Pismo tajanstvenom

It is still not clear to me why I don't feel you, I don't feel you, We play a cruel game, Where I will lose you, of course. You dream, only this in reality, But no, alas, I wake up again And again a clean sheet of hands with a ditch And I do not dare to write to you. Where are you going, where am I, Is it a hearty confession, This is such a game Where is the final parting. Where are you going, where am I, Life is all one waiting This is such a game Where is the punishment for love. I dreamed this night, I'm flying, But my heart was only saddened I saw, you pressed to the shoulder, And I went to the unknown distance. Silent in a moment and an eternity will take, Resentment, joy, nekchemnoe diligence, And someone will relive everything anew Like buddy feelings gave in punishment Chorus. Losing Where are you going, where am I, Life is all one waiting This is such a game Where is the final parting.
.................................................................
Мне до сих пор неясно, почему,
Тебя не чувствую, тебя не ощущаю,
Играем мы в жестокую игру,
Где я тебе, конечно, проиграю.
2.
Ты снишься, только это наяву,
Но нет, увы, я снова просыпаюсь,
И снова чистый лист руками рву,
И написать тебе я не решаюсь.
Припев.
Где же ты будешь, где я,
Так ли сердечно признание,
Это такая игра,
Где на финал расставание.
Где же ты будешь, где я,
Жизнь всё одно ожидание,
Это такая игра,
Где за любовь наказание.
3.
Мне этой ночью снилось, я лечу,
Но сердце обливалось лишь печалью,
Я видела, прижался ты к плечу,
И я ушла в неведомые дали.
4.
Безмолви в миг и вечность заберёт,
Обиды, радости, некчёмное старанье,
И кто-то заново всё вновь переживёт,
Как буд – то чувства дали в наказание
Припев.
Проигрыш.
Припев –
Где же ты будешь, где я,
Жизнь всё одно ожидание,
Это такая игра,
Где на финал расставание.
 
Nedovrseno pismo

Imas li ime prokletinjo, imas li lice ..
Ciji su zubi u mome mesu..
Cija je koza ispod tvojih noktiju..
Cija je dusa na tvojim dlanovima..
Zasto ne disem ziv..
U cijoj smrti ja zivim..
Kome okrecem drugi obraz...
Koju imam ulogu, koja je moja maska..
Ciji zivot ste mi dodjelili.. cije cipele nosim..
Jel moja krv pripada meni...
Tko povlaci konce moga sna...
Tko je pisac kraja....
 
Besmisleni život,
verovanje da ljubav postoji,
i onda shvatiš da sve je igra,
prolaznost i navika.

Ne dodiruješ moje ruke,
ni slučajno ni u prolazu,
na moje reči tvoje ćutanje pada,
sve je prolazno.

Prošli su dani traženja,
noći u kojima me ljubiš,
ne pišeš i ne ostavljaš trag.
Prošlo te.

Pamtiću datume i dane,
znam boju svakog ukrasa na tebi,
nek me iznutra ubiju sećanja,
sem uspomena u glavi ništa i nemam.

Ne žalim i ne kajem se,
dala sam sebe sasvim,
tek vreme donese druge,
zanimljive i imaš osmeh.

U nozdrvama opija miris,
dok živim živećeš ovde,
puca srce u stomaku,
sve ono što je bilo, večno je.

Pustinja života,
u njoj sam zrno peska,
koje ćeš možda poželeti opet,
ali ćeš naći tek poneko nalik.
 
ZA TEBE

Napiši ljubavnu pesmu
da osetim kako voliš,
da saznam o ljubavi.
Jesu li oči tvoje voljene setne,
da li se osmehne
kada te u snovima sretne?

Napiši ljubavnu pesmu
da se pronadjem
čak i ako me nema.
Možda naše ljubavi liče,
pa sam i ja tebi
glavni lik ili njegova senka
tvoje ljubavne priče.

Napiši ljubavnu pesmu,
pusti da drhtim i čekam,
ko nije voleo ni čekao nije.
Nebo je trebalo ranije,
bar malo ranije da mi te da,
jer s tvojim dolaskom u načeti život
postala sam srećna, a nenaljubljena.
 
58576572_10155988574965759_3923773514787586048_n.jpg
 

Ako kao slučajno dođeš u ovaj grad
i ako se kao slučajno sretnemo
i ako kao slučajno popijemo kafu
i kao jednu rakiju, jer kao je ne pijem.
I ako nam se kao nenamerno prsti prepletu
i ako ti se kao nespretno zagledam u oči
i ako nam se kao slučajno dodirnu usne,
i ako kao neke meke zagrljaje razmenimo,
možda ovo i bude dobar dan.
možda ovo bude i dobar život.
xx
 
Znam da sam ti trebala reci, jer ti si moje nepismeno sto ne ume citati iz ociju , ni onda kad je sve ocigledno, jasno kao dan, ti nisi video svu ljubav koju sam pogledima poslala, njeznim dodirima, postupcima, nepismeno moje, srce sam ti poklonila....
Trazio si reci, evo, samo za tebe pisem, necu ti reci da sam te zavolela svim srcem, ne bi bilo ispravno, reci cu jasnije, da me razumes, zavoleh te celim svojim bicem , srcem, dusom , umom, mislima....
Razumes li sad, sad kad sam te opismenila, razumes li sta mi znace trenuci s tobom , i koliko me muce ova nedostajanja, kad nisi tu, kad smo razdvojeni, i koliko mi fali tvoja toplina u dugim nocima, tvoje rame na kojem sam uvek slatko sanjala....
Nepismeno moje, nedostajes mi u svim sekundama i minutama, a dani, dani ko godine, nikad im kraja, nedostajes za smeh, za radost, za budjenja , cutanja....
I ne znas kako kafa ima poseban ukus kad se pije u dvoje, dok preko stola gledamo jedno u drugo i u tisini razmenjujemo nasa cutanja, i kafa je gorka bez tebe , opora, ne mirise vise onako , kad smo ju pili zajedno u ranu zoru, u svitanja...
Nedostajes , nepismeno moje, nedostaje mi tvoje prisustvo , dah, pogled, pokret, znas da su ovi zidovi pusti, otkako si otisao, ostala su samo cutanja , zelje, nadanja, i cekanja na neko bolje vreme, neke bolje zelje, neka nova nadanja...
Nepismeno moje, razumes li sad, sta sam ti govorila pogledima, poljupcima, zagrljajima, razumes li sad ovo moje tmurno raspolozenje , moja cutanja, razumes li koliko je tebe ovde ostalo, koliko tebe sam u sebe udahnula?
Nepismeno moje, razumes li koliko sam te zavolela...?
 
Napisi mi pismo posle dugog vremena.

Napisi ga rukom, sa svojim rukopisom.

Pokusaj da mi posaljes mnogo delova srca.

Pisi mi kako si, od pocetka do kraja, ti si poreklo i magicna prasina. Ili ne napisi nista, posalji mi praznu omotnicu sa svojom dusom unutra i ja ti necu nista pisati, gde god hocu, odgovorit cu ti i uvek ces znati kako se prepoznati u mojim recima, samo tebi namenjene.

Poljubac je na stolu, ostavila sam ti ja

I zapamti ne uvek, ali cesto jednu stvar.

Tvoj zivot moze da vidi sve moje zelje jer moje zelje imaju visinu tvojih divnih ociju...
VOLIM TE ......
 
Znaš, nisam ti rekala…Volim te.Toliko te volim, da se pomalo plašim toga.Kada te nema. Ne izlaziš mi iz glave....Kada si tu, želim zaustaviti vreme.Da mogu, stavila bih te u mali džep na košulji…… i nosila svuda sa sobom.Ali, ne mogu.Ljudi se ne stavljaju u džepove….. nego u srce.A ti si u mom srcu glavna uloga.Znaš, nisam ti rekala.Trebaš mi.Za sve bolne noći.Za suzne oči.Za širok osmeh.Da te uhvatim za ruku dok spavaš.Da diram tvoju kosu, dok se...Trebaš mi za beskonačnost.Znaš, nisam ti rekala.Maštala.O danu kada ćemo živeti zajedno.Smejati se glupostima.Svađati se pod istim krovom.I miriti pod istim ćebetom.Znaš, nisam ti rekala.Često se molim Bogu.Neretko podignem ruke prema nebu, i….. tražim samo jednu želju.Da jednog dana.Ti i ja.Budemo...znaš. Nisam ti rekala.Ti si moj život.
Eh ..gde si sad ....
 
ČARI ŽENE

Ona voli lutke, djecu, pse i mačke,
voli lijepo cvijeće i svih vrsti laske;
u pretincu tajnom, slobodna od paske,
za samoću čuva djetinje igračke.

Bijeli pudar treba, a na nj crne tačke,
njeno lice, tašta sfinga ispod maske;
miris, svilu, biser, sjaj đavolje Paske,
i na čelu zvijezdu nosi, poput značke.
Pjesniče, što znadeš koliko su blaga
čednost bijelih lijera i dah pjanih ruža
klečke se pomoli besmrtnoj Ljepoti!
Pa će da ti kažu čar stvorenja draga,
što do tvoje grudi divne nokte pruža,
rane na tvom srcu, modrice na ploti.
Tin Ujević
 
Poslednja izmena:
Nedostajaću ti, jednom,
možda u svanuće,
možda dok suton nailazi,
dok kiša umiva drvored
u kome nema mirisnih lipa.

Nedostajaću ti, jednom,
možda dok te nečija ruka dodiruje,
ili ti usne dotaknu staklo,
možda dok se otapa led
ili vetar obgrli tvoj vrat.

Nedostajaću ti, jednom,
nasmejana ili brižna,
da me pitaš zbog čega nosim
gumicu za kosu oko ruke,
i ćutaćeš…

Nedostajaću ti jednom
da ćutim kraj tebe,
da se izmičeš od poljupca
da ne tražiš pogled,
a pri tom znaš...život je lep...
 
Je li to važno da'l si bila vjerna?
I da li ja bjeh vjeran, nije li svejedno?
Ne živi od nas bliskost neizmjerna,
i mi se nehotice promatramo žedno.
Ja opet drhtim, ti si blijeda, smjerna,
i slutiš bol, a čekaš ga k'o žedna.
Trenuci šumno teku kao vode,
a strast već vreba, gdje da nas probode.
I tko nas stvori baš jedno za drugo,
Bog ili Usud, primismo to hladno.
No, mi smo usred magičnoga kruga
i ukleti, odjednom, iznenadno.
Zgrozi nas sreća, ta tjeskobna tuga,
mi padamo, dva sidra, mirno na dno!
Ne, ovo nije slučaj, ni ljubav ni nježnost,
nad nama vlada samo Neizbježnost.
Valerij Brjusov
 
Ponašao si me i od tada živiš u meni
kao ljubav, najjača i stvarna,
i neka nebom sada zapara moj glas,
i vrisak koliko te želim.

Nekada pomislim da mi te krade neka i noć,
pomisao na tišinu koju razlije strast,
umiri me, kao tvoj glas i šapat, juče
i znaš me, jedini, pripadam samo tebi.

Vidi zvezda osmehe, ispisuju tvoje ime,
na modrom nebu skriva se tajnovita,
ogromna i stvarna, senka naše ljubavi.
Screenshot_20190810-221734.png
 
D_NzuXzW4AMis9O


"Da si samo malo, samo malo više odškrinuo vrata hladne sobe u kojoj mi duša spava i pustio čežnju lagano da ode, pa hrabro otvorio trezor svoga srca muškog i pred noge mi prosuo njegova blaga vredna, ja bih sve u sebe sakupiti znala da ne ostanem ljubavi gladna i tako žedna..."
Mina
 
Sada te mislima zovem, pružam ruke u mračnoj sobi…tražim te.

Tu si, iznad mog tela nadvila se tvoja senka, divno je usnama dotaći čelo, ti moje, ja tvoje…

Bespomoćna sam pred željom za tobom, zadrhtao svaki nerv, dijafragma se grči…

Oči sam kapcima umirila, zenice te upile,
tvoj lik u njima caruje, bogata sam.

Na dlanove se urezale pore tvoje kože,
oslonim ih na svoje grudi, osećam te…

Nadolazi, ne stidi se, udara u moje obraze
damar strasti i beskonačnosti, ti me zoveš.

Niz kičmu sklizne trag tvog ponosa,
on me izvija i izdiže, struji mojim telom.

Glas ti čujem, prolaziš mojim nebom,
posipaš najdivniji sjaj, niz moje grudi i kosu.

Spremna sam da i noćas milion zvezda pratim,
sa tobom da gledam nebo, da me zagrliš, svoju.

Ljubila bih te, najlepše poljupce ti dala,
Tebe, uz mnoštvo osmeha i momenata.

Voljen si.
 
Odavno me niko nije voleo i čini mi se da su čestice i cigle moje urušene i nikad dovršene želje ze pripadanjem ostale utkane na liniji života i liniji ljubavi njegovih lepo izvajanih šaka kojima mrsi kosu druge žene...

Kristina Kljajić
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top