Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[authorite]

Neces nikad nikoga cuti da kaze "banjaluki", zato je najlakse prilagoditi se masi

Ispravno je "Banjaluki". Prilagoditi se masi, jel to znaci da prestanem da pisem odvojeno glagol sa "ne"? Da pocnem da pisem dali, jeli, nemogu, sumljam i sl. gluposti jer tako pise masa?

 

[Julian]

Vikipedija kaže drugačije:

link

 

[Bastiani]

Погрѣшно га написа Бастияни. У именитељном падежу йе "дъшти", а винитељни йе "дъштер". Ту нема ЙАТа.
Да, мени се више допада дъшти, али овдѣ бѣше питање шта йе боље од двайу могућности, са или без К. Због тога йе боље са К, пошто йе то очувано чак и у говору Галипољских Срб.

Хвала на исправци. Мало сам се шалио, па сам јат, којем очигледно ту није место, употребио уместо дебелог јера. Мањак рутине са тим словима, шта ћемо. Ја ту реч иначе знам у облику даштер , где је, наравно јасно да нема јата.

Е ово йе сяйно питање и примѣр, показуйући да србски йезик у послѣдњих вѣковах у неколиких личних замѣницах йеднине разви нов падеж, дружествен (comitative)!
ПИЕ йезика не разликоваше дружествени падеж од творитељнога, али их многи неПИЕ йезици разликуйу (фински, мађарски, корейски, япански...).
Дружествени падеж прѣдставља зайедничко дѣловање са неким, или нечим ("идем у друштву са..., радим са (зайедно, а не помоћу њега)").
Примѣри би били: "идем са сестром, бришем под са приятељем (а не помоћу њега!!!) ".
У ПИЕ и словѣнских йезицих су ова два увѣк йедан падеж, творитељни, а значења им се разликуйу (бар у данашњем србском) тиме што дружествено значење увѣк мора ићи са прѣдлогом "са", док творитељно не мора. Погледайте примѣре "Бришем под са противником свойим", и "Бришем под противником свойим". Употрѣба прѣдлога "са" доводи до ясне разлике у значењу. Прва рѣченица има дружествено (значење друштва, садейства, comitativ), а друга творитељно значење (значење оруђа, instrumental).

Опет ћу да се умешам. Мислим да овај случај (оженио се са мном, оженио се мноме) веома специфичан и није добар пример за то што хоћеш да кажеш. Ово је занимљиво за социолингвистичку анализу.

Жена може рећи оженио се мноме, али муж никако неће употребити сличну конструкцију већ мора рећи удала се за мене. Ова разлика очигледно потиче из положаја у којем је жена била друштвено подређена. Изворно значење исказа оженио се мноме било би постао је ожењен помоћу мене, где је заправо улога жене да је средство којим се постиже стање ожењености. Дакле, мој закључак је да у исказу ожењен је мноме именица ја (инстр. мноме) заправо нема значење друштва него значење оруђа, колико год се то неће допасти загриженим присталицама родне равноправности.

 

[M. Rokvić]

Spojler

Smatram da bi svet bio lepše mesto kad bi pažnja privlačila pismenošću, iako u tome ne vidim neki naročiti smisao (oni koji su pismeni ne smatraju to nekim naročitim preimućstvom, a onima koji to nisu - ne može da privuče pažnju). Kako bilo, poenta privlačenja pažnje na sebe u virtualnom svetu mi, oprostićete, izmiče. U stvarnom i može da donese nekakvu dobit: od produžetka vrste, preko lagodnijeg života, do materijalnih i duhovnih satisfakcija.

Zaista nemam nameru da Vas sekiram i iskreno mi je žao ako sam Vas ma čim navela na taj utisak. Isto tako, ne bih da sinhronizujem Vaše stavove sa propisanim jezičkim regulama. Bar ne u virtualnom svetu koji, kako mislim, ne stvara profit na taj način.
To što ne prihvatate sugestiju, već sve tumačite kao zajedljivost i napad na Vašu ličnost je kategorija koju, takođe, ne razumem.
Jedno je izvesno (a upravo i samo na to pokušavam da Vam ukažem) - neosnovano spekulišete jezičkim nedoumicama koristeći se tuđim priznanjima o neznanju. To držim zaista nekorektnim, naročito ako imamo u vidu da su vam sagovornici, između ostalih, i ljudi koji imaju nastavnike (tinejdžeri, dakle, još nesvršenog (formalnog) obrazovanja, a znatiželjni).
Sve ostalo što ste mi pripisali takođe su spekulacije koje neodoljivo podsećaju na vrisak povređene sujete (od toga da izigravam frajlu, preko toga da se šepurim erudicijom i sl.).
Za te oblasti, sve i kad mi ne bi bile mrske, nisam kompetentna.

Srećna Vam 2012.

Молим Вас. Разумем Вашу потребу за комуникацијом и необавезним ћаскањем, али схватите и Ви да понекад нема свако времена или расположења за то. Извињавам се што Ваша обраћања мени не квалификујем другачије него као бесмислено скретање пажње на себе и повлачим те речи ако Вас вређају, али ја немам друге којима бих тачно описао нашу комуникацију. Низ уопштених квалификација на мој рачун, уз скретање пажње на само једну ствар за коју се испоставило да је нисте пажљиво ни прочитали, а што Вас није спречило да на ту тему изведете читаву представу са спуштањем завесе на крају.

Понављам Вам: оперисан сам од било каквих негативних емоција по питању критике, али дајте да та критика буде конкретна и прецизно усмерена, ако већ не може да буде аргументована. Таква неозбиљност је оно што ме секира и зато сам и рекао да, уколико у мени тражите друга за спрдњу и шегачење, то тражите на погрешном месту. Јер, оволика количина текста како бисте само изразили своје чуђење над множином (иначе, за ову форму комуникације сасвин регуларну) израза "једна иста ствар", ругали се оној ставци о синонимији за коју верујем да Вам је коначно јасно о чему смо заправо причали и окарактерисали став српских нормативиста у нормативној литератури као "мој лични став" не представља ништа друго него шегачење на теми би требало да буде озбиљна.

За сваки вид нормалног, конструктивног и конкретног разговора сам увек вољан.

Срећна Нова година и Вама, као и свим читаоцима ове теме.

 

[sttasa]

Ispravno je "Banjaluki". Prilagoditi se masi, jel to znaci da prestanem da pisem odvojeno glagol sa "ne"? Da pocnem da pisem dali, jeli, nemogu, sumljam i sl. gluposti jer tako pise masa?

Ne, mislio sam bas na ovaj izraz i napisao sam to jer meni licno smeta ulaziti u prepirku sa nekim oko pravilnog izgovaranja neke rijeci, sintagme..

 

[Mrkalj]

Хвала на исправци. Мало сам се шалио, па сам јат, којем очигледно ту није место, употребио уместо дебелог јера.

Meni je tvoja primedba bila zanimljiva jer - kako znaš da nije došlo do metateze: djet'r (дѣтър) > d'tjer (дътѣр)? Ja ne znam.

 

[gost 246399]

Опет ћу да се умешам. Мислим да овај случај (оженио се са мном, оженио се мноме) веома специфичан и није добар пример за то што хоћеш да кажеш. Ово је занимљиво за социолингвистичку анализу.

Жена може рећи оженио се мноме, али муж никако неће употребити сличну конструкцију већ мора рећи удала се за мене. Ова разлика очигледно потиче из положаја у којем је жена била друштвено подређена. Изворно значење исказа оженио се мноме било би постао је ожењен помоћу мене, где је заправо улога жене да је средство којим се постиже стање ожењености. Дакле, мој закључак је да у исказу ожењен је мноме именица ја (инстр. мноме) заправо нема значење друштва него значење оруђа, колико год се то неће допасти загриженим присталицама родне равноправности.

Потпуно се слажем. Оженио се мноме има значење оруђа а не друштва.

Заборавих навести йош неколико замѣница имайућих дуже облике чешће коришћене у значењу оруђа: "овим/овиме", "тим/тиме", "оним/ониме".

 

[M. Rokvić]

Бока которска - Боки которској
Бачка Паланка - Бачкој Паланци

Изгледа да нема неког правила што се тиче сибиларизације. А био сам сигуран да се не врши у властитим именицама.

Занимљиво је да је и облик Боки релативно нов, док се раније готово искључиво користио облик Боци (Которској). Вук Караџић у свом "Ковчежићу" из 1849. искључиво говори о Боци Которској, а исто чини и Симо Матавуљ у својој књизи "Бока и Бокељи" из 1893.

Промена женских именица на -ка у дативу или локативу умногоме зависи од доста фактора (да ли се ради о именима, именицама које се односе на људе, да ли садрже посебне групе самогласника попут -цк- и сл.) и ту је, уколико нисмо сигурни, најпоузданије консултовати Правописни речник који уз ове именице наводи и одговарајућу промену. Тако, на пример, именица мајка има датив мајци уколико се изговара са дугосилазним акцентом на првом слогу (бајка), а ако се изговара са дугоузлазним акцентом, датив гласи мајки. Тако је и од Бања Лука датив Бањој Луци (јер је "бања" придев, попут горња, доња), а од Бањалука Бањалуци (оба облика су дозвољена, мада је потоњи чешћи). На овом примеру, сибиларизација се врши.

 

[Night Nurse]

Usred ili u sred?

 

[Bambina]

U sred (razgovora, vecere...).

 

[Nora Barnacle]

Usred ili u sred?

Predlozi sa genitivom su sred i usred. "U sred" mi deluje malo čudno (čemu predlog ispred predloga?), osim ako nije, npr. pesnički "sred" od imenice, recimo, "sredina" (ali bi u tom slučaju valjalo da bude obeleženo interpunkicijom). Ovo treba proveriti, nisam sasvim sigurna.

"Sred" služi za označavanje sredine nekog prostornog rastojanja/vremenskog perioda, uopše, za oznaku udaljenosti od krajeva/početaka: "Tražio je zvuk sred mrtve tišine".
"Usred" je više za mesto i vreme: "usred grada, usred razgovora".
Nijansa između njih je, rekla bih, minimalna.

 

[Nora Barnacle]

Молим Вас. Разумем Вашу потребу за комуникацијом и необавезним ћаскањем, али схватите и Ви да понекад нема свако времена или расположења за то. Извињавам се што Ваша обраћања мени не квалификујем другачије него као бесмислено скретање пажње на себе и повлачим те речи ако Вас вређају, али ја немам друге којима бих тачно описао нашу комуникацију. Низ уопштених квалификација на мој рачун, уз скретање пажње на само једну ствар за коју се испоставило да је нисте пажљиво ни прочитали, а што Вас није спречило да на ту тему изведете читаву представу са спуштањем завесе на крају.

Понављам Вам: оперисан сам од било каквих негативних емоција по питању критике, али дајте да та критика буде конкретна и прецизно усмерена, ако већ не може да буде аргументована. Таква неозбиљност је оно што ме секира и зато сам и рекао да, уколико у мени тражите друга за спрдњу и шегачење, то тражите на погрешном месту. Јер, оволика количина текста како бисте само изразили своје чуђење над множином (иначе, за ову форму комуникације сасвин регуларну) израза "једна иста ствар", ругали се оној ставци о синонимији за коју верујем да Вам је коначно јасно о чему смо заправо причали и окарактерисали став српских нормативиста у нормативној литератури као "мој лични став" не представља ништа друго него шегачење на теми би требало да буде озбиљна.

За сваки вид нормалног, конструктивног и конкретног разговора сам увек вољан.

Срећна Нова година и Вама, као и свим читаоцима ове теме.

Hvala lepo.
Ako Vam nije teško, uputite me u literaturu iz koje mogu da se uverim u zvaničnu prihvaćenost stava ma kog normativiste srpskoj jezika na temu ispravnosti sintagme "celo vreme".
Unapred hvala.

 

[krasuljak]

Usred, predlog.

 

[M. Rokvić]

Hvala lepo.
Ako Vam nije teško, uputite me u literaturu iz koje mogu da se uverim u zvaničnu prihvaćenost stava ma kog normativiste srpskoj jezika na temu ispravnosti sintagme "celo vreme".
Unapred hvala.

Ако сматрате релевантним Клајнов став, а његов Речник језичких недоумица као ваљан званично прихваћен приручник, видећете тамо ову одредницу под словом Ц.

Као додатну илустрацију да је тај израз регуларан већ дуже време, можете га пронаћи код Андрића ("Разговор с Гојом", 1936, приповетке Књига, Прозор), Дучића ("Југословенска идеологија", 1942), Матавуља ("Ђукан Скакавац"), у Даничићевом преводу Старог завета (Ис. Н. 3:15) итд.




Да не буде забуне, поновићу: овај израз је коректан једино ако се под речју "време" у датом контексту подразумева ограничен временски интервал (вече, школски час, време трајања састанка и сл.), односно једино у оним случајевима где придев "цео" може стајати уз одговарајућу значењску замену: цело вече, цео час, цео временски интервал. Коректан је само у том контексту, јер се тада реч "време" односи на (дељиву) целину. И тада је боље употребити израз "све време", али ни "цело време" није неправилно.

Опростите ми само на повременом губљењу стрпљења. Ствар је у томе што се управо о овоме, истим речима оспоравања и истом аргументацијом у одговору, расправља већ 3. или 4. пут, без икакве варијације на тему која би бар освежила ову досадну причу. Управо о изразу "цело време" и изразима "пола времена", "четвртина времена" и сл., у овој форумској секцији расправљано је неколико пута, од чега, ако се не варам, управо на овој теми два пута. Можда сам понекад груб када осуђујем онај виши, али језички нестручан образовни слој за ширење оваквих језичких заблуда и коришћење свог интелектуалног ауторитета како би се у шире масе шириле језичке неистине, али стварно је апсурдна таква ситуација где језичка норма и српска лингвистичка елита дозвољавају неке облике, те облике користе добри српски писци и сам облик опстаје у живом говору широких маса, а у читавој причи воду муте образовани нестручњаци за језик који сматрају да је довољно то што они у нечему након 5 минута размишљања не виде логику или правилност, да се то прогласи за неправилно и да се ствара атмосфера подсмеха и ругања онима који тај израз користе. Конкретно, испада да један нобеловац Андрић са свим својим лекторима кроз сва своја издања немају никаквог смисла за језичку норму јер допуштају израз због којег се "образовани" људи ругају необразованим и називају их глупим. Молим Вас, то је као када би неки професор српског језика убеђивао ученике како је неправилно користити број i због тога што је, по његовом мишљењу, вађење квадратног корена из -1 бесмислено, па затим на основу свог интуитивног претпостављања о операцији кореновања узме да објашњава и елаборира, на шта би се математичари само насмејали.

Обадва, задњи, по мени, на телефону, пуно итд. - све саме правилне конструкције које не само што су правилне тренутно, него, на срамоту оних који их оспоравају, никад нису ни биле неправилне у краткој историји постојања савременог српског стандардног језика, одједном постадоше неправилне јер некоме употребом лаичке логике нису на прву лопту биле смислене.

 

[Night Nurse]

Hvala na odg.

 

[Nora Barnacle]

Ако сматрате релевантним Клајнов став, а његов Речник језичких недоумица као ваљан званично прихваћен приручник, видећете тамо ову одредницу под словом Ц.

Као додатну илустрацију да је тај израз регуларан већ дуже време, можете га пронаћи код Андрића ("Разговор с Гојом", 1936, приповетке Књига, Прозор), Дучића ("Југословенска идеологија", 1942), Матавуља ("Ђукан Скакавац"), у Даничићевом преводу Старог завета (Ис. Н. 3:15) итд.




Да не буде забуне, поновићу: овај израз је коректан једино ако се под речју "време" у датом контексту подразумева ограничен временски интервал (вече, школски час, време трајања састанка и сл.), односно једино у оним случајевима где придев "цео" може стајати уз одговарајућу значењску замену: цело вече, цео час, цео временски интервал. Коректан је само у том контексту, јер се тада реч "време" односи на (дељиву) целину. И тада је боље употребити израз "све време", али ни "цело време" није неправилно.

Опростите ми само на повременом губљењу стрпљења. Ствар је у томе што се управо о овоме, истим речима оспоравања и истом аргументацијом у одговору, расправља већ 3. или 4. пут, без икакве варијације на тему која би бар освежила ову досадну причу. Управо о изразу "цело време" и изразима "пола времена", "четвртина времена" и сл., у овој форумској секцији расправљано је неколико пута, од чега, ако се не варам, управо на овој теми два пута. Можда сам понекад груб када осуђујем онај виши, али језички нестручан образовни слој за ширење оваквих језичких заблуда и коришћење свог интелектуалног ауторитета како би се у шире масе шириле језичке неистине, али стварно је апсурдна таква ситуација где језичка норма и српска лингвистичка елита дозвољавају неке облике, те облике користе добри српски писци и сам облик опстаје у живом говору широких маса, а у читавој причи воду муте образовани нестручњаци за језик који сматрају да је довољно то што они у нечему након 5 минута размишљања не виде логику или правилност, да се то прогласи за неправилно и да се ствара атмосфера подсмеха и ругања онима који тај израз користе. Конкретно, испада да један нобеловац Андрић са свим својим лекторима кроз сва своја издања немају никаквог смисла за језичку норму јер допуштају израз због којег се "образовани" људи ругају необразованим и називају их глупим. Молим Вас, то је као када би неки професор српског језика убеђивао ученике како је неправилно користити број i због тога што је, по његовом мишљењу, вађење квадратног корена из -1 бесмислено, па затим на основу свог интуитивног претпостављања о операцији кореновања узме да објашњава и елаборира, на шта би се математичари само насмејали.

Обадва, задњи, по мени, на телефону, пуно итд. - све саме правилне конструкције које не само што су правилне тренутно, него, на срамоту оних који их оспоравају, никад нису ни биле неправилне у краткој историји постојања савременог српског стандардног језика, одједном постадоше неправилне јер некоме употребом лаичке логике нису на прву лопту биле смислене.

Hvala na odgovoru. Evo mojih zapažanja:
- Taj Klajnov rečnik je bliži popularnoj lingvistici, no, da ga prihvatimo kao validan izvor.
- Daničića bih svakako odbacila kao validan primer u ovom slučaju (što zbog vremenske distance, što zbog prevoda o kome je reč). Možda i Matavulja.
- Da li je tod Andrića hapax legomenon? Kao i kod Dučića? (pitam jer ne znam da li ste nasumice odabrali primere).

Ako sam dobro shvatila sve što ste nepisali "celo vreme" je pre izuzetak, specifičan slučaj, nego pravilo.
Ako ste nastavnik koji nema mogućnost da đacima objašnjava sve izuzetke (zato što su đaci još uvek mali da shvate, nema vremena, nije po planu ili s nekog drugačijeg razloga) da li biste, radije, rekli da je "bezbednije" govoriti "sve vreme", budući da je ta sintagma primenljivija u većem broju slučajeva.

Najzad, morala bih da primetim da ne znam (osim za beskonačnost) ni jedan vremenski period koji nije ograničen, te sam dodatno zbunjena.

"Obadva" priznaje rečnik književnog srpskog jezika, u pravu ste i priznajem svoju grešku, uz komentar da je upotreba vrlo rizična u smislu stila.
Za upotrebu "zadnji" sam navela svoj stav iznad i i dalje ne vidim drugi smisao.

Po meni je hodalo puno mrava. Sasvim na mestu, ne vidim problem. Ako, analogno, pravimo konstrukciju od, na primer Jevanđelje po Jovanu, ono koje bih ja napisala bi bilo po meni ili po sebi?
Popela sam se da zakačim zavesu, spotakla se i pala na telefon. Tako mi je noga nekoliko trenutaka bila na telefonu. Ima smisla u sličnim situacijama, da. Budite na telefonu dok pozovem mamu. je dobar vic.

Za puno ne znam nedoumice.

Uzgred, kakva je to laička logika?

 

[олга96]

Po meni je hodalo puno mrava.

Не мож' се рећи пуно јер је пуно антоним од празно. Дакле: По мени је ходало много мрава.

 

[Nora Barnacle]

Не мож' се рећи пуно јер је пуно антоним од празно. Дакле: По мени је ходало много мрава.

Viš' što si ti neko pametno biće (a ne znam na osnovu čega sam stekla utisak da nemaš puno godina).
Stvarno jeste malo ćoškast primer, kad bolje razmislim. Značenje je trebalo da bude "potpuno sam bila ispunjena mravima" što nije isto što i "mnogo mrava"?

Nije "puno" samo antonim od "prazno", tako mi nekako dođe kad razmislim. Značenje "full" je jedno od.
Kad voz ide punom parom, ili kad konj trči u punom kasu? Ne može da ide praznom parom, valjda?
Zanimljivo, u svakom slučaju.
Imaš zvezdicu.

 

[krasuljak]

Viš' što si ti neko pametno biće (a ne znam na osnovu čega sam stekla utisak da nemaš puno godina).
Stvarno jeste malo ćoškast primer, kad bolje razmislim. Značenje je trebalo da bude "potpuno sam bila ispunjena mravima" što nije isto što i "mnogo mrava"?

Nije "puno" samo antonim od "prazno", tako mi nekako dođe kad razmislim. Značenje "full" je jedno od.
Kad voz ide punom parom, ili kad konj trči u punom kasu? Ne može da ide praznom parom, valjda?
Zanimljivo, u svakom slučaju.
Imaš zvezdicu.

Kako si ispunjena , kad hodaju PO tebi?

 

[олга96]

Viš' što si ti neko pametno biće (a ne znam na osnovu čega sam stekla utisak da nemaš puno godina).
Stvarno jeste malo ćoškast primer, kad bolje razmislim. Značenje je trebalo da bude "potpuno sam bila ispunjena mravima" što nije isto što i "mnogo mrava"?

Nije "puno" samo antonim od "prazno", tako mi nekako dođe kad razmislim. Značenje "full" je jedno od.
Kad voz ide punom parom, ili kad konj trči u punom kasu? Ne može da ide praznom parom, valjda?
Zanimljivo, u svakom slučaju.
Imaš zvezdicu

То сам чула од Милке Цанић
али сад опет имам да приметим тј. ја тако мислим да не може ''потпуно сам била испуњена мравима'' као пуњена паприка нпр, него ''потпуно сам била прекривена мравима''...што опет не мора да значи да је тачно с обзиром на моју тројку из граматике
Нисам се сетила да ''воз иде пуном паром''....занимљиво!
Хвала за * !
А ово за године... размишљала сам да променим ник, сви одма' провале

 

[Nora Barnacle]

То сам чула од Милке Цанић
али сад опет имам да приметим тј. ја тако мислим да не може ''потпуно сам била испуњена мравима'' као пуњена паприка нпр, него ''потпуно сам била прекривена мравима''...што опет не мора да значи да је тачно с обзиром на моју тројку из граматике
Нисам се сетила да ''воз иде пуном паром''....занимљиво!
Хвала за * !
А ово за године... размишљала сам да променим ник, сви одма' провале

A ako ti mravi uđu u nos?

Lupam, naravno!

Nemoj da menjaš link! Neka budemo ljubomorni (ja bar jesam!). A taj što ti je dao trojku...načekaće se do Carstva nebeskog.

p.s. Dali ste previše reputacija u zadnja 24h. Molimo Vas da probate kasnije
(ali pamtim)

 

[Nora Barnacle]

Kako si ispunjena , kad hodaju PO tebi?

Iskreno, ne deluje mi kao da je baš svako odsustvo smisla. Može da se nađe neka analogija (ako bojiš krug u crveno, površina kruga je ispunjena). Tako i moja površina moje kože mravima.
A da je bezvezan primer, jeste.
Baba mi je, kad sam imala vaške pričala da mi je puna glava. Nikad nisam mogla da vidim svoju glavu, ali sam verovala babi. .

 

[krasuljak]

Iskreno, ne deluje mi kao da je baš svako odsustvo smisla. Može da se nađe neka analogija (ako bojiš krug u crveno, površina kruga je ispunjena). Tako i moja površina moje kože mravima.
A da je bezvezan primer, jeste.
Baba mi je, kad sam imala vaške pričala da mi je puna glava. Nikad nisam mogla da vidim svoju glavu, ali sam verovala babi. .

Bolje puna nego prazna.
Moj sin ima privezak na kome piše: Bolje biti malo lud nego malo pametan.

 

[Mrkalj]

Iskreno, ne deluje mi kao da je baš svako odsustvo smisla. Može da se nađe neka analogija (ako bojiš krug u crveno, površina kruga je ispunjena). Tako i moja površina moje kože mravima.
A da je bezvezan primer, jeste.
Baba mi je, kad sam imala vaške pričala da mi je puna glava. Nikad nisam mogla da vidim svoju glavu, ali sam verovala babi. .

U tvojem primeru puna glava radi se o pridevu pun a ne prilogu puno (u značenju mnogo) o kome je tema. Prilozi mnogo i puno nisu apsolutni sinonimi. RMS, 2007:

puno pril.
​

a. u velikoj količini, u velikom broju, mnogo: ~ trgovaca.
b. vrlo, veoma, mnogo: ~ se radovati.
v. više nego što treba, suviše: ~ platiti cipele.
​

Za razliku od priloga mnogo prilog puno ne stoji kao kvantifikator uz prideve; dakle ne "puno skupo", "puno lepo", "puno dobro", ali može uz imenice i glagole (puno raditi, puno jabuka) gde redovno označava superlativ od mnogo ("jako, veoma mnogo"). On je tu metaforičku funkciju superlativa od mnogo sasvim izvesno poprimio sa svog pridevskog značenja jer pun označava postignut maksimum. Prema tome puno pozdrava! znači "najviše moguće pozdrava!" (da ne kažem "najmnože pozdrava").

jako pril.​

1.
​

a. sa velikom snagom, snažno, silno; veoma, vrlo: ~ lupati; ~ razvijen, ~ skučen.
b. vrlo mnogo: ~ trošiti.​

2. tesno, čvrsto. - Jako su vezani.
​

Kod priloga jako, opet, vidimo da stoji uz glagole i prideve.

mnogi, -a, -o 1. a. (u mn.: mnogi, -e, -a) koji se javlja u velikom broju, (mnogo)brojan: ~ ljudi, mnoge crkve. b. (u jd.) ukazuje na veći broj onih jedinki koje znači imenica uz koju stoju. - Mnoga je majka danas podjetinjila. 2. (u jd.) koji se javlja, ispoljava, koji postoji i sl. u velikoj količini, u velikom obimu, stepenu i sl., obiman, veliki; koji dugo traje, dugotrajan: ~ voda je pljuštala; od mnogog vremena. 3. (u im. službi, najčešće u mn.) veliki broj, mnoštvo osoba. - Mnogi i mnogi davno su već pokojni.

mnogo pril. (komp. više i više) (supr. malo) 1. a. kad se ukazuje na veliki broj, količinu ili obim nečega: ~ godina, ~ ljudi; ~ novca, ~ oružja. b. kad seukazuje na količinu, obim neke radnje, zbivanja: ~ lagati, ~ moći, ~ pričati, ~ hteti. 2. kad se ukazuje na visok stepen ili intenzitet nečega. a. jako, veoma, vrlo: ~ mi je žao, ~ lepo pevati, ~ učen. b. (uz komp. prid. i pril.) znatno, osetno: ~ bolje, ~ bolji, ~ više, ~ lepši itd. v. previše, suviše: oženiti se ~ rano, ~ smešan, ~ strog. 3. dugo, zadugo: nije ~ potom prošlo.

mnogo- prvi deo složenica koji označava veliki broj, veliku količinu, veliki obim i sl. onoga što znači drugi deo složenice: mnogobrojan, mnogostran, mnogougao i sl.

veoma pril. (uz opisne prideve, priloge i glagole) kazuje veći stepen neke osobine, odnosno da se nešto radi, dešava u velikoj meri: vrlo, jako, mnogo: ~ ljut, ~ opširan, ~ lepo, ~ hladno, ~ snažno, ~ se obradovati, ~ ceniti.

vrlo pril. 1. (uz opisne prideve i priloge) kazuje da se neka osobina javlja u visokom stepenu: veoma, mnogo: ~ lep, ~ važan, ~ sporo, ~ dobro, ~ lepo. 2. (u dijaloškoj situaciji, bez direktnog oslanjanja na prethodni prilog) vrlo (lepo, dobro, uspešno i sl.). - Jeste li se lepo proveli? - Jesmo vrlo.
​

 

[Nora Barnacle]

Hvala. Sa glavom je sve u redu. Mravi su problem.
Dakle: Po meni je bilo puno mrava.
Prema ovome što si napisao je u redu?