Pazi sta jedes

Koliko šećera ima u slatkišima?





​


Na pakovanju skoro svih prehrambenih proizvoda piše koliko šećera ti proizvodi sadrže. Da li čitate šta piše na pakovanju proizvoda? I još važnije, da li znate kako ta količina šećera u proizvodima zapravo izgleda?Sugarstacks.com je sajt koji je još pre nekoliko godina došao na ideju da slikovito prikaže koliko neki proizvodi sa američkog tržišta sadrže šećera. Njihovu ideju sam iskoristila da ovde prikažem koliko šećera sadrže neki od najpopularnijih proizvoda sa domaćeg tržišta. Za prikaz količine šećera koristila sam kockice belog šećera koje pojedinačno teže 2,5 grama.
Bananica
​
Jedna mala Bananica ima šećera koliko i u 5 kockica.
Mali Čoko Smoki
​
Najmanje pakovanje Čoko Smokija ima 6 kockica šećera.
Eurocrem Blok
​
U samo 100 grama popularnog Eurocrem Bloka ima 21 kockica šećera.
Jaffa keks
​
Jaffa keks deluje tako vazdušasto i lagano da i ne primetite da ste pojeli samo28 kockica šećera.
Mini Napolitanke
​
Mala kesica napolitanki ima „samo“ 25 kockica šećera.
 
Koliko šećera ima u pićima?






​


Na pakovanju skoro svih prehrambenih proizvoda piše koliko šećera ti proizvodi sadrže. Da li čitate šta piše na pakovanju proizvoda? I još važnije, da li znate kako ta količina šećera u proizvodima zapravo izgleda?Sugarstacks.com je sajt koji je još pre nekoliko godina došao na ideju da slikovito prikaže koliko neki proizvodi sa američkog tržišta sadrže šećera. Njihovu ideju sam iskoristila da ovde prikažem koliko šećera sadrže neki od najpopularnijih proizvoda sa domaćeg tržišta. Za prikaz količine šećera koristila sam kockice belog šećera koje pojedinačno teže 2,5 grama.Šećer u pićima

Coca Cola od 0,5 L i Coca Cola od 2 L
​
Na pakovanju lepo piše – 100 ml Coca Cole ima 10,6 grama šećera. Dakle, pola litra ima 53 grama šećera, što je nešto više od 21 kockice šećera. A veliko pakovanje… skoro 85 kockica šećera!
Guarana
​
Jedna Guarana ima 10 kockica šećera.
Hello sok od pomorandže
​
U Hello voćnom sokiću, „samo„ 20 kockica šećera.
Čokoladno mleko
​
Za dečiju užinu ili posle teretane… 8 kockica šećera u malom čokoladnom mleku.
100 % sok
​
To što je proizvod „bez dodatog šećera“, ne znači da u proizvodu nema šećera. Voće samo po sebi sadrži šećer. Na ovom proizvodu nije pisalo koliko tačno šećera sadrži, ali je pisalo koliko proizvod sadrži ugljenih hidrata. Od ove količine ugljenih hidrata sam oduzela koliko maksimalno biljnih vlakana sok može da sadrži i došla do brojke da u 1 L soka od pomorandže ima šećera koliko i u najmanje 40 kockica šećera.
Cedevita
​
Sigurno mislite da pijete nešto mnogo zdravo kada pijete Cedevitu. Iznenađenje! Jedan kilogram Cedevite ima nešto manje šećera od jednog kilograma… pogađajte….šećera! Ovde ima 336 kockica šećera. Uostalom, na pakovanju sve lepo piše…Da li mislite da konzumirate previše šećera? Pogledajte tekst Kako se osloboditi zavisnosti od šećera i tekstove o šećernim alkoholima i veštačkim i prirodnim zaslađivačima
 
"Meso nam je puno otrova i aditiva"
Beograd -- Skoro da nema mesa ili proizvoda od mesa koji je bez otrova ili aditiva. Ništa nije bezbedno za decu i odrasle. Prepuno je hormona, emulgatora i antibiotika.




124898327053b000b3bbaad682572640_640x459.jpg

Foto: Freeimages​
​
​
​
Ovako za Novosti objašnjava stanje na srpskoj mesnoj trpezi dr Miroslav Stojšić, veterinar i nekadašnji načelnik republičke veterinarske inspekcije.
"Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike, koji se koriste kada živina dobije dijareju, i to najviše tri dana. Živina to jede 30 dana, poslednjih pet dana pred klanje ne. Ali on ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada to jede svakodnevno, živini se uništava tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona, i zato se utove do tri i više kilograma, za samo 35 dana. Čovek kad jede to meso, do istog oštećenja dolazi i kod njega",priča Stojšić.
[TABLE="class: antrfile right, width: 200, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 200"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 200"]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Prirodnog i pravog meda u Srbiji nema ni deset odsto, upozorava Stojšić."Veterinarska inspekcija radi kontrolu meda na kvalitet, ali ne i na zdravstvenu ispravnost, pa zato u medu ima teških metala i antibiotika. Pravi med je, možda, na Staroj planini, gde se pčele ne hrane šećerom. Sve druge hrane šećernim sirupom, pa umesto 25 kilograma, dobiju 80. Taj med nije otrovan, ali je prevara, jer nije med sa cveta", navodi on.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Iza „ukusnih“ mesnih prerađevina često se, kako kaže, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.

"Imamo pravilnik u kom piše: meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli. Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa. A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke", navodi on.

Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Stojšić tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir.

"Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko. U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu", kaže Stojšić.

Bezbednih količina teških metala i kancerogenih materija u hrani - nema, zaključuje naš sagovornik.

U novom Pravilniku o kvalitetu hrane za životinje nivo žive bio je i ostao 0,1 miligram po kilogramu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su nam da vrednost u hranivima koja sadrži kalcijum i magnezijum-karbonat nije bila regulisana, a sada je striktna granica od 0,3 miligrama.

"Kadmijum u aditivima za hranu za životinje, takođe nije bio regulisan, a sada je vrednost od 10 miligrama po kilogramu. Vrednost u hranivima je bila i ostala je ista - 0,75 mikrograma po kilogramu. Ne mogu se upoređivati vrednosti za jednu vrstu hraniva ili smeše sa drugima, jer su one tačno određene za svaku nepoželjnu supstancu u odgovarajućem matriksu", kažu u resornom ministarstvu.

Vrednosti za aflatoksin B1 u hranivima, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, kao i dopunskim i potpunim smešama, gde se određivanjem oštrijeg kriterijuma za nivo aflatoksina B1 u hranivima i smešama za mlečne krave ovce i koze, posledično smanjuje nivo aflatoksina M1 u mleku. Dakle, kriterijum je stroži dva puta.v

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=07&dd=30&nav_id=882567
 
georgejune:
"Meso nam je puno otrova i aditiva"
Beograd -- Skoro da nema mesa ili proizvoda od mesa koji je bez otrova ili aditiva. Ništa nije bezbedno za decu i odrasle. Prepuno je hormona, emulgatora i antibiotika.




124898327053b000b3bbaad682572640_640x459.jpg

Foto: Freeimages​
​
​
​
Ovako za Novosti objašnjava stanje na srpskoj mesnoj trpezi dr Miroslav Stojšić, veterinar i nekadašnji načelnik republičke veterinarske inspekcije.
"Farmeri u stočnu hranu stalno ubacuju kokcidiostatike, koji se koriste kada živina dobije dijareju, i to najviše tri dana. Živina to jede 30 dana, poslednjih pet dana pred klanje ne. Ali on ne može da se neutrališe za to vreme, već ostaje u kostima i mesu. Kada to jede svakodnevno, živini se uništava tkivo štitne žlezde, dolazi do disbalansa hormona, i zato se utove do tri i više kilograma, za samo 35 dana. Čovek kad jede to meso, do istog oštećenja dolazi i kod njega",priča Stojšić.
[TABLE="class: antrfile right, width: 200, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 200"]
[TR]
[TD][TABLE="width: 200"]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Prirodnog i pravog meda u Srbiji nema ni deset odsto, upozorava Stojšić."Veterinarska inspekcija radi kontrolu meda na kvalitet, ali ne i na zdravstvenu ispravnost, pa zato u medu ima teških metala i antibiotika. Pravi med je, možda, na Staroj planini, gde se pčele ne hrane šećerom. Sve druge hrane šećernim sirupom, pa umesto 25 kilograma, dobiju 80. Taj med nije otrovan, ali je prevara, jer nije med sa cveta", navodi on.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Iza „ukusnih“ mesnih prerađevina često se, kako kaže, krije i zabranjeni polifosfat. On utiče na obolevanje od raka debelog creva. Ništa bolje nije ni svinjsko meso, upozorava sagovornik, jer se u ishrani svinja koristi hrana puna hormona, antibiotika i sedativa. Zahvaljujući tome, prase je za pet meseci spremno za klanje.

"Imamo pravilnik u kom piše: meso za pljeskavice i ćevape pravi se od junećeg mesa prve i druge kategorije, uz dodatak od dva odsto soli. Toga nema na svega dva do tri mesta u Beogradu. Kod nas, u roštilj meso stavljaju loj, soju, vodu i dodaju pileći MOM (mašinski otkošćeno meso), treće kategorije, gde se stavljaju šije, trtice i leđa. A u kostima se deponuju svi teški metali, hormoni i antibiotici. Proizvođači pileći MOM uvoze za 40 do 50 dinara po kilogramu i to stavljaju u salame, šunke u crevu i kobasice. U pojedinim zapadnim zemljama to je zabranjeno i za mačke", navodi on.

Nije sjajna situacija ni u mlečnoj industriji. Stojšić tvrdi da neki proizvođači od palminog ulja prave sir.

"Uvoze mleko u prahu, pa od njega prave konzumno mleko. U čokoladnom mleku imate dodatak karagenan, koji je zabranjen u EU, a to piju deca. U mesnoj industriji stavljaju ga u viršle, parizere i šunke. On je potencijalni emulgator gde dolazi do oboljenja debelog creva i karcinoma, jer se lepi za sluzokožu", kaže Stojšić.

Bezbednih količina teških metala i kancerogenih materija u hrani - nema, zaključuje naš sagovornik.

U novom Pravilniku o kvalitetu hrane za životinje nivo žive bio je i ostao 0,1 miligram po kilogramu. U Ministarstvu poljoprivrede rekli su nam da vrednost u hranivima koja sadrži kalcijum i magnezijum-karbonat nije bila regulisana, a sada je striktna granica od 0,3 miligrama.

"Kadmijum u aditivima za hranu za životinje, takođe nije bio regulisan, a sada je vrednost od 10 miligrama po kilogramu. Vrednost u hranivima je bila i ostala je ista - 0,75 mikrograma po kilogramu. Ne mogu se upoređivati vrednosti za jednu vrstu hraniva ili smeše sa drugima, jer su one tačno određene za svaku nepoželjnu supstancu u odgovarajućem matriksu", kažu u resornom ministarstvu.

Vrednosti za aflatoksin B1 u hranivima, objašnjavaju u Ministarstvu poljoprivrede, kao i dopunskim i potpunim smešama, gde se određivanjem oštrijeg kriterijuma za nivo aflatoksina B1 u hranivima i smešama za mlečne krave ovce i koze, posledično smanjuje nivo aflatoksina M1 u mleku. Dakle, kriterijum je stroži dva puta.v

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2014&mm=07&dd=30&nav_id=882567
Kliknite za proširenje...

Hvala na odlicnom tekstu. Daj jos ako ima.
 
Ta trzisna i sanitarna inspekcija mani ga mito ovde kod nas, to ne vredi, dovesti nekoga iz Beca, zgadio bi se!
U Meku eventualno sto pojedem sladoled sa karamelom! :D Ovo ostalo dobijes manju porciju a koliko kosta bolje i da ne pitas! :roll:
 
Moja mama je prosle godine dobila strasne pristice na licu, sve joj je oteklo jer je jela marmeladu u kojoj je bilo previse konzervansa, sumpurovog dioksida….tu marmeladu su onda izvadili iz prodaje.
 
МЕСО МЕЂУ НАЈОТРОВНИЈИМА: Свака пљескавица и ћевап воде у рак дебелог црева!
Готово да не постоји производ од меса који је без отрова или адитива. Ништа од тога није безбедно за децу и одрасле. Све је препуно хормона, емулгатора и антибиотика, објашњава стање на српској месној трпези Мирослав Стојшић, ветеринар и некадашњи начелник републичке ветеринарске инспекције.
– Фармери у сточну храну стално убацују кокцидиостатике, који се користе када живина добије дијареју, и то највише три дана. Живина то једе 30 дана, последњих пет дана пред клање не. Али он не може да се неутралише за то време, већ остаје у костима и месу. Када то једе свакодневно, живини се уништава ткиво штитне жлезде, долази до дисбаланса хормона, и зато се утове до три и више килограма, за само 35 дана. Човек кад једе то месо, до истог оштећења долази и код њега – рекао је за Новости Стојшић,

Иза „укусних" месних прерађевина често се, како каже Стојшић, крије и забрањени полифосфат. Он утиче на оболевање од рака дебелог црева. Ништа боље није ни свињско месо, упозорава наш саговорник, јер се у исхрани свиња користи храна пуна хормона, антибиотика и седатива. Захваљујући томе, прасе је за пет месеци спремно за клање.

– Имамо правилник у ком пише: месо за пљескавице и ћевапе прави се од јунећег меса прве и друге категорије, уз додатак од два одсто соли. - Тога нема на свега два до три места у Београду. Код нас, у роштиљ месо стављају лој, соју, воду и додају пилећи МОМ (машински откошћено месо), треће категорије, где се стављају шије, тртице и леђа. А у костима се депонују сви тешки метали, хормони и антибиотици. Произвођачи пилећи МОМ увозе за 40 до 50 динара по килограму и то стављају у саламе, шунке у цреву и кобасице. У појединим западним земљама то је забрањено и за мачке – казао је Стојшић.

Није сјајна ситуација ни у млечној индустрији. Наш саговорник тврди да неки произвођачи од палминог уља праве сир!

– Увозе млеко у праху, па од њега праве конзумно млеко. У чоколадном млеку имате додатак карагенан, који је забрањен у ЕУ, а то пију деца. У месној индустрији стављају га у виршле, паризере и шунке. Он је потенцијални емулгатор где долази до обољења дебелог црева и карцинома, јер се лепи за слузокожу – рекао је он.

Безбедних количина тешких метала и канцерогених материја у храни - нема, закључује саговорник
извор: дневно.рс
tumor.jpg

I zbog ovoga koljete? Pa bolje niste ni zasluzili.
 
Crvljiva džigerica direktno iz mesare

Čitateljka iz Beograda poslala nam je fotografije crvljive svinjske džigerice koju je kupila u mesari u Bulevaru Kralja Aleksandra. Pošto je meso kupljeno uveče, pred zatvaranje radnje, naša čitateljka nije uspela da ga reklamira. Bezuspešan je bio i pokušaj da slučaj prijavi inspekciji, pošto se na telefone niko nije javljao.
Džigerica je, kako kaže naša čitateljka, kupljena u mesari "Matijević" u Bulevaru Kralja Aleksandra. Crve u mesu primetila je tek kod kuće kada ga je otpakovala, a tada je već bilo kasno za reklamaciju pošto je mesara zatvorena.
Kao što možete videti, u mesu nisu crvići već ozbiljno razvijeni paraziti, pa je pravo pitanje koliko je ovo meso staro i koliko dugo se tako zaraženo prodavalo.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/437062/Crvljiva-dzigerica-direktno-iz-mesare
449723_dsc0312_f.jpg


da su ga samleli ne bi ni provalila:(
 
Шкарт месо у српском тањиру

10/10/2014, 07:32
meso_620x0-620x330БЕОГРАД – Само лабораторије могу анализом утврдити старост меса. Купујемо производе које ЕУ отпише после шест месеци.

Потрошачи у Србији тешко могу „наоко“ да открију колико је месо старо и да ли је одмрзавано. Иако ветеринарски стручњаци објашњавају да је такав комад меса бледуњав, воден и из њега цури усирена крв, једино лабораторијска анализа може да потврди старост и квалитет шницле.

Земље ЕУ дозвољавају да се смрзнуто месо држи пола године и ни дан више. Како каже Лука Стевић, ветеринар из Шапца, наши увозе месо које је пред истеком рока и овде га продају.

„Увозници додају месу разне адитиве и оно изгледа лепо“, прича Стевић. „Они нису борци за грађане, већ гледају само свој профит. Кад је набавна цена ниска, ништа га друго не интересује. Неће да носи то месо кући и да једе. Ветеринарска инспекција види да ли лепо мирише, а да ли је нешто квалитетно – не види. Инспекција узима узорке и носи их на анализу у валидну лабораторију, јер једино они имају уплив у сваку продавницу, месару, индустрију. Обавеза јесте да то раде, али не знам и да ли то раде. Они морају да проверавају сваку пошиљку, а често насумично бирају. Па на хиљаду комада, узму двадесетак узорака. Пропуста, међутим, има“.

Како каже Стевић, аљкавост ветеринарске инспекције најбоље се види у пошиљци за Русију, када су у пакетима биле свињске коже уместо шницли.

„Визуелно и по мирису не можемо да утврдимо колико је месо старо, али имамо институте и катедре за технологију меса“, истиче Стевић. „За све што се дешава одговорна је ветеринарска инспекција на челу са руководиоцима. За пропусте су криве моје колеге, и то је хаос шта се догађа у ветерини. Не узимају узорке, не прегледају све што треба, потурају свашта“.

Бивши начелник Ветеринарске инспекције СРЈ Мирослав Стојшић, објашњава да смрзнуто месо не може да иде у малопродају за потрошаче, већ само у прерађевине од меса. Смрзнуто могу да иду риба, пилетина и ћуретина, а свињско, јунетина, телетина, јагњетина и прасетина, само свеже, сирово.

„Европа мисли на своје грађане и потрошаче, а код нас тога нема“, сматра Стојшић. „Ми смо увели самоконтролу у кланицама, као да ће власник сам себе да контролише“.

Председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић истиче да месо које се одмрзне после шест месеци није свеже месо. Како каже, увози се све и свашта, а нико не обавештава купце ко је обрађивао то месо, где је стајало, одакле су те животиње…

„Зашто је наше месо, које је са наших фарми, мање вредно од оног које се увози“, прича Паповић. „Иначе, цена меса код нас могла би да буде нижа и за 40 одсто, јер је то месо неко њима из иностранства готово поклонио“.

Обмана потрошача

Потрошачи у Србији треба да процене да ли је све то што се врти по рекламама о свежем месу истина, када имамо тако велику количину смрзнутог меса из увоза.

„Зашто ти највећи увозници нису улагали новац у наше сточарство, него у узвоз меса“, пита се Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије. „Нас не информишу да је то месо из робних резерви Европе. Не напишу одакле је месо, већ нам праве рекламе и кампање за нешто што би други бацили. То месо у иностранству заврши у кафелерији“.

Извор: Вечерње Новости
 
Limunu je cena pala za čak 40 posto u odnosu na septembar, ali znate li zašto je to tako?

Akcione cene limuna početkom oktobra u nekim supermarketima bile su ispod 155 dinara po kilogramu iako je do nedavno cena bila 450 dinara za kilogram.
Upravo zbog toga, portal Supermarket.info istražio je razlog takvog naglog pada cene.
Jeftiniji limun je uvozni i potiče iz Turske, a na deklaraciji tog limuna piše: "Ne koristiti koru! Limun je tretiran imazalil ". Upozorenje je napisano veoma malim, jedva čitljivim slovima, koje verovatno vrlo mali broj kupaca može videti sve i da insistiraju na tome.
Imazalil je fungicid, koji prodire kroz ceo plod, a ne samo kroz koru. Toliko je toksičan da iritira kožu i izaziva suzenje očiju. Vrlo je stabilan čak i na višim temperaturama, a deluje na reproduktivne organe i dokazano je kancerogen. Kod odojčadi i male dece, imazalil izaziva probleme u centralnom nervnom sistemu. Kod odraslih deluje i na reproduktivne organe.
Prosečno utvrđena količina je 5,2 mg / kg, pa je dovoljan jedan veći limun za prekoračenje dozvoljenog dnevnog limita, piše Supermarket.info.
Upozorite prijatelje, ovo je vrlo važan podatak!
 
Kasne mediji (ako je tačno), jer većina je kupovala po nižoj ceni ceo mesec i sada nema svrhe da nas obaveste, nego da inspekcija (ministarstvo) više krene u akciju... inače je citrusna kora (otrovna) premazana hemikalijama a koliko i da li ugrožava jestiv deo zadužena je kontrola, ako je ima. :think:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

T
  • Zatvorena
Ljudi, šta je ovo...
Odgovora
4
Pregleda
295
Lagerta
Lagerta
Atomic™
Šta kaze Zakon o policiji (Video)
Odgovora
3
Pregleda
237
Nemoguća Могућност
Nemoguća Могућност
Schrodinger
Šta i kako kad podstanar ne plaća ni kiriju ni račune
Odgovora
11
Pregleda
497
jolemisa
jolemisa

Back
Top