Odnosi Ugarske i Svete stolice, međunarodna politika pape Grgura VII (1073-1085) i slovenska kraljevstva

[Pumpaj Dinstanović]

U najstarijem sačuvanom prepisu Honijat ih naziva kraljevima

Monac. gr. 450, XIV vek

Jesi Slaven ali kako te nije baš nimalo sramota?

“Βασιλεύς δε αύτος αντις ματωυ κακοργει υ τού ρηγα Σερβιας Ουρεσι''

Никита Хонијат око 1151. године о којој говори, великог жупана Уроша назива ΡΗΓΕΣ тј. краљ.

Za ove administratore pale sa marsa info da je istorija zabeležila Uroša Vukanovića kao kralja.

Nemo se ljutite

Kole, niti je taj rukopis najstariji sačuvani Honijatovog spisa, niti je to zapravo uopšte i prepis. Radi se o parafrazi. Neko je u XIV st. (dakle, u vreme Stefana Dečanskog i Dušana) uzeo Honijatov spis i pojednostavio ga, skratio i prepričao, napisavši ga na tadašnjem vulgarnom grčkom jeziku. Radi se o prevodu i to ne doslovnom, već o metafrazi, sa atičkog starogrčkog jezika na kojem je Honijat pisao, na tadašnji koinḕ. VINJ 4, str. 114 (Jovanka Kalić):

To je, dakle, nezavisno, novo delo, nastalo na temeelju Honijatovog spisa. Evo ti ovde jedne skorije disertacije koja se bavila metafrazom (kakve se jesu povremeno, za običniji svet, pravile tada; npr. postoji sačuvana i metafraza spisa Ane Komnine) Honijatovog spisa: The metaphrase of the chronike diegesis of Niketas Choniates (imaš sažetak na engleskom jeziku).

Valjda ti je jasno zašto se ovo apsolutno nikako ne može koristiti kao argument da se Uroš proglasio za kralja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kole, niti je taj rukopis najstariji sačuvani Honijatovog spisa, niti je to zapravo uopšte i prepis. Radi se o parafrazi. Neko je u XIV st. (dakle, u vreme Stefana Dečanskog i Dušana) uzeo Honijatov spis i pojednostavio ga, skratio i prepričao, napisavši ga na tadašnjem vulgarnom grčkom jeziku. Radi se o prevodu i to ne doslovnom, već o metafrazi, sa atičkog starogrčkog jezika na kojem je Honijat pisao, na tadašnji koinḕ. VINJ 4, str. 114 (Jovanka Kalić):

Pogledajte prilog 1771718

To je, dakle, nezavisno, novo delo, nastalo na temeelju Honijatovog spisa. Evo ti ovde jedne skorije disertacije koja se bavila metafrazom (kakve se jesu povremeno, za običniji svet, pravile tada; npr. postoji sačuvana i metafraza spisa Ane Komnine) Honijatovog spisa: The metaphrase of the chronike diegesis of Niketas Choniates (imaš sažetak na engleskom jeziku).

Valjda ti je jasno zašto se ovo apsolutno nikako ne može koristiti kao argument da se Uroš proglasio za kralja.

Kladio bih se da je, pošto se radi o nebukvalnom prevodu, slovensko-ugarsko kral prevedeno kao rig. Pošto prethodna tuđica ne bi prosečnom čoveku nešto značila (a metafraze su pisane, kako stvari stoje, radi edukacije dece) prevodilac je umesto nje upotrebio klasični reč, srodnu latinskom terminu rex.

Zapravo, prilično sam siguran da se radi o tome, zato što su u vizantinjskim izvorima savremenim kraljevima Stefanu Dečanskom ili Stefanu Dušanu, upravo taj termin, kao i za ugarske vladare, koristio. Bilo bi vrlo interesantno pročitati čitavu metafrazu Honijatovog dela i koji du sve termini i gde ubačeni tj. za šta korišćeni.

 

[АнаиванГорд]

Ne, ne pitam to.

Pitam o zakonu i običaju o nasleđivanju.

Kakvo je?

Uglavnom primogenitura i seniorat, pa oko toga i nastaju ti unutar dinastički sukobi.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Uglavnom primogenitura i seniorat, pa oko toga i nastaju ti unutar dinastički sukobi.

Primogenitura, sasvim sigurno ne.

1) Mihailo, sin kralja Bodina
2) Dobroslav. Brat Bodina (sin kralja Mihaila)
2) Kočapar (sin Radoslava, brata kralja Mihaila)
3) Vladimir (sin Vladimira, najstarijeg sina kralja Mihaila)
4) Đorđe, sin kralja Bodina
5) Grubeša (sin Branislava, brata Kočapara)
6) Gradinja (brat Grubeše)
7) Radoslav (sin Gradinje)

Da je reč o primogenituri, jako je teško reći, jer je kralj Mihailo II jedini koji je nasledio svog oca. I pritom, nije zapravo ni zauzeo vlast.

 

[Pumpaj Dinstanović]

1) Mihailo, sin kralja Bodina
2) Dobroslav. Brat Bodina (sin kralja Mihaila)
2) Kočapar (sin Radoslava, brata kralja Mihaila)
3) Vladimir (sin Vladimira, najstarijeg sina kralja Mihaila)
4) Đorđe, sin kralja Bodina (u dva navrata, pre i posle Grubeše)
5) Grubeša (sin Branislava, brata Kočapara)
6) Gradinja (brat Grubeše)
7) Radoslav (sin Gradinje)

Plavo, Mihailov porod
Crveno, Radoslavljev porod

Kočapar je prvi prekinuo niz, kada ga je Vukan nametnuo za vladara, ali on je jako kratko vladao. Nakon pogibije u Zahumlju, vlast preuzima natrag Mihailova loza, odnosno Vladimir Vladimirovič.

Posle Radoslavljeva loza predstavlja vizantijske štićenike u Duklji, dok Mihailova antivizantijsku struju. Đorđe je vladao u dva navrata, dok je vizantijski štićenik Grubeša iz Radoslavljeve loze bio u međuperiodu njegove dve vlasti. Posle poraza kralja Đorđa 1135. godine, Radoslavljevići dolaze na vlast i ostaće sve dok Nemanja ne bude porazio kneza Mihaila krajem tog veka. Svi će biti samo štićenici, da ne kažemo marionete, Romejskog carstva.

Mihailova loza predstavlja, nazovimo je tako, suverenističku struju. Pripadici Radoslavljeve loze, svi su bili marionete stranih vladara (od prvog do zadnjeg, svi — uglavnom vizantijski, sem Kočapara, koji je bio raška lutka).

Pitanje primogeniture i seniorata, bilo je relevantno samo u samom početku, kada je Bodina trebalo da nasledi Mihailo, a umesto njega Bodinov brat iz drugog Mihailovog braka, sa sestričinom cara Konstantina IX Monomaha (1042-1055). Očigledno je da je to bio momenat kada je to bilo važno da Dobroslav, kao stariji, preuzme presto.

Kada dolazi Vladimir Vladimirović oko 1103. godine, ni to nije bio nikakav povratak na izvornu liniju primogeniture, zato što Vladimir Mihailović nikada nije bio kralj. On je umro još kao prestolonaslednik, da li u borbama protiv Grka ili šta li (?) ali svakako da Vladimir Vladimirović stoga nije imao prava da preuzme presto po principu primogeniture.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Plavo, Mihailov porod
Crveno, Radoslavljev porod

Kočapar je prvi prekinuo niz, kada ga je Vukan nametnuo za vladara, ali on je jako kratko vladao. Nakon pogibije u Zahumlju, vlast preuzima natrag Mihailova loza, odnosno Vladimir Vladimirovič.

Posle Radoslavljeva loza predstavlja vizantijske štićenike u Duklji, dok Mihailova antivizantijsku struju. Đorđe je vladao u dva navrata, dok je vizantijski štićenik Grubeša iz Radoslavljeve loze bio u međuperiodu njegove dve vlasti. Posle poraza kralja Đorđa 1135. godine, Radoslavljevići dolaze na vlast i ostaće sve dok Nemanja ne bude porazio kneza Mihaila krajem tog veka. Svi će biti samo štićenici, da ne kažemo marionete, Romejskog carstva.

Mihailova loza predstavlja, nazovimo je tako, suverenističku struju. Pripadici Radoslavljeve loze, svi su bili marionete stranih vladara (od prvog do zadnjeg, svi — uglavnom vizantijski, sem Kočapara, koji je bio raška lutka).

Pitanje primogeniture i seniorata, bilo je relevantno samo u samom početku, kada je Bodina trebalo da nasledi Mihailo, a umesto njega Bodinov brat iz drugog Mihailovog braka, sa sestričinom cara Konstantina IX Monomaha (1042-1055). Očigledno je da je to bio momenat kada je to bilo važno da Dobroslav, kao stariji, preuzme presto.

Kada dolazi Vladimir Vladimirović oko 1103. godine, ni to nije bio nikakav povratak na izvornu liniju primogeniture, zato što Vladimir Mihailović nikada nije bio kralj. On je umro još kao prestolonaslednik, da li u borbama protiv Grka ili šta li (?) ali svakako da Vladimir Vladimirović stoga nije imao prava da preuzme presto po principu primogeniture.

@АнаиванГорд

Osnovna loza jeste Mihailova i najverovatnije ima veze upravo sa Mihailovom kraljevskom titulom, odnosno proglašenjem iste. Zato Radoslav i odbacuje kraljevsku titulu i vlada samo kao knez, kada je Mihailova (kraljevska) loza bila konačno eliminisana, trajno.

Takođe, po svemu sudeći deluje da se u Duklji uspostavilo pravilo izborne monarhije. Kada u srednjovekovnim kraljevstvima ovog perioda dolazi do izborne monarhije? Onda kada se pojavi neki ozbiljan problem. Primera radi, Nemačka je postalo izborna monarhija izumiranjem Karolinga. Nije ih više bilo, pa se morao izabrati za vladara neko ko uopšte nije od poroda Karla Velikog. A šta se dogodilo u Duklji?

Pa, posle Mihaila i Bodina, nije više bilo (priznatog) kralja. Baš kao što su se sva druga Grgurova kraljevstva raspala ili nestala, i dukljansko je pratilo istu putanju. Nijedno nije bilo nasledno i nestalo je poljsko, od ruskog nije bilo po svemu sudeći ništa, a hrvatsko se raspalo posle Zvonimira. Ono što se u Zvonimirovoj Hrvatskoj dogodilo posle smrti kralja deluje nalik svojevrsnoj dezintegraciji države, a haotično stanje posle kraljevanja Bodina, ili barem verzija koju nam Dukljanin prenosi kao sačuvanu znatno kasnije (i u zavisnosti od toga koliko ćemo joj verovati na reč, naravno) spada u isti šablon koji vidimo i drugde po Grgurovim slovenskim kraljevstvima.

Đorđe je sin kralja Bodina, jer je tako vladao. To je bio način njegovog podvlačenja legitimiteta, nasuprot (iz njegove vizure) uzurpatorskim Radoslavljevićima. A nedostatak priznanja od Crkve, i posebno Rima, onemogućio je Vladimira Mihailovića i Dobroslava Mihailovića da se učvrste u svojoj poziciji, jer kao što rekoh, kraljevska kruna nije nasledna. To je razlog zašto je državni sabor mogao birati kraljeve (odnosno, pročitati ime i odati zakletvu uz prisustvo vizantijsek vojske oko njega).

 

[Kole11]

barem verzija koju nam Dukljanin prenosi kao sačuvanu znatno kasnije

Čitavih 50g kasnije

 

[NickFreakyrgios]

@АнаиванГорд

Osnovna loza jeste Mihailova i najverovatnije ima veze upravo sa Mihailovom kraljevskom titulom, odnosno proglašenjem iste. Zato Radoslav i odbacuje kraljevsku titulu i vlada samo kao knez, kada je Mihailova (kraljevska) loza bila konačno eliminisana, trajno.

Takođe, po svemu sudeći deluje da se u Duklji uspostavilo pravilo izborne monarhije. Kada u srednjovekovnim kraljevstvima ovog perioda dolazi do izborne monarhije? Onda kada se pojavi neki ozbiljan problem. Primera radi, Nemačka je postalo izborna monarhija izumiranjem Karolinga. Nije ih više bilo, pa se morao izabrati za vladara neko ko uopšte nije od poroda Karla Velikog. A šta se dogodilo u Duklji?

Pa, posle Mihaila i Bodina, nije više bilo (priznatog) kralja. Baš kao što su se sva druga Grgurova kraljevstva raspala ili nestala, i dukljansko je pratilo istu putanju. Nijedno nije bilo nasledno i nestalo je poljsko, od ruskog nije bilo po svemu sudeći ništa, a hrvatsko se raspalo posle Zvonimira. Ono što se u Zvonimirovoj Hrvatskoj dogodilo posle smrti kralja deluje nalik svojevrsnoj dezintegraciji države, a haotično stanje posle kraljevanja Bodina, ili barem verzija koju nam Dukljanin prenosi kao sačuvanu znatno kasnije (i u zavisnosti od toga koliko ćemo joj verovati na reč, naravno) spada u isti šablon koji vidimo i drugde po Grgurovim slovenskim kraljevstvima.

Đorđe je sin kralja Bodina, jer je tako vladao. To je bio način njegovog podvlačenja legitimiteta, nasuprot (iz njegove vizure) uzurpatorskim Radoslavljevićima. A nedostatak priznanja od Crkve, i posebno Rima, onemogućio je Vladimira Mihailovića i Dobroslava Mihailovića da se učvrste u svojoj poziciji, jer kao što rekoh, kraljevska kruna nije nasledna. To je razlog zašto je državni sabor mogao birati kraljeve (odnosno, pročitati ime i odati zakletvu uz prisustvo vizantijsek vojske oko njega).

Ја мислим да то нема никакве везе с тим већ са династичким ратом у Диоклији. Кроз призму Дукљанина можемо посматрати Владимира, Михајловог сина из другог брака кога је поставио жупан Вукан за краља. Јер тада престају династички сукоби у Диоклији до смрти жупана Вукана када је и Владимир уклоњен. У. смислу да га је барски бискуп могао миропомазати или слично нешто. Код поменутих наследника је било правило силе и ни један није имао подршку читавог племства или свештенства зато нису могли бити краљеви. И били су стално у сукобу са противкандидатима.
Последња кулминација је да је Михајлова, Бодинова струја дала Зету и Травунију Деси да влада а Радославови потомци задржали приморски појац од Скадра до Котора.
Што се тиче кнежевске круне Радослава 2, мислим да је то било нешто попут севастократорске круне Манојла Комнена, нешто слично што би било преведено кнезом или великим кнезом.
Мислим да Радославово 2 наслеђе нема никакве везе са Бодиновом круном, већ византијском чиновночком круном.

 

[АнаиванГорд]

Pa, posle Mihaila i Bodina, nije više bilo (priznatog) kralja. Baš kao što su se sva druga Grgurova kraljevstva raspala ili nestala, i dukljansko je pratilo istu putanju

Hm, pa može lako biti da više nisu bili kraljevi za druge vladare ali su se i dalje nazivali kraljevima u Duklji, pa otuda možda i da Vukan nosi titulu kralja samo na tom prostu (onako tradicionalno) dok je podređen Stefanu i samo veliki knez.

 

[АнаиванГорд]

Primogenitura, sasvim sigurno ne.

1) Mihailo, sin kralja Bodina
2) Dobroslav. Brat Bodina (sin kralja Mihaila)
2) Kočapar (sin Radoslava, brata kralja Mihaila)
3) Vladimir (sin Vladimira, najstarijeg sina kralja Mihaila)
4) Đorđe, sin kralja Bodina
5) Grubeša (sin Branislava, brata Kočapara)
6) Gradinja (brat Grubeše)
7) Radoslav (sin Gradinje)

Da je reč o primogenituri, jako je teško reći, jer je kralj Mihailo II jedini koji je nasledio svog oca. I pritom, nije zapravo ni zauzeo vlast.

Dobroslava (Stefana Vojislava) je nasledio Mihailo. Najstariji sin Gojislav je ubijen pa je Mihailo kao sledeći sin po starini nasledio presto.. to ti je primogenitura, nije sekundogenitura jer najstariji brat nije živ. Tako bi valjda trebalo. Uglavnom se sukobi i dešavaju oko tih prava, pravo primogeniture se tada ovde još nije ustalilo već nešto kasnije.

 

[АнаиванГорд]

Zato Radoslav i odbacuje kraljevsku titulu i vlada samo kao knez, kada je Mihailova (kraljevska) loza bila konačno eliminisana, trajno.

Na kojeg Radoslava misliš, onog posle Gradinje? Ako je taj, ja mislim da on ništa samoinicijativno nije odbacio.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Čitavih 50g kasnije

Mislim da više niko ne smatra da je Dukljaninov spis s kraja XII veka. Jasnije se kristališe stanovište da je to delo mlađe.

 

[АнаиванГорд]

To je razlog zašto je državni sabor mogao birati kraljeve (odnosno, pročitati ime i odati zakletvu uz prisustvo vizantijsek vojske oko njega).

Ja na primer vidim to kao sukob dva prava na presto, pa sad ko se bolje snađe i napravi bolju kombinaciju. Na primer, Bodinovog Mihaila nije hteo narod ubog majke, pa Dobroslav ima podršku od naroda, jednostavno je jači. Pa prave se kombinacije i s Vukanom i sa Grcima, itd. Jednostavno sukob dva prava za nasleđe. Seniorat je starija i narodnija opcija dok primogenitura dolazi sa zapada i tek se nameće. Nije bukvalno pisano pravilo ali onako nagrubo rečeno.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Na kojeg Radoslava misliš, onog posle Gradinje? Ako je taj, ja mislim da on ništa samoinicijativno nije odbacio.

Mihailov brat Radoslav.

Vojislavljevićke vladare možemo da delimi na Mihajloviće i Radoslavljeviće.

Ja na primer vidim to kao sukob dva prava na presto, pa sad ko se bolje snađe i napravi bolju kombinaciju. Na primer, Bodinovog Mihaila nije hteo narod ubog majke, pa Dobroslav ima podršku od naroda, jednostavno je jači. Pa prave se kombinacije i s Vukanom i sa Grcima, itd. Jednostavno sukob dva prava za nasleđe. Seniorat je starija i narodnija opcija dok primogenitura dolazi sa zapada i tek se nameće. Nije bukvalno pisano pravilo ali onako nagrubo rečeno.

A na osnovu čega to da je seniorat ranije ukorenjen?

 

[АнаиванГорд]

A na osnovu čega to da je seniorat ranije ukorenjen?

Pa ne znam, ali meni tako deluje. Npr. i u običnom životu se uglavnom očevina deli među sinovima. Imaš i Srbiju u doba Nemanje, pa verovatno i u vreme sinova veliko župana Uroša (izuzev Beloša). Pa Vukana i Marka pre toga koji dele Srbiju na dva dela. Verovatno ima još ali ne mogu da setim ovako iz glave.
Trebalo bi da se primogenitura ustalila na Zapadu u drugoj polovini 10-veka, a kod nas onda dolazi nešto malo kasnije. Pominjali smo Normane, ustaljenje primogeniture je i dovelo do tih njihovih pomeranja po Evropi. Malo zemlje, mnogo sinova, a najstariji dobija sve a ostali kud koji mili moji.

 

[АнаиванГорд]

Mihailov brat Radoslav.

Vojislavljevićke vladare možemo da delimi na Mihajloviće i Radoslavljeviće.

Čekaj bre, Radoslav koji je izbavio Bodina iz Male Azije? Jel taj?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa ne znam, ali meni tako deluje. Npr. i u običnom životu se uglavnom očevina deli među sinovima. Imaš i Srbiju u doba Nemanje, pa verovatno i u vreme sinova veliko župana Uroša (izuzev Beloša). Pa Vukana i Marka pre toga koji dele Srbiju na dva dela. Verovatno ima još ali ne mogu da setim ovako iz glave.
Trebalo bi da se primogenitura ustalila na Zapadu u drugoj polovini 10-veka, a kod nas onda dolazi nešto malo kasnije. Pominjali smo Normane, ustaljenje primogeniture je i dovelo do tih njihovih pomeranja po Evropi. Malo zemlje, mnogo sinova, a najstariji dobija sve a ostali kud koji mili moji.

Je li misliš da je Kočapar bio najstariji.

Ili iko od Radoslavljevića?

Čekaj bre, Radoslav koji je izbavio Bodina iz Male Azije? Jel taj?

Po tradiciji Dukljanina, da.

 

[АнаиванГорд]

Je li misliš da je Kočapar bio najstariji.

Ili iko od Radoslavljevića?



Po tradiciji Dukljanina, da.

Pa on je bio kralj (po Dukljaninu).

 

[АнаиванГорд]

Je li misliš da je Kočapar bio najstariji.

Ili iko od Radoslavljevića

Stariji od koga? Ako misliš bukvalno najstarija muška glava to bi morali da analiziramo, da vidimo ko je sve živ tada kada on nakratko preuzima vlast.

 

[АнаиванГорд]

Je li misliš da je Kočapar bio najstariji

Sad, koliko mogu da ispratim tada su živi Mihailo Bodinov i Đorđe, Dobroslav, Vladimir.
Kočapar je stariji od Mihaila, Đorđa i Vladimira. Dobroslav je sin iz Drugog Mihailovog braka, dok je Kočapar iz jedinog Radoslavljevog braka, tako da je moguće da je stariji i od Dobroslava.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa on je bio kralj (po Dukljaninu).

Joj izvini, nisam šročitao sopstvenu poruku kojoj si ti replicirao.

Da, tu sam mislio na Radoslava (zadnjeg). Kada sam govorio o odbacivanju kraljevske titule.

 

[АнаиванГорд]

Joj izvini, nisam šročitao sopstvenu poruku kojoj si ti replicirao.

Da, tu sam mislio na Radoslava (zadnjeg). Kada sam govorio o odbacivanju kraljevske titule.

Ovo piše Dukljanin o tome;
"

Poslije toga knez Radoslav otputova caru Manojlu koji ga blagonaklono primi i dade mu cijelu zemlju da njome gospodari kako je ranije držao njegov otac. Poslije je knez Radoslav, vrativši se od cara, počeo da, zajedno sa svojom braćom, drži zemlju i njome gospodari. Potom ustaše neki zlikovci, koji su bili stari neprijatelji, i odmetnuše se od njega i dovedoše Desu, Uroševog sina, i njemu dadoše Zetu i Travuniju. a Radoslavu i njegovoj braći preosta Primorska oblast i grad Kotor do Skadra."
Tačno, nije jasno zašto nije kralj, ali takođe nije jasno zašto gospodari zajedno sa braćom ako mu je Manojlo priznao da samostalno gospodari celom zemljom!?

 

[NickFreakyrgios]

Ја мислим да то нема никакве везе с тим већ са династичким ратом у Диоклији. Кроз призму Дукљанина можемо посматрати Владимира, Михајловог сина из другог брака кога је поставио жупан Вукан за краља. Јер тада престају династички сукоби у Диоклији до смрти жупана Вукана када је и Владимир уклоњен. У. смислу да га је барски бискуп могао миропомазати или слично нешто. Код поменутих наследника је било правило силе и ни један није имао подршку читавог племства или свештенства зато нису могли бити краљеви. И били су стално у сукобу са противкандидатима.
Последња кулминација је да је Михајлова, Бодинова струја дала Зету и Травунију Деси да влада а Радославови потомци задржали приморски појац од Скадра до Котора.
Што се тиче кнежевске круне Радослава 2, мислим да је то било нешто попут севастократорске круне Манојла Комнена, нешто слично што би било преведено кнезом или великим кнезом.
Мислим да Радославово 2 наслеђе нема никакве везе са Бодиновом круном, већ византијском чиновночком круном.

Дакако нешто овако.

 

[Kole11]

Kladio bih se da je, pošto se radi o nebukvalnom prevodu, slovensko-ugarsko kral prevedeno kao rig. Pošto prethodna tuđica ne bi prosečnom čoveku nešto značila (a metafraze su pisane, kako stvari stoje, radi edukacije dece) prevodilac je umesto nje upotrebio klasični reč, srodnu latinskom terminu rex.

Zapravo, prilično sam siguran da se radi o tome, zato što su u vizantinjskim izvorima savremenim kraljevima Stefanu Dečanskom ili Stefanu Dušanu, upravo taj termin, kao i za ugarske vladare, koristio. Bilo bi vrlo interesantno pročitati čitavu metafrazu Honijatovog dela i koji du sve termini i gde ubačeni tj. za šta korišćeni.

https://www.ucy.ac.cy/byz/wp-conten...24/08/Metaphrase-of-Chon-and-Niketas-Chon.pdf

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pogledajte prilog 1772180
https://www.ucy.ac.cy/byz/wp-conten...24/08/Metaphrase-of-Chon-and-Niketas-Chon.pdf

Da, tako je!

Autor metafraze koristi standardniju grčku reč rhēx, umesto tuđice králēs.

U primeru koji si podvukao vidimo šta piše u originalu Honija. Umesto parafraze. Na tom mestu stoji dynasteúōn. To znači da je autor parafraze „samodržac“ pretočio u „kralj“, verovatno zbog činjenice da je spis pisan u vreme kraljevanja Stefana Dušana (od 1331. godine) tj. upotrebljen je savremeniji termin. Ali, pošto se radi o koinḕ, ne koristi se literearni termin, već ovaj drugi, klasični u grčkom jeziku.

Imamo na istoj vezi koju si postvio i druge komparativne primere metafraze i originalnog spisa:

ἐκφοβήσας τὸν ῥῆγα τῇ παρουσίᾳ αὐτοῦ <----> καταπλήξας τῇ παρουσίᾳ τὸν Ἀρμένιον​

Ovde je autor metafraze rhēx upotrebio umesto Arménios. Tj. umesto „Jermenin“, misleći na jermenskog vladara.

τὸν ῥῆγα τῆς Ἀρμενίας (4.2 (39.15)) <----> ἐκ τοῦ τῶν Ἀρμενίων κατάρχοντος (NChonChron 103.3)​

Ovde se rhēx umesto katárchon, odnosno umesto vladar Jermenije, kako kaže Honijat. Reč je tu o knezu Torosu II Velikom (1144-1169), vladaru Kilikijske Jermenije.

Ni Toros nije nosio kraljevsku titulu, kao ni Uroš. Baš u popisu koji su naveo, vidi se da autor Honijatove metafraze kraljevskom titulom zamenjuje termine arhont, katarhont, dinast, dovodeći tekst više u skladu sa drugim primerima korišćenja te reči za ostale Grcima strane vladare.

Nema to nikakve veze sa pitanjem da li se Uroš proglasio za kralja ili ne.