POKUŠAJ LINČA PREMIJERA VUČIĆA

Александар Вучић: Имам велики страх због ситуације у БиХ

недеља, 19. јул 2015.
...

Вучић признаје да се плаши како су неки споља желели неповољне политичко-правне последице по Србе и Србију а онда, кад је то пропало, показују знатно мање интересовање за сам процес помирења.

„И то је реченица којом бих најтачније дефинисао оно што се догодило у Сребреници и оно што ће нам се догађати у наредном периоду. Погледајте ово са Хрватском. На шта они реагују? На то што ми тугујемо. Никога нисмо увредили, ниједну ружну реч нисмо рекли, а онда су они дали налог неком свом министру: Хајде, почни да вређаш Вучића.”

Да ли сте добили извештај наших безбедносних служби о нападу на вас у Поточарима? Ако јесте, какав је њихов садржај?

Добио сам много информација, пре свега од БИА. Чекам резултате органа Републике Српске и БиХ.

Док сам био у Поточарима и посматрао шта вам се дешава, видео сам да је довољан један опасан инцидент да се регион поново запали. Коме је сада то у интересу?

То питање ме мучи данима. После резолуције која није усвојена чини ми се да је одједном у великом делу света, не само у региону, нестала жеља чак и за причом о стварном помирењу. Очигледно је да су неки помирење доживљавали у коначном српском поразу. Чудно ми да је да смо уопште преживели. Или је требао неко од наших момака да извуче оружје и да запуца, чиме бисмо ми били окривљени да на гробљу вадимо оружје и пуцамо.

Ако смо имали британски предлог резолуције, потом руски вето, па Поточаре, шта можемо да очекујемо следеће?

Данас имам само један страх. То више није испуњење наших економских реформи. То јесте регионална нестабилност и политички сукоби. Велики страх имам због ситуације у Босни и Херцеговини. Видели сте да сам замолио нашег пријатеља Милорада Додика да још једанпут размотри своју одлуку о референдуму. Иако разумем његове аргументе, цена је сувише висока.

Јесте ли, можда, имали прилику да о томе разговарате с Билом Клинтоном на комеморацији? Најпре вам се два пута захваљивао, после је изјавио да се инцидент могао избећи да сте дошли мало раније или касније.

Клинтон је тражио мој поглед. То је мој лични утисак. Ја сам видео да ме понижавају у Поточарима. Не заборавите да су ми рекли: Дођи и ћути. Рекао сам – нема проблема. Нећу вам реч рећи за те увреде. Рекли су ми и где да седнем. И сео сам, у други ред, иако ми није било место у другом реду. Требало је поред мене да седну турски премијер Ахмет Давутоглу и његова супруга. Сели су поред мене један минут. Да би понижење било још веће, извукли су их и преместили у први ред. Давутоглу, који ме је три пута пре тога звао, уместо да каже – ја нећу да одем без Вучића – само је отишао и више ми се није ни јавио.

Није ли јавно изјављивао да жели да разговара с вама баш у Сребреници?

Наравно, али је заборавио на тај разговор после резолуције. Очигледно у дослуху с неким из босанског врха. Када је он отишао, остао сам сам. Позвао сам нашег амбасадора, а онда су наместили поред нас секретарицу Давутоглуа, која је била врло непристојна. Причала је телефоном усред комеморације. Чак сам је упозорио да је то врло непристојно. И одбио сам да причам с Давутоглуом после свега, јер не знам о чему бисмо разговарали. И тада долази Клинтон. Показао је изузетно фер однос, као и цела америчка делегација. Са свима сам се поздравио. Пришао ми је, захвалио се, рекао је да је мој долазак велика ствар…

То баш није обрадовало сарајевске новинаре.

Није уопште. И аплаудирали су му само Американци. Још неколико њих из Западне Европе. Клинтон је после тога отишао у Сарајево и они су му рекли ту реченицу, желели су да минимизују читаву ствар. Само му нису рекли једно. А то је да сам ишао и излазио из објекта у објекат само како су ми домаћини говорили.

Мој утисак је био да ви нисте смели да се вратите назад када сте кренули уз брежуљак. То би био вероватно ваш крај, јер је маса надирала на улаз у Поточаре.

То би заиста била катастрофа. Нисмо смели назад.

Да ли ви онда, као премијер, можете да игноришете упозорења служби безбедности кад вам кажу да је опасно отићи негде, попут Сребренице, а да ви кажете да вас то не занима. Ви ипак представљате институцију председника Владе. Нисте само Александар Вучић.

Али обратите пажњу. Имали смо претходног дана резолуцију. Знао сам како ће то да остави лошу ситуацију у региону. Србија није била тотално унижена и поражена, а ја сам желео да као сигнал покажем добру вољу и искрено поштовање. Погнуо сам главу пред спомеником, пред њиховим жртвама, али нисам погнуо главу под њиховим каменицама. Хтео сам да покажем људима колико је велико моје поштовање према њиховим жртвама. И ноћас сам вртео ту ситуацију у глави. Онај ко је имао план о мом линчовању, желео је следеће. И то ћу сада први пут испричати. Мој отац је пореклом из Босне. Код нас је срамота кад вас неко обори на земљу. Кад сам положио цвет, помирио сам се са свиме што ће се догодити. Само сам знао да морам да ходам уздигнуте главе и да ме не смеју оборити на земљу. Да Србију не посрамим. Могле су да падају ћускије, како се каже у Босни, могли су да пуцају из пиштоља, ја не бих сагао главу. Кад су ми на силу главу спуштали, нису могли да је спусте. Шта све сад мислим, боље да не говорим.

Да ли зато нисте хтели да се јавите Бакиру Изетбеговићу после напада? Да ли сте се до сада уопште чули?

Не, јавићу му се у понедељак да се договоримо око агенде посете. Моја сујета и оно што сам преживео, не смеју бити разлог да ми не радимо на најбољи начин. Оно због чега се нисам чуо с њим јесте његово објашњење да ме није видео, да он тамо није био организатор.

Иако вам је недељу дана раније гарантовао безбедност?

Лично је то потврдио...


Александар Апостоловски

(Политика)
 
Александар Вучић: Имам велики страх због ситуације у БиХ

недеља, 19. јул 2015.
...

Вучић признаје да се плаши како су неки споља желели неповољне политичко-правне последице по Србе и Србију а онда, кад је то пропало, показују знатно мање интересовање за сам процес помирења.

„И то је реченица којом бих најтачније дефинисао оно што се догодило у Сребреници и оно што ће нам се догађати у наредном периоду. Погледајте ово са Хрватском. На шта они реагују? На то што ми тугујемо. Никога нисмо увредили, ниједну ружну реч нисмо рекли, а онда су они дали налог неком свом министру: Хајде, почни да вређаш Вучића.”

Да ли сте добили извештај наших безбедносних служби о нападу на вас у Поточарима? Ако јесте, какав је њихов садржај?

Добио сам много информација, пре свега од БИА. Чекам резултате органа Републике Српске и БиХ.

Док сам био у Поточарима и посматрао шта вам се дешава, видео сам да је довољан један опасан инцидент да се регион поново запали. Коме је сада то у интересу?

То питање ме мучи данима. После резолуције која није усвојена чини ми се да је одједном у великом делу света, не само у региону, нестала жеља чак и за причом о стварном помирењу. Очигледно је да су неки помирење доживљавали у коначном српском поразу. Чудно ми да је да смо уопште преживели. Или је требао неко од наших момака да извуче оружје и да запуца, чиме бисмо ми били окривљени да на гробљу вадимо оружје и пуцамо.

Ако смо имали британски предлог резолуције, потом руски вето, па Поточаре, шта можемо да очекујемо следеће?

Данас имам само један страх. То више није испуњење наших економских реформи. То јесте регионална нестабилност и политички сукоби. Велики страх имам због ситуације у Босни и Херцеговини. Видели сте да сам замолио нашег пријатеља Милорада Додика да још једанпут размотри своју одлуку о референдуму. Иако разумем његове аргументе, цена је сувише висока.

Јесте ли, можда, имали прилику да о томе разговарате с Билом Клинтоном на комеморацији? Најпре вам се два пута захваљивао, после је изјавио да се инцидент могао избећи да сте дошли мало раније или касније.

Клинтон је тражио мој поглед. То је мој лични утисак. Ја сам видео да ме понижавају у Поточарима. Не заборавите да су ми рекли: Дођи и ћути. Рекао сам – нема проблема. Нећу вам реч рећи за те увреде. Рекли су ми и где да седнем. И сео сам, у други ред, иако ми није било место у другом реду. Требало је поред мене да седну турски премијер Ахмет Давутоглу и његова супруга. Сели су поред мене један минут. Да би понижење било још веће, извукли су их и преместили у први ред. Давутоглу, који ме је три пута пре тога звао, уместо да каже – ја нећу да одем без Вучића – само је отишао и више ми се није ни јавио.

Није ли јавно изјављивао да жели да разговара с вама баш у Сребреници?

Наравно, али је заборавио на тај разговор после резолуције. Очигледно у дослуху с неким из босанског врха. Када је он отишао, остао сам сам. Позвао сам нашег амбасадора, а онда су наместили поред нас секретарицу Давутоглуа, која је била врло непристојна. Причала је телефоном усред комеморације. Чак сам је упозорио да је то врло непристојно. И одбио сам да причам с Давутоглуом после свега, јер не знам о чему бисмо разговарали. И тада долази Клинтон. Показао је изузетно фер однос, као и цела америчка делегација. Са свима сам се поздравио. Пришао ми је, захвалио се, рекао је да је мој долазак велика ствар…

То баш није обрадовало сарајевске новинаре.

Није уопште. И аплаудирали су му само Американци. Још неколико њих из Западне Европе. Клинтон је после тога отишао у Сарајево и они су му рекли ту реченицу, желели су да минимизују читаву ствар. Само му нису рекли једно. А то је да сам ишао и излазио из објекта у објекат само како су ми домаћини говорили.

Мој утисак је био да ви нисте смели да се вратите назад када сте кренули уз брежуљак. То би био вероватно ваш крај, јер је маса надирала на улаз у Поточаре.

То би заиста била катастрофа. Нисмо смели назад.

Да ли ви онда, као премијер, можете да игноришете упозорења служби безбедности кад вам кажу да је опасно отићи негде, попут Сребренице, а да ви кажете да вас то не занима. Ви ипак представљате институцију председника Владе. Нисте само Александар Вучић.

Али обратите пажњу. Имали смо претходног дана резолуцију. Знао сам како ће то да остави лошу ситуацију у региону. Србија није била тотално унижена и поражена, а ја сам желео да као сигнал покажем добру вољу и искрено поштовање. Погнуо сам главу пред спомеником, пред њиховим жртвама, али нисам погнуо главу под њиховим каменицама. Хтео сам да покажем људима колико је велико моје поштовање према њиховим жртвама. И ноћас сам вртео ту ситуацију у глави. Онај ко је имао план о мом линчовању, желео је следеће. И то ћу сада први пут испричати. Мој отац је пореклом из Босне. Код нас је срамота кад вас неко обори на земљу. Кад сам положио цвет, помирио сам се са свиме што ће се догодити. Само сам знао да морам да ходам уздигнуте главе и да ме не смеју оборити на земљу. Да Србију не посрамим. Могле су да падају ћускије, како се каже у Босни, могли су да пуцају из пиштоља, ја не бих сагао главу. Кад су ми на силу главу спуштали, нису могли да је спусте. Шта све сад мислим, боље да не говорим.

Да ли зато нисте хтели да се јавите Бакиру Изетбеговићу после напада? Да ли сте се до сада уопште чули?

Не, јавићу му се у понедељак да се договоримо око агенде посете. Моја сујета и оно што сам преживео, не смеју бити разлог да ми не радимо на најбољи начин. Оно због чега се нисам чуо с њим јесте његово објашњење да ме није видео, да он тамо није био организатор.

Иако вам је недељу дана раније гарантовао безбедност?

Лично је то потврдио...


Александар Апостоловски

(Политика)
on je izgleda spreman na svako ponizenje, nema vise granice
 
Sada ću ispričati jedan vic o atentatima.

Kaže "Mujo nećeš verovati šta mi se desilo, jedan stravično bezobrazan kelner me uslužio.

"Ja mu kažem Dajte mi kiflu i jogurt, a on kaže Nema Jogurt.
Ja kažem Dajte mi onda perecu i jorgut, kaže Nema Jogurt.
Ja kažem Dobro dajte onda đevrek i jogurt a on kaže Nema Jogurt!"

Haso: "Stvarno bitanga, ja bih ga na tvom mestu gađao tim jogurtom."

- K R A J -

E sad vi se možda pitate gde se tu pominje atentat?

Pa atentat je ovo gađanje predmetima, naravno.
 
Sada ću ispričati jedan vic o atentatima.

Kaže "Mujo nećeš verovati šta mi se desilo, jedan stravično bezobrazan kelner me uslužio.

"Ja mu kažem Dajte mi kiflu i jogurt, a on kaže Nema Jogurt.
Ja kažem Dajte mi onda perecu i jorgut, kaže Nema Jogurt.
Ja kažem Dobro dajte onda đevrek i jogurt a on kaže Nema Jogurt!"

Haso: "Stvarno bitanga, ja bih ga na tvom mestu gađao tim jogurtom."

- K R A J -

E sad vi se možda pitate gde se tu pominje atentat?

Pa atentat je ovo gađanje predmetima, naravno.

Taj jogurt je ustvari kamen od kilo. E sad ako ne veruješ da to može ubiti čoveka, onda jogorut priča može proći.
 
Nema atentata da su hteli atentat ubili bi ga. Zapad je samo hteo da ponizi Srbiju i Srbe. Vucic je to znao pre nego sto je otisao. Nije on bilo ko, on je premijer i predstavlja Srbiju a kamenovan je kao najgore pseto.. To je cilj zapada bio da se kamenuje i da ga psuju i biju ko kuce,da onako bezi kao p.. i da ga ponize. Jer samim tim ponizavaju i Srbiju. To im je bio cilj i uspeli su isto kao i onaj siptarski dron. Dosli sa zastavom velike albanije,prebili nas u sred Beograda, mi cutali i jos mi kaznjeni a oni nista.Ko i u beloj kuci sto je sam daoo intervju u dvoristu,niko ga nije primio iz vlasti, samo neki savetnici.. nevidjeno ponizenje.. S ovim Vucicem sto smo doziveli ponizenja za ovih godinu dana nismo sa demokratama za 12 godina.. To je sve naopaka i nametnuta slika.. TO nije Srbija. Srbija su fudbaleri do 20 godina prvaci sveta, Srbija je sumadijski seljak bosonog i goloruk sto je do nogu potukao Austrougare na Ceru i Kolubari,Srbija su piloti 99 koji su uzletali i znali da idu u sigurnu smrt,Srbija su srpski vojnici na Kosarama 99, Srbija je ona drzava koja je pre 100 godina predvodila balkan u borbi protiv Turaka i Bugara i proslavila se u tim velikim ratnim pobedama, Srbija je i Karadjordje i Stevan Sindjelic... Takva Srbija nije po meri zapada i zato se u potocarima i sa raznim dronovima kreira nova Srbija ona kakvu oni hoce da vide !
 
Pa pogledaj mu lice na konferenciji za štampu istog dana - ni ogrebotine.

Zato je pravilnije reći da je Vučić izviždan.

To je jako velika trauma za nekoga ko je živeo u pogrešnom uverenju da je supermen.

Znači trebali su ga ubiti ili prebiti na mrtvo, da bi bio pokušaj ubistva? Ne njega, već bilo koga na tom sramnom skupu? Iako mislim da je budala veća od njih što je otišao na taj skup!
Jesu li se tamo skupili da kamenuju neistomišljenike ili da oplakuju "žrtve đenosajda"?
 
Призната али не функционише!
Можда баш зато што је призната 1992г.?

Pazi, Klintonov cilj je bio da Bosna bude ujedinjena i demokratska.

A Milošević je bio za stvaranje Velike Srbije.

Zato ne treba mutiti vodu oko toga ko je dobio rat, jer je očigledno Predsednik Klinton dobio svoju želju, a Milošević not so much.
 
Pazi, Klintonov cilj je bio da Bosna bude ujedinjena i demokratska.
A Milošević je bio za stvaranje Velike Srbije.
Zato ne treba mutiti vodu oko toga ko je dobio rat, jer je očigledno Predsednik Klinton dobio svoju želju, a Milošević not so much.
Баш си нас (у Србији) просветлила. Права паметница.
А ми у заблуди мислили, да је Милошевићу била довољна и Југославија да би Срби мирно живели у једној држави.
А што се тиче Клинтонових жеља, имао је он и других жеља а нарочито ,,оних у кабинету''. Па испуните му и ту, можда му је последња у животу.
 
Ne lupaj, gađanje kamenjem nije nikakav balkanski običaj dobrodošlice civilizovanih ljudi.

Nije ni bilo nikakvog kamena, ne treba da toliko nasedaš na patku Dragana J. Vučićevića.

Kada je Buš gađan cipelom, čak ni to nije smatrano atentatom.

A znamo da je predsednik SAD jupiter u poređenju sa nekim iz SNS.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Nije ni bilo nikakvog kamena, ne treba da toliko nasedaš na patku Dragana J. Vučićevića.

Kada je Buš gađan cipelom, čak ni to nije smatrano atentatom.

A znamo da je predsednik SAD jupiter u poređenju sa nekim iz SNS.

Gađanje cipelom ima za cilj da ponizi to američko govedo!


61218687.jpg


A tebi treba kamen mudrosti! :aha2:
 
Poslednja izmena od moderatora:

Back
Top