Pismo tajanstvenom

U krilu fotelje, kao senka…
Čekam da naidješ.
Tvoj hod, tvoja silueta
i jako želim
želim da ti pripadam.

Ogrnuću tvoje dlanove
svoje ću da spustim na tvoje lice
taj pogled tvoj
on će me ubiti požudom,
dok sijaju oči koje volim.

Samo ćuti,
čuvaj nas i traži me.
Pripadam ti,
strasno i nežno...
Satkali smo svaku nit prostirke
u vremenu koje ne merimo.
 
Pomislim na tebe,
tu si u istom trenu
tvoje lice ozari moje
osmeh me krasi.

Pomislim na nas,
izjutra dok se sunce javlja,
nebrojeno puta i
uspavljujem se sa tobom.

Pomislim na ljubav,
divnu i snažnu koju daruješ
daljina joj ne može ništa
jer ti me nadješ uvek.

Pomisli.
Tu sam.
Zauvek tvoja, ljubljeni.
Samo zbog Tebe, voljeni.
 
Obuzdaj moje misli,
pozovi me sebi.

Obuzdaj moje usne,
poljubi me.

Obuzdaj moje oči,
gledaj me.

Obuzdaj moje lice,
miluj me svojim.

Obuzdaj moje srce
dodirni me srcem čarobnjaka.

I misao, i reč, pogled
i pokret, puls i trema
sve je neobuzdano u meni
pa te pesmom o nedostajanju
zovem.
 
Ne daj da nam snegovi zaveju trag, pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat. Nosit će te mašta kao čarobni sag... Čula sam da negde si u planini...
48385284_10212510816468660_6750075841977253888_n.jpg
 
Nisam ti rekla, znaš
radujem se kad ti dolazim.
Pogledam lice u ogledalu,
žena sa osmehom
korača ka voljenom muškarcu.

Nisam ti rekla, srce mi tutnji
svaki put iznova
zatrepere vibracije…
baš kao kad ti nailaziš.

Nisam ti rekla
iz moje glave neće otići
tvoje reči i pesme, a
poseban si od onog dana
kada te januar doneo na pahuljama.

Nisam ti rekla,
Ja neću biti tvoj teret
postojim zbog Tebe i
ne tražim ništa.

Nisam ti rekla,
zastanem i u staklima pogledam odraz
nedostaješ mi ti.
 
Cvet pomorandže u kosi,
zgrčeni prsti u šaci.

U ovoj sobi je hladno,
sve dok ti ne udješ u nju.

Onda na moj vrat pada
tvoj dah i toplim se ugrejem.

Rašireni prsti šaraju
tvoja jaka ledja.

Toplo je, toplo...
samo u ovoj sobi nema nikog
sem mene...

...i pomorandžinog cveta u kosi...
 
Donna & Frank:
28.septembra, popodne, stajala sam pred ogledalom. Na licu mi je bio osmeh, blaženi i iskren, razvučen kao odraz tvog pogleda...oči mi sijale...kroz šake sam provukla kosu, podigla je šnalom i na vratu tražila tragove...oni su u meni i sada.

Pitaš li se šta se u meni desi kad priđeš?

Treperim. Čekam.

Ja sam " otkinula " malkic?

Ti to možeš da prepoznaš. I sigurno znaš da se razlikujem od onih "fikcija"...i drugih žena (srećnih ili nesrećnih)...

Trebaš mi, nedokučivi, čarobnog osmeha...

Trebaš mi.
Kliknite za proširenje...

jel za uvijanje sarmica?
 
Drži me za ruku,
tako kao što činiš,
nežno i čvrsto
pa sam srećna.

Drži me za ruku,
samo ti umeš,
da me čuvaš od zla
pa sam sigurna.

Drži me za ruku,
samo ti znaš
moje dane i noći,
tebi pripadam.

Drži me za ruku,
rukom čarobnjaka,
stvorio si srećnu i jaku,
samo za sebe.

Drži me za ruku,
ne puštaj me nikad,
jer ako prestane ljubav
neću živeti.
 
Poslednja izmena:
Praznici, slavlja, pesme,
ukrasi, kič, šljokice.

Pored mene prolaze,
mimoilaze i gledaju me.

Sa tobom sam stvarna,
ti si me prisvojio.

Ne vidim nikog,
ne prezam od njih.

Sa tobom sam stvarna,
odvažna i živa.

Zazirem od tih ljudi,
i samo jedno znam.

Sa tobom sam,
stvarna i samo tvoja.

Ma gde bila, ma koliko daleko
tu sam, u džepu, u rukavu, u nitima.

Sa tobom sam stvarna,
a možda nevidljiva princeza.


- - - - - - - - - -

Ovaj cvet koji zamišljam,

ubrao si za mene,

darivao ga

na njemu je miris ljubavi.


I ova slika bez rama,

od tebe je,

zamišljam,

na njoj usamljeno drvo.


Boca, bez etikete,

zamišljam,

iz nje teče vino,

kojim mi nazdravljaš.


Zamišljam,

prilaziš, ti si mi dar,

daruješ ljubav,

daruješ sebe.
 
Nemoj da me ostaviš nikada,
ionako žalim što nisam ranije,
bar pola sata ranije,
postala tvoja senka
u ovom svetu.

Nemoj da me ostaviš ako dodju,
ratnice i konkubine
bez oružja i haljina,
žalosti u oku donesu
i poklekneš.

Nemoj da me ostaviš ni ako
zaboraviš da sam te čekala,
ti znaš da opraštam
sve zaboravljeno
što mi je moglo biti drago.

Nemoj da me ostaviš nikada,
neću dočekati novi dan,
i tad biće isto
da li smeh ili suze
nosiš na licu.

Nemoj da me ostaviš.
Nisam se nagledala tvojih očiju
koje volim,
ni naljubila usana tvojih,
bez kojih ne mogu i ne postojim.
 
Obukla sam košulju
koju si mi poklonio.
Sada se preko mojih grudi,
slivaju teget i beli kvadratići.

Pogledaj me,
oči mi blistaju,
treperim od sreće,
radujem se.

Za tebe postojim
srećna te iščekujem.
Naićićeš svakog časa,
da me uzmeš sebi.

Ti ćeš uskoro, znaš,
rasporedjivati šare i linije
preko mojih grudi
koje skriva tvoja košulja.

Draž je u čekanju,
umem i to,
naučio si me da čekam
i u čekanju te volim.
 
Kad smo se sreli,
nisi me znao,
nisi prepoznao ni sjaj u oku,
neko je držao povez
preko očiju koje volim.

Tvoje nešto
razbuktalo je moju ljubav
uspavanu i tihu,
a onda si je uzimao
sa željom da me imaš iznova.

Ti u sebi imaš to nešto
snažno i nežno,
što daje smisao mom životu.
I to nešto,
čuvaj za mene.

Ja ću biti zauvek tvoja
čekati tvoj znak i glas,
da me imaš iznova
kad me tvoja duša
poželi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top