Pazi sta jedes

[greba]

sad dodjoh iz velikog maksija na cvetnom trgu...narandze i mandarine im sveze taman koliko i ja.

 

[Џорџи]

 

[Џорџи]

malo pravde na nepravdi
NEĆETE VEROVATI: Ovo je najnovija "fora" za krađu u srpskim marketima



Stavljanje hrane u džep ili skrivanje ispod jakne je izašlo iz mode, lopovi sada imaju novu foru za krađu. Lopovi sada bez muke kupe 300 grama pistaća, a plate pet puta manje.
Trgovci se žale da se u supermarketima koji imaju opciju samoposluživanja suočavaju sa sve učestalijim problemom lažiranja nalepnice sa vage, pa su neki uveli i merenje namirnica na kasi.
Lopovi sada bez muke kupe 300 grama pistaća, a plate pet puta manje. Ovo najbolje funkcioniše u marketima koji kupcima dozvoljavaju da sami sipaju i mere hranu, pa lopovi često sipaju manju količinu, izmere i zalepe nalepnicu sa cenom na kesu, a zatim dodaju još - ponekad i duplo više.

​

"To nam je u poslednje vreme najveći problem, najviše na voću i povrću. Na primer stave u kesu dvepomorandže, izmere to i stave cenu, a onda dodaju još kilogram. Za pomorandže to i nije ogromna razlika u ceni, ali za neke skuplje namirnice predstavlja veliki problem. Jedino rešenje je da neko od kolega stalno stoji i meri, što je često neizvodljivo", pričaju iz jednog lancasupermarketa.
Zbog toga su u mnogim supermarketima uvedene vage tik pored kase, gde proveravaju gramažu izmerenih proizvoda, ali lopovi su se snašli i u takvim radnjama. Pošto ne mogu da lažiraju gramažu, oni lažiraju sam proizvod.
Ako ne mogu na kvantitet, mogu na kvalitet
Tako mogu da kupe kilogram najskupljih grčkih maslina, čija je cena oko 1000 dinara, a da plate kilogram najjeftinijih domaćih maslina po tri puta manjoj ceni. Podjednako su rizične i razne žitarice, musli, pa tako lopovi neretko kucaju da su uzeli običan musli, a zapravo je kesa puna muslija sa kandiranim voćem i čokoladnim kockama, koji je i najskuplji.

Ne prođe dan, a da prodavci ne budu suočeni sa nekom krađom, a čak i kada uhvate počinioca na delu, najčešće mu ne mogu ništa, jer zakon nalaže da pokušaj sitne krađe (roba vrednosti ispod 5.000 dinara) nije kažnjiv."Svašta im pada na pamet, dešava se i da prepakuju hranu. Mi smo u jednom objektu imali slučaj čoveka koji je dolazio sa svojim papirom za meso. Kupi kod nas meso, pa ga prepakuje u papir druge mesare koji je poneo sa sobom, a ovaj iz radnje zgužva i baci. Posle na kasi samo kaže da je to uzeo u mesari pored i ne plati", jadaju se trgovci

 

[Jennifer Jennin]

meni to nikad ne bi palo na pamet...heeeej
čega se sve lopovi ne dosjete...

- - - - - - - - - -

sad dodjoh iz velikog maksija na cvetnom trgu...narandze i mandarine im sveze taman koliko i ja.

ja usput htjela da u marketu kupim voće---samo se okrenula i odlučila za mnogo dalju...pijacu
pa ni limun im nije ni za šta, o drugom da ne pričam

 

[greba]

 

[ikicar]

malo pravde na nepravdi
NEĆETE VEROVATI: Ovo je najnovija "fora" za krađu u srpskim marketima



Stavljanje hrane u džep ili skrivanje ispod jakne je izašlo iz mode, lopovi sada imaju novu foru za krađu. Lopovi sada bez muke kupe 300 grama pistaća, a plate pet puta manje.
Trgovci se žale da se u supermarketima koji imaju opciju samoposluživanja suočavaju sa sve učestalijim problemom lažiranja nalepnice sa vage, pa su neki uveli i merenje namirnica na kasi.
Lopovi sada bez muke kupe 300 grama pistaća, a plate pet puta manje. Ovo najbolje funkcioniše u marketima koji kupcima dozvoljavaju da sami sipaju i mere hranu, pa lopovi često sipaju manju količinu, izmere i zalepe nalepnicu sa cenom na kesu, a zatim dodaju još - ponekad i duplo više.

​

"To nam je u poslednje vreme najveći problem, najviše na voću i povrću. Na primer stave u kesu dvepomorandže, izmere to i stave cenu, a onda dodaju još kilogram. Za pomorandže to i nije ogromna razlika u ceni, ali za neke skuplje namirnice predstavlja veliki problem. Jedino rešenje je da neko od kolega stalno stoji i meri, što je često neizvodljivo", pričaju iz jednog lancasupermarketa.
Zbog toga su u mnogim supermarketima uvedene vage tik pored kase, gde proveravaju gramažu izmerenih proizvoda, ali lopovi su se snašli i u takvim radnjama. Pošto ne mogu da lažiraju gramažu, oni lažiraju sam proizvod.
Ako ne mogu na kvantitet, mogu na kvalitet
Tako mogu da kupe kilogram najskupljih grčkih maslina, čija je cena oko 1000 dinara, a da plate kilogram najjeftinijih domaćih maslina po tri puta manjoj ceni. Podjednako su rizične i razne žitarice, musli, pa tako lopovi neretko kucaju da su uzeli običan musli, a zapravo je kesa puna muslija sa kandiranim voćem i čokoladnim kockama, koji je i najskuplji.

Ne prođe dan, a da prodavci ne budu suočeni sa nekom krađom, a čak i kada uhvate počinioca na delu, najčešće mu ne mogu ništa, jer zakon nalaže da pokušaj sitne krađe (roba vrednosti ispod 5.000 dinara) nije kažnjiv."Svašta im pada na pamet, dešava se i da prepakuju hranu. Mi smo u jednom objektu imali slučaj čoveka koji je dolazio sa svojim papirom za meso. Kupi kod nas meso, pa ga prepakuje u papir druge mesare koji je poneo sa sobom, a ovaj iz radnje zgužva i baci. Posle na kasi samo kaže da je to uzeo u mesari pored i ne plati", jadaju se trgovci

Zato sad u svim marketima ponovo mere na kasi

 

[Џорџи]

ja juce u maxiju kuco sifru banana klasa 2al u tempu mere na kasi

 

[greba]

 

[RocketQueen]

Ima li prodavnica ili pijaca/market prirodne hrane kod nas? Meso ne jedem, to me svejedno ne zanima, samo voce i povrce.

 

[greba]

Ima li prodavnica ili pijaca/market prirodne hrane kod nas? Meso ne jedem, to me svejedno ne zanima, samo voce i povrce.

na zelenim pijacama tezge, pise `organska` hrana....e da li je ili nije....

evo imam ja jabuke, kruske i sljive koje ne prskam od 2009-te, ko hoce, prijave ovde

 

[greba]

U gotovo svim Frikomovim sladoledima nalazi se kancerogeni Karagenan, jedan od najštetnijih aditiva (oznaka mu je E407).
https://www.facebook.com/isidora.brankovic/posts/10204720386278657?fref=nf

 

[Џорџи]

 

[Џорџи]

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

 

[Џорџи]

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

- - - - - - - - - -

 

[Џорџи]

Jedna cena na rafu, a kasa kuca drugu


Sve češći trikovi sa obeležavanjem cenovnika, manje pažljivi kupci plaćaju ceh. Ne postoji standardno označavanje, veličina brojeva i slova...







Potrošači pri kupovini često moraju da otvore "četvore oči"



JEDNA cena na rafu, a druga na kasi. I dalje ovako trgovci zbunjuju potrošače. Posebnu zbrku prave akcijske cene, koje se ne "skinu" na vreme, pa kupac često mora da izdvoji i duplo više od onog što je planirao. A kako ne postoji standardno označavanje cenovnika, niti veličina brojeva i slova, zloupotrebe u prodavnicama su - svakodnevne. Zato se mušterijama savetuje samo da otvore četvore oči.

Prema našim propisima, Zakonom o trgovini, propisano je da je trgovac dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu robe ili usluga.
- Odredbama Zakona o trgovini nije propisana veličina slova, ili veličina polja na kojem mora da bude ispisana cena, kao što je na primer propisano za deklarisanje hrane, ali je nedvosmisleno da istaknuta cena mora da bude uočljiva i lako čitljiva - kaže za "Novosti" Mirjana Damjanović, tržišni inspektor, koordinator Odeljenja za opšti nadzor Tržišne inspekcije.
Ukoliko trgovac nudi posebne povoljnosti pri kupovini robe i usluga, dužan je pod pretnjom prekršajne odgovornosti da ih jasno i vidljivo istakne, navede uslove za njihovo ostvarivanje i da ih se pridržava.
- U toku ove godine, u prvih devet meseci tržišna inspekcija je primila 4.585 prijava građana i preduzeća - ističe Damjanović. - Od toga 258 puta, građani su se žalili da nije bila istaknuta cena, i da su dovedeni u zabludu. To je, inače, pad u odnosu na 2014. godinu, kada je podneto 275 prijava građana.
Kod akcijskih sniženja, ponuda mora da sadrži i prethodnu i trenutnu cenu. Tržišni inspektori ističu da je propisima u Srbiji regulisano da trgovac ne sme da dovede potrošača u zabludu u pogledu prodajne cene, odnosno uslova pod kojim može da ostvari određeni popust.
RETKO U EVROPSKOJ VALUTICena se u našoj zemlji ističe u dinarima, odnosno u valuti platnog prometa. Izuzetno, cena može da se ističe u stranoj valuti, sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini, uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima, odnosno u skladu sa posebnim propisima. Za pojedine proizvode, hranu, alkoholna pića, sokove, vodu, deterdžente trgovac je dužan da pored prodajne, označi i jediničnu cenu, obračunatu po kilogramu, litru ili drugoj jedinici mere.
Centar potrošača Srbije smatra da je uobičajena "igra" trgovaca sa cenama i da tu oni manje pažljivi plate ceh. Posebno kada idu u takozavne "velike" kupovine piva, sokova, namaza, konditora, kafe, sireva, začina... Neko ko kupuje nedeljno ili mesečno sledovanje nema šanse da primeti "varku".
- Javljaju nam se ljuti potrošači, koji misle da kupuju na akciji, ali tek kada dođu do kase vide da u stvari plaćaju punu cenu nekog proizvoda - kaže Vera Vida, predsednica CEPS-a. - Reakcije kasirki su često veoma neprimerene, poput "Zašto ne gledate koja je cena", "Nemojte da nas zadržavate", "Pravi se gužva na kasi"... Tek kada na insistiranje potrošača odu do rafa, gde se nalazi sporna cena, shvate da je to greška trgovaca.
Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača ističe da cena ispod proizvoda obavezuje prodavca da je naplati. U slučaju spora treba se javiti tržišnoj inspekciji.
KAZNE
* Kupac koji misli da je prevaren, može vrlo lako da podnese prijavu tržišnoj inspekciji, a kazne za ove prekršaje, odnosno privredne prestupe su pozamašne.
* Zakoni propisuju kazne za prekršaj u rasponu od 300.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice i 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.
* Nadležni sud vodi postupak protiv prijavljenih privrednih subjekata i izriče kazne u zakonskom rasponu.

 

[Џорџи]

Proizvođač hleba se lažno oglašavao

- U toku kontrole nije dostavljen nijedan dokument koji potvrđuje navode da su proizvodi „tonus“ proizvedeni po licenci Ruske akademije nauka. Sektor tržišne inspekcije je doneo rešenje o zabrani oglašavanja putem ambalaže proizvoda s tom porukom, jer je neistinita i biće podnet zahtev prekršajnom sudu zbog kršenja Zakona o oglašavanju - kažu u Tržišnoj inspekciji, dodajući da ovo preduzeće ima samo ugovor sa firmom „Akademprodukt Moskva”.

U kompaniji „Trivit“ kažu da pravno gledano imaju ugovor o licenci s firmom „Akademprodukt“ iz Rusije, ali da je kreator „tonus“ hleba akademik Vladimir Antonov.

- On je tehnologiju proizvodnje razvijao u okviru Ruske akademije nauka i to je jedini klinički ispitan hleb. Smatram da je zakon koji propisuje da samo lekovi leče donesen pod uticajem farmaceutske industrije koja sprečava da se govori o istinitim svojstvima hrane - kaže direktorka „Trivita“ Milena Jakšić.

Osim pozivanja na Rusku akademiju nauka, na portalu kompanije „Trivit” „tonus“ je donedavno opisivan kao „lekovit”, a rečeno je i da „leči dijabetes” i „zaustavlja razvoj onkoloških oboljenja”, dok se sada na ambalaži može pročitati da „blokira kancerogene materije“ i da je „koristan za lečenje dijabetesa”.

Nutricionista Branka Mirković kaže da ovaj hleb ne može da leči i da bi trebalo da se uvede red u reklamiranje ovakvih proizvoda.

- I dalje postoje ljudi koji slepo veruju kada im kažete da nešto leči. Ovaj hleb, niti bilo koji drugi, ne može da leči. Lekovi leče. I zato su potrošači dovedeni u zabludu. Da je to tako kako se reklamira, takav proizvod bi bio dosta skup. Čak i da ima ta neka svojstva koja su navedena, radi se o malim količinama koje nemaju nikakav efekat - objašnjava doktorka Mirković.

Ona kaže da je potrebno proveriti i sastav hleba i utvrditi da li sadrži sve pomenute sastojke koji se pominju na ambalaži.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/600795/TONUS-PREVARA-VEKA-Proizvodjac-hleba-se-lazno-oglasavao

 

[Tracer]

Musli sa cimetom, bio spaizov, kad procitas sta ima deluje prilicno primamljivo, zdravo, cena niska, kad otvorio, cirka preko 75% su kukuruzne i ovsene pahuljice, lan u semenu ne samlevem msm njega ce stomak bas preraditi

Sovita sojino mleko u prahu, na 30g 21g ugljeni hidrat, 1g proteina, probam na suvo ko da jedem secer, stoji u zdravoj hrani u univeru, ima ga po zdravim hranama

jednom sam se cak usudio da probam pangasius, skuvao ga, probam a jao to je kao trulo raspada se sama voda, ukus vode, da sam merio tezinu mesa posle cedjenja msm da bi bilo bar 50% vode

necu zaboraviti, nedavno idu ispred mene majka i sincic, koji navaljuje da mu nesto kupi, i sad zdrava hrana i super market skoro jedno uz drugo, kaze mu ona, hajdemo u zdravu hranu tamo je bolje, ja isto bio iza njih, kupi zena lepo neki krem 500g nesto ispod 200din tipa neki Š proizvodjac, alo zeno znaci ako kupis ***** u zdravoj hrani zdravo je wtf
Ucenje o pravilnoj ishrani u skole!!! za matore nema pomoci

prava bi bitka trebala da bude tamo da postoji nesto u ovoj zemlja da nas zastiti ovakve ne zdrave ponude i preduvanih cena sa druge strane, a ne da politika zemlje gleda kako ce nas naraniti ko svinje i zaraditi na nama

 

[Владан]

Купили замрзнуту рибу. Нето тежина 1335 грама пише на паковању, од тога 480 грама леда.

 

[Џорџи]

nisam kopirao text ladno obrisan gde bivsi radnik prica o crkotinama koje uvoze i kako preradjuju

 

[yugo 45]

kamo sreće da je on jedini
samo je njega prijavio radnik kome su se zamerili

 

[gost 366239]

malo pravde na nepravdi
NEĆETE VEROVATI: Ovo je najnovija "fora" za krađu u srpskim marketima



Stavljanje hrane u džep ili skrivanje ispod jakne je izašlo iz mode, lopovi sada imaju novu foru za krađu. Lopovi sada bez muke kupe 300 grama pistaća, a plate pet puta manje.
Trgovci se žale da se u supermarketima koji imaju opciju samoposluživanja suočavaju sa sve učestalijim problemom lažiranja nalepnice sa vage, pa su neki uveli i merenje namirnica na kasi.
Lopovi sada bez muke kupe 300 grama pistaća, a plate pet puta manje. Ovo najbolje funkcioniše u marketima koji kupcima dozvoljavaju da sami sipaju i mere hranu, pa lopovi često sipaju manju količinu, izmere i zalepe nalepnicu sa cenom na kesu, a zatim dodaju još - ponekad i duplo više.

​

"To nam je u poslednje vreme najveći problem, najviše na voću i povrću. Na primer stave u kesu dvepomorandže, izmere to i stave cenu, a onda dodaju još kilogram. Za pomorandže to i nije ogromna razlika u ceni, ali za neke skuplje namirnice predstavlja veliki problem. Jedino rešenje je da neko od kolega stalno stoji i meri, što je često neizvodljivo", pričaju iz jednog lancasupermarketa.
Zbog toga su u mnogim supermarketima uvedene vage tik pored kase, gde proveravaju gramažu izmerenih proizvoda, ali lopovi su se snašli i u takvim radnjama. Pošto ne mogu da lažiraju gramažu, oni lažiraju sam proizvod.
Ako ne mogu na kvantitet, mogu na kvalitet
Tako mogu da kupe kilogram najskupljih grčkih maslina, čija je cena oko 1000 dinara, a da plate kilogram najjeftinijih domaćih maslina po tri puta manjoj ceni. Podjednako su rizične i razne žitarice, musli, pa tako lopovi neretko kucaju da su uzeli običan musli, a zapravo je kesa puna muslija sa kandiranim voćem i čokoladnim kockama, koji je i najskuplji.

Ne prođe dan, a da prodavci ne budu suočeni sa nekom krađom, a čak i kada uhvate počinioca na delu, najčešće mu ne mogu ništa, jer zakon nalaže da pokušaj sitne krađe (roba vrednosti ispod 5.000 dinara) nije kažnjiv."Svašta im pada na pamet, dešava se i da prepakuju hranu. Mi smo u jednom objektu imali slučaj čoveka koji je dolazio sa svojim papirom za meso. Kupi kod nas meso, pa ga prepakuje u papir druge mesare koji je poneo sa sobom, a ovaj iz radnje zgužva i baci. Posle na kasi samo kaže da je to uzeo u mesari pored i ne plati", jadaju se trgovci

Jedna cena na rafu, a kasa kuca drugu


Sve češći trikovi sa obeležavanjem cenovnika, manje pažljivi kupci plaćaju ceh. Ne postoji standardno označavanje, veličina brojeva i slova...







Potrošači pri kupovini često moraju da otvore "četvore oči"



JEDNA cena na rafu, a druga na kasi. I dalje ovako trgovci zbunjuju potrošače. Posebnu zbrku prave akcijske cene, koje se ne "skinu" na vreme, pa kupac često mora da izdvoji i duplo više od onog što je planirao. A kako ne postoji standardno označavanje cenovnika, niti veličina brojeva i slova, zloupotrebe u prodavnicama su - svakodnevne. Zato se mušterijama savetuje samo da otvore četvore oči.

Prema našim propisima, Zakonom o trgovini, propisano je da je trgovac dužan da na jasan, nesumnjiv, lako uočljiv i čitljiv način istakne prodajnu cenu robe ili usluga.
- Odredbama Zakona o trgovini nije propisana veličina slova, ili veličina polja na kojem mora da bude ispisana cena, kao što je na primer propisano za deklarisanje hrane, ali je nedvosmisleno da istaknuta cena mora da bude uočljiva i lako čitljiva - kaže za "Novosti" Mirjana Damjanović, tržišni inspektor, koordinator Odeljenja za opšti nadzor Tržišne inspekcije.
Ukoliko trgovac nudi posebne povoljnosti pri kupovini robe i usluga, dužan je pod pretnjom prekršajne odgovornosti da ih jasno i vidljivo istakne, navede uslove za njihovo ostvarivanje i da ih se pridržava.
- U toku ove godine, u prvih devet meseci tržišna inspekcija je primila 4.585 prijava građana i preduzeća - ističe Damjanović. - Od toga 258 puta, građani su se žalili da nije bila istaknuta cena, i da su dovedeni u zabludu. To je, inače, pad u odnosu na 2014. godinu, kada je podneto 275 prijava građana.
Kod akcijskih sniženja, ponuda mora da sadrži i prethodnu i trenutnu cenu. Tržišni inspektori ističu da je propisima u Srbiji regulisano da trgovac ne sme da dovede potrošača u zabludu u pogledu prodajne cene, odnosno uslova pod kojim može da ostvari određeni popust.
RETKO U EVROPSKOJ VALUTICena se u našoj zemlji ističe u dinarima, odnosno u valuti platnog prometa. Izuzetno, cena može da se ističe u stranoj valuti, sa naznakom obračunskog kursa, u trgovini, uslugama u turizmu koje su u neposrednoj vezi sa inostranstvom, vozilima, odnosno u skladu sa posebnim propisima. Za pojedine proizvode, hranu, alkoholna pića, sokove, vodu, deterdžente trgovac je dužan da pored prodajne, označi i jediničnu cenu, obračunatu po kilogramu, litru ili drugoj jedinici mere.
Centar potrošača Srbije smatra da je uobičajena "igra" trgovaca sa cenama i da tu oni manje pažljivi plate ceh. Posebno kada idu u takozavne "velike" kupovine piva, sokova, namaza, konditora, kafe, sireva, začina... Neko ko kupuje nedeljno ili mesečno sledovanje nema šanse da primeti "varku".
- Javljaju nam se ljuti potrošači, koji misle da kupuju na akciji, ali tek kada dođu do kase vide da u stvari plaćaju punu cenu nekog proizvoda - kaže Vera Vida, predsednica CEPS-a. - Reakcije kasirki su često veoma neprimerene, poput "Zašto ne gledate koja je cena", "Nemojte da nas zadržavate", "Pravi se gužva na kasi"... Tek kada na insistiranje potrošača odu do rafa, gde se nalazi sporna cena, shvate da je to greška trgovaca.
Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača ističe da cena ispod proizvoda obavezuje prodavca da je naplati. U slučaju spora treba se javiti tržišnoj inspekciji.
KAZNE
* Kupac koji misli da je prevaren, može vrlo lako da podnese prijavu tržišnoj inspekciji, a kazne za ove prekršaje, odnosno privredne prestupe su pozamašne.
* Zakoni propisuju kazne za prekršaj u rasponu od 300.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice i 50.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice i 50.000 do 500.000 dinara za preduzetnika.
* Nadležni sud vodi postupak protiv prijavljenih privrednih subjekata i izriče kazne u zakonskom rasponu.

Zbog ovih stvari sa jednim cenama na rafi i drugoj na kasi mi nije uopste zao sto ih potkradaju sa mesom, pistacima...

 

[Џорџи]

SRBIJA JEDE ĐUBRE OD MESA KOJE JE EU ZABRANILA I ZA PSE


Dr Miroslav Stojšić: U Srbiju se i dalje u velikim količinama uvozi MSM, mašinski separisano meso, što znači da u viršlama, salamama, paštetama jedemo samlevene kosti pune teških metala, antibiotika, hormona…U Srbiju je samo u prvih devet meseci ove godine uvezeno čak 5,7 miliona kilograma takozvanog MSM – mašinski separisanog mesa, koje sadrži velike količine mlevenih kostiju prepunih teških metala, antibiotika, hormona, upozorava dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije.
Prema njegovim rečima, sve to završava u mesnim prerađevinama, pre svega viršlama, kobasicama, salamama i paštetama, koje svakodnevno jedemo, iako je MSM odavno u EU zabranjen čak i za pseću i mačju hranu.
Najviše u piletini5,7 miliona kilograma mašinski separisanog mesa uvezeno je u Srbiju od početka godine– Najviše toga ima u pilećim proizvodima i u njima je i najopasnije, ali daleko od toga da je samo piletina ugrožena. Kod pilića su koske tanke, krte, drobljive, pa je od njih teško precizno odvojiti meso i onda se sve drobi, melje sa kostima, propušta kroz sita i u taj sastav iz kostiju uđu teški metali, antibiotici, hormoni. Te supstance se naime najviše zadržavaju upravo u kostima, a delimično i u mesu – objašnjava za Zaštitnik potrošača dr Stojšić.
Ljudi kupuju zbog ceneDr Miroslav Stojšić kaže da se MSM smeša uvozi u Srbiju za oko 30 evrocenti po kilogramu (oko 35 dinara). Tako niska cena omogućava da se proizvodi koji se od toga prave, poput viršli, prodaju krajnjim potrošačima za 150 do 200 dinara po kilogramu.
– Kada se u viršle ne bi stavljala MSM smeša, one bi morale da koštaju 400-500 dinara po kilogramu. Pa vi vidite koja je to razlika. Problem je, međutim, što ljudi kupuju te proizvode ne razmišljajući šta je u njima. A uz sav taj otrov u mašinski separisanom mesu tu su još i aditivi, emulgatori… – zaključuje Stojšić.Kako kaže, sve se melje u kompletu, kosti, šija, trtica, sa trtičnom žlezdom punom hormona, često i salmonele, leđa…
U zapadnim zemljama odavno je zabranjeno da se ovakva smeša koristi u proizvodima namenjenim ljudskoj ishrani. U početku, to su ubacivali u hranu za pse i mačke, ali je onda čak i to zabranjeno. Na kraju, pošto to ne upotrebljavaju, a uništavanje u kafilerijama je skupo, najlakše rešenje je bilo da to izvoze u zemlje poput naše, uvoznicima, industriji mesa, manjim proizvođačima

 

[Jennifer Jennin]

SRBIJA JEDE ĐUBRE OD MESA KOJE JE EU ZABRANILA I ZA PSE


Dr Miroslav Stojšić: U Srbiju se i dalje u velikim količinama uvozi MSM, mašinski separisano meso, što znači da u viršlama, salamama, paštetama jedemo samlevene kosti pune teških metala, antibiotika, hormona…U Srbiju je samo u prvih devet meseci ove godine uvezeno čak 5,7 miliona kilograma takozvanog MSM – mašinski separisanog mesa, koje sadrži velike količine mlevenih kostiju prepunih teških metala, antibiotika, hormona, upozorava dr Miroslav Stojšić, bivši načelnik Republičke veterinarske inspekcije.
Prema njegovim rečima, sve to završava u mesnim prerađevinama, pre svega viršlama, kobasicama, salamama i paštetama, koje svakodnevno jedemo, iako je MSM odavno u EU zabranjen čak i za pseću i mačju hranu.
Najviše u piletini5,7 miliona kilograma mašinski separisanog mesa uvezeno je u Srbiju od početka godine– Najviše toga ima u pilećim proizvodima i u njima je i najopasnije, ali daleko od toga da je samo piletina ugrožena. Kod pilića su koske tanke, krte, drobljive, pa je od njih teško precizno odvojiti meso i onda se sve drobi, melje sa kostima, propušta kroz sita i u taj sastav iz kostiju uđu teški metali, antibiotici, hormoni. Te supstance se naime najviše zadržavaju upravo u kostima, a delimično i u mesu – objašnjava za Zaštitnik potrošača dr Stojšić.
Ljudi kupuju zbog ceneDr Miroslav Stojšić kaže da se MSM smeša uvozi u Srbiju za oko 30 evrocenti po kilogramu (oko 35 dinara). Tako niska cena omogućava da se proizvodi koji se od toga prave, poput viršli, prodaju krajnjim potrošačima za 150 do 200 dinara po kilogramu.
– Kada se u viršle ne bi stavljala MSM smeša, one bi morale da koštaju 400-500 dinara po kilogramu. Pa vi vidite koja je to razlika. Problem je, međutim, što ljudi kupuju te proizvode ne razmišljajući šta je u njima. A uz sav taj otrov u mašinski separisanom mesu tu su još i aditivi, emulgatori… – zaključuje Stojšić.Kako kaže, sve se melje u kompletu, kosti, šija, trtica, sa trtičnom žlezdom punom hormona, često i salmonele, leđa…
U zapadnim zemljama odavno je zabranjeno da se ovakva smeša koristi u proizvodima namenjenim ljudskoj ishrani. U početku, to su ubacivali u hranu za pse i mačke, ali je onda čak i to zabranjeno. Na kraju, pošto to ne upotrebljavaju, a uništavanje u kafilerijama je skupo, najlakše rešenje je bilo da to izvoze u zemlje poput naše, uvoznicima, industriji mesa, manjim proizvođačima

HAOS
Mora psotojati nacin d ase to zaustavi...ajde, pametan si...smisli nesto
ovo kad se procita...pa...bolje da se maze mast na hljeb nego to da se jede

 

[Џорџи]

nista se tu ne moze,narod je u 3 lepe otiso,ne da se nece slozii i izboriti za nesto,nego ce za sicu ucestvovati u svakoj prevari za svoje dupe

 

[Jennifer Jennin]