- Poruka
- 7.470
Eto i to da je vojvoda si slag'o...
Nisam znao da je izgubio titulu sory
- - - - - - - - - -
. . .
Poslednja izmena od moderatora:
Donji video prikazuje kako da instalirate aplikaciju na početni ekran svog uređaja.
Napomena: This feature may not be available in some browsers.
Eto i to da je vojvoda si slag'o...
on je izgleda spreman na svako ponizenje, nema vise graniceАлександар Вучић: Имам велики страх због ситуације у БиХ
недеља, 19. јул 2015.
...
Вучић признаје да се плаши како су неки споља желели неповољне политичко-правне последице по Србе и Србију а онда, кад је то пропало, показују знатно мање интересовање за сам процес помирења.
„И то је реченица којом бих најтачније дефинисао оно што се догодило у Сребреници и оно што ће нам се догађати у наредном периоду. Погледајте ово са Хрватском. На шта они реагују? На то што ми тугујемо. Никога нисмо увредили, ниједну ружну реч нисмо рекли, а онда су они дали налог неком свом министру: Хајде, почни да вређаш Вучића.”
Да ли сте добили извештај наших безбедносних служби о нападу на вас у Поточарима? Ако јесте, какав је њихов садржај?
Добио сам много информација, пре свега од БИА. Чекам резултате органа Републике Српске и БиХ.
Док сам био у Поточарима и посматрао шта вам се дешава, видео сам да је довољан један опасан инцидент да се регион поново запали. Коме је сада то у интересу?
То питање ме мучи данима. После резолуције која није усвојена чини ми се да је одједном у великом делу света, не само у региону, нестала жеља чак и за причом о стварном помирењу. Очигледно је да су неки помирење доживљавали у коначном српском поразу. Чудно ми да је да смо уопште преживели. Или је требао неко од наших момака да извуче оружје и да запуца, чиме бисмо ми били окривљени да на гробљу вадимо оружје и пуцамо.
Ако смо имали британски предлог резолуције, потом руски вето, па Поточаре, шта можемо да очекујемо следеће?
Данас имам само један страх. То више није испуњење наших економских реформи. То јесте регионална нестабилност и политички сукоби. Велики страх имам због ситуације у Босни и Херцеговини. Видели сте да сам замолио нашег пријатеља Милорада Додика да још једанпут размотри своју одлуку о референдуму. Иако разумем његове аргументе, цена је сувише висока.
Јесте ли, можда, имали прилику да о томе разговарате с Билом Клинтоном на комеморацији? Најпре вам се два пута захваљивао, после је изјавио да се инцидент могао избећи да сте дошли мало раније или касније.
Клинтон је тражио мој поглед. То је мој лични утисак. Ја сам видео да ме понижавају у Поточарима. Не заборавите да су ми рекли: Дођи и ћути. Рекао сам – нема проблема. Нећу вам реч рећи за те увреде. Рекли су ми и где да седнем. И сео сам, у други ред, иако ми није било место у другом реду. Требало је поред мене да седну турски премијер Ахмет Давутоглу и његова супруга. Сели су поред мене један минут. Да би понижење било још веће, извукли су их и преместили у први ред. Давутоглу, који ме је три пута пре тога звао, уместо да каже – ја нећу да одем без Вучића – само је отишао и више ми се није ни јавио.
Није ли јавно изјављивао да жели да разговара с вама баш у Сребреници?
Наравно, али је заборавио на тај разговор после резолуције. Очигледно у дослуху с неким из босанског врха. Када је он отишао, остао сам сам. Позвао сам нашег амбасадора, а онда су наместили поред нас секретарицу Давутоглуа, која је била врло непристојна. Причала је телефоном усред комеморације. Чак сам је упозорио да је то врло непристојно. И одбио сам да причам с Давутоглуом после свега, јер не знам о чему бисмо разговарали. И тада долази Клинтон. Показао је изузетно фер однос, као и цела америчка делегација. Са свима сам се поздравио. Пришао ми је, захвалио се, рекао је да је мој долазак велика ствар…
То баш није обрадовало сарајевске новинаре.
Није уопште. И аплаудирали су му само Американци. Још неколико њих из Западне Европе. Клинтон је после тога отишао у Сарајево и они су му рекли ту реченицу, желели су да минимизују читаву ствар. Само му нису рекли једно. А то је да сам ишао и излазио из објекта у објекат само како су ми домаћини говорили.
Мој утисак је био да ви нисте смели да се вратите назад када сте кренули уз брежуљак. То би био вероватно ваш крај, јер је маса надирала на улаз у Поточаре.
То би заиста била катастрофа. Нисмо смели назад.
Да ли ви онда, као премијер, можете да игноришете упозорења служби безбедности кад вам кажу да је опасно отићи негде, попут Сребренице, а да ви кажете да вас то не занима. Ви ипак представљате институцију председника Владе. Нисте само Александар Вучић.
Али обратите пажњу. Имали смо претходног дана резолуцију. Знао сам како ће то да остави лошу ситуацију у региону. Србија није била тотално унижена и поражена, а ја сам желео да као сигнал покажем добру вољу и искрено поштовање. Погнуо сам главу пред спомеником, пред њиховим жртвама, али нисам погнуо главу под њиховим каменицама. Хтео сам да покажем људима колико је велико моје поштовање према њиховим жртвама. И ноћас сам вртео ту ситуацију у глави. Онај ко је имао план о мом линчовању, желео је следеће. И то ћу сада први пут испричати. Мој отац је пореклом из Босне. Код нас је срамота кад вас неко обори на земљу. Кад сам положио цвет, помирио сам се са свиме што ће се догодити. Само сам знао да морам да ходам уздигнуте главе и да ме не смеју оборити на земљу. Да Србију не посрамим. Могле су да падају ћускије, како се каже у Босни, могли су да пуцају из пиштоља, ја не бих сагао главу. Кад су ми на силу главу спуштали, нису могли да је спусте. Шта све сад мислим, боље да не говорим.
Да ли зато нисте хтели да се јавите Бакиру Изетбеговићу после напада? Да ли сте се до сада уопште чули?
Не, јавићу му се у понедељак да се договоримо око агенде посете. Моја сујета и оно што сам преживео, не смеју бити разлог да ми не радимо на најбољи начин. Оно због чега се нисам чуо с њим јесте његово објашњење да ме није видео, да он тамо није био организатор.
Иако вам је недељу дана раније гарантовао безбедност?
Лично је то потврдио...
Александар Апостоловски
(Политика)
on je izgleda spreman na svako ponizenje, nema vise granice
Sada ću ispričati jedan vic o atentatima.
Kaže "Mujo nećeš verovati šta mi se desilo, jedan stravično bezobrazan kelner me uslužio.
"Ja mu kažem Dajte mi kiflu i jogurt, a on kaže Nema Jogurt.
Ja kažem Dajte mi onda perecu i jorgut, kaže Nema Jogurt.
Ja kažem Dobro dajte onda đevrek i jogurt a on kaže Nema Jogurt!"
Haso: "Stvarno bitanga, ja bih ga na tvom mestu gađao tim jogurtom."
- K R A J -
E sad vi se možda pitate gde se tu pominje atentat?
Pa atentat je ovo gađanje predmetima, naravno.
Pa pogledaj mu lice na konferenciji za štampu istog dana - ni ogrebotine.Taj jogurt je ustvari kamen od kilo. E sad ako ne veruješ da to može ubiti čoveka, onda jogorut priča može proći.
Pa pogledaj mu lice na konferenciji za štampu istog dana - ni ogrebotine.
Zato je pravilnije reći da je Vučić izviždan.
To je jako velika trauma za nekoga ko je živeo u pogrešnom uverenju da je supermen.
Држава која не уме да заштити своје госте може слободно да се расформира.
Та држава никада није заживела, значи и није формирана као права држава.Држава која не уме да заштити своје госте може слободно да се расформира.
Та држава никада није заживела, значи и није формирана као права држава.
Tо је је мртво новорођенче.
Nisam znao da je izgubio titulu sory
- - - - - - - - - -
. . .
Srbiju ni danas mnogi ne priznaju u njenim proklamonvanim granicama (sa kosovom) dok BIH u sadansnjim granicama priznaje ceo UN.Bosna je međunarodno priznata država od 1992.
To znači 15 godina duže od Srbije.

Призната али не функционише!Bosna je međunarodno priznata država od 1992.
To znači 15 godina duže od Srbije.
Призната али не функционише!
Можда баш зато што је призната 1992г.?
Баш си нас (у Србији) просветлила. Права паметница.Pazi, Klintonov cilj je bio da Bosna bude ujedinjena i demokratska.
A Milošević je bio za stvaranje Velike Srbije.
Zato ne treba mutiti vodu oko toga ko je dobio rat, jer je očigledno Predsednik Klinton dobio svoju želju, a Milošević not so much.
Na primer na Regana je pokušan atentat, ali je pobegao uz ranjavanje.
Ne lupaj, gađanje kamenjem nije nikakav balkanski običaj dobrodošlice civilizovanih ljudi.
Nije ni bilo nikakvog kamena, ne treba da toliko nasedaš na patku Dragana J. Vučićevića.
Kada je Buš gađan cipelom, čak ni to nije smatrano atentatom.
A znamo da je predsednik SAD jupiter u poređenju sa nekim iz SNS.