Divlja evo ti jedan ugovor sa djavolom...:wink:
"Moram odmah reci: ponesto je od njegovih svojstava bilo dobro poznato. Bio je zaljubljiv, ako se sudi po tome da se lako prihvatao papira i naliv pera ili masine da bi pisao nepoznatim zenama. Kad bi se sva mogla sabrati, ta pisma su njegovi romani. Zenu cak nije licno ni znao, ali je u sebi govorio "moj roman s njom". I ona je, pisuci nepoznatome muskarcu, govorila "moj roman s njim". To je los pocetak, jer ih je bacao u proslost dok su oni zeleli da ih nista staro ne tereti, i da cisti, u netaknutoj vezi, dozive duboku starost u buducnosti.
Ni sreli se nisu, ali ih je dopisivanje vec zavodilo u vrtoglavicu koja nas hvata kada smo s drugim oci u oci. Igrajuci se tako - mogli su biti svako.
Razmenjivali su obecanja, medjusobno se dopunjavali u njima, upinjuci se podjednako da svaka njihova vizija bude sto verodostojnija. Kad bi se ona masila za lonac, on bi smesta za poklopac. Iz nihovog dopisivanja, proizilazili su novi romani, nove i nove opsene i srodne price. Slozili su se da u raju pisma stede za pakao zivota u koji ce jednom biti izgnani. kako god bilo, njihov sporazum bio je i odlican recept za najbezbedniji se.ks: dodirivanje bez dodira.
Bilo im je uzbudljivo da zamisljaju svoj prvi susret. S mislju njenom o njemu i njegovom o njoj, nezavisno su radili na susretu. Kao da su ponavljali neku davnu zajednicu s pocetka sveta. Dogovorili su se, ipak, da susret traje samo jednu noc i utvrdili su mesto, u gradu na jugu, datum, trinaesti decembar uvece, a sve ostalo je bilo prepusteno njihovom izmisljanju. Kockali su se sa sobom, a ulog u igri su bili oni sami. Za sve su bacali kocku, bas za sve. Ona je kovertirala svoju brojku; on je kovertirao svoju. Paran ili neparan zbir nalagao je ovu ili onu rec, ovaj cin ili onaj dogadjaj. Tako je sve za njih postala kocka; svaka mogucnost je otvarala hiljadu drugih, i trebalo je medju njima izabrati onu koja ne iskljucuje cudo. Kocka je rekla i koliko sve mora biti stvarno, a koliki je udeo puste zelje. Poznaju oni sigurnost stvarnih susreta, ali im se nesigurnost vise dopada. Ona je, pri tome, osnova opreza na cijim pretpostavkama pociva bezbedna ljubav. Kockom je i odluceno da on bude prvi na potezu. Sirotinjska masta ga je navela da to bude predgradje; tamo ce traziti skloniste. Mozda hotel? Za njihov plan preimucstva hotela su nesumnjiva. Hotel iz maste? E, pa sada , krenimo, rekose, neka masta bude na vlasti.
Nijedno od njih nije smelo da se pojavi tamo gde su rekli da ce biti. Na kraju ce svoje vizije zdruziti u zajednicki izvestaj, i ovaj je trebalo da lici na slucajnost koja vlada u karesansui, japanskom vrtu bez drveca, sagradjenom samo od sljunka i gromadnog kamenja.
Kretali su se nepoznatim krajem, sluzeci se jedino mapom u vreme kada su mape bile lazne, jer su svi kartografi ceo svet ionako smatrali jos nestvorenim.
Da li su pretpostavljali da su takvi dogovori uvek neciji ugovori sa djavolom?" :wink:
Nastavice se...
. Necemo da sokiramo, hocemo da se volimo. Da li je to neki podvig koji ne moze bez djavola? Niko nam drugi nije ni potreban za to, osim Njega. Sta bi smo, razvlaci ona u pismima svoju nedoumicu, trazili od Necastivog i koji bi bili njegovi uslovi?
