupljeni na ovoj temi, svako ko ima oci vidi da se najvise postavljaju rimski izvori), radi se o Tvrtkovom dobu. Iscurio je iz Dinicevog pera.

"Ne treba gubiti iz vida pri tretiranju ovog pitanja da u pravoj Bosni - Hum i delovi Raske se izuzimaju - nije bilo u Tvrtkovo doba pravoslavnih. Za nas je ovo pitanje definitivno reseno."

Mihailo Dinic, Kritika, Miodrag Al. Purkovic, Avinjonske pape i srpske zemlje, Jugoslovenski istoriski casopis, sv. I-IV, Ljubljana-Zagreb-Beograd, 1935, str. 151.

Zato ova tema sluzi da se takve tvrdnje podrobnije ispitaju.

 

[Kosmatac]

Taj mit nema veze s turskim popisima (oni su ionako najmanje zastupljeni na ovoj temi, svako ko ima oci vidi da se najvise postavljaju rimski izvori), radi se o Tvrtkovom dobu. Iscurio je iz Dinicevog pera.

"Ne treba gubiti iz vida pri tretiranju ovog pitanja da u pravoj Bosni - Hum i delovi Raske se izuzimaju - nije bilo u Tvrtkovo doba pravoslavnih. Za nas je ovo pitanje definitivno reseno."

Pogledajte prilog 406336

Mihailo Dinic, Kritika, Miodrag Al. Purkovic, Avinjonske pape i srpske zemlje, Jugoslovenski istoriski casopis, sv. I-IV, Ljubljana-Zagreb-Beograd, 1935, str. 151.

Zato ova tema sluzi da se takve tvrdnje podrobnije ispitaju.

Ispitivali podrobnije ili ne , pravoslavlje a pogotovo katoličanstvo u Bosni je do turskog vremena nominalnog tipa.
Bosna je i tada bila zaostala ako uzememo da je merilo napretka države ogranizovana crkva i monaški žiivot i prepisivačke škole , a u Bosni upravo toga fali i ne samo toga nego i samih crkvenih građevina , jer poredeći predele gde su diretkno vladali Nemanjići sa predelima pogotovo Bosne razlika u broju crkva je velika.

Da je bilo pravoslavlja u Bosni za njega bi se znnalo , jer poenta svake organizovane crkve je i njena propaganda , ali te propagande nema kao što je to primer kod Nemanjića i kod svih pravoslavnih dinastija i država.

Zato je Tvrtko bio pravoslavac isto toliko koliko i Nemanja u ranoj mladosti , ili njegov tata Desa , a svi znamo da nema gotovo ništa po pitanju pravoslavlja pre Nemanje u Srbiji u smislu organizovane crkve.
Znači vera u Bosni je miš-maš istočnog i zapadnog obreda seljačke provenijencije , sa time da je ona narodnog tipa pa ima više istočnih odlika nego zapadnih čemu svedoči ćirilica , a sa druge strane nema ckrvenih "pravoslavnih i katoličkih" spisa(jevanđelja,psalitira,.....) , štro opet dovodi do zaključka koji sam izneo , a to je da je Bosna i tada bila zaostala.

 

[sumljiv_tip]

Ispitivali podrobnije ili ne , pravoslavlje a pogotovo katoličanstvo u Bosni je do turskog vremena nominalnog tipa.
Bosna je i tada bila zaostala ako uzememo da je merilo napretka države ogranizovana crkva i monaški žiivot i prepisivačke škole , a u Bosni upravo toga fali i ne samo toga nego i samih crkvenih građevina , jer poredeći predele gde su diretkno vladali Nemanjići sa predelima pogotovo Bosne razlika u broju crkva je velika.

Da je bilo pravoslavlja u Bosni za njega bi se znnalo , jer poenta svake organizovane crkve je i njena propaganda , ali te propagande nema kao što je to primer kod Nemanjića i kod svih pravoslavnih dinastija i država.

Zato je Tvrtko bio pravoslavac isto toliko koliko i Nemanja u ranoj mladosti , ili njegov tata Desa , a svi znamo da nema gotovo ništa po pitanju pravoslavlja pre Nemanje u Srbiji u smislu organizovane crkve.
Znači vera u Bosni je miš-maš istočnog i zapadnog obreda seljačke provenijencije , sa time da je ona narodnog tipa pa ima više istočnih odlika nego zapadnih čemu svedoči ćirilica , a sa druge strane nema ckrvenih "pravoslavnih i katoličkih" spisa(jevanđelja,psalitira,.....) , štro opet dovodi do zaključka koji sam izneo , a to je da je Bosna i tada bila zaostala.

A sto mislis da mu je Desa bio tata?

 

[Kosmatac]

A sto mislis da mu je Desa bio tata?

Slučajna greška , Zavida je tata.

 

[Mrkalj]

 

[Pravi Vlah]

Јао Мркаљу, посрбљени Влаше, па све то је само натрашка анахронистичка пројекција твојих снова.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Јао боже шта наприча овај....схватам ја да он то хоће да буде продоран човеку који о историји нема појма, али зато не треба лупетати нетачне информације, јер се испада као тотални незналица. Сваких пар минута се може набројати по нека неистина.

Од 14:43:

Твртко нема кап хрватске крви, нити је, па икад...са...на било који начин повезан са Хрватима [..] осим вером.

Доцније господин Томић понавља више пута колико Твртко нема никакве везе ни са чим хрватским, додајући и да у титули нема ничег хрватског.

Врло интересантна тврдња, с обзиром да му је рођена мајка из рода Шубића. Твртков прадеда са мајчине стране је, главом и брадом, бан Павао Брибирски.

 

[Дундурије]

Група археолога, предвођена Иваном Грујић из „Музеја Херцеговине“ из Требиња оцијенила је на основу пронађених предмета и кориштеног грађевинског материјала да откривене зидине, односно темељи цркве на брду Боровац код сребреничког села Ораховица, потичу из шестог вијека.
Ријеч је о хришћанској цркви из раног средњег вијека, изузетних димензија – 16 пута 12 метара.

Грујићева је рекла да је у источном дијелу Републике Српске откривена само једна слична црква из наведеног периода, у Осмацима, и да су то цркве у којима су Срби почели да примају хришћанство и да се крсте.

Како је навела, веома је мало откривених остатака цркава из раног средњег вијека, а велике димензије цркве говоре о развијености, моћи и завидној насељености овог подручја кроз које је пролзио римски пут и повезивао римски муниципијум у данашњим Скеланима са Власеницом, те водио даље према Дубровнику.

Грујићева је додала да ова црква потиче из доба ране Византије и владавине цара Ираклија, из времена покрштавања Срба.

Објекат цркве млађи је за око два вијека од откривених ранохришћанских базилика на подручју Скелана, али је за око седам вијекова старији од средњовјековног Манастира Свете Тројице у Сасама код Сребренице који је изграђен у 13. вијеку.

Према ријечима Грујићеве, на овом локалитету налазило се насеље из римског доба, у вријеме развијања рударства.

Карактеристично је да је ова црква срушена прије 18. вијека јер су људски скелети који су пронађени сахрањени на зидовима темеља, а код једног женског скелета пронађен је новац из 1718. године.

Откривени су и фрагменти кандила, стакла и фрескомалтера, а у темељима се налази и римски надгробни споменик из првог или другог вијека.

„Ови налази, као и они у Скеланима и околини, затим у Сасама и још неким локалитетима на овом подручју, говоре да је готово цијело подручје ове општине једно велико археолошко налазиште или отворени музеј“, истакла је Грујићева.

Она каже да је планирано да у наредној години буду завршена истраживања, да се испита унутрашњост откривене цркве и обави конзервирање зидина, односно комплетног налазишта.

До открића темеља ове цркве дошло је прије двије године, када су мјештани Ораховице уз благослов владике Хризостома подигли часни крст на брду Боровац са намјером да ту граде цркву.

„Не знајући да се овдје већ налазе темељи цркве, иако се овај локалитет у народу назива Црквиште, поставили смо крст, како се показало, само пола метра источно од олтарске апсиде, а када се приступило чишћењу терена за припрему локације за изградњу цркве наишли смо на ово откриће“, рекао је сребренички свештеник протојереј Александар Млађеновић.

Млађеновић је навео да су о открићу обавијестили надлежне, те археологе који су обишли налазиште и пружили стручну помоћ, односно утврдили из ког периода потичу црквени темељи, а највећи дио радове обавили су мјештани села Ораховица и православна омладина из Сребренице.

Он је нагласио да су подршку за радове на овом локалитету и истраживање имали од Министарства културе Србије и да намјеравају да се обрате Министарству просвјете и културе Републике Српске како би наставили истраживања и конзервирање.

„Овдје смо почели да служимо литургије и у непосредној близини планирамо да градимо цркву која ће потврђивати петнаестовјековни континуитет хришћанства на овом подручју. То је жеља овдашњих мјештана и умјесто на планираном црквишту, нови храм ћемо градити у непосредној близини“, каже Млађеновић.

Директор Археолошког музеја „Римски муниципијум-Скелани“ Свјетлана Марковић каже да је ова установа преузела активности организовања истраживања црквишта, те да ће се ово археолошко налазиште заштити и сачињавати дио туристичке понуде Сребренице.

Још незванични начелник Сребренице Младен Грујичић рекао је приликом посјете овом локалитету да вријеме показује да готово свако сребреничко брдо крије неку тајну и да је утроба сребреничке земље препуна археолошких вриједности.

„Ово, као и претходна археолошка открића, показује да је готово цијело подручје сребреничке општине један велики археолошки музеј и наша задаћа биће да, између осталог, обезбиједимо услове да буду настављена истраживања. То ће омогућити и већу пажњу и посјете научника, али и туриста из свијета“, навео је Грујичић.

Старији мјештанин Ораховице Недељко Петровић каже да се недалеко од откривених остатака цркве на Боровцу налазе остаци римске топионице злата у једној њиви.

Мјештани Ораховице Раденко Драгићевић и Миленко Милосављевић кажу да нису знали да је њихово село некада било духовни центар овог краја, иако су им дједови причали легенде да је на Боровцу некада била црква.

Они су истакли да су откривени темељи ове цркве почели да окупљају расељено становништво овог и сусједних села.

Организују се скупови и служе литургије, а мјештани су још одлучнији да у непосредној близини некадашње, изграде нову цркву за организовање вјерског живота.

http://m.addthis.com/live/redirect/...e08&rev=v7.6.3-wp&per=undefined&pco=smlre-1.0

 

[Mrkalj]

Јао боже шта наприча овај....схватам ја да он то хоће да буде продоран човеку који о историји нема појма, али зато не треба лупетати нетачне информације, јер се испада као тотални незналица. Сваких пар минута се може набројати по нека неистина.

Од 14:43:



Доцније господин Томић понавља више пута колико Твртко нема никакве везе ни са чим хрватским, додајући и да у титули нема ничег хрватског.

Врло интересантна тврдња, с обзиром да му је рођена мајка из рода Шубића. Твртков прадеда са мајчине стране је, главом и брадом, бан Павао Брибирски.

Bravo, Slavene, tako je. Tvrtko ima veze sa Hrvatima kao što su Milutin i Dragutin Francuzi. Ali oni su Francuzi direktno po majci, a Tvrtko je plemić od Bribira (Hrvat?) po đedu.

Твртков прадеда са мајчине стране је, главом и брадом, бан Павао Брибирски.

"Glavom i bradom", to je nešto. "Po prađedu sa majčine strane", nije šala!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Bravo, Slavene, tako je. Tvrtko ima veze sa Hrvatima kao što su Milutin i Dragutin Francuzi. Ali oni su Francuzi direktno po majci, a Tvrtko je plemić od Bribira (Hrvat?) po đedu.

Kada su se Dragutin i Milutin slovili za francuske kraljeve i kojim tačno to dijelovima Francuske su oni vladali?

"Glavom i bradom", to je nešto. "Po prađedu sa majčine strane", nije šala!

Zapravo sa Šubićima nije u srodstvu po pradjedu, već po djedu.

To je bliži stepen srodstva nego sa srpskom vladarskom porodicom (koja i jeste po pradjedu sa majčine strane).

Nije samo tu Tomić ispao neznalica; dosta se izlupetao. Djeluje mi kao da ovo nije bio svjesni previd, već da je zaista u pitanju neznanje.
Pazi, kaže da je Ljetopis Popa Dukljanina samo nešto malo veličao Hrvate, jer je autor Hrvat, ali nije ništa pogrešno rekao. Crvenu Hrvatsku je, u principu, dobro spomenuo...

 

[Mrkalj]

Kada su se Dragutin i Milutin slovili za francuske kraljeve i kojim tačno to dijelovima Francuske su oni vladali?

Pitanje ti sadrži pogrešnu konstataciju. Ne pratim ni tvoju analogiju, ako si to pokušao

 

[Tandoori Masala]

Kada su se Dragutin i Milutin slovili za francuske kraljeve i kojim tačno to dijelovima Francuske su oni vladali?



Zapravo sa Šubićima nije u srodstvu po pradjedu, već po djedu.

To je bliži stepen srodstva nego sa srpskom vladarskom porodicom (koja i jeste po pradjedu sa majčine strane).

Nije samo tu Tomić ispao neznalica; dosta se izlupetao. Djeluje mi kao da ovo nije bio svjesni previd, već da je zaista u pitanju neznanje.
Pazi, kaže da je Ljetopis Popa Dukljanina samo nešto malo veličao Hrvate, jer je autor Hrvat, ali nije ništa pogrešno rekao. Crvenu Hrvatsku je, u principu, dobro spomenuo...

Nacionalni radnik Tanic, jos jedan kompleksas (bolesnik) nevjerovatno opterecen Hrvatima. Takve ljude treba sto dalje drzati od istorijskih diskusija. Internetska kuga, jos malo pa ce zagaditi svaku temu.

 

[sumljiv_tip]

Realno mnogo je Tvrtka bolelo uvo za Subice, svi znamo koje je on dinastije hteo postati naslednik... mada nemam pojma sto je ovaj lik ovako ovo definisao u vezi Tvrtka, kad je nekako opste poznato da je po kevi Subic, mozda je hteo da naglasi da Kotromanici nisu poreklom Hrvati, kako oni sami cesto tvrde.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pitanje ti sadrži pogrešnu konstataciju. Ne pratim ni tvoju analogiju, ako si to pokušao

Kralj Tvrtko se titulisao kraljem Hrvatske. čijim je značajnim dijelom vladao.

Pretpostavljam da ti nisi htio kazati kako su Milutin i Dragutin isto učinili u slučaju Francuske?

Realno mnogo je Tvrtka bolelo uvo za Subice, svi znamo koje je on dinastije hteo postati naslednik... mada nemam pojma sto je ovaj lik ovako ovo definisao u vezi Tvrtka, kad je nekako opste poznato da je po kevi Subic, mozda je hteo da naglasi da Kotromanici nisu poreklom Hrvati, kako oni sami cesto tvrde.

U tome je i stvar; čovjek sam očito da nema pojma o stvarima u vezi kojih je pozvan u emisiju da priča. Djeluje kao da ni ne zna rodoslov Kotromanića, niti išta o Barskom rodoslovu ili gomili drugih stvari, ključnih za istorijat Bosne i Hercegovine...

 

[Tandoori Masala]

Realno mnogo je Tvrtka bolelo uvo za Subice, svi znamo koje je on dinastije hteo postati naslednik... mada nemam pojma sto je ovaj lik ovako ovo definisao u vezi Tvrtka, kad je nekako opste poznato da je po kevi Subic, mozda je hteo da naglasi da Kotromanici nisu poreklom Hrvati, kako oni sami cesto tvrde.

Odgajao je jos kao ban na svom dvoru Subicevu kneginju da je uda za Kraljevica Marka, ali se papa usprotivio 1370. godine i sprijecio brak. Dao je utociste predstavnicima Subica 1385. kad su bili protjerani iz Dalmacije. Stavio je Klis pod svoju zastitu 1387. godine i potvrdio Kliskoj opcini privilegije jos od Pavla Subica i njegovih unuka, a kad je zavladao Dalmacijom 1390., postao je veci rimokatolik od pape. Kad je interes u pitanju, onda Tvrtka boli uvo.

Kralj Tvrtko se titulisao kraljem Hrvatske. čijim je značajnim dijelom vladao.

Pretpostavljam da ti nisi htio kazati kako su Milutin i Dragutin isto učinili u slučaju Francuske?



U tome je i stvar; čovjek sam očito da nema pojma o stvarima u vezi kojih je pozvan u emisiju da priča. Djeluje kao da ni ne zna rodoslov Kotromanića, niti išta o Barskom rodoslovu ili gomili drugih stvari, ključnih za istorijat Bosne i Hercegovine...

Jos nesto, spominje bogumile kad govori o Crkvi bosanskoj, vatikanske izvore o pravoslavlju Bosne s kraja 11. vijeka. Gdje su ta regesta? Zvuci pomalo ironicno, ali onih par pronadjenih crkava iz tog doba, u srcu srednjovjekovne Bosne, pripisuju se upravo zapadnom modelu (Nada Miletic, 1984; Irma Cremosnik, 1953). Tada, odn. ranije, mozemo samo govoriti o grckom i rimskom obredu.

 

[sumljiv_tip]

Odgajao je jos kao ban na svom dvoru Subicevu kneginju da je uda za Kraljevica Marka, ali se papa usprotivio 1370. godine i sprijecio brak. Dao je utociste predstavnicima Subica 1385. kad su bili protjerani iz Dalmacije. Stavio je Klis pod svoju zastitu 1387. godine i potvrdio Kliskoj opcini privilegije jos od Pavla Subica i njegovih unuka, a kad je zavladao Dalmacijom 1390., postao je veci rimokatolik od pape. Kad je interes u pitanju, onda Tvrtka boli uvo.

Nisam ni mislio da Tvrtko hoce da bude novi Nemanjic zato sto mnogo voli svoju babu .. mada kad pomenuo 1390. godinu i Tvrtka, zar srpske hronike ne opisuju taj period kao vrlo bericetan za sirenje pravoslavlja po Dalmaciji?