Pisani istorijski izvori za srpsku istoriju u originalu i prepisu (1. Srednji vek)

@Kole11

Dubrovački renesansni književnik Antun Sasin (1518–1595) je povodom spaljivanja Savinih mošti 1594. pisao kako su Osmanlije izgubile Ostrogon jer „ždegoše slavna Savu“ (Slijepčević, I, 2002:91). Katolički biskup i pisac Ivan Tomko Mrnavić (1579–1637), rodom iz Šibenika, na latinskom je jeziku objaviobiografiju Sv. Save, panegirično ga opisujući kao katoličkog svetitelja u narodu smatranog za „drugog patrijarha“, koji je „naročito staranje posvetio srpskoj crkvi, koju je, zbog blizine jeretika (misleći na pravoslavne) zatekao pre kao zaraslu njivu nego li kao obrađen vinograd: zbog toga je svom snagom legao na to da je očisti od zabluda i vrati kultu katoličke pobožnosti“ (Mrnavić, 1939:127). Povod za spaljivanje Savinih posmrtnih ostataka ovaj pisac vidi u osveti „bezbožnog“ Sinan-paše, jer su Srbi i Bugari „ukrasivši vojničke zastave slikom Svetoga Save“ pristupili antiosmanskom savezu (Mrnavić, 1939:135). Zanimljivo je i to što ovaj katolički biskup pisanje završava tvrdnjom da su njegovi preci „uzajamnim ženidbenim vezama“ povezani sa „kraljevima silnoga Nemanje“, istovremeno nazivajući srpsku dinastiju „kraljevima ilirske krvi“ (Mrnavić, 1939:141).

Premda faktografski mahom neverodostojan, pomenuti spis mnogo govorio političkim idejama doba i područja u kojem je nastao, kao i o mestu koje su etničke odrednice mogle imati u tadašnjoj društvenoj dinamici. Mrnavić je, kao katolički prelat, na idejnom planu sve balkanske Slovene u otporu islamskim osvajačima „preveo“ pod okrilje zapadnog hrišćanstva, pri čemu ih je često zbirno nazivao „Ilirima“. (
Poznato je da je na istom idejnom tragu Ilirski pokret u 19. veku težio ujedinjenju Južnih Slovena pod Habzburzima.) Prema tome, Sv. Sava je za Mrnavića bez sumnje bio ujedinjujući slovenski („ilirski“) simbol (doduše sa katoličkim predznakom), a ne znamen nekakve međuetničke granice. To znači da je jedina iole važna etnička oznaka u geografskim predelima pritisnutim, s jedne strane, islamskom pretnjom, a s druge nadmoćnijom mletačkom ili austrijskom vlašću, moglo eventualno biti slovenstvo („ilirstvo“), a ne hrvatsko-srpska podela. I za pomenutog Sasina, Sava je bio inspiracija zajedničke hrišćanske borbe, u okviru koje bilo kakvo srpsko-hrvatsko „razgraničenje“ još uvek nije dobilo mesto u istoriji.

https://www.researchgate.net/public...s_boundaries_Sociological-historical_approach

Није нека тајна да је наша СНЦ била по многим стварима ближа католичкој до Лазаревића , исхаизма и пост Косовског weltchmerz-a
Искрено не видим ништа лоше написано горе уз мало песничке слободе Хрвати би се тога можда стидели нне видим зашто би ми.
 
Malo je autora sa kraja antike koji su pisali o prilikama na Balkanu a nisu bili Grci ili Latini. Jedan o retkih je Ilir Marselin Komes, ciji rad nam pruza priliku da vidimo ilirski pogled na stanje stvari. Recimo, onaj etnicki subjekat koji su Grci definisali kao Huni za Ilire su bili Bugari. To je takodje slucaj i kod drugog ilirskog pisca Teofila, koga moderni naucnici ne uzimaju u razmatranje iz nerazumljivih razloga, iako njegovo delo cini jedinstvenu celinu sa delom Marcelina.

Elem, Marcelin je opisao dogadjaje zakljucno sa 534. godinom kada je preminuo, a nakon toga je anonimni autor nastavio njegovo delo. To se zaista da primetiti kada pogledamo opise dogadjaja iz 534 i 535. godine,


(A. C. 534.) Ind. XII, Justiniano Aug. IV et Paulino coss. Provincia Africa quae in divisione orbis terrarum a plerisque in parte tertia posita est, volente Deo vindicata est. Carthago quoque civitas ejus anno excidionis suae XCVI, pulsis devictisque Wandalis, Galimero rege eorum capto, et Constantinopolim misso, quarto Justiniani principis consulatu ipsius moderatione recepta est, sua cum patria firmius quam dudum fuerat, redintegrata. Quo tempore Theodahadus rex Gothorum Amalasuentham reginam creatricem suam de regno pulsam in insula laci Bulsiniensis occidit. Cujus mortem imperator Justinianus ut doluit, sic est ultus [Scal. sic et ultus est]. [Huc usque Marcellinus comes.)

(A. C. 535.) Ind. XIII, Belisario solo cos. Postquam Carthago Libyaque suo cum rege Selimero per Belisarium est subjugata, de Roma Italiaque deliberat imperator: iterumque expeditio, iterumque classis paratur, idemque ductor qui consul eligitur, rectoque navigio Siciliam properat, Catanam et Syracusas sine mora, immo omnem pervadit Trinacriam. Ibique comperiens quod in Africa civile bellum exoritur, et miles in proprium ducem insurgit, cum paucis ad Africam tendit, Solomoni qui praeerat subvenit: exercitum vero partim blandiendo, partim ulciscendo, inimicum tyrannum offugando, reipublicae consulit utilitati, remensoque navigio Trinacriam redit. Agapitus Romanae urbis episcopus a Theodato rege Gothorum in legationem directus Constantinopolim venit. Tzitta patricius in Mysia cum hoste Bulgarum congrediens ad latrum superior invenitur. Epiphanius episcopus regiae urbis ante adventum Romani praesulis moritur: cujus episcopatum contra canones Anthimus Trapezuntena Ecclesia relicta invadit.



Marselin je vandalskog kralja severne Afrike zapisao kao Galimero, a njegov nastavljac kao Selimero. Sasvim je prirodno pretpostaviti ga je nastavljac takodje pripadao ilirskoj naciji, da li se stoga moze zakljuciti da su imena Gelimir i Selimir bili sinonimi u ilirskom jeziku ili je u pitanju samo stamparska greska nastavljaca, obzirom da su Grci ime ovog vladara dosledno zapisivali kao Gelimer?

9418.jpg
 
Tracka slovenska plemena:

1. Dragoviti

Pomen br.1 - 7. vek, Cuda sv Dimitrija, okolina Soluna
Pomen br.2 - 10.vek, DAI, severno od Dunava
Pomen br.3 - 12.vek, Nestor letopisac tvrdi da se ovo pleme doselilo iz Bugarske u oblast Pripjata

2. Severjani

Pomen br.1 - 8. vek, Teofan, Trakija
Pomen br.2 - 12.vek, Nestor letopisac tvrdi da se ovo pleme doselilo iz Bugarske negde u blizinu Rusa


20. vek, zakljucak: Dragoviti i Severjani su se doselili iz Pripjata na Balkan u 7.veku.
 
Pokrstavanje Geta

Filostorgije je bio istoricar sa pocetka 5.veka i najvazniji izvor za zivot i delo prvog getskog episkopa Ulfile. Doduse, on napominje da se Ulfilin narod u njegovo vreme nazivao Gotima ali u periodu kada su Ulfilini roditelji kao zarobljenici dovedeni na Dunav, oni su tada ziveli medju kako kaze, drevnim Getima. Najvaznije, Filostrogije pripoveda da je u vreme cara Konstantina, episkop Jevsevije hirotonisao hriscane Gete i postavio prvog episkopa Ulfilu, http://khazarzar.skeptik.net/pgm/PG_Migne/Philostrogius_PG 65/Historia ecclesiastica Photius.pdf

Ὅτι Οὐρφίλαν φησὶ κατὰ τούτους τοὺς χρόνους ἐκ τῶν πέραν Ἴστρου Σκυθῶν (οὓς οἱ μὲν πάλαι Γέτας, οἱ δὲ νῦν Γότθους καλοῦσι) πολὺν εἰς τὴν Ῥωμαίων διαβιβάσαι λαόν, δι' εὐσέβειαν ἐκ τῶν οἰκείων ἠθῶν ἐλαθέντας. χριστιανίσαι δὲ τὸ ἔθνος τρόπῳ τοιῷδε· βασιλεύοντος Οὐαλλεριανοῦ καὶ Γαλλιήνου, μοῖρα Σκυθῶν βαρεῖα τῶν πέραν τοῦ Ἴστρου διέβησαν εἰς τὴν Ῥωμαίων, καὶ πολλὴν μὲν κατέδραμον τῆς Εὐρώπης· διαβάντες δὲ καὶ εἰς τὴν Ἀσίαν, τήν τε Γαλατίαν καὶ τὴν Καππαδοκίαν ἐπῆλθον, καὶ πολλοὺς ἔλαβον αἰχμαλώτους ἄλλους τε καὶ τῶν κατειλεγμένων τῷ κλήρῳ, καὶ μετὰ πολλῆς λείας ἀπεκομίσθησαν οἴκαδε. ὁ δὲ αἰχμάλωτος καὶ εὐσεβὴς ὅμιλος, συναναστραφέντες τοῖς βαρβάροις, οὐκ ὀλίγους τε αὐτῶν εἰς τὸ εὐσεβὲς μετεποίησαν καὶ τὰ Χριστιανῶν φρονεῖν ἀντὶ τῆς Ἑλληνίδος δόξης παρεσκεύασαν. ταύτης τῆς αἰχμαλωσίας γεγόνεσαν καὶ οἱ Οὐρφίλα πρόγονοι, Καππαδόκαι μὲν γένος, πόλεως δὲ πλησίον Παρνασσοῦ, ἐκ κώμης δὲ Σαδαγολθινὰ καλουμένης. ὁ τοίνυν Οὐρφίλας οὗτος καθηγήσατο τῆς ἐξόδου τῶν εὐσεβῶν, ἐπίσκοπος αὐτῶν πρῶτος καταστάς. κατέστη δὲ ὧδε· παρὰ τοῦ τὴν ἀρχὴν ἔχοντος τοῦ ἔθνους ἐπὶ τῶν Κωνσταντίνου χρόνων εἰς πρεσβείαν σὺν ἄλλοις ἀποσταλείς (καὶ γὰρ καὶ τὰ τῇδε βάρβαρα ἔθνη ὑπεκέκλιτο τῷ βασιλεῖ), ὑπὸ Εὐσεβίου καὶ τῶν σὺν αὐτῷ ἐπισκόπων χειροτονεῖται τῶν ἐν τῇ Γετικῇ χριστιανιζόντων· καὶ τά τε ἄλλα αὐτῶν ἐπεμελεῖτο καὶ γραμμάτων αὐτοῖς οἰκείων εὑρετὴς καταστάς, μετέφρασεν εἰς τὴν αὐτῶν φωνὴν τὰς γραφὰς ἁπάσας, πλήν γε δὴ τῶν Βασιλειῶν, ἅτε τῶν μὲν πολέμων ἱστορίαν ἐχουσῶν, τοῦ δὲ ἔθνους ὄντος φιλοπολέμου καὶ δεομένου μᾶλλον χαλινοῦ τῆς ἐπὶ τὰς μάχας ὁρμῆς, ἀλλ' οὐχὶ τοῦ πρὸς ταῦτα παροξύνοντος. ὅπερ ἰσχὺν ἔχει ταῦτα ποιεῖν, σεβάσμιά τε μάλιστα νομιζόμενα καὶ πρὸς τὴν τοῦ θείου θεραπείαν τοὺς πειθομένους καταρυθμίζοντα. ἱδρύσατο δ' ὁ βασιλεὺς τὸν αὐτόμολον τοῦτον λαὸν περὶ τὰ τῆς Μυσίας χωρία, ὡς ἑκάστῳ φίλον ἦν. καὶ τὸν Οὐρφίλαν διὰ πλείστης ἦγε τιμῆς ὡς καὶ πολλάκις «ὁ ἐφ' ἡμῶν Μωσῆς» λέγειν περὶ αὐτοῦ. λίαν δὲ οὗτος τὸν ἄνδρα θειάζει, καὶ τῆς αἱρετικῆς αὐτοῦ δόξης ἐραστὴν αὐτόν τε καὶ τοὺς ὑπ' αὐτὸν ἀναγράφει

Engleski prevod Henrija Bona iz 1855. godine, gde on cak na 6. mesta proizvoljno insinuira da je rec o Gotima, iako su u integralnom tekstu pomenuti samo jedanput, http://www.tertullian.org/fathers/philostorgius.htm

He also says that Urphilas19 brought over as settlers to the Roman territory a large body of persons who had been driven out of their ancient abodes for the sake of their religion. These came from among the Scythians, north of the Ister, and were formerly called Getae, though now they are better known as Goths. And he asserts that this race of men were brought over to the faith of Christ in the following manner. While Valerian and Gallienus were administering the empire, a large multitude of Scythians, who lived north of the Ister, made an incursion into the Roman territory, and laid waste a great part of. Europe by their predatory excursions and afterwards having crossed over into Asia, invaded Cappadocia and Galatia. Here they took a large quantity of prisoners, among whom were not a few ecclesiastics; and they returned to their own country laden with spoils and booty. These pious captives, by their intercourse with the barbarians, brought over a great number of the latter to the true faith, and persuaded them to embrace the Christian religion in the place of heathen superstitions. Of the number of these |436 captives were the ancestors of Urphilas himself, who were of Cappadocian descent, deriving their origin from a village called Sadagolthina, near time city of Parnassus. This Urphilas, then, was the header of this pious band which came out from among the Goths, and became eventually their first bishop. The following was the method of his appointment. Being sent by the then king of the Goths on an embassy to the court of the emperor Constantine, (for the barbarous tribes in those parts were subject to the emperor,) he was ordained bishop of the Christians among time Goths, by Eusebius and the other prelates that were with him. Accordingly he took the greatest care of them in many ways, and amongst others, he reduced their language to a written form, and translated into their vulgar tongue all the books of holy Scripture, with the exception of the Books of Kings, which he omitted, because they are a mere narrative of military exploits, and the Gothic tribes were especially fond of war, and were in more need of restraints to check their military passions than of spurs to urge them on to deeds of war. But those books have the greatest influence in exciting the minds of readers, inasmuch as they are regarded with great veneration, and are adapted to lead the hearts of believers to the worship of God. This multitude of converts were located by the emperor in the different parts of Moesia, as he thought best, and he held Urphilas himself in such high honour, that he would often speak of him in conversation as the Moses of his day. Philostorgius is loud in his praises of this Urphilas ; 20 and asserts that both he |437 and the Goths who were under his spiritual rule, were followers of his own heretical opinions.


Korektan prevod na rumunski jezik istoricara Konstantina Erbiceanua, ULFILA._Viata_si_doctrina_lui.pdf - Scribd

Кажем да је Улфила у то доба, међу Скитима преко Истера (Дунава), чији је древни називГети, сада се зову Готи, довеосмного људи у римску земљу, протераних из сопствених домова из верских разлога. Људи су се крстили на овај начин: када су владали Валеријан и Галиен, велики део Скита иза Дунава прешао је у римску земљу и та гомила је напала Европу (Балканско полуострво). Пролазећи кроз Азију и Галатију, стигли су до Кападокије и узели много робова и других који су наведени. И после много пљачке вратили су се кући. Тада је поробљена и религиозна (хришћанска) гомила коегзистирала са варварима, а мало их је прешло на религиозност и припремило их да размишљају о хришћанима уместо о хеленском мишљењу. Овом ропству припадали су и Улфилини преци, Кападокијци, у близини града Парнаса у селу Садаголтхина. Дакле, овај Улфила је водио хришћане, била је први њихов епископ. Овако је постао епископ. Владар његовог народа послао је Улфилу са другима у мисију (посланство) код цара Константина - тада су варварски народи били подложни цару - тада су Јевсевије и они с њим епископи хиротонисали хришћане из Гетике. Бринуо је о другима и постао изумитељ њихових писама и превео на њихов језик све списе, осим царевих, јер су укључивали историју ратова, док је људима који су били вољни за рат било потребно много брига.да иде у рат и да се не узбуђује због њих. Који има моћ да то чини, сматрајући себе посебно поштованим и усмеравајући оне који су подређени на службу Богу. Цар је овај одбегли народ сместио око Мезије, како је свако желео. И он је имао највећу част у Улфили, како се о њему често говорило, као и ми о Мојсију. Овај народ је веома обожио овог човека и описао га и људе испод њега као ватрене у врлини и слави



Nije jasno da li je Ulfilu kod cara Konstantina poslao njegov vladar ili je Ulfila prebegao sa hriscanima, ali sigurno je da je postavljen za episkopa od strane Jevsevija, episkopa iz vremena cara Konstantina. Takodje, Ulfila je stvorio pismo za Gete i preveo sve spise osim onih koji su govorili o ratovima.


Pokrstavanje Gota se desilo kasnije, o tome je pisao Orozije......
 
Malo je autora sa kraja antike koji su pisali o prilikama na Balkanu a nisu bili Grci ili Latini. Jedan o retkih je Ilir Marselin Komes, ciji rad nam pruza priliku da vidimo ilirski pogled na stanje stvari. Recimo, onaj etnicki subjekat koji su Grci definisali kao Huni za Ilire su bili Bugari. To je takodje slucaj i kod drugog ilirskog pisca Teofila, koga moderni naucnici ne uzimaju u razmatranje iz nerazumljivih razloga, iako njegovo delo cini jedinstvenu celinu sa delom Marcelina.

Elem, Marcelin je opisao dogadjaje zakljucno sa 534. godinom kada je preminuo, a nakon toga je anonimni autor nastavio njegovo delo. To se zaista da primetiti kada pogledamo opise dogadjaja iz 534 i 535. godine,


(A. C. 534.) Ind. XII, Justiniano Aug. IV et Paulino coss. Provincia Africa quae in divisione orbis terrarum a plerisque in parte tertia posita est, volente Deo vindicata est. Carthago quoque civitas ejus anno excidionis suae XCVI, pulsis devictisque Wandalis, Galimero rege eorum capto, et Constantinopolim misso, quarto Justiniani principis consulatu ipsius moderatione recepta est, sua cum patria firmius quam dudum fuerat, redintegrata. Quo tempore Theodahadus rex Gothorum Amalasuentham reginam creatricem suam de regno pulsam in insula laci Bulsiniensis occidit. Cujus mortem imperator Justinianus ut doluit, sic est ultus [Scal. sic et ultus est]. [Huc usque Marcellinus comes.)

(A. C. 535.) Ind. XIII, Belisario solo cos. Postquam Carthago Libyaque suo cum rege Selimero per Belisarium est subjugata, de Roma Italiaque deliberat imperator: iterumque expeditio, iterumque classis paratur, idemque ductor qui consul eligitur, rectoque navigio Siciliam properat, Catanam et Syracusas sine mora, immo omnem pervadit Trinacriam. Ibique comperiens quod in Africa civile bellum exoritur, et miles in proprium ducem insurgit, cum paucis ad Africam tendit, Solomoni qui praeerat subvenit: exercitum vero partim blandiendo, partim ulciscendo, inimicum tyrannum offugando, reipublicae consulit utilitati, remensoque navigio Trinacriam redit. Agapitus Romanae urbis episcopus a Theodato rege Gothorum in legationem directus Constantinopolim venit. Tzitta patricius in Mysia cum hoste Bulgarum congrediens ad latrum superior invenitur. Epiphanius episcopus regiae urbis ante adventum Romani praesulis moritur: cujus episcopatum contra canones Anthimus Trapezuntena Ecclesia relicta invadit.



Marselin je vandalskog kralja severne Afrike zapisao kao Galimero, a njegov nastavljac kao Selimero. Sasvim je prirodno pretpostaviti ga je nastavljac takodje pripadao ilirskoj naciji, da li se stoga moze zakljuciti da su imena Gelimir i Selimir bili sinonimi u ilirskom jeziku ili je u pitanju samo stamparska greska nastavljaca, obzirom da su Grci ime ovog vladara dosledno zapisivali kao Gelimer?

Pogledajte prilog 844572


Види сад шта ме мучи овде тај Гелимир или Желимир је вандалско-алански краљ у Картагини.
Ово је јако слично са овим.
06z46-3.jpg

По Јорданесу, Вандали су дошли у сукоб са Готима у време владавине римског цара Константина I Великог (306—337). На територији на којој су Вандали живели источни суседи су им били Готи, западни Маркомани, северни Хермундури, а на југу границу је представљала река Дунав. Готски


На основу сличности имена претпостављало се да су Вандали били пореклом из Норвешке (Hallingdal), Шведске (Vendel) или Данске (Vendsyssel). Претпоставља се да су Вандали прешли Балтик и дошли на територију данашње Пољске у 2. веку п. н. е. док су се у Шлезији населили око 120. п. н. е. Римски историчар Тацит је у свом спису Германија забележио присуство Вандала између река Одре и Висле 98. године. Према Јорданесу Вандали и Ругијци су доласком Гота натерани на даљу сеобу. Уколико прихватимо идентификацију Вандала са Пржеворском културом ова Јорданесова вест би се могла посматрати као веродостојна пошто је у неким деловима првобитне распрострањености Пржеворска култура замењена Велбарском чији су носиоци били Готи

Пржеворска култура коју су носили Вандали спада у Словенску , мислили су да су је Готи донели на исток али биће да су То Вандали они ће образовати ти черањахов културу такође словенску , али ће територијално покривати и Дачане и Сармате.

Не знам како су их Грци и Римљани звали паде ми на памет да погубљење антског краља јако личи на на погубљење вандалског краља.

Да Вандали нису били у ствари Андали или Антакли или Анди јер су имали елементе неке Балто културе која је формирала словенску?
 
Види сад шта ме мучи овде тај Гелимир или Желимир је вандалско-алански краљ у Картагини.
Ово је јако слично са овим.
Vandale, Gote, Suebe, treba posmatrati kao plemena koja su naseljavala Germaniju prema Tacitovom opisu. Ja mislim, nisam siguran, da je Tacit ta plemena deklarisao kao cisto keltska, dok su Franci bili germasko pleme u danasnjem znacenju.
Cinjenica je da su imena vladara ovih plemena, bila germanska i slovenska. Ko zna, mozda su imali i narodno i sluzbeno ime, prema ugledu na rimske vladare.
Inace Gelimirovo ime na novcicu je ispisano kao CILAMIR.

По Јорданесу, Вандали су дошли у сукоб са Готима у време владавине римског цара Константина I Великог (306—337). На територији на којој су Вандали живели источни суседи су им били Готи, западни Маркомани, северни Хермундури, а на југу границу је представљала река Дунав.
Pocetkom 4.veka Goti su krenuli sa pokoravanjem ostalih plemena. Car Konstantin je svesrdno primao izbeglice, Vandale je naselio u Panoniju, Gete u Trakiju, kasnije je primio veliki broj Sarmata. Medjutim, Jordanes je Gete takodje smatrao Gotima, pa je tako i Vulfiline Gete u Trakiji nazivao Gotima i tu je nastala sva zabuna, jer mora se napraviti razlika izmedju balkanskih starosedelaca Geta i Gota pridoslih iz Germanije. Goti su dosli i prosli, otisli u Italiju i na zapad a Geti su ostali na zemlji koju su uvek naseljavali. To je tako ocigledno, samo treba procitati Ilira Marcelina Komesa.
 
Vandale, Gote, Suebe, treba posmatrati kao plemena koja su naseljavala Germaniju prema Tacitovom opisu. Ja mislim, nisam siguran, da je Tacit ta plemena deklarisao kao cisto keltska, dok su Franci bili germasko pleme u danasnjem znacenju.
Cinjenica je da su imena vladara ovih plemena, bila germanska i slovenska. Ko zna, mozda su imali i narodno i sluzbeno ime, prema ugledu na rimske vladare.
Inace Gelimirovo ime na novcicu je ispisano kao CILAMIR.


Pocetkom 4.veka Goti su krenuli sa pokoravanjem ostalih plemena. Car Konstantin je svesrdno primao izbeglice, Vandale je naselio u Panoniju, Gete u Trakiju, kasnije je primio veliki broj Sarmata. Medjutim, Jordanes je Gete takodje smatrao Gotima, pa je tako i Vulfiline Gete u Trakiji nazivao Gotima i tu je nastala sva zabuna, jer mora se napraviti razlika izmedju balkanskih starosedelaca Geta i Gota pridoslih iz Germanije. Goti su dosli i prosli, otisli u Italiju i na zapad a Geti su ostali na zemlji koju su uvek naseljavali. To je tako ocigledno, samo treba procitati Ilira Marcelina Komesa.

Тацит још не спомиње Вандале већ Луге који живе на њиховом месту пре њих Луки су се крвили са Суебима , Вандали су дошли као савезник који је асимиловао те Луге .
Међутим за Готе немамо доказа да долазе из Скандинавије осим пар топонима. Биће више да су Масагети који су узорпирали Кавказ од 200 године п.н.е до 2. века н.е. предводиће их Алани изазавће сеобу Срба , Свеба , Псеса или Псована , Зинга , Вала (Дувала можда Тривала) са Кавказа на римску границу.

Интересовало ме је како су Вандали написани на грчком у оригиналу или латинском , Тацит је напоменуо да Германи верују у Марса и Јупитера сви а да Вандали и Суеби верују у Неру култ мајке земље и да имају храм светог луга где смтници не могу учи ако улазе онда са даровима.
 
Шта мене мучи мало та скандинавизација племена која нису потицала оданде Херули , Суеби , Вандали , Херусци има их још галских и сарматских.
Међутим Германи нису имали свест да припадају истој заједници. Тек њихова свест о скандинавском пореклу почиње у 12. веку преко сага и пропаганде из Рима.

Зато су ми јако сумњиви ти Прокопијеви и Јорданови наводи.
 
Тацит још не спомиње Вандале већ Луге који живе на њиховом месту пре њих Луки су се крвили са Суебима , Вандали су дошли као савезник који је асимиловао те Луге .
Pominje Vandale, evo citata kojim objasnjava da je cela oblast dobila ime prema prvobitnom nazivu plemena Tungri koje je glasilo Germani. Tungri su prvi presli Rajnu i poceli osvajanje keltskih plemena i prema njima je citava oblast istocno od Rajne nazvana Germanija.

Their ancient hymns—the only style of record or history which they possess—celebrate a god Tuisto, a scion of the soil, and his son Mannus as the beginning and the founders of their race. To Mannus they ascribe three sons, from whose names the tribes of the sea-shore are to be known as Ingaevones, the central tribes as Herminones, and the rest as Istaevones. Some authorities, using the licence which pertains to antiquity, pronounce for more sons to the god and a larger number of race names, Marsi, Gambrivii, Suebi, Vandiln : these are, they say, real and ancient names,while the name of “ Germany” is new and a recent addition. The first tribes in fact to cross the Rhine and expel the Gauls, though now called Tungri, were then styled Germans : so little by little the name—a tribal, not a national, name—prevailed, until the whole people were called by the artificial name of “ Germans,” first only by the victorious tribe in order to intimidate the Gauls, but afterwards among themselves also.
 
6. 1. Kod Gala, naprotiv, bilo je gvožđe u opštoj upotrebi još od IV veka pre Hrista (latenska kultura!), i oni su znali da ga vrlo lepo izrađuju (prvi kovači u Rimu bili su iz Galije?). Od Gala naučili su se kovanju i Germanci, bar još od IV veka pre Hrista Valjda?! a kuju novac tek od Franaka.
Pogledaj ono o religiji tu ima navedeno ono sto sam ti rekao i na prvoj mapi koja je p.n.e ima Sueba ali nema Vandala oni ili nastaju od Luga ili su ih asimilovali.
 
6, 29. Za begstvo iz borbe kažnjavali su Rimljani smrću (na krstu). Ovde Tacit svakako misli ne na begstvo iz kukavičluka, već na „taktičko povlačenje“.

6. 32. Isto kao i kod Grka i Rimljana. Kad je Epaminonda, teško ranjen, iznesen iz borbe, odmah je zapitao da li mu je sačuvan štit. Spartanka govori sinu, ispraćajući ga u rat: „S njim, ili na njemu“ (t. j. ili da se vrati sa štitom, ili da ga — mrtvog — donesu na njemu).
 
Prvi poznati Got u istoriji bio je Mitridat, kralj Ponta. Gotsku vojsku je porazio a Mitridata pogubio rimski vojskovodja Pompej 63.godine pre nove ere. U cast te pobede Pompej je podigao kamenu stelu posvecenu boginji Tiha na kome je latinskim slovima ispisano Za Tihu, naseg spasitelja, povodom pobege nad Gotima.

O ovom dogadjaju je izvestio Jovan Lidijski u 6.veku, https://penelope.uchicago.edu/Thayer/H/Roman/Texts/Lydus/4/September*.html

Ὅτι τὴν ἱσταμένην ἐν τῷ Βυζαντίῳ στήλην τῆς Τύχης Πομπήϊος ὁ Μέγας ἔστησεν· ἐνταῦθα <γὰρ>26 τὸν Μιθριδάτην συγκλείσας μετὰ τῶν Γότθων καὶ τούτους διασκεδάσας τὸ Βυζάντιον εἷλε. καὶ μαρτυρεῖ τὸ ἐπὶ τῆς σπείρας τοῦ κίονος ἐπίγραμμα Λατίνοις γράμμασιν, ὃ δηλοῖ τάδε·

Τῇ τύχῃ τῇ ἐπανασωστικῇ διὰ τοὺς νικηθέντας Γότθους


The column [stêlê] of Tyche which stands in Byzantium was erected by Pompey the Great. For after enclosing Mithridates there with the Goths, and dispersing them, he captured Byzantium. And this is attested by the epigram in Latin letters on the base of the pillar, which says the following:

To Tyche Safe-Returner, on account of the defeat of the Goths



Dakle, prvi poznati gotski svaba u istoriji je Mitridat od Ponta. Jes da je mala Azija malo podalje od Germanije, al kako drugacije kad mora tako.....:super:
 
Kada sam dosao na ovaj forum znatizeljan da vidim zasto se ljudi u Srbiji toliko svadjaju oko tog doseljavanja Srba, ocekivao sam da je Sveta Stolica na strani onih koji zagovaraju doseljavanje i migracije, jer naravno sa tom organizacijom se kao narod nesto bas i ne slazemo u poslednje vreme.

Kada sam procitao objasnjenje pripjatskih istoricara da je panslovenstvo Dubrovcana potpirivano upravo iz Rima, zato sto je Rimu bilo potrebno topovsko meso u borbi protiv Turaka, to mi je bilo razumljivo.

Medjutim, cudna cinjenica koju sam saznao glasi i da su pre najezde Turaka na Evropu rimske Pape u svojim pismima potencirali autohtonist Slovena. Kako sad to? U pripjatskim knjigama sam pronasao objasnjenje da je verovatno rec o nekakvim mitovima, jer razni mitovi su bili uobicajeni za taj period.
Upitah sebe, ali kako bas rimske Pape da sire mitove, mislim oni tamo maju neke biblioteke sa knjigama pisanim sa pocecima crkve. I zasto bi rimske Pape sirile mitove o autohtonosti Slovena pre dolaska Turaka?


Dakle 925. godine, obracajuci se dalmatinskim slovenskim vladarima, Papa Ivan X kaze sledece:

Quis enim ambigit Slauinorum regna in primitie apostolice et uniuersalis ecclesie esse comme(mo) rata, cum a cunabulis escam predicationis apostolice ecclesie perceperunt cum lacte carnis, sicut Saxones nouo tempore a noBtro antecessore pie memorie Gregorio papa doctrinam pariter et litterarum studia in ea uidelicet lingua, in qua illonim mater apoštolica ećclesda infulata manebat?

Ko to sumnja da su kraljevstva Slavena spomenuta u počecima apostolske i opšte Crkve, kada su od kolevke primili hranu propovedanja apostolske Crkve s majčinim mlijekom, kao (što su) Sasi u novo vreme od našega prethodnika blažene uspomene pape Grgura nauk kao i obrazovanje na onom, svakako, jeziku na kojem je njihova majka apostolska Crkva bila krunisana.



Papa Ivan X u 10.veku jasno i nedvosmisleno kaze da su Sloveni primili hriscanstvo od apostola, dakle u 1.veku. Prvo sam pomislio da su apostoli stigli i do Pripjata i tamo pokrstili proto Slovene. Medjutim ne postoji podatak da su apostoli otisli toliko daleko, uostalom Papa se obraca dalmatinskim Slovenima.

Pozivim vrhovnog pripjatskog Gurua, da uvazenoj forumaskoj zajednici objasni motive Pape Jovana X za ovakvo flagrantno prekrajanje istorijske istine daleke 925. godine.
 
То је било на Сплитском сабору где се обраћа Србима (Михајло Вишевић) и Хрватима (Томислав) али исто тако укида литургију на словенском јер како каже литургија може на три света језика хебрејски , грчки , латински а не на варварском словенском.
Сад нисам видео у оригинали да ли словенском или илирском?
 
Kada sam dosao na ovaj forum znatizeljan da vidim zasto se ljudi u Srbiji toliko svadjaju oko tog doseljavanja Srba, ocekivao sam da je Sveta Stolica na strani onih koji zagovaraju doseljavanje i migracije, jer naravno sa tom organizacijom se kao narod nesto bas i ne slazemo u poslednje vreme.

Kada sam procitao objasnjenje pripjatskih istoricara da je panslovenstvo Dubrovcana potpirivano upravo iz Rima, zato sto je Rimu bilo potrebno topovsko meso u borbi protiv Turaka, to mi je bilo razumljivo.

Medjutim, cudna cinjenica koju sam saznao glasi i da su pre najezde Turaka na Evropu rimske Pape u svojim pismima potencirali autohtonist Slovena. Kako sad to? U pripjatskim knjigama sam pronasao objasnjenje da je verovatno rec o nekakvim mitovima, jer razni mitovi su bili uobicajeni za taj period.
Upitah sebe, ali kako bas rimske Pape da sire mitove, mislim oni tamo maju neke biblioteke sa knjigama pisanim sa pocecima crkve. I zasto bi rimske Pape sirile mitove o autohtonosti Slovena pre dolaska Turaka?


Dakle 925. godine, obracajuci se dalmatinskim slovenskim vladarima, Papa Ivan X kaze sledece:

Quis enim ambigit Slauinorum regna in primitie apostolice et uniuersalis ecclesie esse comme(mo) rata, cum a cunabulis escam predicationis apostolice ecclesie perceperunt cum lacte carnis, sicut Saxones nouo tempore a noBtro antecessore pie memorie Gregorio papa doctrinam pariter et litterarum studia in ea uidelicet lingua, in qua illonim mater apoštolica ećclesda infulata manebat?

Ko to sumnja da su kraljevstva Slavena spomenuta u počecima apostolske i opšte Crkve, kada su od kolevke primili hranu propovedanja apostolske Crkve s majčinim mlijekom, kao (što su) Sasi u novo vreme od našega prethodnika blažene uspomene pape Grgura nauk kao i obrazovanje na onom, svakako, jeziku na kojem je njihova majka apostolska Crkva bila krunisana.



Papa Ivan X u 10.veku jasno i nedvosmisleno kaze da su Sloveni primili hriscanstvo od apostola, dakle u 1.veku. Prvo sam pomislio da su apostoli stigli i do Pripjata i tamo pokrstili proto Slovene. Medjutim ne postoji podatak da su apostoli otisli toliko daleko, uostalom Papa se obraca dalmatinskim Slovenima.

Pozivim vrhovnog pripjatskog Gurua, da uvazenoj forumaskoj zajednici objasni motive Pape Jovana X za ovakvo flagrantno prekrajanje istorijske istine daleke 925. godine.

Коле11, не знам, немој да брзаш са закључцима, морамо да будемо опрезни... Пази, он не каже од апостола већ apostolske i opšte Crkve... Ово може да буде и нешто касније од 1-ог века, рецимо до 4-ог, након Никејског сабора (ово је само пример не кажем да је тако). Оно што хоћу да кажем да се термин односи на апостолску Цркву не на апостоле.... Али, оно што недвосмислено каже је да су хришћани (из текста делује) неки дужи период пре христијанизације Саса.
 
Коле11, не знам, немој да брзаш са закључцима, морамо да будемо опрезни... Пази, он не каже од апостола већ apostolske i opšte Crkve... Ово може да буде и нешто касније од 1-ог века, рецимо до 4-ог, након Никејског сабора (ово је само пример не кажем да је тако). Оно што хоћу да кажем да се термин односи на апостолску Цркву не на апостоле.... Али, оно што недвосмислено каже је да су хришћани (из текста делује) неки дужи период пре христијанизације Саса.
Ne brzam druze, nego posedujem raspravu o toj temi. Postoje razlicita misljenja, ali Pripjat svakako otpada.
 
Коле11, не знам, немој да брзаш са закључцима, морамо да будемо опрезни... Пази, он не каже од апостола већ apostolske i opšte Crkve... Ово може да буде и нешто касније од 1-ог века, рецимо до 4-ог, након Никејског сабора (ово је само пример не кажем да је тако). Оно што хоћу да кажем да се термин односи на апостолску Цркву не на апостоле.... Али, оно што недвосмислено каже је да су хришћани (из текста делује) неки дужи период пре христијанизације Саса.
Pogledaj raspravu pa sam formiraj stav o tom pismu, https://hrcak.srce.hr/file/127768
 
Ime Vulfila se uzima kao dokaz germanskog porekla prvog getskog episkopa.

Medjutim, ime originalno glasi Οὐρφίλα, dakle cita se kao Urfila. Ime je trackog porekla, moguce izvedeno od imena Orfej.

Naziv mesta u maloj Aziji odakle potice Urfila glasi Σαδαγολθινὰ, cita se kao Sadagoltina.

Деловао је око реке Јантре (данашња Бугарска):
Najduži sačuvani spis na godonsko/gotniškom/gotskom jeziku je prevod Biblije
Germanska istoriografija tumači to kao začetak svoje pismenosti, smeštajući svoje pisane početke na istok današnje Bugarske:

Nicopol_Ad_Istrum_Bulgaria_1994_CIA_map.jpg
Wulfila.jpg


Nicopolis ad Istrum
https://no.wikipedia.org/wiki/Nicopolis_ad_Istrum

Bugarska kao kolevka germanske književne tradicije
http://www.sabori.bg/Gothic Bible.html

Zovemo ih Gotima danas, dok oni sami sebu nazivaju Gut-ljudaj ( Gut-þiudai), već u etnonimu imaju reč koju prepoznajemo Gut- ljudi.
U brojnim citatima etimoloških rečnika, često se njihove reči (čak i one koje sadrže glasove lj, dj i slično) pripisuju germanskom , iako nemački jezik nije usvojio te glasove.

gutniški jezik https://en.wikipedia.org/wiki/Gutnish danas govore kao "tajni jezik", za kućnu upotrebu https://gutnish.wordpress.com/
u kome ima đaurskog glasa DJ ( som djaur (djur) och gjaute (gjuta) ) http://www.gutamal.org/om-det-gutniska-spraket/

Naziv jezika možda i nije najpravilniji, jer njihov etnonim je Plinije zapisivao kao Gotoni , a Tacit dvojako - kao Gutoni i kao Gudoni[/I], pa bi svakako najstariji zapis etnonima bolje odredio i njihovo poreklo, napr. Gudoni etnonim asocira na reku Gudeju (Godominsko polje/Kampulung) iz istorije teritorije koja je danas Rumunija..

Tekst koji prilažem - analiza Tacitovih navoda- dovodi Gudone/Gotljude u vezu sa Sarmatima ili Litvancima, ali nikako sa Germanima.,,U poslednjem citatu autor razmišlja jesu li se otselili iz Podunavlja.

books




TEKST

books



books


books


books


books


books


books


books


kompletan tekst
https://books.google.rs/books?id=768CAAAAMAAJ&hl=sr&hl=sr&pg=PA172&img=1&zoom=3&sig=ACfU3U1C5AjmpidK2vJjV-1olCL3Io80oA&ci=127,49,803,1420&edge=0
Моје лично мишљење да су од истога народа Гдањи који су основали а и данас насељавају Гдањск.
 
Jovan Kinam, 12.vek, https://books.googleusercontent.com...c5g0kGvdRTAbpZfyHlx1LWQYhz39VGAS3ApB3luC8hYPk

έπει δε εγγύς Σάου εγένετο , εφ' έτε ρον εκείθεν μετήλθε ποταμών Δρυνάν όνομα, δς άνωθέν ποθεν την εκβολήν ποιούμενος Βόσθναν της άλλης Σερβικής διαιρεϊ. έστι δε η Βόσθνα ου το Σερβίων άρχιζουπάνω και αυτή είκουσα, αλλ' έθνος ιδία παρά ταύτη και ζών και αρχόμενον.

...одатле заокрену према другој реци по имену Дрина (Δρυναν) која извире негде одозго и одваја Босну од остале Србије. Босна није потчињена архижупану Срба него народ γ њој има посебан начин живота и управљања..
 
Pismo Pape Klemensa III splitskom arhiepiskopu 1188. godine, https://books.googleusercontent.com...aoJSUUYtCCnGdiiG8I2qTTmdt7LVO5YfB521tnooOhpXg

omnes parochias ad ius commisse tibi ecclesie pertinentes, scilicet regnum Zachulinae, regnum Seruulie, quod est Bosna , ac regnum Tribu nie , Ciuitatem quoque Catarinensem seu Rose, Gu uanensem , Antiuarensem , Licinianensem , Suacen Scodrinensem , Diuasterinensem et Polaten sem cum abbatiis , ecclesiis et parochiis suis

Jedna parohija pripada kraljevstvu Srba koje se zove Bosna.
 
Na panonskom spomeniku iz 3.veka prikazan je konjanik sa sledecim natpisom, Deo Dobrati Eutic(h)es serv(us) de(dit)

dobras.jpg


http://www.ubi-erat-lupa.org/monument.php?id=8053

Figura simbolizuje obozavanje Boga Dobrata

Митска фигура (Бог): Јахач (војник) десно, у туници са кратким рукавом носи заставу. Узда са оковима и великим дисковима. Испред коња се налази кадионица(?). Гола фигура лежи испод коња (поражени варварин?);
 

Back
Top