Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[yokai]

Потпуно је свеједно, само је понекад, у зависности од контекста, стилски боље употребити једну варијанту уместо друге.

Netačno - nepravilno je reći: "Zadnji sam stigao na cilj". Tu bi moralo da se stavi "poslednji".

 

[олга96]

ни мени није јасно, ја сам мислила да је нешто овако:
последњи- нпр последњи час (јер сутра опет идем у школу)
задњи- задњи час данас (јер ДАНАС неће бити више часова)

 

[олга96]

како се каже
ЛОПТА СЕ ОДБИЛА
а) о клупу
б) од клупу
в) од клупе

(расправљам се с неким)

 

[yokai]

ни мени није јасно, ја сам мислила да је нешто овако: последњи- нпр последњи час (јер сутра опет идем у школу) задњи- задњи час данас (јер ДАНАС неће бити више часова)

Čas je uvek poslednji. To "zadnji" možeš da primeniš npr. da kažeš: "Ušla sam na zadnja vrata."

 

[krasuljak]

како се каже
ЛОПТА СЕ ОДБИЛА
а) о клупу
б) од клупу
в) од клупе

(расправљам се с неким)

Slično pitanje:
a) stav o šake, ili
b) stav o šakama.
Meni je logično prvo, ali moje kolege fiskulturnici govore drugo.

 

[олга96]

...значи да је последњи антоним од први, а задњи од предњи хвала!

 

[олга96]

svo ili sve vreme?

ја мислим да је ''сво време'', јер је време средњи род (моја теорија)

 

[yokai]

Slično pitanje:
a) stav o šake, ili
b) stav o šakama.
Meni je logično prvo, ali moje kolege fiskulturnici govore drugo.

Ja govorim "stoj na šakama".

ја мислим да је ''сво време'', јер је време средњи род (моја теорија)

Ispravno je reći "sve vreme". Nikad svo, uvek sve.

 

[M. Rokvić]

Netačno - nepravilno je reći: "Zadnji sam stigao na cilj". Tu bi moralo da se stavi "poslednji".

Молим Вас, консултујте се са нормативним приручницима и речницима пре него што следећи пут дате овако категоричку квалификацију.

Верујем да сам већ сам себи постао досадан што на овој теми сваких неколико страница понављам једне те исте ствари, као да нико ко се укључи на тему не прочита о чему се пре његовог укључења разговарало. Увек исте "дилеме" око сретан-срећан, задњи-последњи, све-цело (време), пуно-много итд. Просто је део јавности контаминиран погрешним информацијама о српском језику. Придев "задњи" није само антоним од "предњи", већ је и потпун синоним са "последњи", то није новитет у српском стандардном језику већ нешто што у њему постоји од његовог формирања, то потврђују речници српког језика, то потврђује Клајн у Речнику језичких недоумица, то потврђују писци и лектори српског језика. Сваки текст у којем је реч "задњи" употребљена у значењу последњег, пролази лектуру јер се уопште не ради о неправилности. Рећи "Задњи сам стигао на циљ" уопште није неправилно.

Да не бисмо поново понављали исте приче, цитираћу истоимену одредницу из поменутог приручника Ивана Клајна, намењеног широм читалаштву:

задњи у значењу последњи није погрешно; настало је нормалним проширењем просторног значења (ово што је задње у неком реду истовремено је последње при бројању). Како је показао М. Стевановић, таква употреба придева задњи среће се код мноштва добрих писаца, од Вука и Даничића па до наших савременика.

(Иван Клајн, Речник језичких недоумица)

тако да молим свакога ко ово буде прочитао, а има воље и жеље, да онаква "исправљања" у свом друштву не дозвољава, и да се при том слободно позове на Речник Матице српске, Правописни речник српског језика и Језичке недоумице Ивана Клајна, док се до примера у нашој литератури може доћи и електронском претрагом јер је приличан опус наших књижевника дигитализован и доступан у електронској форми.

 

[M. Rokvić]

...значи да је последњи антоним од први, а задњи од предњи хвала!

Не, никако. Према важећој норми српског језика, и реч задњи је антоним од први.

Немојте од језика правити (не Ви, него говорим уопштено) математику или дискретни систем који функционише по принципу или-или, јер језик то није. Немојте правилне форме проглашавати за неправилне услед примене неодговарајуће логике. Оставите математичарима бављење математиком, физичарима бављење физиком, а лингвистима бављење језиком. Не може, уз дужно поштовање, средњошколски наставник математике или биологије бити стручнији за питање норме од професора са Филолошког факултета и лингвиста из Српске академије наука и уметности.

 

[cole1]

Молим Вас, консултујте се са нормативним приручницима и речницима пре него што следећи пут дате овако категоричку квалификацију.

Верујем да сам већ сам себи постао досадан што на овој теми сваких неколико страница понављам једне те исте ствари, као да нико ко се укључи на тему не прочита о чему се пре његовог укључења разговарало. Увек исте "дилеме" око сретан-срећан, задњи-последњи, све-цело (време), пуно-много итд. Просто је део јавности контаминиран погрешним информацијама о српском језику. Придев "задњи" није само антоним од "предњи", већ је и потпун синоним са "последњи", то није новитет у српском стандардном језику већ нешто што у њему постоји од његовог формирања, то потврђују речници српког језика, то потврђује Клајн у Речнику језичких недоумица, то потврђују писци и лектори српског језика. Сваки текст у којем је реч "задњи" употребљена у значењу последњег, пролази лектуру јер се уопште не ради о неправилности. Рећи "Задњи сам стигао на циљ" уопште није неправилно.

Да не бисмо поново понављали исте приче, цитираћу истоимену одредницу из поменутог приручника Ивана Клајна, намењеног широм читалаштву:

задњи у значењу последњи није погрешно; настало је нормалним проширењем просторног значења (ово што је задње у неком реду истовремено је последње при бројању). Како је показао М. Стевановић, таква употреба придева задњи среће се код мноштва добрих писаца, од Вука и Даничића па до наших савременика.

(Иван Клајн, Речник језичких недоумица)

тако да молим свакога ко ово буде прочитао, а има воље и жеље, да онаква "исправљања" у свом друштву не дозвољава, и да се при том слободно позове на Речник Матице српске, Правописни речник српског језика и Језичке недоумице Ивана Клајна, док се до примера у нашој литератури може доћи и електронском претрагом јер је приличан опус наших књижевника дигитализован и доступан у електронској форми.

nisam neki ekspert ali sam siguran da se nikad ne govori/pise celo vreme. a sto se tice reci srecan ili sretan srbi govore srecan a hrvati sretan(ako uzmemo u obzir da njihov jezik uopste postoji)

 

[Bastiani]

Овде је реч о корпусу случајева који су проузроковали (лоши) наставници српског језика. Исправљајући ђаке и где треба и где не треба, а углавном где не треба, наметнули су дилеме попут задњи - последњи, сво/цело време - све време, на телефону је - крај телефона је, и тако даље. То су све инфантилне дилеме које су потпуно вештачки и рекао бих и насилно наметнуте у језичкој пракси.

Узгред, нека ме исправи ако грешим, мислим да је форумаш Мркаљ негде детаљно образложио зашто је чак и чисто лингвистичком смислу погрешно изопштавати облик сво време.

 

[sttasa]

Ja mislim da je obrazlozio da je taj oblik pravilan.

 

[Mrkalj]

Još nam je ostalo da probistrimo glagol spa(i)sti (salvare).RMS iz 2007. kaže:

spasiti (se), spasim (se) svr. (trp. prid. spašen) v. spasti (se).

spasti, spadnem svr. (aor. spadoh, rad. prid. spao, spala) 1. pasti sa nečega, spustiti se niže (npr. marama s glave, suknja sa struka, jorgan sa spavača i sl.). 2. sniziti se, smanjiti se (npr. temperatura, cena i sl.). 3. (na nešto) nisko pasti, dospeti u nepovoljnu situaciju. - E, na šta si spao! • ~ s nogu jako se umoriti (od dugog hodanja). ~ na prosjački štap materijalno propasti. spala knjiga na dva slova v. pod knjiga (izr.).

spasti (spasti), spasem svr. (trp. prid. spasen) (var. spasiti) izvući, izbaviti iz kakve nevolje, teške situacije, osloboditi: ~ sigurne smrti, ~ nekome život. - Spasi me od ovoga gnjavatora. * ~ se izbaviti se iz kakve nevolje, teške situacije, osloboditi se.

spasavati (se), spasavam (se) nesvr. prema spasti (se).

spasenje s v. spas.
​

Vidimo svojevrsnu nedodefinisanost - potpuno nedostaje nesvršeni vid spašavati, pa pitam za mišljenja ili reference o tome da li je i taj oblik varijantski standardan. Takođe, zanima me prvo lice množine imperativa glagola spasti se i postoji li analog .

 

[Nora Barnacle]

Молим Вас, консултујте се са нормативним приручницима и речницима пре него што следећи пут дате овако категоричку квалификацију.

Верујем да сам већ сам себи постао досадан што на овој теми сваких неколико страница понављам једне те исте ствари, као да нико ко се укључи на тему не прочита о чему се пре његовог укључења разговарало. Увек исте "дилеме" око сретан-срећан, задњи-последњи, све-цело (време), пуно-много итд. Просто је део јавности контаминиран погрешним информацијама о српском језику. Придев "задњи" није само антоним од "предњи", већ је и потпун синоним са "последњи", то није новитет у српском стандардном језику већ нешто што у њему постоји од његовог формирања, то потврђују речници српког језика, то потврђује Клајн у Речнику језичких недоумица, то потврђују писци и лектори српског језика. Сваки текст у којем је реч "задњи" употребљена у значењу последњег, пролази лектуру јер се уопште не ради о неправилности. Рећи "Задњи сам стигао на циљ" уопште није неправилно.

Да не бисмо поново понављали исте приче, цитираћу истоимену одредницу из поменутог приручника Ивана Клајна, намењеног широм читалаштву:

задњи у значењу последњи није погрешно; настало је нормалним проширењем просторног значења (ово што је задње у неком реду истовремено је последње при бројању). Како је показао М. Стевановић, таква употреба придева задњи среће се код мноштва добрих писаца, од Вука и Даничића па до наших савременика.

(Иван Клајн, Речник језичких недоумица)

тако да молим свакога ко ово буде прочитао, а има воље и жеље, да онаква "исправљања" у свом друштву не дозвољава, и да се при том слободно позове на Речник Матице српске, Правописни речник српског језика и Језичке недоумице Ивана Клајна, док се до примера у нашој литератури може доћи и електронском претрагом јер је приличан опус наших књижевника дигитализован и доступан у електронској форми.

Molim vas, konsultujte logiku prilikom pisanja. Ako je primarna namera šala, izvinjavam se, tu vrstu humora ne razumem.
Najpre,

на овој теми сваких неколико страница понављам једне те исте ствари

Šta je to? Plurarizam singulariteta? Taština praznine?
Možete stalno ponavljati (već tu imate problem sa stilom, no, da za žmurimo) jednu stvar, ili više puta istu.
Diskutabilno je i da li "konsultovati" regira instrumental sa predlogom ili bez njega u kontekstu koji ste naveli. No, dobro.
Sigurna sam da slične primere i sami prepoznajete, a kako mi nije namera da Vas omalovažavam, vređam niti korigujem stavove koje zastupate, neću ih navoditi.

Samo bih da bude malo eksplicitnije da je sve navedeno Vaš lični stav, a ne nekakva zakonom, pravopisom ili na drugi način propisana norma.

Ovo je već, ozbiljniji problem, budući da dajete odgovor nekome ko traži pomoć (samim tim bi trebalo da se malo odgovornije odnosite prema svojoj savetodavnoj funkciji):

Придев "задњи" није само антоним од "предњи", већ је и потпун синоним са "последњи"

Od svega navedenog, tačan je samo deo sa antonimima. Ostalo je, ponovo, odsustvo logike. Sve "poslednje" podrazumeva niz (koji može da ima i samo dva elementa, no, ta upotreba je granična vrednost, te retka i diskutabilna). Kad je u pitanju "prednji", logika biva zadovoljena već postojanjem opozita - tj. nečega što bi bilo prednje.
Dakle, može da Vam ne radi zadnje svetlo na automobilu, a, ako Vam ne radi poslednje, a sagovorniku ne želite sugerišete da ste ponosni vlasnik nekog nestandardnog modela, ozbiljno narušavate logiku konverzacije.
To što pratite rad Ivana Klajna zaslužuje svaku pohvalu, ali je vađenje iz konteksta nekorektno.
Banalan primer: smisao rečenice: "Izgledam mogućeg čoveka" za Vuka i Daničića nije predstavljao nikakav problem. Meni i Vama (a zajedničko nam je to što smo savremenici) ni na kraj pameti ne bi bilo da to, zapravo, znači: "Izvirujući, čekam kad će se (u mom viokrugu) pojaviti/naići bogat čovek". Doduše, Vama možda i sine ta ideja, te se korigujem i priznajem ograničenost samo svoje malenkosti.

Hoćemo li, analogno, "topot" i "tutnjavu" proglasiti sinonimima zato što je Šantić čuo kako tutnji zemlja pod (jednim!) konjanikom?
Ili, da rešimo da "zbog" i "radi" imaju identično značenje, samo zato što u tramvaju piše da se držimo za ručku zbog kočenja?

Sličnih primera ima, na žalost, i odviše.

Dakle, gramatika i pravopis se moraju poštovati, treba pratiti njihove promene i prilagođavati im govor i pisanje. Logika je, međutim, nepromenljiva.

Da skratim, poštujem trud koji ste uložili u ovo, ali, smatram da, iako je reč o gotovo banalnoj raspravi na mestu kakvo je on line forum, nije u redu (neosnovano) nametati autoritet pominjanjem što zvučnijih imena.

 

[олга96]

ал га оправи

 

[Nora Barnacle]

Slično pitanje:
a) stav o šake, ili
b) stav o šakama.
Meni je logično prvo, ali moje kolege fiskulturnici govore drugo.

Prema onome što ja znam (nisam slavista/srbista), trebalo bi da je ovako:
"O" je predlog sa, najčeće, lokativom ("šakama"), ali i akuzativom ("šake"), te nije čudno što nastaje zabuna. Kad je u pitanju akuzativ, taj se predlog koristi u slučaju cilja kretanja, a lokativ je, generalno, padež mirovanja. To se gleda iz glagola, da ne kažem konteksta. Kako je "stav" ovde dovoljno da se ustanovi statičnost - odgovor je šakama.
U slučaju da se neko, na primer, zaleteo (vrlo se krećući) da uradi stav, opet bi bi bio lokativ (namerna rečenica, "iznutra zavisna", bla truć, da ne smaram).

Malo preslobodan savet (ne radi baš uvek, ali puno da pomogne): Gazda svake rečenice je glagol (bio on napisan u njoj ili se čitao iz prethodne). Iako predlozi stoje uz imenice (nikad uz glagole, te ne kupujte i gramatiku uz burek "za poneti"), nije loše na brzinu pronaći neki primer za koji vam deluje "tačnije", pa se poslužiti analogijom. Sa logikom ste se rodili, gramatici vas učili. Još jednom: nije gramatičko pravilo, više je nepouzdana dosetka, ali nije baš da se okači (kretanje) mačku o rep. Takve stvari, najčešće, izmišljaju đaci koji su na času sedeli (mirovanje) na ušima.

U slučaju lopte, reč je o odvajanju. Nema rasprave - genitiv (od klupe).

p.s. Ako su ova objašnjenja dosadna/nepotrebna, javite. Prosto, mnooogo sam se večeras izner...načitala nebuloza sa tastature pojedinih na ovom pf. Ponelo me.

 

[Mrkalj]

Prema onome što ja znam (nisam slavista/srbista), trebalo bi da je ovako:
"O" je predlog sa, najčeće, lokativom ("šakama"), ali i akuzativom ("šake"), te nije čudno što nastaje zabuna. Kad je u pitanju akuzativ, taj se predlog koristi u slučaju cilja kretanja, a lokativ je, generalno, padež mirovanja. To se gleda iz glagola, da ne kažem konteksta. Kako je "stav" ovde dovoljno da se ustanovi statičnost - odgovor je šakama.
U slučaju da se neko, na primer, zaleteo (vrlo se krećući) da uradi stav, opet bi bi bio lokativ (namerna rečenica, "iznutra zavisna", bla truć, da ne smaram).

Malo preslobodan savet (ne radi baš uvek, ali puno da pomogne): Gazda svake rečenice je glagol (bio on napisan u njoj ili se čitao iz prethodne). Iako predlozi stoje uz imenice (nikad uz glagole, te ne kupujte i gramatiku uz burek "za poneti"), nije loše na brzinu pronaći neki primer za koji vam deluje "tačnije", pa se poslužiti analogijom. Sa logikom ste se rodili, gramatici vas učili. Još jednom: nije gramatičko pravilo, više je nepouzdana dosetka, ali nije baš da se okači (kretanje) mačku o rep. Takve stvari, najčešće, izmišljaju đaci koji su na času sedeli (mirovanje) na ušima.

U slučaju lopte, reč je o odvajanju. Nema rasprave - genitiv (od klupe).

p.s. Ako su ova objašnjenja dosadna/nepotrebna, javite. Prosto, mnooogo sam se večeras izner...načitala nebuloza sa tastature pojedinih na ovom pf. Ponelo me.

Može biti da je fraza stav o šake dobijena skraćenjem sintagme stav [tela oslonjenog] o šake ili stav [oslonjen, postavljen, podupret, osovljen] o šake. A može, najjednostavnije, biti da je reč stav sinonim imenice stavljanje u značenju uspravljanje, pa je stav o šake u suštini "stavljanje o šake". Biće da je to po sredi. Kretanje, dakle.

Što se nadalje citirane elaboracije tiče, usmerio bih čitaoce na postojeću literaturu:

o[SUP]2[/SUP] predlog kojim se zajedno sa samostalnom rečju u ak. ili lok. ukazuje
​

1.
​

a. (s ak.) na oslonac za koji se zakačuje ono što se veša: obesiti o klin.
b. (s lok.) na oslonac onoga što visi: visiti o klinu.​

2. (s ak.) na oslonac na koji se neko ili nešto nasloni; na predmet s kojim se neko ili nešto dodiruje, sudara: odupreti se o pod, lupiti glavom o zid.
3. (s ak.) na ono za što se neko bori: otimati se o vlast.
4. (s lok.) na predmet govora, pisanja, mišljenja, brige i sl.: govoriti o roditeljima, pisati o pozorištu, misliti o budućnosti, briga o deci.
5. (s lok.) na sredstvo koje se troši, na ono što omogućuje radnju: putovati o svom trošku.
6. (s lok.) na približnu lokaciju (vremensku ili mesnu): oko: o Novoj godini, raditi nekome o glavi. (prim. Mrkalj)
​

Što se tiče predloga za+infinitiv, ne bih bio tako brzopleto odsečan u njegovom normativnom izgonu jer se predlog za + neodređeni glagolski način u praksi upotrebljava tamo gde je upotreba glagolske imenice ili stilski nezgrapna ili nemoguća, odnosno kada želi da se izbegne lično obraćanje (ručak da prste poližeš : ručak za prste polizati, da ne poveruješ : za nepoverovati itd.). Jeste, ovakva sintagma je obična u nemačkom, italijanskom, engleskom i drugim jezicima, ali to nikako nije relevantan kriterijum za dokazivanje njene nefunkcionalnosti u srpskom jeziku. S druge strane, upravo je u srpskoj lingvističkoj praksi kriterijum deskripcije ("stanja na terenu") bio relevantniji od kriterijuma preskripcije. Na kraju krajeva, takvu upotrebu možemo terminološki podupreti uvođenjem pojma i kategorije imeničkog infinitiva, na primer. Mnogo je ozbiljniji problem kvarenje jezika pod uticajem loših prevod(ilac)a (npr. englesko ever ne znači samo ikada, već i svih vremena).

U potpisu,

Sagovornik za poželeti

 

[Bastiani]

Мој је утисак да је фраза "став о шаке" настала под утицајем потребе за скраћивањем и да је у суштини реч о стројевој команди какве се користе у војсци попут на пример "о десно раме" што је скраћено од "стави пушку/митраљез о десно раме".

То значи да је питање граматичке правилности у овом случају потпуно теоријско питање у које, ако бисмо се упуштали, морали бисмо онда знати садржај исказа то јест какав је то став "о шаке" или "о шакама". Ако би се испоставило да је реч о стоју на рукама, или било ком положају у коме су шаке на земљи, онда би било легитимно питање зашто се не би рекло "на шаке/шакама". Ако је реч о ставу где се шаке стављају уза зид или нешто слично, онда би исправно било "о шаке" јер би у том случају то било скраћено од "одупри се о шаке" и без значаја је да ли бисмо ми иначе радије рекли "одупри се шакама".

Дилема очигледно настаје због тога што је логички доста тешко разликовати случај 1а из Мркаљевог навода од случаја 1б. То јест, зашто се каже да је неко обешен о шаке, али виси о шакама. Признајем да никад нисам о томе размишљао, али у овом часу се питам да ли је ствар у прелазности глагола.

Но, да се вратим на почетак, "став о шаке" је просто назив некаквог става у гимнастици, практично властита именица, и питање његове исправности било би отприлике као када бисмо поставили питање да ли Голо брдо треба да задржи тај назив и након пошумљавања.

 

[Bambina]

Slično pitanje:
a) stav o šake, ili
b) stav o šakama.
Meni je logično prvo, ali moje kolege fiskulturnici govore drugo.

Ja mislim da je pod b. Sto bi bilo pod a?

 

[Nora Barnacle]

Može biti da je fraza stav o šake dobijena skraćenjem sintagme stav [tela oslonjenog] o šake ili stav [oslonjen, postavljen, poduprět, osovljen] o šake. A može, najjednostavnije, biti da je rěč stav sinonim imenice stavljanje u značenju uspravljanje, pa je stav o šake u suštini "stavljanje o šake". Biće da je to po srědi. Kretanje, dakle.

A šta ako je po sredi mirovanje kao posledica kretanja? Na žalost, ne pada mi na pamet primer "apsolutnog mirovanja" do koga je došlo bez prethodnog kretanja. Zenonove aporije su, naravno, irelevantne u ovdašnjem kontestu. "Stavljanje" je glagolska imenica koja označava radnju kretanja. Ne vidim šta bi tu moglo da miruje.

usměrio bih čitaoce na postojeću literaturu:

Zahvaljujem na simpatičnim primerima. Meni malo nejasnim, doduše. Zapravo, nejasno mi je na šta treba da ukažu. Na stranu što nikad nisam čula/videla da se iko otima o vlast.

3. (s ak.) na ono za što se něko bori: otimati se o vlast.

Zahvalna bih bila na konkretnijem navođenju literature ili, makar, za nas nedovoljno promućurne, eksplicitnijem isticanju da je ista produkt lične kreativne slobode.

Da, nikako ne treba mahati skalpelom. Ipak,

(ručak da prste poližeš : ručak za prste polizati, da ne pověruješ : za nepověrovati itd.).

navedeni primeri, su, redom: jedna finalna rečenica sa infinitivom u okviru sintagme na funkciji objekta, još jedna takva (stilski neuobičajena, diskutabilne gramatičke ispravosti), ponovo jedna ispravna, neadekvatan primer (nema infinitiva), česta i uobičajena, pogrešna upotreba infinitiva sa predlogom, nastala, možda, u nedostatku informacije da su predlozi oni uslovljeni padežnim oblikom promenljive reči, koji infinitiv (čak i kad je na funkciji subjekta) - nema.

Sa ovim:

Jeste, ovakva sintagma je obična u němačkom, italijanskom, engleskom i drugim jezicima, ali to nikako nije relevantan kriterijum za dokazivanje njene nefunkcionalnosti u srpskom jeziku.

se a priori, a gotovo potpuno slažem, iako nisam kompetentna za navedene jezike (a nije decidirano koji bi sve mogli biti "drugi").

Nenamerno, ali gradacijski, sa ovim

Mnogo je ozbiljniji problem kvarenje jezika pod uticajem loših prěvod(ilac)a (npr. englesko ever ne znači samo ikada, već i svih vrěmena).

se potpuno slažem.


Najzad, uz izvinjenje što skrećem s teme (teško se odupirem sopstvenoj radoznalosti, oprostićete), volela bih da znam da li je upotreba "ě" umesto srpskog "e" (ako sam dobro zaključila) tekovina Srbskog, rusofilska (ili slična) insinuacija koju ne shvatam, ili je po sredi dijalekatska varijanta najzastupljenija u, recimo, Garmišpartenkirhenu ili Maloj Krsni?

Ah, da! Gotovo bih zaboravila impresije: dopada mi se inicijativa kreativnog potpisivanja postova. Možda zato što volim neuobičajene prakse i beskrajno se radujem kad saznam nešto novo. Tako su mi, na primer, sasvim šarmantni duhoviti primeri - da se poslužim učinkovitom, već pomenutom sintagmom "sa terena": onomad su, valjda da se pošale, Džejmsa Dina (James Dean) transkribovali u Jamezdin i od toga načinili lično ime.

 

[krasuljak]

Pratim vas... , al' još uvek nisam sigurna.

 

[Nora Barnacle]

Pratim vas... , al' još uvek nisam sigurna.

 

[Julian]

Pratim vas... , al' još uvek nisam sigurna.

Rajka, izraz koji analiziraš u životu nisam čuo. Neskromno sam zaključio da fraza nema veze ni sa jezikom ni sa logikom. Ne znam na šta misliš, ali slutim da je to ono što se izvan Niša naziva ''stoj na rukama''.

 

[krasuljak]

Rajka, izraz koji analiziraš u životu nisam čuo. Neskromno sam zaključio da fraza nema veze ni sa jezikom ni sa logikom. Ne znam na šta misliš, ali slutim da je to ono što se izvan Niša naziva ''stoj na rukama''.

E, hvala ti k'o bratu. Biće da je to.