Pomiriti se sa tim i živeti bez očekivanja

[DarkMoon]

Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu?

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija

Ja sam izgubio partnera -zenu ,pa sta onda mogu da kazem …ne ocekujem vise nista ,presaltovao sam mozak …

 

[Princes krofna]

Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu?

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija

Pa i nemamo prava niti nam se sta garantuje.
Ok je sve to, nego meni se malo seksa i bleji pored reke, tako..

 

[Paula]

Teško pitanje.. znam samo da se "pomiriti" sa nekom situacijom, znači predati se bez borbe bez želje, za.. mi smo društvena bića, uzimamo i dajemo. Usamljeno st nije poželjna opcija. Naše ljubavne, društvene i sl veze su ključ naše neke mentalne snage i stabilnosti.
Ne bih da "ne očekujem ništa".. zašto ne?
Zašto da vjerujemo da ćemo biti odbijeni, neprihvaćeni? jedna kolegica u tom "stadijumu" kaže, "vidjela sam kako me gledaju"? Kako, pobogu.. ljudi ponekad imaju prazne poglede, zabavljeni sopstvenim mislima, problemima.. i nisu u tom fahu da vas procjenjuju, sažaljevaju, ocjenjuju.. kako god.
Nikad se ne zna šta donosi sutra.. život se nenadano 100% promjeni na bolje, kada najmanje očekujemo. Da, nije to rezervisano za tamo neke, treba vjerovati u sebe.
KOliko je osoba sličnih nama, koji su u istoj "situaciji", istim stavovima i mišljenjima... nismo sami, niti posebni, niti izdvojeni u nekom svom svijetu.

Najbitnije je da mislimo pozitivno, da se okrenemo vedrijim stvarima, da ne prihvatamo skoro ništa zaozbiljno.. to se i te kako vidi i ogleda na nama. Bit ćemo veseliji, opušteniji pa i srećniji.. skoro, svako od nas zaslužuje neku sreću u životu.. znam, teško je naći, ali.. ne predavati se nikako. Ima i te kako srodnih duša, za koje ne bi ni pomislili da postoje.. ali tu su kao i mi što smo.. nikad se ne zna kada možemo sudbinski da ih (su)sretnemo, bilo kad i bilo gdje.
Sorry ako sam malo pretjerao..

Ma nisi preterao, nego pišeš naravno iz svoje perspektive, kao i svako od nas
Savremena kultura kaže želi, misli pozitivno, nadaj se, idi ka tome, talasi vasione će te nda usmeriti ka ostvarenju želja... prosto to može biti netačno.
Ne radi se o ne verovati, već neimanju nekih očekivanja. Nemati očekivanja ne znači ne ići ka nečemu, već prosto... pomiriti se sa time da šta je došlo došlo je, šta neće doći, neće... Prosto prihvatiti da stvarnost ne mora biti ružičasta.. A mislim da se danas tako govori... Očekivanja su velika kod svih ljudi, jer svi sve zaslužujemo, pa ne znam baš...

 

[Paula]

Pa i nemamo prava niti nam se sta garantuje.
Ok je sve to, nego meni se malo seksa i bleji pored reke, tako..

Pa uradi to
To se može, ali šta čekaš?
Pa čekaš da to ne bude bilo kako, zar ne?
Mislim, uzmeš bilo koga, staviš pored sebe, blejiš... no nema sreće.
Tako da, vrv čekaš da to bude tako da bude lepo... e to je ono.

 

[paketije]

Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu?

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija

Sutra nije nikome zagarantovano; Sreca nije nesto sto dolazi izvana.Ti si srecna koliko si sama dozvolis. Imas strah od gubitka, i unapred se vec kondicioniras da ces izgubiti, jer mislis da ce ti biti lakse.

 

[Paula]

Sutra nije nikome zagarantovano; Sreca nije nesto sto dolazi izvana.Ti si srecna koliko si sama dozvolis.

Pa to je i tačno i nije. Sama sa sobom ja jesam srećna... nije da mi nešto posbeno nedostaje. Ali već imam realne gubitke i ne može se reći da sam sasvim srećna bez voljene osobe, ovde govorimo na LjiSu (tu sam temu stavila) o tom odnosu, očekivanje sreće u odnosima m-ž

Imas strah od gubitka, i unapred se vec kondicioniras da ces izgubiti, jer mislis da ce ti biti lakse.

Moje iskustvo je da je sve prolazno.. sve se gubi.
Ali ja to nikako da se sviknem
želim stalno nešto trajnije... no pitanje je koliko je to naša priroda, koliko pogrešna očekivanja?

 

[Princes krofna]

Pa uradi to
To se može, ali šta čekaš?
Pa čekaš da to ne bude bilo kako, zar ne?
Mislim, uzmeš bilo koga, staviš pored sebe, blejiš... no nema sreće.
Tako da, vrv čekaš da to bude tako da bude lepo... e to je ono.

Pa jeste

Sutra nije nikome zagarantovano; Sreca nije nesto sto dolazi izvana.Ti si srecna koliko si sama dozvolis. Imas strah od gubitka, i unapred se vec kondicioniras da ces izgubiti, jer mislis da ce ti biti lakse.

Ne, bukvalno bude lakse

 

[Paula]

Ja sam vrlo zadovoljna mojim kolegama forumašima... lepo pišu kad hoće

 

[ljubota]

Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu?

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija

Kao prvo,extra si Paula i rado bih video još tvoju neku slobodniju fotku tamo u onoj rubrici.
Kao drugo,nisi sama u takvom razmišljanju,ima nas bar milion.
Kada se malo nadaš,tada se malo i razočaraš i obrnuto.
Elem,život je jedan,i nijedan minut koji prođe,neće se više nikad vratiti.
I ja sam danas šetao,doduše sa bolesnom majkom,što činim svaki dan kad dođem sa posla.
Pogledam srećne i zaljubljene parove,što prođu pored mene,pomislim...doći će i moj trenutak.
I siguran sam da hoće.

 

[Paula]

Kao prvo,extra si Paula i rado bih video još tvoju neku slobodniju fotku tamo u onoj rubrici.

Kao drugo,nisi sama u takvom razmišljanju,ima nas bar milion.
Kada se malo nadaš,tada se malo i razočaraš i obrnuto.

Sećam se da sam jednom gledala intervju na TVu sa Lanetom Gutovićem. I sad pita cica novinarka njega Da li ste se nekada jako razočarali? A on joj kaže znate kako, gledam da se ne očaram, pa se i ne razočaram...

Elem,život je jedan,i nijedan minut koji prođe,neće se više nikad vratiti.
I ja sam danas šetao,doduše sa bolesnom majkom,što činim svaki dan kad dođem sa posla.
Pogledam srećne i zaljubljene parove,što prođu pored mene,pomislim...doći će i moj trenutak.
I siguran sam da hoće.

Lepo što se šetaš sa majkom.. A za zaljubljenost ne znam eto... možda nije svima baš namenjeno, a možda ne umemo

 

[forlorn]

Sam sam se kao davno pomirio da ne mogu dostići svoja očekivanja, i u skladu sa tim ne preduzimam ništa (ili bar ne mnogo) kako bih postigao šta god da ne očekujem više, pa opet maštam kako bi nešto moglo biti. To je, onih dana kada se ne sklupčam i plačem. Mslm, mogao bih i da se napijam ili drogiram ili krijem iza nadimka na forumu (aj to sve kao radim) ili čim se već ljudi služe da suzbiju besmisao svog života kada smo u nemogućnosti da nađemo makar neki smisao pa zašto onda ne i malo se nadati nečemu. Treba malo i voleti sebe i verovati kako imamo prava i na sreću sa drugim ljudima, nije to loše, a to što je nema, ebi ga, mogućnosti nisu u obavezi da se ostvare :/

 

[ljubota]

Sećam se da sam jednom gledala intervju na TVu sa Lanetom Gutovićem. I sad pita cica novinarka njega Da li ste se nekada jako razočarali? A on joj kaže znate kako, gledam da se ne očaram, pa se i ne razočaram...

Lepo što se šetaš sa majkom.. A za zaljubljenost ne znam eto... možda nije svima baš namenjeno, a možda ne umemo

Pisao sam o tome ,bila je nepokretna,predlagali su mi da je ostavim u domu...Nisam mogao,verovao sam da mogu da je pokrenem i oživim nekako.
Uspeo sam u tome,ali platio sam i još plaćam cenu u svom životu.
Verujem u dobro,verujem da će opet doći i moj trenutak.
Osetio sam bio ljubav,kao i ogromnu bol,usamljenost i tugu posle nje.
Ranilo me, što kažu za sva vremena,ali želim opet da osetim ljubav,taj zanos,tu sreću,onaj osećaj da si živ,da voliš i da ništa drugo nije važno.
Koliko god da boli posle,dok traje vredi svaki tren.

 

[DaRkGuitaRist88]

u smislu neko ima poslovni uspeh, ali nema u ljubavi ?
neko je u besparici ceo život ali živi u ljubavi, itd...
pa da, to je sasvim realno

Neva vise toga ziveti u besparici i u ljubavi proslo je to vreme, sad mora da ide jedno uz drugo a ako ne kazu ljubav nije sve, od ljubavi se ne zivi....

 

[DaRkGuitaRist88]

Mislim da sam izgubio super sansu da imam partnerku, osobu kakvu sam uvek zeleo i sanjao i to ujedno verovatno i poslednju i mislim da srce nece vise, nema vise prostora a ni vremena da se pojavi neka slicna 34 godine a ova 2022 leti munjevito evo na pola vec...
Ide posle 35 vec ozbiljne godine a nemam stalan poso i stabilne prihode i ne vidim da ce nesto biti bolje u tom pogledu samo se nadam...

Sto se tice ljubavi verovatno moram da prihvatim da je gotovo i zivim tako, izgleda je kraj mog ljubavnog zivota u 35 a i mnoge su mi potvrdile da nijedna nece da gubi vreme sa osobom koja nema stabilan posao i primanja u tim godinama tako da moram da zaboravim jer nisam nesto vest pri zaradjivanju i umetnicka sam dusa i sanjar koji nece da izbaci i zgazi skriveno dete u sebi...

Slomljenog sam srca ali nije bilo prevare itd vvec onako sagorelo od nedavno...

Kontam bas ovo ako bar prihvatim situaciju bice mi lakse mozda...

 

[bmaxa]

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Ne ocekivati nista, u smislu da ne trazis nikog? Ukoliko tako mozes to ti nece uopste biti na pameti, bavices se drugim stvarima

 

[1208Letoo]

Kukavice oni koji nepokazuju osecanja nemogu nista dobiti.Isto i oni koji netraze.Posle raspada prvog braka htela sam avanturu,Nisam nesto bila razocarana jer nije islo od pocetka.I tako sam samo rekinula agoniju.Sada sam hvala Bogu srecna u vanbracnoj zajednici 11 godina.Nemojte biti sami.NIKO NETREBA DA BUDE SAM.Zbog toga sve vise njih seta ljubimce na povodcu.Pas nas voli ali to nije ta ljubav koja nama treba

 

[Paula]

Kukavice oni koji nepokazuju osecanja nemogu nista dobiti.Isto i oni koji netraze.Posle raspada prvog braka htela sam avanturu,Nisam nesto bila razocarana jer nije islo od pocetka.I tako sam samo rekinula agoniju.Sada sam hvala Bogu srecna u vanbracnoj zajednici 11 godina.Nemojte biti sami.NIKO NETREBA DA BUDE SAM.Zbog toga sve vise njih seta ljubimce na povodcu.Pas nas voli ali to nije ta ljubav koja nama treba

hvala za podeljeno iskustvo

 

[Frederick_]

Mislila sam da danas više neću ići na forum, prošetala sam se do Ušća i nazad i skapirala nešto. A to je da sreća nikome nije zagarantovana.
Eto. Ja sam melanholik uvek bila, sa ponekim pauzama, i život mi je bio pun odricanja, patnji, učenja, rada, samoće, itd...

Da li još neko ima da ispovedi sličnu sudbinu?

Zašto da se stalno kao nečemu nadamo? Mislim, ja se često zaista i nadam, ali npr sasvim je moguće da se nikada više ni sa kim neću voleti. I šta sad? Pa ništa. Eto, moja baka je bila udovica od 29. ubili joj muža, do 85. pa ništa. Nije se ponovo udavala, koliko znam nije ni imala veza. Tako su mnogi ljudi u prošlosti živeli. Zašto danas mislimo da svi imamo PRAVA na neku sreću u smislu imanja partnera sa kojim je sve ok? Ko nam to garantuje?

Pomiriti se i... živeti onda lepo. Mislim, lepo je shvatiti i da si nesrećan i opet biti srećan u tome Ne OČEKIVATI ništa, to je poenta.

Pošto ovo treba da bude tema: šta mislite o tome? (da svi očekuju nešto kao extra sasvim bezrazložno, valjda je to uticaj potrošačke kulture, šta znam)
Ne, nije za forum Filozofija

Ti si ovde sreću poistovetila sa "biti u ljubavnoj vezi i biti zaljubljen".

Sreća je toliko više od toga, da prosto ne znam odakle da počnem

 

[Tom Jones 1]

@Paula & @Laura

Joj, jbt...

Da ste muškarci, koje biste teške i nepopravljive pičkopaćenice bile...

 

[Paula]

Ti si ovde sreću poistovetila sa "biti u ljubavnoj vezi i biti zaljubljen".

Sreća je toliko više od toga, da prosto ne znam odakle da počnem ??

Mi smo sada na forumu Ljubav i sex, i to je kontekst. Zato sam rekla nije za forum Filozofija.

@Paula & @Laura

Joj, jbt...

Da ste muškarci, koje biste teške i nepopravljive pičkopaćenice bile...

i šta s tim? ne razumem komentar

JA mogu da budem šta god hoću da budem, pa i paćenica. Moja stvar, zabole te

 

[Frederick_]

Ljudi su opterećeni normama i standardima postavljenim od društva.
Zaljubljivanje i ljubav mora da bude kao na filmu/knjizi/bajki.
To je ogromna greska. Teznja da se ispune neka ocekivanja, koja mislimo da su nasa, a zapravo su nam mučki nametnuta.

Trebalo mi je mnogo godina da to shvatim.
Onda sam shvatio, opustio se, i dan danas uzivam

 

[Tom Jones 1]

i šta s tim? ne razumem komentar

JA mogu da budem šta god hoću da budem, pa i paćenica. Moja stvar, zabole te

A biraš tako? E onda ništa, što si skuvala to si i kusala, zabole me.

 

[Paula]

A biraš tako? E onda ništa, što si skuvala to si i kusala, zabole me.

naravno. Svako bira svoj put. Vetrovi duvaju, talasi nose, ali mi biramo odgovore

 

[FDDD]

Spustite lestvice vi žene pa će možda biti bolje. Čini mi se da današnje žene (a možda i one od pre, ne znam) imaju prevelika očekivanja, previsoko mišljenje o sebi, prenizak prag tolerancije...
Imam teoriju, ako do 30/35 godine čovek/žena ne nadje srodnu dušu, problem je u njemu.

 

[Paula]

Spustite lestvice vi žene pa će možda biti bolje. Čini mi se da današnje žene (a možda i one od pre, ne znam) imaju prevelika očekivanja, previsoko mišljenje o sebi, prenizak prag tolerancije...
Imam teoriju, ako do 30/35 godine čovek/žena ne nadje srodnu dušu, problem je u njemu.

Skoro sam čitala za jedan fenomen, mislim da se zove maksimizacija i isto tako mislim da sam ga već pominjala negde ovde hehe
Radi se o tome da je ustanovljeno ispitivanjima da su ljudi mnogo zadovoljniji kada imaju 2 opcije, pa od te 2 izaberu jednu, a mnogo nesrećniji kada imaju npr 20 pa izaberu jednu. Ne bih dalje o tom fenomenu, ali je interesantan. Mi smo tako danas preplavljeni nekim "ponudama" itd, ali veći deo toga je samo šarena laža
A ovo za srodnu dušu... pa, nađe se. Lično, još uvek uživam u par srodnih duša, što prijatelja, što muškaraca, no nekako sve to kratko traje.. A tema je ipak o očelkivanjima. Dakle, verujem da sa manje očekivanja možemo biti zadovoljniji