Порекло Срба — име, етнос

Imaš i gotsku verziju Hvarban velikaš sa velikom zemljom onda možemo istražiti šta bi na gorskom bilo Ser ban naravno znamo šta je ban.

Svakako moje mišljrnje je da su Srbi Sardani ili Šardani ili Sarbani na Kavkazu koje pominje DAI kao i Kervete u 10. veku.

Mislim da su to Šardan koje Ramzes zapisuje u najezdi naroda sa mora , Pelasgi znamo ko su a za narod Luka mislim da su Lugi ili Legi.

Domovina Sardana je Podunavlje prazemlja Boi eneolitska postojbina negde Moesoja , Trakija izbaciću mapu ponovo ps da bolje lociramo
Mislim da si se tokom najezde s mora raširili po Aziji i bliskom istoku , Indiji a da ih cpotiskuji ili potop ili pak žuta rasa u ekspsnziji , praskitska inprasarnatska plemena oko granice Kine koji su bili kopneni Pirati. Alani i Avari su poznati Kinezima sa njihovih granica.
 
580205




Занимљива мапа овде можемо видети еногенезу спајања Либурније са панонијом кроз српску земљу и настанак хрватског територијалног инегритета. По овоме што видимо Људовит није могао побећи србима у Гламочко поље и откинути огроман део Босне Србима али крајњи запад по свој пролици где се спојио са Гундусканима којима је касније побегао. Тибор Живковић овде прави огромну грешку само је питање да ли су ове грешке случајне или намерне све мање верујем у теорије случајности.
 
Pogledajte prilog 580205



Занимљива мапа овде можемо видети еногенезу спајања Либурније са панонијом кроз српску земљу и настанак хрватског територијалног инегритета. По овоме што видимо Људовит није могао побећи србима у Гламочко поље и откинути огроман део Босне Србима али крајњи запад по свој пролици где се спојио са Гундусканима којима је касније побегао. Тибор Живковић овде прави огромну грешку само је питање да ли су ове грешке случајне или намерне све мање верујем у теорије случајности.
Хм, на основу чега је та територија означена као Србска Оземља? Откуд (непостојећа) Бизантинска Оземља?
 
Хм, на основу чега је та територија означена као Србска Оземља? Откуд (непостојећа) Бизантинска Оземља?

Мислим да не постоји ни једна мапа која прецизно може приказати неку територију сем ако не постоје архивски документи и тапије на земљиште или не знам шта тако да су све мање или више произвољне и описне као и читава историја.
Ја само регујем када се та описност злоупотребљава да се непостојећим субјектима поклања територија а другима одузима и њихово осведочено присуство релативизује и потискује што даље могуће од логичног.

Ради се о реконструкцији према списима из манастира Лорш где Људевит Посавски бежи Србима од франачке одмазде при том обећава Лују Побожном да ће изаћи пред њега убио је једног од српских господара и његову територију припојио својој држави.

Паралелно имамо језгро Гудускана , Тимочана и Браничеваца које шаљу своје делегације пред краља да их заштити од Бугара.
У црквеном смислу Далмација је припадала Византији а власт је опстајала у приморју у градовима и до 10. века и даље.
Овде претпостављамо да смо имали експанзију Бугара јер сам Људовит подиже устанак говорећи људима да ће их Франци третирати исто као и Бугари.
Нека од ових племена долазе са југоистока данашње Србије тражећи заштиту од Бугара.
Тежак бугарско византијски рат који је претходио имао је вероватно несагледиве последице по ове догађаје.
Очигледна нека врста вакаума и безвлашћа коју користе Франци на штету Византије а ипак Далмација остаје под влашћу Византије.
Каснији догађаји обнављање западног Рима и тд. ће ове прилике изменити.

Проблематично је писати о овоме јер је свака реченица тема за себе заправо јако се мало зна.
Западни извори Ибн Јакуб који је цитирао и Масудија дакле Арапе говоре да бугарски краљ влада јужним Словенима и да Словени у његово време имају 4 краља а некада су мали једног.

Оно што нам документ потврђује то је широку распрострањеност српског етнонима да ли под утицајем Византије или како не знамо
али их затичемо у околини Сиска од 2. 6. 8. 9. века па и у 11. веку за мене то не може бити производ случајности.

Први помен Хрвата настаје нестанком аварског каганата који су Франци уништили вероватно помоћу њих.
Ни један извор осим ДАИ не сведочи о раном присуству Хрвата на овим територијама.

Ако меримо то са тим колико је за неког писца нешто након 300 година политичка стварност.
Сигурно ће за неког за 300. година Косово бити политичка стварност без икаквох спрског удела у томе.
 
Мислим да не постоји ни једна мапа која прецизно може приказати неку територију сем ако не постоје архивски документи и тапије на земљиште или не знам шта тако да су све мање или више произвољне и описне као и читава историја.
Ја само регујем када се та описност злоупотребљава да се непостојећим субјектима поклања територија а другима одузима и њихово осведочено присуство релативизује и потискује што даље могуће од логичног.

Ради се о реконструкцији према списима из манастира Лорш где Људевит Посавски бежи Србима од франачке одмазде при том обећава Лују Побожном да ће изаћи пред њега убио је једног од српских господара и његову територију припојио својој држави.

Паралелно имамо језгро Гудускана , Тимочана и Браничеваца које шаљу своје делегације пред краља да их заштити од Бугара.
У црквеном смислу Далмација је припадала Византији а власт је опстајала у приморју у градовима и до 10. века и даље.
Овде претпостављамо да смо имали експанзију Бугара јер сам Људовит подиже устанак говорећи људима да ће их Франци третирати исто као и Бугари.
Нека од ових племена долазе са југоистока данашње Србије тражећи заштиту од Бугара.
Тежак бугарско византијски рат који је претходио имао је вероватно несагледиве последице по ове догађаје.
Очигледна нека врста вакаума и безвлашћа коју користе Франци на штету Византије а ипак Далмација остаје под влашћу Византије.
Каснији догађаји обнављање западног Рима и тд. ће ове прилике изменити.

Проблематично је писати о овоме јер је свака реченица тема за себе заправо јако се мало зна.
Западни извори Ибн Јакуб који је цитирао и Масудија дакле Арапе говоре да бугарски краљ влада јужним Словенима и да Словени у његово време имају 4 краља а некада су мали једног.

Оно што нам документ потврђује то је широку распрострањеност српског етнонима да ли под утицајем Византије или како не знамо
али их затичемо у околини Сиска од 2. 6. 8. 9. века па и у 11. веку за мене то не може бити производ случајности.

Први помен Хрвата настаје нестанком аварског каганата који су Франци уништили вероватно помоћу њих.
Ни један извор осим ДАИ не сведочи о раном присуству Хрвата на овим територијама.

Ако меримо то са тим колико је за неког писца нешто након 300 година политичка стварност.
Сигурно ће за неког за 300. година Косово бити политичка стварност без икаквох спрског удела у томе.
Интересантни подаци. Ја бих да цепидлачим па питам да ли у тим старим списима пише Срби или неко друго име које ми Срби присвајамо, као на пример, Рашка или Босна или Македонија? Знам да има помена Срба на северу, при Балтику, али овде доле нисам нашао, чак ни у доба Душана Силног. Најближе што има су Себри, сиротиња раја, сви они који нису властела или црква.
 
AJNHARD, Annales regni Francorum (Monumenta Germaniae historica, T. 1. Hannoverae, 1826, Pertz)
Iz Italije u Panoniju poslana je vojska da dovrši Ljudevitov rat, ali Ljudevit na njen dolazak napustivši Sisciju pobeže Sorabima; za koji se narod kazuje da zauzima velik deo Dalmacije, te ubivši na prevaru jednog od njihovih vođa koji ga je primio, njegovu državu vrže pod svoju vlast.
Ipak posla svoje izaslanike carevoj vojsci, i obeća da želi da dođe pred cara. Kad je prošao jesenji lov, ode car preko Rena na zimovanje u mesto koje se zove Frankonofurd, te tu sakupivši opšti sabor, raspravljaše neke nužne stvari za napredak istočnih delova svog carstva, po svečanom običaju, sa najboljima koje je zapovedio da za to pozovu. Na tom saboru sasluša njemu upućena poslanstva s darovima svih istočnih Sklava, to jest Abodrita, Soraba, Viltcora, Bohemaca, Marvanaca, Pedenecenta i Avara, koji su stanovali u Panoniji. (s. 209)



Византијско-готске борбе у Далмацији
„У Салону (εζ δε Σάλωνας) не уђе нико. Ромеји се, наиме, повратише кући пошто су изгубили све старешине, a и Готи, будући да им не преоста ниједан значајнији руководилац, западоше у страх и повукоше се у тамошње тврђаве. A нису се поуздавали ни у салонски бедем (Σαλώνων τφ περιβόλφ), тим пре што им ни Ромеји, који тамо станују, нису били одвише наклоњени.“
(ВQ I 7, р. 34,2-9)
„У међувремену Готи, стигавши у Далмацију c другом војском коју je водио Грипа, заузеше Салону. Константијан, припремивши се темељито, диже се из Драча и пристаде са читавом флотом у Епидауру који je на десној страни кад се улази у Јадранско море.“
(BQ I 7, р. 37,4-10)
„Нарочито се узнемиравао због бедема салонског (τον Σαλώνωνπερίβολος) пошто je био добрим делом већ оштећен, a сасвим сумњиво му je било и расположење тамошњег становништва према Готима. И због тога он брже боље подиже сву војску и улогори се на пољу које се налази негде између Салоне и града Скрадина. Кренувши са читавом флотом из Епидаура Константијан пристане у Љешу (Αίσσβ) који лежи у заливу (тј. на Јадранском мору).“
(BQ I 7, р. 37,19-25)
„И тако Константијан задоби читаву Далмацију и Либурнију, покоривши (προσαγόμενος) све Готе који тамо живе. Тако су ствари стајале у Далмацији. И зима престајаше и сврши се прва година рата који описа Прокопије.“
(BQ I 7, р. 38,19-24)

Око 537.
Геополитичка подела Балканског полуострва
„С друге стране залива први су Хелени, звани Епирци, све до приморског града Драча (Έπιδάμνου). Од овог (града) почише покрајина Прекалис, a после долази Далмација (Δαλματία) и тиме се завршава западна граница царства.
Потом долазе Либурнија и Истра (Ίστρία) па Венетија, која се простире све до града Равене. Они који обитавају у овим крајевима живе као приморци.

Иза ових унутрашњост земље држе Сишчани и Сваби, не они који су потчињени Францима но други. Иза ових станују Карни (Καρνίοι) и Норичани (Νωρικοί), десно од ових живе Дачани (Δακαι) и Панонци (Παννόνες) који, поред осталих места, држе Сингидунум и Сирмијум (Σιγγιδόνον και Σίρμιον), допирући све до реке Дунава (Ιστρον).
Овим су народима почетком овога рата владали Готи c ону страну Јадрана (тј. Источни Готи).“
(ВQ 1 15, р. 82,10-25)




Прокопије 6. век сад овде је интересантно да у 6. веку према свим историчарима Суеби или Суаби или Сауби су на северу већ славизирани Сораби или Сурби према неким изворима немамо доказа да су били славизирани на Балкану у то време али збуњује чињеница да их Прокопије ипак поистовећује више о томе страницама у назад.

на пр.

KRALj ALFRED Schriften der skandinavischen Gesellschaft (1815, Dahlmann)
Severoistočno od (Baltičkog) Mora postoje Daleminceri (Dalamesani), i istočno od Dalemincera Horiti, a severno od Dalemincera Sorbi (Surpe). Bonholmeri su imali svoju pomorsku vojsku, i Šveđani (Svei) su na severu, istočno su bili Sarmati (Sermende), te južno Sorbi (Surbi ili Surfi). (str. 75-85)

BAVARSKI GEOGRAF, Reg. historia (Berlin, 1836, Raumer)
Zeriuani /Srbljani/, čije je kraljevstvo toliko, da su od njih potekli svi slovenski narodi i, kako tvrde, od njih vode poreklo. (l. 100)



Bangis, et aliuf vent quasi ad partem Danubii, quod dicitur Appion"[10]. Ib. 293. Kralj Alfred (871-901. god.) upotrebljava reč Surpe (Serben, Srbi) za plemena koja su mu bila bliža na Elbi ali celu teritoriju zemalja na istoku od Švedske i ostrva Bornholma, a na severu od Megtalanda, dakle današnje Istočne Poljske i jugozapadne Rusije, gde bi se smestila istovremeno zvana Velika-Srbija, naziva imenom Sermente, što znači Sarmatija. Biskup iz Kostnice Salomon (umro 920. god.) pisac jednog etimološkog rečnika: Mater verborum objašnjava Sarmate rečju Sirbi: "Sarmatae nuncupati... Sirbi tum dicti." Cod. Mus. Boh.p. 303.c.3. Nemački hroničari srednjeg veka nazivaju bez razlike takođe slovenske narode Sarmati. Tako se na pr. navodi Borislav, knez Pomeranije, kod Frodoarda (umro 966. god.) kao knez Sarmata, a kod Snoroa nasuprot tome, kao kralj od Vinland-a, što znači zemlje Venda, anglosaksonski Veonodland. Svim ovim dokumentima može se pridodati delo /učenog Čeha/ Wacerad-a, jednog stručnog domoroca koji poznaje stanje stvari, nadmašujući sve svojom osnovanom snagom dokazivanja, koji je delo biskupa Salomona iz Košnice proširio češkim glosama i prepisao u godini 1102. Isti govori o istovetnosti Sarmata i Srba sledećim jasnim rečima: “Sarmatae populi, Sirbi." Cod.Mus.Boh p. 471 c. 1. Dokumenta istorije koja toliko mnogo govore o istovetnosti Sarmata i Srba, sasvim su dovoljno ubedljiva kroz ove navod
 
AJNHARD, Annales regni Francorum (Monumenta Germaniae historica, T. 1. Hannoverae, 1826, Pertz)
Iz Italije u Panoniju poslana je vojska da dovrši Ljudevitov rat, ali Ljudevit na njen dolazak napustivši Sisciju pobeže Sorabima; za koji se narod kazuje da zauzima velik deo Dalmacije, te ubivši na prevaru jednog od njihovih vođa koji ga je primio, njegovu državu vrže pod svoju vlast.
Ipak posla svoje izaslanike carevoj vojsci, i obeća da želi da dođe pred cara. Kad je prošao jesenji lov, ode car preko Rena na zimovanje u mesto koje se zove Frankonofurd, te tu sakupivši opšti sabor, raspravljaše neke nužne stvari za napredak istočnih delova svog carstva, po svečanom običaju, sa najboljima koje je zapovedio da za to pozovu. Na tom saboru sasluša njemu upućena poslanstva s darovima svih istočnih Sklava, to jest Abodrita, Soraba, Viltcora, Bohemaca, Marvanaca, Pedenecenta i Avara, koji su stanovali u Panoniji. (s. 209)



Византијско-готске борбе у Далмацији
„У Салону (εζ δε Σάλωνας) не уђе нико. Ромеји се, наиме, повратише кући пошто су изгубили све старешине, a и Готи, будући да им не преоста ниједан значајнији руководилац, западоше у страх и повукоше се у тамошње тврђаве. A нису се поуздавали ни у салонски бедем (Σαλώνων τφ περιβόλφ), тим пре што им ни Ромеји, који тамо станују, нису били одвише наклоњени.“
(ВQ I 7, р. 34,2-9)
„У међувремену Готи, стигавши у Далмацију c другом војском коју je водио Грипа, заузеше Салону. Константијан, припремивши се темељито, диже се из Драча и пристаде са читавом флотом у Епидауру који je на десној страни кад се улази у Јадранско море.“
(BQ I 7, р. 37,4-10)
„Нарочито се узнемиравао због бедема салонског (τον Σαλώνωνπερίβολος) пошто je био добрим делом већ оштећен, a сасвим сумњиво му je било и расположење тамошњег становништва према Готима. И због тога он брже боље подиже сву војску и улогори се на пољу које се налази негде између Салоне и града Скрадина. Кренувши са читавом флотом из Епидаура Константијан пристане у Љешу (Αίσσβ) који лежи у заливу (тј. на Јадранском мору).“
(BQ I 7, р. 37,19-25)
„И тако Константијан задоби читаву Далмацију и Либурнију, покоривши (προσαγόμενος) све Готе који тамо живе. Тако су ствари стајале у Далмацији. И зима престајаше и сврши се прва година рата који описа Прокопије.“
(BQ I 7, р. 38,19-24)

Око 537.
Геополитичка подела Балканског полуострва
„С друге стране залива први су Хелени, звани Епирци, све до приморског града Драча (Έπιδάμνου). Од овог (града) почише покрајина Прекалис, a после долази Далмација (Δαλματία) и тиме се завршава западна граница царства.
Потом долазе Либурнија и Истра (Ίστρία) па Венетија, која се простире све до града Равене. Они који обитавају у овим крајевима живе као приморци.

Иза ових унутрашњост земље држе Сишчани и Сваби, не они који су потчињени Францима но други. Иза ових станују Карни (Καρνίοι) и Норичани (Νωρικοί), десно од ових живе Дачани (Δακαι) и Панонци (Παννόνες) који, поред осталих места, држе Сингидунум и Сирмијум (Σιγγιδόνον και Σίρμιον), допирући све до реке Дунава (Ιστρον).
Овим су народима почетком овога рата владали Готи c ону страну Јадрана (тј. Источни Готи).“
(ВQ 1 15, р. 82,10-25)





Прокопије 6. век сад овде је интересантно да у 6. веку према свим историчарима Суеби или Суаби или Сауби су на северу већ славизирани Сораби или Сурби према неким изворима немамо доказа да су били славизирани на Балкану у то време али збуњује чињеница да их Прокопије ипак поистовећује више о томе страницама у назад.

на пр.

KRALj ALFRED Schriften der skandinavischen Gesellschaft (1815, Dahlmann)
Severoistočno od (Baltičkog) Mora postoje Daleminceri (Dalamesani), i istočno od Dalemincera Horiti, a severno od Dalemincera Sorbi (Surpe). Bonholmeri su imali svoju pomorsku vojsku, i Šveđani (Svei) su na severu, istočno su bili Sarmati (Sermende), te južno Sorbi (Surbi ili Surfi). (str. 75-85)

BAVARSKI GEOGRAF, Reg. historia (Berlin, 1836, Raumer)
Zeriuani /Srbljani/, čije je kraljevstvo toliko, da su od njih potekli svi slovenski narodi i, kako tvrde, od njih vode poreklo. (l. 100)



Bangis, et aliuf vent quasi ad partem Danubii, quod dicitur Appion"[10]. Ib. 293. Kralj Alfred (871-901. god.) upotrebljava reč Surpe (Serben, Srbi) za plemena koja su mu bila bliža na Elbi ali celu teritoriju zemalja na istoku od Švedske i ostrva Bornholma, a na severu od Megtalanda, dakle današnje Istočne Poljske i jugozapadne Rusije, gde bi se smestila istovremeno zvana Velika-Srbija, naziva imenom Sermente, što znači Sarmatija. Biskup iz Kostnice Salomon (umro 920. god.) pisac jednog etimološkog rečnika: Mater verborum objašnjava Sarmate rečju Sirbi: "Sarmatae nuncupati... Sirbi tum dicti." Cod. Mus. Boh.p. 303.c.3. Nemački hroničari srednjeg veka nazivaju bez razlike takođe slovenske narode Sarmati. Tako se na pr. navodi Borislav, knez Pomeranije, kod Frodoarda (umro 966. god.) kao knez Sarmata, a kod Snoroa nasuprot tome, kao kralj od Vinland-a, što znači zemlje Venda, anglosaksonski Veonodland. Svim ovim dokumentima može se pridodati delo /učenog Čeha/ Wacerad-a, jednog stručnog domoroca koji poznaje stanje stvari, nadmašujući sve svojom osnovanom snagom dokazivanja, koji je delo biskupa Salomona iz Košnice proširio češkim glosama i prepisao u godini 1102. Isti govori o istovetnosti Sarmata i Srba sledećim jasnim rečima: “Sarmatae populi, Sirbi." Cod.Mus.Boh p. 471 c. 1. Dokumenta istorije koja toliko mnogo govore o istovetnosti Sarmata i Srba, sasvim su dovoljno ubedljiva kroz ove navod
Лепо и опширно. Али ја и даље имам проблем. Сви ови текстови користе данашње називе за места а и за народе иако то није тако писало у оригиналу. Рецимо, помиње се Византија што је име новијег датума а савременици су то звали Римско или ти Ромејско Царство. Такође се помиње Италија иако у то доба Италија није постојала него су били, Рим, Венеција, Фиренца, итд. Немачки извори једини говоре о Србима (или нешто слично што би могли логички да зовемо Срби) али ти су њихове комшије горе на северу. Кад се Срби помињу у контексту Балканског полуострва (опет новији израз који није коришћен у доба писања тих извора), стављају се у исти кош са Аварима?
 
Лепо и опширно. Али ја и даље имам проблем. Сви ови текстови користе данашње називе за места а и за народе иако то није тако писало у оригиналу. Рецимо, помиње се Византија што је име новијег датума а савременици су то звали Римско или ти Ромејско Царство. Такође се помиње Италија иако у то доба Италија није постојала него су били, Рим, Венеција, Фиренца, итд. Немачки извори једини говоре о Србима (или нешто слично што би могли логички да зовемо Срби) али ти су њихове комшије горе на северу. Кад се Срби помињу у контексту Балканског полуострва (опет новији израз који није коришћен у доба писања тих извора), стављају се у исти кош са Аварима?

Први писани помен Срба ако изузмемо онај у Азији у списку црквених епархија из 7. века је псеудофедерегарова хроника на прљавом латинском Сурoби или Сораби идентично како Ајнхард записује на Балкану Сораби.
 
Први писани помен Срба ако изузмемо онај у Азији у списку црквених епархија из 7. века је псеудофедерегарова хроника на прљавом латинском Сурoби или Сораби идентично како Ајнхард записује на Балкану Сораби.
Иде у прилог Бечко-Берлинкој школи да су Срби дошли на Балкан у 7. веку.
 
Иде у прилог Бечко-Берлинкој школи да су Срби дошли на Балкан у 7. веку.

Део Срба односно војна елита је свакако дошла у 7. веку али имамо помене Срба од раније на Балкану па ако те интересује прелистај тему или бар неколико последњих страница.
Није ББ школа погрешила и у периоду када су дела настајала била су сасвим адекватна проблем је што напретка није било ни у домаћој историјографији што сматрам проблемом почето је нешто почетком 20. века и заустављено југословенском идејом.
То је имало оправдање тада али нема никаквог оправдања сада. Потребна је ревизија домаће историје.
Потребна је и ревизија германске историје који су германизовали и скитска и сарматска и алародијска и туранска племена тачније
скандинавизовали су малтене и Техеран и иранску висораван. Ми на то не можемо да утичемо али можемо на нашу историју.
Бугари су много тога учинили за своју историју без ДАИ , Књига о церемонијама темама и тд.
 
Део Срба односно војна елита је свакако дошла у 7. веку али имамо помене Срба од раније на Балкану па ако те интересује прелистај тему или бар неколико последњих страница.
Које то странице ми препоручујеш?
 
Не знам на памет , али ја сам у задњих неколико износио своје тезе , тема је стара има много на почетку ваљаног чега данас ни аутори постова не могу да се сете али свакако вреди јер су оставили.
Морао бих знати шта те тачно занима?
Ако те интересују оригинали вс преписи онда овде има историчара који су много поткованији од мене да ти кажу конкретно око оних ствари Душанов законик ме постоји у оригинали , псеудофедеригарова хроника такође , мало тога постоји оригинално а овде има људи који би ти тачније од мене одговорили шта постоји у оригиналу.
 
Павел Јозеф Шафарик је тврдио да су сви Словени у највећој старини били познати под називом Срби.
Дакле, Срби нису једна грана на стаблу такозваних словенских племена, него су сва словенска племена у давнини били називана срби.


Ваше мишљење о овоме? Да ли неко има слику или било какав доказ да је Павел баш ово тврдио?
 
Poslednja izmena od moderatora:
Павел Јозеф Шафарик је тврдио да су сви словени у највећој старини били познати под називом СРБИ.
Дакле, срби нису једна грана на стаблу такозваних словенских племена, него су сва словенска племена у давнини били називана срби.


Ваше мишљење о овоме? Да ли неко има слику или било какав доказ да је Павел баш ово тврдио?

To je Šafarik u svojoj mladosti tvrdio, da. Kasnije je izražavao izvesne rezerve, jer nije bio toliko siguran da ima dovoljno dokaza koji bi tako nešto mogli potvrditi.

Osnovni oslonac je Prokopije (VI stoleće) koji spominje jedno pleme po imenu Sporoi; zajedničko ime koje nose Sloveni i Anti. Po toj tezi, koja nije prosto samo Šafarikova, radi se tu o pogrešno zapisanom srpskom etnonimu.

P. S. Inače, generalno govoreći ta teza se oslanja na nejasnoće tj. etimološku neobjašnjenost srpskog etnonima, njegovu potencijalno vrlo značajnu starost iliti i do celih 18 potvrdivih vekova (Klaudije Ptolemej, Plinije Stariji) kao i izjavu jednog anonimnog pisca iz Bavarske iz IX stoleća po kojem postoji jedno slovensko pleme koje je brojno i koje tvrdi da su svi Sloveni od njih došli. Neki istraživači u nazivu tog plemena (Zeriuani) vide potencijalno Srbe. Iako je razumljivo zašto njihovo ime podseća na Srbe, uverljivije su neke druge interpretacije (posebno zbog toga što i imamo same Srbe, u istom tom izvoru), takvo tumačenje Bavarskog geografa je u izvesnoj meri slobodno. To je u to staro vreme očigledno jedna široko rasprostranjena tradicija, jer je imamo u približno sličnom formatu čak i u arapskim izvorima (Al-Masudi) i tiče se tradicije o zajedničkoj pradomovini svih Slovena, pre njihovih seoba u kasnoj antici i ranom srednjem veku. Tradicija o zajedničkom poreklu iz jednog užeg područja na slovenskom severu ne znači nužno da su sva slovenska plemena to ime i nosila. Starijim istraživačima slovenske prošlosti i praporekla ova teorija delovala je vrlo primamljivo; između ostalog, posebno zato što postoje dva različita srpska naroda.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Сасвим је могуће али то не значи да ови данашњи имају везе са тим давнашњим. По тој причи су Пољаци, Хрвати и Украинци исто Срби али колико видим Срби их не сматрају браћом.
До сада је прилично јасно одређено да су наши Срби православни хришћани без обзира од које су сорте, ал да нису гарави.
 
Još jedan istorijski izvor na koji se pozivaju zastupnici te teorije jeste jedno latinsko delo; „O rekama, izvorima, jezerima, šumama, narodima, kojima je kod pesnika spomena” (De fluminibus, fontibus, lacubus, nemoribus, gentibus, quorum apud poëtas mentio fit) s kraja IV ili početka V stoleća. Vibije Sekvestar:

Albis Germaniae Suevos a Cerveciis dividiit, mergitur in Oceanum

Germanska Laba razdvaja Sveve i Cervecije, prazni se u okean


Po nekim mišljenjima, iza ovog etnonima bi se mogli kriti Srbi; po tom tumačenju, reka Laba bi razdvajala Sveve od Srba. U toj interpretaciji, pošto Vibijus Sekvestar piše u vreme pre pojave slovenskog etnonima (a srpski je u pomenutim antičkim izvorima — kod Plinija i Ptolemeja u I st. — prema području Kavkaza, zabeležen) neki su istraživači taj podatak tumačili kao izvesnu potvrdu, koja bi značila da se iza Cerveciis krije opšti slovenski etnonim, možda baš srpski (ili neka nešto izmenjena varijanta). Sekvestrovo rečno razgraničenje i gotovo simptomatično odgovara poznijem istorijskom između Švaba i (Polapskih) Srba.

No, i da uzmemo tačnim ovu teoriju, ovo:

Дакле, срби нису једна грана на стаблу такозваних словенских племена, него су сва словенска племена у давнини били називана срби.

..se ne može nikako reći, jer predstavlja anahronizam. Stvari koje odgovaraju vremenima od pre više hiljada godina...odgovaraju tadašnjem vremenu, a nikako današnjici. Lužički i (Južni) Srbi današnjice su grane slovenskog stabla isto kao i drugi slovenski narodi, koje se nikako ne mogu interpretirati kao, recimo, njegovo korenje, bez obzira na (ne)osnovanost ove teorije.
 
Poslednja izmena:
Павел Јозеф Шафарик је тврдио да су сви словени у највећој старини били познати под називом СРБИ.
Дакле, срби нису једна грана на стаблу такозваних словенских племена, него су сва словенска племена у давнини били називана срби.


Ваше мишљење о овоме? Да ли неко има слику или било какав доказ да је Павел баш ово тврдио?

To je moguce jer Jordanes kaze da su Anti, Vendi i Slaveni bili znani pod jednim imenom. Jedna mogucnost je da su bili znani kao HyperBorei ili SuperBoii, ili Srbi. Tako da je to moguce, ali se ne moze tvrditi jer ne znamo na koji naziv misli jer Srbi se ne spominju do Velike Moravske, 600. godine, i to u grckoj formi Serbloi. A to nije najveca starina. Medjutim moze se teoretisati sta je pisac htio reci.
 
To je moguce jer Jordanes kaze da su Anti, Vendi i Slaveni bili znani pod jednim imenom. Jedna mogucnost je da su bili znani kao HyperBorei ili SuperBoii, ili Srbi. Tako da je to moguce, ali se ne moze tvrditi jer ne znamo na koji naziv misli jer Srbi se ne spominju do Velike Moravske, 600. godine, i to u grckoj formi Serbloi. A to nije najveca starina. Medjutim moze se teoretisati sta je pisac htio reci.

Odakle Hyperborei i Superboii?
 
Ја мислим да су појам Срби донели Балтички Срби кад су сишли на Балкан. Ови домаћи су се звали свакојако другачије пре тога. А "Срби" Ратници Р1а1 и питоми "Срби" Винчанци И2, И1 и Г2 сигурно нису једно те исто.
 
Odakle Hyperborei i Superboii?

U antici prije Herodota, kod Homera, kod nekih drugih pjesnika, i po Herodotu, svi sjeverno od Trakije, trackih planina, su zvani Hyperboreji. Hiljadu godina kasnije, oko 600. godine, za narode na tom prostoru Ante, Vende i Slavene Jordanes kaze da su u davnini zvani jednim imenom. Dakle moguce je da misli na naziv Hiperboreji jer to je naziv kojim su narodi na tom prostoru zvani, po Homeru, po Herodotu.
HiperBoreji je slozenica od Hiper i Boreji. Isto kao sto su Srbi slozenica, Ser Boii. I jedan od velikih antickih naroda su upravo panonski, centralno-evropski Boi.
Hyper, super, i sehr imaju isti PIE korjen. Boii u antici su upravo tamo gdje su Boreji u arhaicno vrijeme Grka, sjeverno od Trakije, i centralno locirani u panonskoj niziji, a i sire.
Dakle ne samo da je moguce, nego cinjenice to govore.
 
Poslednja izmena:
Pogledajte prilog 573267



Овде опет о Србима око Сисције на Сави да би се све објаснило а ја не бих лупао мрараћу поставити више страница јер се први Суеби и Серби налазе обележени на истим местима на Кавказу од различитих античких извора реч је о истом имену.
Сви примери Алродијаца и њигових језика гфе се одвојила првобитна група Серби , Вали , Орантои који крећу у сеобе првим ударима Масагета сеобе које зтају од 200. године пре Христа па до 2. века касније прва померања ове коалиције се виде код Плинија и Проломеја после сто година.

Друга група племена Луга , Лега и Гела , Гега који су живела између Албанаца и Амазонки и Слита.
Многи од ових народа задржаће име до средњег века чак ће бити настањени једни поред других.

Ја у првој коалицији видим Сербе , Вале или Хале као Венде или Вандале Оринеје можда као Ободритећ

Ове друге Леге и Геге као Алнбанце.

Језик којим су говориле ове заједнице некад алродијске су најближе чекерешком.
Ове расе су били Илири , Албанци , Ибери , Баски , Сумери , Египћани , Пеласги и већина Староевропљана стављени су и Хетити али овде почетком 20.века још није био растумачен хетитски клин па су Хетити ипак припали Индоевропљанима.
Међутим народи јзжне сарматије су Немцима подариле државе и протоапарате државне али су игибили свој језик опстало је име негде и државно устројство.
Покако ћу избацити све што нас овде занима.
Међутим откуд Албанци ова студија се није вавила тиме али потојао је један упад Алана у Македонију п.н.е одакле их је после неког времена отерао македонско-римски комадант.
Прича је да су молосе доге и остале псе доонели Алани у Европу и Британију међутим присуство Ибераца у Шпанији и пре Алана говори да су могли бити донешени много пре Алана типа шпанска дога.
Углавном порекло шарпланинаца везуку за тај упад Алана који су са собом могли повести поребљене масе Ибера Албанаца.
Јер ако се пасмина задржала до данашњих дана биче да је и нека етничка заједница.

Алродијци су јако жилави и отпорни на асимилацију нарочито када је начин живота у питању не ни језик шзо је и мана и врлина ,
имамо Баске који су сачували и језик и мношво народа које је сачувало име межу њима Чеси , Срби , Албанци има их још.

Чак мислим за Анте и Венде да су задржали стара алродијска имена и постали Словени.

Дакле и код Словена и код Германа прве државе су са страним негерманским и несловенским именима.
Само гермнанска школа се трудила сцојски доказати негерманска имена својих држава германским мислећи да би Германи били ти који су створили прве државе после римског царства заоправо страни сегмент Сармата , Скита и Алродијаца је створио гермаске државе а ксније и Масагети односно Алани који испрва потискује масе са Кавказа у средњу Европу где ће се наћи у сукобу са римском империјом.

Највећа заслуга и прпуст Птоломеја а забележио је Србе на томе му германисти замерају јер није убележио Херманију у списак земаља.


Ovde ima dosta toga......
 

Back
Top