Pismo tajanstvenom

:klap:
Donna & Frank:
Nemoj da me ostaviš nikada,
ionako žalim što nisam ranije,
bar pola sata ranije,
postala tvoja senka
u ovom svetu.

Nemoj da me ostaviš ako dodju,
ratnice i konkubine
bez oružja i haljina,
žalosti u oku donesu
i poklekneš.

Nemoj da me ostaviš ni ako
zaboraviš da sam te čekala,
ti znaš da opraštam
sve zaboravljeno
što mi je moglo biti drago.

Nemoj da me ostaviš nikada,
neću dočekati novi dan,
i tad biće isto
da li smeh ili suze
nosiš na licu.

Nemoj da me ostaviš.
Nisam se nagledala tvojih očiju
koje volim,
ni naljubila usana tvojih,
bez kojih ne mogu i ne postojim.
Kliknite za proširenje...
 
Jednom sam pokušao da odem od tebe. Na dan.

Nisam te zvao, nisam ti pisao. Ti si meni poslala i pesme i rime i tri tačke, pa onda ono “OK”.

Pokušao sam, mislio sam da mogu bez tebe. Srce je tražilo vibracije tvog glasa, očima sam kroz portale od stakla medju drugim ženama tražio tebe, ruke su posegle nebrojeno puta da te zagrle, nije te bilo…

Umirao sam živ. Glas mi se gubio, tonuo sam u noć uznemiren. Jecao sam bez suza, bez reči, bez tebe. Snovi su bili košmar, u njima ti, crna i sa krilima, mučilo me, a hteo sam...i saznao sam.

Bez tebe ne mogu, bez tebe nisam živ, bez tebe život ne vredi.

Moja si, moja prva misao, moj nemir i napast, moja glad i želja, strast i ljubav… moje si nebo, moje sve.

Uzalud sam pokušavao, bez tebe ne mogu i neću.

Beskrajno mnogo mi značiš.
 
Screenshot_20190113-083131.jpg


Uzalud se trudiš - Danja Djokić
 
Treba mi nešto tvoje
da pod jastuk stavim,
da te i noću imam uz sebe.

U snovima smo zajedno,
pa biramo dijamante i kamenčiće,
i gradimo bedem da zaštitimo ljubav.

Sećaš li se kako sam se branila?
Mesto i vreme,
a jedva sam čekala da ti u zagrljaj padnem.

Ljubi me, ljubi me, ljubi me.

Traže te moje misli, duša i srce.
Umotavam tajne u kosu.

Treperim kad pomislim
kako si mi prilazio i milovao i
još uvek čuvam šaru sa tvojih usana na mojim.

Jedva čekam Tebe,
mesto i vreme.
 
Magija si mog života,
nećeš nestati nikada.
Tvoje ime je ukras
oko mog srca upleten,
pretače se kroz moje telo.

Na mom licu je odraz
tvojih očiju,
i srećnu me vide.
Ti me čuvaš,magija si,
amajlija si moja,
koju mi je život darivao.

Otkad tebe znam,
volim život,
živim ljubav,
Tvoja sam.
Magija si mog života.

- - - - - - - - - -

Nemoj nikada da zaboraviš
moje oči i sjaj u njima,
ogledalo su tvoje duše.
U očima nije samo pogled.

Nemoj nikada da zaboraviš
ispružene dlanove i tren
kada se niz tvoju kožu razliju.
Na dlanovima nije samo trag.

Nemoj nikada da zaboraviš
usne, za koje znaš da su prave,
samo su tebi darivale sve nežno.
Na usnama nisu samo poljupci.

Nemoj nikada da zaboraviš
osećaj kad se spoje grudi
dok se iz njih srca traže.
U mojim grudima živiš.

- - - - - - - - - -

Uzmeš li reči koje stvorim?

Čuješ li pesmu koju stvorim
samo za tebe?

Čuj me i kad ćutim.

Pokušavam da ti pošaljem reči,
da ih zapišem i da se ponosim njima.

Moja si ljubav večna.

Daj mi reč da pamtiš moju reč,
a ja ću od nje praviti čaroliju u grudima,
tvojim i mojim.

Rekao si da to umem.
 
Noć dolazi u ovaj grad,
ja sam poželela bar jednu
da je sa tobom dočekam,
i da je sa tobom ispratim.

Ti i ja bi brojali zvezde,
odabrali bi jednu,
najposebniju,
i ona bi postala naša.

Zvezde bi mesecu
došapnule koliko je lepa,
koliko je božanstvena
naša ljubav.

Niz nebo, kroz kosmos,
raznizali bi se naši poljupci,
od njih bi stvorili put
za sve zaljubljene oči.

U sazveždjima bi nastali,
u trenu, odrazi naših tela,
dok se smenjuju
i spajaju u strastima naše ljubavi.

Nebo zna, i noć zna
naša ljubav je prava.
Ta jedna naša noć
doći će kao dar.

TEBI, MOJ ČAROBNJAKU, SA OSMEHOM

 
Poslednja izmena:
N.
U trenucima kada nismo zajedno ja te i tad osećam. Volim te.
Toplinu tvojih očiju nosim na sebi, tvoje usne su svuda po meni. Volim te.
I kada nismo zajedno znaš koliko mi fališ, i da si mi u mislima. Volim te.
Oseti treptaj iz srca, drhtaj mog tela, pečat mojih usana. Volim te.


 
Andjele sreće,
oživeo si u meni ženu,
ženu koja te voli,
koja ti pripada i ne ume bez tebe.

Andjele čuvaru,
mojih snova i ljubavi,
nju ti darujem i skrivam
skrivam nas od sveta.

Andjele nemira,
drži me za ruku,
uz sebe me privijaj,
kao melem i zauvek.

Andjele moj,
posebni i jedini moj,
u meni si i sve tvoje,
ne daj da život stane.
 
Znaš, u jutrima
kada bih najradije
ostala da ležim
zgrčena i željna tebe,
isključim alarme, svet i ljude,
pa te vidim...

Ti si mi jedva te čekam.

Ti si mi na usnama,
ukus koji ne želim da nestane,
tvoje dodire ne želim da sperem
nakon tvojih poljubaca živim.

Ti si mi jedva te čekam.

Ti si mi pesma koju smo nekada
čuli na radiju, dok si me ljubio.
Ja sam odlučila
da je to naša pesma,
pa poželim da te zovem
svaki put kada je čujem.

Ti si mi jedva te čekam.

Ti si mi jedini i prvi
na koga pomislim
dok prstom kožu param,
i prva si pesma
koju stvorim u tišini.

Ti si mi jedva te čekam.

Ti si mi želja kada se poklope kazaljke
i koju moram da prećutim.
Ti si mi molitva
najdraža,
i vapaj da ja tebi
budem bar pola od toga.

Ti si mi jedva te čekam.
 
Ja nisam postojala,
samo je sazvežđe bilo u kosmosu.

Pogledom si dao znak i
zvezdu skinuo najsjajniju.

Njome si mi obojio kosu,
umio lice,
sa tvojih dlanova sam je okusila,
niz grudi si mi razlio život,
srce je počelo da kuca.

Usnama si na moje spustio toplinu,
glas i pesmu, osmeh.

Ti si me stvorio,
srećnu,
za Tebe,
samo zbog Tebe.

Postojim
kao Tvoja zvezda.

Ti si me stvorio.
Pre toga nisam postojala,
samo je sazvežđe bilo u kosmosu.
 
U meni si,
od prvog dana našeg susreta,
prećutanih udvaranja,
bespotrebnih strepnji,
da li ću ti se svideti.

U meni si,
došao si na početku,
i usidrio svoje biće
čvrstom vezom,
i traješ.

U meni si,
spoznali smo se u miru,
izmišljala sam razloge,
koje nisi čuo i
nije bilo slučajno.

U meni si,
ja živim tvoj život,
u očima nosim tvoj lik,
ove usne sa osmehom
koji ti stvoriš.

U meni si,
tvoj glas i pogled,
dodir i treptaj,
sve tvoje je ovde u meni.
Osećaš me, živiš me.

U meni si,
dok damari paraju
i razum pristaje,
tvoja ljubav je prava
a ja tvoja jedina.

U meni si,
izjutra i u ponoć,
stvorio si u meni pravu,
ženu i ljubav,
samo za sebe.

U meni si,
hvala ti što postojiš.
 
Biseri, tiho se radjajte,
negde u mojoj mašti,
u snovima,
u sazvežđima,
biseri iz tamnih očiju.

Raznižite se,
u vijuge od osmeha,
sa obrva,sa usana,
sa linija preko dlanova,
niz grudi.

Biseri, razasuti,
po koži,
po mirisu,
po dodiru,
kotrljanje uz kičmu
i nazad, niz nju.

Prospete se, biseri,
kažiprstom ih skuplja,
na usne stavlja,
u kosu kači,
za večnost,
kao ukras,
voljeni muškarac.
 
NOĆU SE SKUPE, PA ME OBILAZE, TVOJE REČI I TVOJI PRSTI.
ZGRČENA, ČAURA ILI ŠKOLJKA, U MENI JE.
ODZVANJA EHO TVOJIH REČI.
TITRAJ TVOJIH PRSTIJU I ZVUK GITARE...
ODAKLE MUZIKA?
KOME TREBA U SITNE SATE?
MOJU PESMU NE ZNAŠ...
DA MI JE DA TI VILE I VILENJACI
ČAROBNJACI DA TI JAVE,
DA TE JOŠ ČEKAM,
U SITNE SATE...
SPAVAJ,
MISLIM NA TE...
 
Jedini ti imaš pravo
da po mojoj koži šaraš
i stvaraš najdivnije šare,
a obojiš svaku dok me ljubiš.

Jedini ti imaš pravo
da spustiš ruke na moja ramena,
pored tebe ponosna koračam
tvoja sam sasvim i tvoja sena.

Jedini ti imaš pravo
da sa mog lica skineš osmeh
i na svoje usne staviš,
a na moje ga pogledom vratiš.

Jedini ti imaš pravo
da me imaš pod milionima zvezda
svaka zasija jače
dok se po mojoj dijafragmi nižeš.

Jedini ti imaš pravo
oko mog vrata bisere da staviš
nevidljive, a mirisne i moćne
kao tvoja koža kojom me pokriješ.

Jedini ti imaš pravo
na moj život i moje biće
ti si me stvorio, pripadam tebi
kao sunce danu u kome sviće.

IMG-668e13c491ed8fb49433e6d230d73b85-V.jpg
 
Tiho, tiho pevajte zvezde

moja ljubav spava

na uzglavlju su njegovom

moje ruke.


Dok sanja, moja ljubav,

prstima mu prelazim po licu,

hoću da upamti svaku poru

pa kad noću, dok pevate zvezde,

željna, otvorim šake i

prepoznam njegovo lice.


Moja ljubav je moja sreća,

zato tiho pevajte, zvezde,

nežno plovite nebom,

ne budite moju ljubav.


Neka mesec pospe snove,

najlepših poljubaca pregršt,

niz pospano lice moje ljubavi

i podari mu blagosti mnoštvo.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top