А да ја теби објасним:
Нико неће рећи: "Да, убио сам за своју корист..." него ће наћи оправдање, па ће онда да му попа опрости грехе. У ствари, некада су људи и признавали то да раде за своју корист (па ако баш мора и убијају) и гле чуда, нису се убијали тако много из ирационалних разлога, није толико цивилизација уништавано... Римљани су само Картагину сравнили са земљом и касније Јерусалим, нису рецимо Галима или Египћани наметали СВОЈЕ, а забрањивали ЊИХОВО. А хришћани Шпанци шта учинише над народима у Америкама...
Сад ћеш ти рећи како ПРАВОСЛАВЉЕ није такво. У много чему и није, али не мислиш ваљда да су стотине хиљада паганских Словена (и они су своју веру звали "православље") тек тако прихватили Христа и пљунули на све што су до тада веровали - односно не све, јер је и Црква била толико паметна да очува неке старе обичаје. Шта мислиш "пукло им пред очима", "доживели просветљење"...Дечаче не сањај - они су СИЛОМ крштени. Њихови владари су прихватили хришћанство из политичких разлога. И пази богати и даље су се убијали... Колико ли је само ПРАВОСЛАВАЦ Иван Грозни побио људи, из чисте забаве. Па онда сви они расколи у Византији између иконокласта, несторијанаца, монофизита... а лепо су могли да поред својих прихвате и уверења других како на Истоку раде одувек - па један будиста може бити и конфучијанац. И пази молим те не убијају се толико иако некима од њих чак вера то експлицитно не забрањује...
Где смо оно стали. Значи по теби грех је убити, а није грех дати живот за другога. Онда су српски војници у околини Сребренице морали да својим телима стану пред муслиманске метке и тако бране српске цивиле. Нипошто нису смели да побију непријатеље. Морали су да их воле.
Ја на то све кажем - НЕКА ХВАЛА.