Grok kaže da je 1979. godine životni standard u Mađarskoj bio veći nego u Jugoslaviji

[PA8]

U Mađarskoj je plata bila oko 100 tadašnjih dolara.

U Srbiji prema kursu iz 1979 je bila oko 388 dolara.

Hungarians likely had slightly higher or comparable average wages to Yugoslavs in wealthier republics but significantly higher wages than those in poorer Yugoslav republics. Hungary's stable wage levels gave it an edge

 

[loving tree]

Hungarians likely had slightly higher or comparable average wages to Yugoslavs in wealthier republics but significantly higher wages than those in poorer Yugoslav republics. Hungary's stable wage levels gave it an edge

Podaci u mom postu su tačni, dok su tvoji neistiniti jer su bazirani na toj budalaštini koju koristiš. Pa čak i taj grok može demantovati te gluposti koje si sad citirao ako drugačije formulišeš pitanje.

 

[PA8]

Podaci u mom postu su tačni, dok su tvoji neistiniti jer su bazirani na toj budalaštini koju koristiš. Pa čak i taj grok može demantovati te gluposti koje si sad citirao ako drugačije formulišeš pitanje.

Da li možeš da pružiš neki naučni rad u kojem se spominju plate u Mađarskoj i Jugoslaviji 1979. godine?

 

[loving tree]

Evo naučni rad o siromaštvu.
Više je bilo siromaštva u Jugoslaviji nego u Mađarskoj i Poljskoj
https://documents1.worldbank.org/curated/en/680601468750273834/pdf/multi-page.pdf
Pogledajte prilog 1730740

Super što je u Poljskoj "poverty line" bila duplo manja nego u Jugoslaviji 1978 iako je prosečna plata u Poljskoj tada bila oko 20 dolara.

 

[PA8]

Super što je u Poljskoj "poverty line" bila duplo manja nego u Jugoslaviji 1978 iako je prosečna plata u Poljskoj tada bila oko 20 dolara.

Da li možeš da pružiš neki naučni rad o stopi siromaštva u Poljskoj i Jugoslaviji 1978. godine?

 

[loving tree]

Da li možeš da pružiš neki naučni rad u kojem se spominju plate u Mađarskoj i Jugoslaviji 1979. godine?

Traži podatke zvaničnih institucija sam, raspituj se o tadašnjem kursu, preračunaj vrednost tadašnjih valuta u današnje i onda uporedi. Korišćenje groka nije pouzdano ili barem ti ne znaš da ga koristiš.

Svako ko je iole upućen u takva istraživanja zna recimo da je Poljska ubedljivo najgore stajala u to doba po pitanju životnog standarda među evropskim socijalističkim zemljama, pa je tvoje ionako žalosno lupetanje sada još žalosnije jer se pokazuje da nemaš blage veze o tematici.

 

[Gruban]

U Srbiji prema kursu iz 1979 je bila oko 388 dolara.

Većina socijalističkih zemalja je nerealno napumpavala zvanične podatke o BDP-u. Stvarni životni standard nije imao veze sa time.

 

[Gruban]

U stvarnosti,"egzodus" odnosno masovno iseljevanje stanovništva FNRJ-SFRJ zaustavio je prestanak potrebe za radnom snagom u Nemačkoj i drugim razvijenim evropskim zemljama.Osamdesetih godina zaposlenje u tim zemljama mogli su da steknu samo malobrojni profili zanimanja.U suprotnom stanovništvo bi se lako je moguće i prepolovilo.

 

[loving tree]

Hungary's healthcare system and life expectancy were likely slightly better than Yugoslavia's national average, though Slovenia may have been comparable.

Što se više proveravaju ove budalaštine iz uvodnog posta, postaje jasnije da je tekst sastavljen od brutalnih laži koje se lako i brzo mogu oboriti i to ne samo one vezane za plate. Bukvalno je sve laž do laži, pa čak i ovo vezano za "life expectancy".

Life expectancy by country in 1980:
https://database.earth/population/life-expectancy/1980

Hungary 69
Serbia 71, Montenegro 72, Slovenia 71, Croatia 70, Bosnia and Herzegovina 69, Macedonia 69.

 

[MORNAR SA PUČINE]

Kakva bre, Mađarska? Ona je bila, zemlja trećeg sveta, za SFRJ. Kakva budalaština, porediti ove dve države, u tom periodu. Realno, Mađarska ni sad, nije ništa posebno. Jeste nešto bolja od nas, ali ništa značajno.

 

[savasavanovic]

U stvarnosti,"egzodus" odnosno masovno iseljevanje stanovništva FNRJ-SFRJ zaustavio je prestanak potrebe za radnom snagom u Nemačkoj i drugim razvijenim evropskim zemljama.Osamdesetih godina zaposlenje u tim zemljama mogli su da steknu samo malobrojni profili zanimanja.U suprotnom stanovništvo bi se lako je moguće i prepolovilo.

Што ти не оде за Немачку, него остаде овде да се патиш у два друштвена стана?

 

[savasavanovic]

Мађарска је као и остале социјалистичке земље имала солидну економију, а СФРЈ је била ту негде са Мађарском и Пољском.У СФРЈ је био нешто бољи животни стандард јер се више улагало у лаку индустрију која производи добра за непосредну потрошњу, а у осталим социјалистичким земљама се више улагало у тешку индустрију, па је било мање добара за личну потрошњу.

 

[mr Kiza]

U SFRJ se relativno lagodno zivelo pre svega zbog mogucnosti uzimanja kredita i deviznih doznaka gastarbajtera, sto je imalo za posledicu stvaranje mentaliteta konzumerizma i trosenja nezaradjenog na letovanja, vikendice i uvozne zapadne proizvode i delikatese (sto se cak i podsticalo preko medija, emitovanjem zapadnih serija i filmova). Tu smo svakako bili ispred vecine drzava istocnog bloka, koje su ogroman deo svog BDP-a morale da izdvajaju za potrebe odbrane, tajnih sluzbi koje su nadzirale gradjane (zamislite samo koliko je svog novca DDR morala da ulupava u Stazi i u finansiranje odrzavanja Berlinskog zida) ili da zarad ortodoksnih marksistickih postulata reinvestiraju u tesku bazicnu, nepotrosacku industriju, od koje obican covek nije mogao neposredno da ima puno vajde.

Kada su kamate na kredite i cena nafta poskupeli, a Zapad zavrnuo slavine, SFRJ je tamo 1982/83. bila fakticki bankrotirala, morala je da moli MMF da joj reprogramira dugove i da pristaje na nepopularne mere stednje (sistem par-nepar, oskudice kafe, deterdzenata i juznog voca). E tad smo lepo bili videli gde nam je zaista bilo mesto. Da je Madjarska imala te pocetne prednosti, svakako bi bila osetno ispred nas po standardu, koji je i ovako bio verovatno tu negde poput onog u SFRJ (otac i majka su mi sredinom 80ih bili u Budimpesti i secam se da su bili prilicno odusevljeni, doneli su gomilu kvalitetne hrane i lepih igracaka, mada to ne mora da daje realnu sliku o zivotu obicnog sveta).

 

[savasavanovic]

Животни стандард није само уживање у роби широке потрошње.У животни стандард улазе и здравство, образовање, становање и још низ ствари.

Да би превазишле индустријску заосталост, социјалистичке земље су прво развијале тешку индустрију, а тек касније је развијана лака индустрија, која производи робу широке потрошње.Због тога није било довољно робе широке потрошње, јер је социјалистичким руководиоцима било важније да се оскудна средства улажу у фабрике које производе индустријска постројења, него у фабрике жвакаћих гума, сокова и апарата за домаћинство.

Тежило се да домаћа тешка индустрија произведе довољно индустријских постројења, и да се из тога развија домаћа лака индустрија, и да се тако оствари самодовољност.Капиталистички свет није мировао и стално је подривао социјалистичке економије преко берзанских шпекулација, формалних и неформалних блокада, царинских и других мера.То је био врло мукотрпан процес, јер је социјалистички свет на челу са СССР-ом имао тек неколико процената светске економије и био је кап у капиталистичком мору.

 

[loving tree]

Kolike su bile plate u Mađarskoj i Jugoslaviji 1979. godine?

Evo da odgovorim preciznije na ovo pitanje o platama iz 1979.

Prosečna plata u Mađarskoj 1979 je bila 3887 forinti prema njihovim zvaničnim podacima:
https://www.ksh.hu/docs/hun/xstadat/xstadat_hosszu/h_qli001.html

Za jedan dolar se moglo dobiti 32 forinte.
https://arfolyam.iridium.hu/en-US/USD/1980-12

Dakle, prosečna plata je bila oko 128 dolara. Radi se o bruto plati, dok bi neto plata naravno bila niža, verovatno oko 100 dolara ili niže.

Dakle, podaci se dobijaju tako, a novinski članci i tekstovi sa interneta mogu poslužiti samo kao dopuna ili potvrda ovakve analize.

Na sličan način se može doći do informacija da je prosečna plata u istom periodu u Poljskoj bila oko 40 dolara (mada po jednom novinskom članku neto plata oko 20 dolara), u Čehoslovačkoj 102 dolara (bruto). U Sovjetskom Savezu je plata oko 1980 bila između 50 i 100 dolara, ali 1990 oko 10 do 20 dolara neto. Na istom nivou Rumunija i Bugarska, a za Albaniju nema podataka.

Prosečna plata u Srbiji u tom periodu je oko 300 dolara. Prema podacima sa sajta Fonda PIO godišnja zarada u Srbiji 1979 je bila 69 912 što bi mesečno iznosilo 5 826 dinara.

U SAD je prosečna godišnja plata 1980 bila 9810 dolara što bi mesečno iznosilo oko 825 dolara.

Treba imati na umu da je kupovna moć dolara u socijalističkim zemljama bila sigurno veća nego u SAD, kao i da je u SAD kupovna moć tadašnjeg dolara iz 1980 bila veća nego kupovna moć sadašnjeg dolara iz 2025. Tako prema ovom izvoru 1 dolar iz 1980 vredi kao današnja 3, 8 dolara.

Dakle, prosečne plate u Srbiji 1979 bi verovatno vredele kao 1 000 današnjih dolara (možda i više), a u ostalim evropskim socijalističkim zemljama oko 120 do 300 današnjih dolara (možda i više).

 

[loving tree]

Nakon raspada Jugoslavije, izašla je gomila pristrasnih i obmanjujućih tekstova o tome kako se jugoslovenska ekonomija zasnivala samo na zaduživanju.

Jugoslovenski dug krajem 70-setih je bio neuporedivo manji od današnjeg ukupnog duga zemalja naslednica po svim mogućim parametrima. No,svi kritičari jugoslovenske ekonomije rade iste ili slične stvari u svojim analizama, selektivno birajući one podatke koji im odgovaraju, a preskačući ili maskirajući one kojim im ne odgovaraju. Isto tako, strogo se izbegava poređenje sa dugovima drugih razvijenih i nerazvijenih zemalja.

U periodu kad se Jugoslavija zaduživala kamatne stope su bile jako niske. No, rata na dolarske kredite je zbog specifičnih kretanja u svetskoj ekonomiji vrtoglavo porasla, a kapitalna dobra koja je Jugoslavija uvozila iz razvijenih ekonomija su u velikoj meri poskupela. Očekivao se još veći rasta kamatnih stopa.To je stvorilo paniku jer se nije znalo šta nosi budućnost.

To je bio prvi problem koji bi se čak mogao i prevazići da nije bilo drugog problema, a to je smetenost tadašnje premijerke Milke Planinc. Ona je svojim katastrofalno lošim potezima zapravo dodatno pogoršala situaciju. Vlada Milke Planinc početkom 80-tih je vodila “politiku smanjenja spoljnog duga”, koja se u praksi sastojala od teških mera štednje, tzv. šok tretmana. Ovo je za posledicu imalo bežanje deviza, pad prihoda od carine i poreza i još veće pogoršavanje situacije tako da bi mnogo bolje bilo da nikakve posebne mere nisu uvođene.

Kasnije je Vlada Ante Markovića uklonila sva ta rešenja i otvorila vrata za devizne prilive, pa su ti prilivi za kratko vreme stvorili visoke devizne rezerve.

Osamdesetih ekonomska situacija u tadašnjoj Jugoslaviji je bila daleko od idealne, ali to je posledica spleta okolnosti u međunarodnoj ekonomiji i katrastrofalno loših poteza jugoslovenskih vlada, a ne nekakvog sumanutog zaduživanja u prethodnom periodu ili totalne disfunkionalnosti jugoslovenske privrede kako to vole da predstavljaju pristrasni kritičari u svojim kvazi analizima koje se svode na tupavi zaključak u stilu : "dugovi su došli na naplatu i nastupio je krah svega u toj naopakoj državi".

 

[LedeniBGD]

Vreme je da se razbije još jedan titoistički mit. Ako odete na zvanican sajt Grok dobićete ovaj rezultat:

Hungary's GDP per capita was likely higher than Yugoslavia's national average but lower than Slovenia's and possibly Croatia's. However, Yugoslavia's internal disparities mean direct comparisons are tricky.

Hungarians likely had slightly higher or comparable average wages to Yugoslavs in wealthier republics but significantly higher wages than those in poorer Yugoslav republics. Hungary's stable wage levels gave it an edge.

Hungary likely had more consistent access to basic goods and fewer shortages than Yugoslavia, particularly outside Slovenia and Croatia.

Hungary likely had better housing conditions on average, with less extreme rural-urban disparities than Yugoslavia.

Hungary's healthcare system and life expectancy were likely slightly better than Yugoslavia's national average, though Slovenia may have been comparable.

Hungary's education system was more uniformly developed than Yugoslavia's, giving it a slight advantage.

Hungary had lower poverty rates and less inequality than Yugoslavia

Conclusion
In 1979, Hungary likely had a higher standard of living than Yugoslavia on average.

Пре 6-7 година прочитао сам на једном сајту да су Мађарска, Чехословачка, Пољска и Источна Немачка имале доста добар БДП.
Трошили су га на одлично здравство (број становника по лекару и број становника по болничком кревету био је много бољи него код нас, чак и од неких западноевропских држава), дељење бесплатних станова или јако повољних кредита (Чехословачка), јако ниске цене горива и многих производа, гориво је било изузетно јефтино.
Као што рече колега имали су метро, одличну железницу . . .

 

[Miki 75]

Ko god je putovao u zemlje istočnog bloka 80-tih zna da je sfrj bila bukvalno Kalifornija za sve njih. Višestruko veće plate, ali i potpuno zapadni stil života. Muzika, film, kultura su kod nas bili daleko ispred istočne Evrope. Jedino su Česi imali bolje filmove od nas.

 

[Gruban]

SFRJ bila je jedan običan prosjak.

 

[loving tree]

Hungary likely had better housing conditions on average, with less extreme rural-urban disparities than Yugoslavia.

Da ponovim. Uvodni post je sastavljen od brutalnih laži (bukvalno sve laž do laži u svakoj rečenici), a ovog puta ću se osvrnuti na stambene uslove, pa da konačno završim s osvrtanjem na tu budalaštinu od uvodnog posta.

Ovo je studija o životu u Mađarskoj tokom socijalizma:
https://socialhistoryportal.org/sites/default/files/Valuch - Everyday Life.pdf

Ovo su neki najosnovniji podaci o stambenim uslovima u socijalističkom periodu.

In the mid-fifties, out of Budapest’s 479,971 apartments, 4.7 percent had an area no larger than 10 square meters, while another 41.3 percent hovered between 11 and 20 square meters. A further 18.3 percent of apartments were between 21 and 30 square meters, meaning that two-thirds of the city’s housing consisted of homes that were smaller than 30 square meters in size, while at the same time only 8.6 percent of apartments could boast an area larger than 61 square meters.

While one-room homes formed more than two-thirds of Hungary’s housing in 1949, by 1990 the highest percentage was for two-room homes.

Between 1966 and 1970 thirty thousand apartments were built in Budapest with an average area of 51 square meters.

The spaces in these dwellings can be summarized as serving the purpose of maintaining basic, biological functions and no more: they were completely inadequate for conducting any type of social activity, such as holding family events, parties for friends, etc

Podatak o stambenim uslovima na selu 1975:

One-sixth of the village’s residences had running water and one-tenth contained a flush toilet.


Rezime:

Sredinom pedesetih dve trećine stanova u Budimpešti je imalo manje do 30 kvadrata.

Šezdesetih i sedamdesetih prosečna veličina novosagrađenih stanova je bila oko 50 kvadrata.Osamdesetih verovatno nešto veća, ali se taj podatak ne navodi. Bili su to stanovi lošeg kvaliteta, građeni po sovjetskoj tehnologiji prefabrikovanih blokova.

Privatne kuće su imale veću kvadraturu nego stanovi, ali su bile lošije opremljene.

1975 je oko deset odsto privatnih kuća na selu imalo toalet.

1970 je 27 odsto svih stambenih prostora u Mađarskoj imalo toalet. Kad imamo na umu da je jedna trećina stanovništva živela u stanovima, ispada da su privatne kuće najčešće bile stare kuće bez elementarnih uslova za život.

Zaključak koji se izvodi iz svega navedenog je sledeći : stanovi su bili nešto manji nego u Jugoslaviji, a privatne kuće u proseku daleko gore.

 

[Лекизан]

Пре 6-7 година прочитао сам на једном сајту да су Мађарска, Чехословачка, Пољска и Источна Немачка имале доста добар БДП.
Трошили су га на одлично здравство (број становника по лекару и број становника по болничком кревету био је много бољи него код нас, чак и од неких западноевропских држава), дељење бесплатних станова или јако повољних кредита (Чехословачка), јако ниске цене горива и многих производа, гориво је било изузетно јефтино.
Као што рече колега имали су метро, одличну железницу . . .

Здравствени систем Кубе је и данас много бољи од здравства у САД, и јефтинији, али стандард не може да се упореди.

 

[Лекизан]

SFRJ bila je jedan običan prosjak.

У односу на западне земље јесте, у односу на земље совјетског лагера није.Како је време одмицало разлика је постајала све већа а разлог је нерентибилност и неефикасност југословенске привреде.

 

[loving tree]

Као што рече колега имали су метро, одличну железницу . . .

Još od Staljinovog doba su u Sovjetskom Savezu, u maniru skorojevića, imali običaj da grade raskošne stanice metroa koje su ličile na prave podzemne palate, dok je recimo skoro polovina stanovništva tadašnjeg Lenjingrada živela u komunalkama (jedna porodica u jednoj sobi sa zajedničkim kupatilom i kuhinjom koje deli sa još desetak porodica u tom zajedničkom "stanu"). U američkim gradovima su stanice metroa i podzemni prolazi bili išarani grafitima i puni beskućnika i narkomana. Kad bismo uporedili stanice metroa u sovjetskim i američkim gradovima i na osnovu toga prosuđivali standard stanovništva, došli bismo do totalno naopakih zaključaka. Javni prostori, arhitektura, metro i stanice metroa... ne moraju govoriti ništa o standardu stanovništva i uslovima stanovanja. Raskošne palate i muzeji Lenjingrada, jednog od najlepših gradova sveta, nisu ništa govorile o tome kako su stanovnici tog grada živeli u doba socijalizma. Možeš biti očaran arhitekturom Lenjingrada (Sankt Petersburga), Budimpešte, Praga, Havane....i sve su to velegradovi, ali to zaista nema nikakve veze sa standardom stanovništva.

 

[Gruban]

У односу на западне земље јесте, у односу на земље совјетског лагера није.Како је време одмицало разлика је постајала све већа а разлог је нерентибилност и неефикасност југословенске привреде.

Bilo je tokom sedamdesetih prilično prilično dobrog života i za obične ljude ali 80 te nastupa sunovrat.Ni malo slučajno jer te godine crkava diktator pa su odgovorni vodili računa da drže vodu dok majstori odu.

 

[MORNAR SA PUČINE]

Mene su roditelji 80-tih, vodili širom bivše Jugoslavije. Svake godine na more, Hrvatska i Crna Gora. Uglavnom Hrvatska. Takođe u na zimovanja sam išao. Pihorje u Sloveniji, Jahorina u BiH, kod nas,u Srbiji, na Zlatibor i Kopaonik. A pritom su mi roditelji bili, radnička klasa, ali se moglo. Svuda sam se upoznavao sa drugarima iz nekadašnje države. Imao sam predivno detinjstvo, sve dok nisu došle, proklete 90-te. Ja ne bih dao, onu deceniju 80-tih, za 90 godina, sve što je došlo posle nje. Nabijem ja na k.r.c, sve ovo sad. Ovo nije život, nego jedno obično sr.nje. Ko mi kaže, da je sad bolje, nego u SFRJ, taj je definitivno za ludaru.