Pravopis, pravopisne greške, jezičke nedoumice i pitanja

[Lexa]

Ti to mene stvarno zezaš? Pa još i vređaš?
Da li uglavnom ljudi po čituljama pišu "nikad prežaljen taj i taj"?
Pišu.
Da li je nepravilno?
Jeste.
Kraj diskusije.
Zašto dalje komplikuješ?
Ako meni ne veruješ, pogledaj "Rečnik jezičkih nedoumica" prof. dr Ivana Klajna.

Sad te vređam? Do jaja. Ovamo naturam neke psihološkinje, pa se rvem s polovima, sad te vređam.

Stvarno treba da razmisliš o tome što sve doživljavaš tako negativno.

A kao primer mi navodiš šta ljudi pišu po čituljama nikad prežaljeni? PA ČOVEK SAMO ŠTO JE UMRO
Strašno!

 

[buba.mara]

Otkad to?

Ja ću napraviti i ja ću da napravim se paralelno koriste kod nas, čak i više ovo drugo, ali norma prihvata samo prvo. Zasad. Nemoj da zbunjuješ narod.
Takođe, ne možeš reći da nešto u srpskom jeziku ne postoji ako se koristi! Možda ga ne prihvata norma, možda ga nema u standardnom jeziku, ali nije da ne postoji.

Колико глупости на једном месту. Ко не зна боље нека ћути, него овако страшно да се брука? Српски нема инфинитив? "Ја ћу направити" је неправилни футур? Девојко, књигу у шаке, па тек онда просипање памети!

У српском језику инфинитив се завршава наставцима -ти или -ћи. Примери: певати, слушати, читати, писати, пећи, сећи. Употреба у говорном српском језику је све ређа. Уместо инфинитива користи се замена у виду синтагме „да + презент" (што преводи овај нелични глаголски облик у лични):

певати → да певам, да певаш, да пева...
читати → да читам, да читаш...


http://sr.wikipedia.org/wiki/Инфинитив


A mene su u skoli ucili ne da je upotreba sve redja vec da se uopste ne koristi kao samostalan glagol!

 

[Lexa]

Može se reći i DOKTORICA/KA i PROFESORICA/KA, ali te reči NIKAKVE VEZE nemaju sa zvanjem 'doktor' i 'profesor'... to su, u stvari, narodni izrazi za lekarku i nastavnicu. Ove izraze su (najverovatnije) smislile upravo one, a da bi se učinile značajnijima. Naime, narodu je zvučnije reći da ste 'profesorka', nego 'nastavnica'... i tako u govor ulaze reči koje ne postoje.

Zle feministkinje su izmislile reč "profesor" da bi sebe učinile značajnijim?
Ti baš mrziš žene, a? Mislim, podsetila bih da si celu ovu budalastu priču ti i započeo...

 

[kamudarafte]

Sad te vređam? Do jaja. Ovamo naturam neke psihološkinje, pa se rvem s polovima, sad te vređam.

Da li treba onda kao kompliment da shvatim kada mi kažeš "ovo si iz debelog creva izvukao, a"?

A kao primer mi navodiš šta ljudi pišu po čituljama nikad prežaljeni? PA ČOVEK SAMO ŠTO JE UMRO
Strašno!

Zar nije tema "NAJČEŠĆE GRAMATIČKE I PRAVOPISNE GREŠKE U SRPSKOM JEZIKU"?
Da li je gramatički ispravno reći "nikad prežaljen"? Nije. Zato sam i naveo taj slučaj, koji se itekako koristi u našem jeziku. Stvarno ne razumem koji ti je to fazon, OK što se raspravljamo oko rodova, ali pobogu, šta ne razumeš u činjenici da je "nikad prežaljen" gramatički neispravno?
Osim toga, možda si me pogrešno shvatila kada sam napisao čitulja. Kada se obeležava godišnjica smrti neke osobe (pomen), onda ljudi ponekad to ozvaniče u novinama u formi "čitulje". Ako znaš neki drugi izraz, ispravi me. I obično ljudi žele da naglase kako taj i taj nikad nije prežaljen. Kada nominalizuješ "nikad nije prežaljen", dobiješ "nikad neprežaljen" a ne "nikad prežaljen". U redu?

 

[kamudarafte]

Naime, narodu je zvučnije reći da ste 'profesorka', nego 'nastavnica'... i tako u govor ulaze reči koje ne postoje.

Pa i muškarci u osnovnim školama sebe nazivaju profesorima, kakve sad pa to veze ima sa ženama? Donekle sam pratio šta si pokušavao da kažeš, ali mislim da si se ovde malo pogubio.

 

[buba.mara]

Српски нема инфинитив? "Ја ћу направити" је неправилни футур?

Nemoj da izvrces ono sto sam rekla!!! Nisam rekla da nema, vec da se ne koristi samostalno.
A za futur sam se ispravila!

 

[kamudarafte]

Pošto ti smetaju neprežaljeni pokojnici , navešću drugi primer: "Kuća nikad nije završena".
Nepravilno je "nikad završena kuća", već je pravilno "nikad nezavršena kuća".

 

[Tusenfryd]

У српском језику инфинитив се завршава наставцима -ти или -ћи. Примери: певати, слушати, читати, писати, пећи, сећи. Употреба у говорном српском језику је све ређа. Уместо инфинитива користи се замена у виду синтагме „да + презент" (што преводи овај нелични глаголски облик у лични):

певати → да певам, да певаш, да пева...
читати → да читам, да читаш...


http://sr.wikipedia.org/wiki/Инфинитив


A mene su u skoli ucili ne da je upotreba sve redja vec da se uopste ne koristi kao samostalan glagol!

Jako bih volela da si napisala nešto logično pa da mogu da kažem da nisi u pravu.
Šta, za ime sveta, znači samostalan glagol?!
Bavim se jezikom i zaista ne poznajem taj termin.

Treba znati kad se koristi infinitiv.
Dakle, on se ne koristi kao i npr. prezent (da pojednostavim do daske) jer je, za razliku od prezenta, neličan glagolski oblik. Ne razlikuje lica. Ne konkretizuje ono što glagol znači u nekom vremenu ili načinu.

Koristi se za građenje futura i verovatno se na to misli, da se zamenjuje konstrukcijom da+prezent. To, kao što rekoh, ne spada u standardni jezik! Otvorite bilo koju gramatiku, zaboga, ne Wikipediu koju može i komšija da uređuje, nego gramatiku srpskog!

Koristi se i sa glagolima sa nepotpunim značenjem (modalnim (hteti, morati, trebati, želeti...) i faznim (početi, prestati, nastaviti...)), i tada paralelno kao i konstrukcija da+prezent. Osim kod glagola hteti, jer kad se njemu doda infinitiv, obavezno se dobija futur, a modalno značenje ima samo hteti+da+prezent.

Koristi se i kao subjekat.

NIJE TAČNO da je nepravilno koristiti infinitiv tamo gde ljudi obično koriste da+prezent. To je verovatno uticaj hrvatskog jezika, koji ne poznaje konstrukciju da+prezent. Ne dajte se zavarati, korišćenje infinitiva je i te kako pravilno. Konstrukcija da+prezent je balkanizam, infinitiv je izvorno slovenski.

 

[gost 36952]

Naime, narodu je zvučnije reći da ste 'profesorka', nego 'nastavnica'... i tako u govor ulaze reči koje ne postoje.

Nekada su u osnovnim skolama mogli da predaju nastavnici, tj sa visom skolom, a sada predavaci moraju biti sa visokom strucnom spremom i u osnovnim i u srednjim skolama, tj oni jesu profesori (tako pise u diplomi).

zasto je nastavnica prihvatljivija od profesorke?

 

[buba.mara]

Jako bih volela da si napisala nešto logično pa da mogu da kažem da nisi u pravu.
Šta, za ime sveta, znači samostalan glagol?!
Bavim se jezikom i zaista ne poznajem taj termin.

Treba znati kad se koristi infinitiv.
Dakle, on se ne koristi kao i npr. prezent (da pojednostavim do daske) jer je, za razliku od prezenta, neličan glagolski oblik. Ne razlikuje lica. Ne konkretizuje ono što glagol znači u nekom vremenu ili načinu.

Koristi se za građenje futura i verovatno se na to misli, da se zamenjuje konstrukcijom da+prezent. To, kao što rekoh, ne spada u standardni jezik! Otvorite bilo koju gramatiku, zaboga, ne Wikipediu koju može i komšija da uređuje, nego gramatiku srpskog!

Koristi se i sa glagolima sa nepotpunim značenjem (modalnim (hteti, morati, trebati, želeti...) i faznim (početi, prestati, nastaviti...)), i tada paralelno kao i konstrukcija da+prezent. Osim kod glagola hteti, jer kad se njemu doda infinitiv, obavezno se dobija futur, a modalno značenje ima samo hteti+da+prezent.

Koristi se i kao subjekat.

NIJE TAČNO da je nepravilno koristiti infinitiv tamo gde ljudi obično koriste da+prezent. To je verovatno uticaj hrvatskog jezika, koji ne poznaje konstrukciju da+prezent. Ne dajte se zavarati, korišćenje infinitiva je i te kako pravilno. Konstrukcija da+prezent je balkanizam, infinitiv je izvorno slovenski.

Hoces da kazes da je pravilno da se kaze npr. Ja zelim kupiti to i to, umesto Ja zelim da kupim?
I da sam ja na pocetku mogla da napisem: Hoces da kazes da je pravilno reci?
Ili da sam mogla napisati, umesto da napisem?

 

[Tusenfryd]

Apsolutno.

 

[kamudarafte]

Nekada su u osnovnim skolama mogli da predaju nastavnici, tj sa visom skolom, a sada predavaci moraju biti sa visokom strucnom spremom i u osnovnim i u srednjim skolama, tj oni jesu profesori (tako pise u diplomi).

Ni sam više ne znam. Recimo, Univerzitet u Beogradu smatra da docent, vanredni profesor i redovni profesor jesu zvanja nastavnika.
Verovatno su svi nastavnici (osnovna škola, srednja škola i fakultet), a uža kategorizacija se vrši prema nazivu u diplomi, akademskog i naučnog zvanja.

 

[buba.mara]

Apsolutno.

Onda su mene pogresno naucili, i ja to tako nikada nisam koristila...

 

[Lexa]

Pošto ti smetaju neprežaljeni pokojnici , navešću drugi primer: "Kuća nikad nije završena".
Nepravilno je "nikad završena kuća", već je pravilno "nikad nezavršena kuća".

Pokojnici su ti stvarno primer za medalju, smetali oni meni ili ne
Hajde napiši rečenicu u kojoj stoji "nikad (ne)završena" kuća, ne brini za red reči; on je promenljiv, koliko znam, kod nas.

Nisi mi odgovorio za engleski/kineski/srpski jezik, stvarno me zanima. Aj gvirni u taj rečnik.

 

[Tusenfryd]

@buba,mara

Pogrešno su te naučili samim tim što su te naučili da treba biti isključiv.

A što se ovih konkretnih stvari tiče - kao što rekoh, otvoriti gramatiku srpskog i sve stoji crno na belo, ako već meni ne veruješ. A ja sam student filološkog s desetkama iz srpskog koji trenutno sluša sintaksu.

 

[buba.mara]

Nekada su u osnovnim skolama mogli da predaju nastavnici, tj sa visom skolom, a sada predavaci moraju biti sa visokom strucnom spremom i u osnovnim i u srednjim skolama, tj oni jesu profesori (tako pise u diplomi).

Ovo je tacno. I sada nastavnici sa visom skolom imaju, ne znam koliki, rok da zavrse fakultete. A ako ih do tada ne zavrse nemaju vise pravo da rade.

 

[buba.mara]

@buba,mara

Pogrešno su te naučili samim tim što su te naučili da treba biti isključiv.

A što se ovih konkretnih stvari tiče - kao što rekoh, otvoriti gramatiku srpskog i sve stoji crno na belo, ako već meni ne veruješ. A ja sam student filološkog s desetkama iz srpskog koji trenutno sluša sintaksu.

Ok, samo uvek mi je paralo usi kad cujem da drugi tako govore jer sam bila ubedjena da je nepravilno...

 

[Tusenfryd]

Širina duha, otvorenost uma...

Meni konkretno uši paraju samo stvari koje logički nisu na mestu, tipa ''jer'' umesto ''je l''' i obrnuto. Sve ostalo... ma može neko da tupi sto godina da je nešto nepravilno, ali čemu? Ako se to nešto koristi u jeziku, ako se ljudi sporazumevaju, a jedna od osnovnih funkcija jezika jeste komunikacija, čemu palamuđenje?

 

[Lexa]

Da li treba onda kao kompliment da shvatim kada mi kažeš "ovo si iz debelog creva izvukao, a"?

Reći nekome da mu je glupa rečenica nije vređanje njega nego rečenice. Kao što rekoh, razmisli zašto sve doživljavaš toliko negativno.

OK što se raspravljamo oko rodova, ali pobogu, šta ne razumeš u činjenici da je "nikad prežaljen" gramatički neispravno?

One gluposti sa profesorkom i stjuardom si elegantno preskočio, pa je eto ostalo ovo. Kao što rekoh, jezik je vrlo promenljiva stvar i kao takvu je trebamo doživljavati, a ne da dolazimo na forum polubesni što se neko usudio da "nameće feminizam" po srpskom jeziku. Da li bismo bili nepismeni danas da nije bilo Vuka? Ne bismo. A kako bismo pisali?
Aj nemoj pisati o glupostima kad ima toliko boljih primera za ovu temu...

Ako znaš neki drugi izraz, ispravi me.

Da, pomen, već si napisao. I on nije nako ko nikad neće biti prežaljen, on je DO SAD neprežaljen, Ok? Nikad neprežaljeni je jedna potpuno nebitna konstrukcija, kad imamo prosto mogućnost da kažemo - neprežaljeni. Pa ti sad objašnjavaj do sutra kako to znači da ćemo manje ne>prežaliti čoveka od ovog što ga nikad ne prežalismo.

 

[Lexa]

Širina duha, otvorenost uma...

Meni konkretno uši paraju samo stvari koje logički nisu na mestu, tipa ''jer'' umesto ''je l''' i obrnuto. Sve ostalo... ma može neko da tupi sto godina da je nešto nepravilno, ali čemu? Ako se to nešto koristi u jeziku, ako se ljudi sporazumevaju, a jedna od osnovnih funkcija jezika jeste komunikacija, čemu palamuđenje?

Najzad. Potpuno se slažem s tobom.

 

[Bogart]

Нису граматичке и правописне грешке, него говорне, али јако ме нервира мешање јел' и јер (обострано), и употреба али уместо ала или ал'... бррр

 

[kamudarafte]

Pokojnici su ti stvarno primer za medalju, smetali oni meni ili ne

Za medalju ili ne, i sama znaš koliko je rasprostranjeno.

Hajde napiši rečenicu u kojoj stoji "nikad (ne)završena" kuća, ne brini za red reči; on je promenljiv, koliko znam, kod nas.

"U Jablaničkom okrugu smo videli kuće koje nikad nisu završene". Odatle možemo da kažemo "U Jablaničkom okrugu smo videli nikad nezavršene kuće". Nije pravilno reći "U Jablaničkom okrugu smo videli nikad završene kuće"
Electra, šta ti misliš o ovom?

Nisi mi odgovorio za engleski/kineski/srpski jezik, stvarno me zanima. Aj gvirni u taj rečnik.

Za toliko bar znaš gramatiku, prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica se pišu malim slovima, osim kada su na početku rečenice, tada se pišu velikim. Dakle, engleski jezik, kineski jezik, srpski jezik.

 

[Lexa]

Što, dodavanje apostrofa nije greška, valjda a kako se apostrof ne čita onda jedino možemo reći il, da l, kolKO, da si, sigurna sam da i ti ne govoriš ljudima e, a Gde si sad? Sa naglašavanjem tog prvog slova...

 

[Bogart]

И нервира ме и форсирана феминизација занимања употребом одвратних решења, попут "психолошкиња", "социолошкиња" и слично, видим да се и о томе говорило... не знам какво је мишљење женских учесника (тј. учесница) на овој теми...

 

[Lexa]

Za medalju ili ne, i sama znaš koliko je rasprostranjeno.

Ne zbog toga

"U Jablaničkom okrugu smo videli kuće koje nikad nisu završene". Odatle možemo da kažemo "U Jablaničkom okrugu smo videli nikad nezavršene kuće". Nije pravilno reći "U Jablaničkom okrugu smo videli nikad završene kuće"
Electra, šta ti misliš o ovom?

Evo Electra i mene zanima..... i dalje to ne znači da ću sutra pisati "nikad nezavršene", pre svega jer mi to najverovatnije nijad neće trebati (recimo sad sam mogla napisati, jer će mi to biti nikad nepotrebno ali ko još tako govori uopšte!!! isto kao u ovom tvom primeru...)

Za toliko bar znaš gramatiku, prisvojni pridevi izvedeni od vlastitih imenica se pišu malim slovima, osim kada su na početku rečenice, tada se pišu velikim. Dakle, engleski jezik, kineski jezik, srpski jezik.

Ne bih te pitala da je toliko prosto. Mnogo ljudi tvrdi da se piše velikim slovom.