Pismo tajanstvenom

Osećaj i nemir,

bojazan i misao…

sve je prisutno.


A ne smem da izgovorim

da te ne uvredi, ta moja misao.


Podsetim se, brodova i bura,

znam da posle pristajanja nijedan brod ne tone.


Ne misli, ćuti

preživi i trpi, govorim.

Njegova pesma dopire, kao sa tobom.


Osećaj ne vara, kad voliš iskreno

a šta će tu nemir, ako je obostrano?

Ako je jedina...


Nije sumnja i nije bol,

istina je da verujem.

Sebi ni noćas, neću verovati.
 
1e6ebf0f-a31a-4887-b960-62a558421d09-getty-1006360432 (1).jpg


POŽELI,
MOLIM TE,
OPET.
 

Samo sam htela da me poželiš Znaš, ja sam samo htela da me poželiš...Nije mi važno jesi li nekad nekog silno voleo pa posle kleo, nije mi važno...Neka si leteo! Jer, ipak...Ja sam samo htela da me poželiš...Čemu reči? Poslednji je stih već odavno izgubio trag...Ne sudi po njemu koliko si mi danas drag...Seti se kad ozdraviš:samo sam htela da me poželiš...Neke su rime možda bile plod ljubavi stare...Neke su do juče ispunjavale spomenare...A svaka je rima što si je za sebe hteo napisana onda kad si ti to želeo...Jer, ja sam samo htela da me poželiš...Sad možeš ići dalje.Korak uspori kad pomisliš na nas...desilo se da je dvoje ljudi u pogrešan čas imalo iste misli i glas...ali nemoj u tome pronaći nas...Jer,naposletku ja sam samo htela da me poželiš.
Copyright Marina Živković
 
Samo mu kaži

da je iza ovog ružičastog neba

moja ljubav, ogromna,

skrivena i da ga čeka.

Taj čovek mi treba.


Samo mu kaži

da sam na pola osmeha,

da ga čeka moja duša,

da slušanjem njegovih reči oživi.

Srećan je ko njega sluša.


Samo mu kaži

da sam ostala, ista sam i da treperim

pri svakoj pomisli ali želju smirim,

a onda mi oči od suza sjaje.

Nek dozvoli da ljubav traje.


Samo mu kaži

sva ona mesta čuvam,

tiho o njima pevam,

otapam šećer na usnama gorkim.

Sem njega nikoga nemam.


Samo mu kaži

nema reprize, život je jedan.

Sve što danas živeo nije

neće saznati da je baš taj trenutak

jedino i bio vredan.
 

Između mene i moje ljubavi
treba podići
tri stotine noći kao tri stotine zidova
a more će biti čarolija među nama.
Ostaće mi tek uspomena
Oh,večeri mukom zaslužene
Noći provedene s nadom
da te ugledam
polje mojega prolaska,nebeski svode
što ga upravo promatram i gubim...
Konačna poput mramora
tvoja će odsutnost ispunjavati tugom,
i druga kasna popodneva.

HORHE LUIS BORHES
 

Za blagost koju si našla u samoći mojoj
uzneću te iznad ljudi svojim glasom košnice
napuštene.
Otrgnuću sa prstiju tvojih sve ono što te okiva,
svaki beleg koji zatamljuje tvoju kožu
i neće više biti prstenja u žilama tvojim.
Onda ćeš mi doći tako nova
kao da nikad teret nisi osetila na plećima svojim.
Vratiću ti krv nataraške
da te vidim u petnaestoj godini kako jedeš trešnje.
Ja sam onaj koga si kao devojčica
u školjkama čula kako plovi.
Onaj koji je slatke priče narandžama pričao
kada si se sa prstenom ponovo igrala.
Onaj koji je tkao lanene snove i anđele
na oltarnicima belim.
Onaj koji je na dan tvoga prvoga straha
stavio bulke u ložnicu tvoju.
Još pesnik bio nisam,
ali narandže su već naslućivale cvetove svoje;
mislio sam:
''Kada te budem sreo,
nastaviću da te tražim svakoga dana.
Ljubiću te u različite sate
da bih izmenio dolazak noći.
Ostavićeš na njivi svoju odeću sa mirisom žene
da bi zemlja znala da treba da procveta.
Kad dođe vreme orhideja, staviću ti ih u kosu.
Tvoje malene uši će ih postideti.
Ješćemo plodove šumske i hodaćemo bosi
da nam usne imaju ukus rose.
Nećemo ulaziti u gradove ni u hramove
da ne bi bilo ljudske tvorevine između kože i boga.
Bićeš povratak za onog sina moga
koji je izgubljen od početka sveta.
Kad budeš njihala ruke i bude te ganula
uspavanka,
razmišljaće vrba što bdi nad obalama.
I tvoja belina će umilostiviti vodu
gde vodenica sanja svoje najbolje brašno.
A kada bude trebalo bdeti radi hleba,
napunićeš mi usta gradom da umiriš poljupce.
Sklonićeš se od kiše u školjku,
a moja će ruka uzeti tvoju pesmu i podići je do
mog uha.
Skočićeš u rečnu dubinu
da bi ne padajući skočila sa oblaka na oblak.
Zarićeš ruke u zemlju vlažnu od kiše
da bi označila mesto za ljiljane.
Prvog dana kada budeš zapevala, posećićemo drveće
jer tog dana gnezda će biti nepotrebna.
Kad čuju tvoj glas, pčele će prestati da rade, a saće će ostati prazno.''
To ti ja govorim.
Sad slušaj šta ti velim.
''Pevaj dok ne osetiš
da te bole očni kapci.
Misli na mene dok ti san
ne odleti sa lastavicama.
sanjaj me dok noć ne bude
primorana da se sakrije u zvonima.
Voli me dok ti se oči
ne napune suzama.
Plači dok od suza
ne pobegnu ptice.
Zovi me dok ne poraste
trnje u mojim ušima.
Čekaj me dok ribe
ne popiju sve reke i zapevaju.
Jer jednoga dana to će se dogoditi.''
Horhe Rohas
 
Ova je moja dusa ispunjena tobom,
kao tamna gora studenom tisinom,
kao morsko bezdno neprovidnom tminom,
kao vecni pokret nevidljivim dobom.

I tako beskrajna, i silna, i kobna,
teces mojom krvlju. Zena ili masta?
Ali tvoga daha prepuno je svasta,
svugde si prisutna, svemu istodobna.

Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
radjas se u meni kao sunce noci,
i u mome telu drhtis u samoci,
raspaljena ognjem ili smrzla tugom.

Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
celo moje bice to je trepet sene
o ljubljena zeno silnija od mene -
ti strujis kroz moje vene u sve dobi.


Kao mracna tajna lezis u dnu mene,
i moj glas je eho tvog cutanja. Ja te
ni ne vidim gde si, a sve duge sate
od tebe su moje oci zasenjene.

Jovan Ducic
 

Ко си ти што дух ми немиром пали
Мефистофел или Крститељ.
А срце поверљиво сваког тренутка Пева - птица усред цветала дрена,
Пева - и Драгог ти даје име.
И покорна шапнем и ганута Ко Исусу Магдалена:
Ево ти мојих руку и води ме!
Јелисавета Багрјана

:cvet::vatromet:
 
Donna & Frank:
Samo mu kaži

da je iza ovog ružičastog neba

moja ljubav, ogromna,

skrivena i da ga čeka.

Taj čovek mi treba.


Samo mu kaži

da sam na pola osmeha,

da ga čeka moja duša,

da slušanjem njegovih reči oživi.

Srećan je ko njega sluša.


Samo mu kaži

da sam ostala, ista sam i da treperim

pri svakoj pomisli ali želju smirim,

a onda mi oči od suza sjaje.

Nek dozvoli da ljubav traje.


Samo mu kaži

sva ona mesta čuvam,

tiho o njima pevam,

otapam šećer na usnama gorkim.

Sem njega nikoga nemam.


Samo mu kaži

nema reprize, život je jedan.

Sve što danas živeo nije

neće saznati da je baš taj trenutak

jedino i bio vredan.
Kliknite za proširenje...
Nikos, hvala na podršci 👑
 
Kada se jednom budemo sreli,
prepoznaces me po tome sto se moji koraci
nece cuti,
jer mi ti nikad ne dozvolis da hodam
po zemlji.
Pretvaras me u senku.
Vodis me u svet slobode.
Opijas me recima.
Hranis poljupcima.
Oplodis me muzikom
i ja radjam snove.
Uzmes me samo za sebe,
onda nesebicno poklonis drugima.
Razvlacis moje misli,
pletes mrezu u koju se zaplicem.
Ucis me da hodam po reci,
pruzas ruke ka nebu,
dozivas kisu.

Ne plasim se smrti, ona ce jednom sigurno
doci.
Plasim se tebe, nikada nisam sigurna da ces
mi se vratiti.

Ana Rodic
 
Kada me tvoje misli zapostave

zlo se privuče,

niko me ne čuva.


Pitam se koja te tajna obuzela

odvukla od mene,

ne mogu da dišem.


Nije mi žao što je tako,

u izdisaju ti ime govorim.

Lagano, da što duže traje.


Srce te prepozna, pomeriš ga,

u vazduhu tvoj miris,

daje mi snagu za borbu.


Po mojoj duši plešeš,

hvataš zalet za bekstvo

iz ove raznizane duše.


Neću živeti bez tebe,

neću te usnama zadržati

osećam da se povlačiš.


Ako osećaš zašto puštaš,

ako voliš zašto ostavljaš,

prazan je svaki dan bez tebe.
 
KAD NIKOS NAPIŠE JEDNOSTAVNO JE ČAROBNO:

Nisam je poznavao, nisam je nikada video, ali od prvog trenutka, splet životnih okolnosti, učinio je, da sam je tako upoznao...ma odmah sam osetio tu romantičnu nit u njoj.

U romantici, imena ništa ne znače, osim reči koje govore o emocijama, a moje mangupske misli, našle su put do njenih...i...zamislite, dopalo joj se...ušlihtah se, ha.

A nisam hteo, časna reč, samo malo da se podvučem u neka druga njena razmišljanja, kao sto kaze Balasević, da podmetenem taj lukavi D mol, koji tugu izaziva i nosi boju tvojih očiju.

I tako nastadoše ovi čudni stihovi, jer san mi je pobegao u tamni zrak, a samo sam pokušao da te shvatim, zašto mojim stihovima osmeh i smisao im daješ.
Ma uživaj u njima, jer ti kroz njih stidljivo nastupih, a ti si se nasmejala, svetlih očiju me pogledala i ako me nikada nisi potpuno razumela, sve si shvatila...

DIVNO PIŠE 🍀
 
" Pa ipak, ma koliko se dobro razumeo sa nekim, ma koliko tog nekog voleo, sasvim se zagledati u tuđe srce je nemoguće. Čak i ako to želiš, time samo sebi otežavaš. Ali, ako se na to nameriš, ako se samo potrudiš, zahvaljujući tom naporu uspećeš čestito da pogledaš u sopstveno srce. Stoga, ono što na kraju svega moramo da uradimo jeste valjda da se sa svojim srcem umešno, istinski pomirimo. Ako stvarno želimo nekog drugog, onda nam ne preostaje ništa do da pogledamo duboko i pravo u sebe. Ja tako mislim. " -Murakami
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top