У животу никада нисам лагао. Тј. скоро никада. Некад је човек принуђен да мало слаже. Али, генерално, никада.
Е, сад..у мушко-женским односима, које сматрам за игру, ту може да буде лагања, јер је игра у питању, све док то не постане озбиљна веза. Кад постане озбиљна веза, онда партнерки све причам, немам од ње шта да кријем. буквално ништа, а она је та са којом би требало да поделим своја размишљања.
Рекао бих да женски свет, у тој игри истине, ипак пази шта прича. Дају информације на кашичицу, а пуноинформација траже. И онда мисле да су ме превариле, јер су из мене извукле све информације које су хтеле, а о себи испричале само фрагменте.