Khal Drogo
Elita
- Poruka
- 16.991
Постоји једна заблуда и код историчара и код уопште мислећих људи, која је важна код разумијевања историјских процеса,
Наиме, историчари превише важности код историјских процеса дају политичком и религиозном сегменту, политичком и вјерском утицају. Који јесу од важности, често би били замајцем догађаја и процеса, генератором криза.
Кроз историју када би имали ширење неке политичке творевине или интеграцију више политичких цјелина и колективитета у једну политичку цјелину, наметањем политичке доминације уз употребу војне силе као и вјерске доминације ако на том простору битише више вјера, би успоставили контролу над тим просторима и колективитетима. Међутим, да би се успоставила пуна интеграција, осјећај припадности па и заједништва код свих колективитета у политичкој творевимни, од огромне важности, могуће и најважнија је културолошка интеграција. Кроз интеракцију култура, стварању јединственог или што блискијег културолошког простора, што временом у правилу води јачању повезаности колективитета (по политичком, етничком, вјерском, завичајном и ином осносу) у политичкој творевини.
И управо су, по мом мишљењу, кроз кинеску историју носиоци политичке моћи, царски дворови, разумјели важност културолошке интеграције, да ће се пуна интеграција, осјећај припадности, заједнишптва, остварити кроз културошку интеграцију, то бјеше присутно током свих тих династије, могуће више током династије Танг, мада овдје бих се уздржао јер је моје познавање кинеске историје недовољно, баш кроз интеракцију култура и културолошку интеграцију би се временом интегрисали разни тунгуски, монголски и ини придошлице у кинеску нацију
Како је сврха историје подука, важно је поуке и извући. Култура је од огромне важности, култура се мора његовати, интеракцијом са другим културама обогаћивати, али мора остати вјерна свом изворишту да би нација опстала.
Зато је у времену данашњем рецимо за руску нацију важно да руска књижевност, поезија, филм у уопште популарна култура, остану руски,
Зато је за кинеску нацију важно да кинеска књижевност, поезија, филм у уопште популарна култура, остану кинески. Да се афирмише, промовише и популарише. Велики сам филмофил и драго ми је што су, барем оне које сам погледао (за разлику од неких европслких кинематографија чији филмови су превише американизовани и вестернизовани, њемачки филм је након одласка Фасбиндера готово изгубио и обрисе аутентичности), кинески филмови остали аутентични кинески.
Наиме, историчари превише важности код историјских процеса дају политичком и религиозном сегменту, политичком и вјерском утицају. Који јесу од важности, често би били замајцем догађаја и процеса, генератором криза.
Кроз историју када би имали ширење неке политичке творевине или интеграцију више политичких цјелина и колективитета у једну политичку цјелину, наметањем политичке доминације уз употребу војне силе као и вјерске доминације ако на том простору битише више вјера, би успоставили контролу над тим просторима и колективитетима. Међутим, да би се успоставила пуна интеграција, осјећај припадности па и заједништва код свих колективитета у политичкој творевимни, од огромне важности, могуће и најважнија је културолошка интеграција. Кроз интеракцију култура, стварању јединственог или што блискијег културолошког простора, што временом у правилу води јачању повезаности колективитета (по политичком, етничком, вјерском, завичајном и ином осносу) у политичкој творевини.
За времена Југославије бјеше присутна тежња културолошкој интеграцији, додуше није код свих народа имала исти успјех, али бјеше присутна. Македонци су језиком и менталитетом ближи пуно Бугарима него Србима но баш због те културолошке интеграције и дан данас су ближи Србима него било коме. Исто важи за Муслимане односно Бошњаке на простору бивше Југославије, и дан данас су баш због припадности заједничкој културолошкој сфери, и поред крвавог рата и насљеђа које то носи, ближи Србима него другим народима исте вјере и било коме. И дан данас. То вјероватно неће дуго потрајати, прејака је индоктринација србофобијом (наметана споља) код тих народа, мада опет ко зна.
И управо су, по мом мишљењу, кроз кинеску историју носиоци политичке моћи, царски дворови, разумјели важност културолошке интеграције, да ће се пуна интеграција, осјећај припадности, заједнишптва, остварити кроз културошку интеграцију, то бјеше присутно током свих тих династије, могуће више током династије Танг, мада овдје бих се уздржао јер је моје познавање кинеске историје недовољно, баш кроз интеракцију култура и културолошку интеграцију би се временом интегрисали разни тунгуски, монголски и ини придошлице у кинеску нацију
Како је сврха историје подука, важно је поуке и извући. Култура је од огромне важности, култура се мора његовати, интеракцијом са другим културама обогаћивати, али мора остати вјерна свом изворишту да би нација опстала.
Зато је у времену данашњем рецимо за руску нацију важно да руска књижевност, поезија, филм у уопште популарна култура, остану руски,
Зато је за кинеску нацију важно да кинеска књижевност, поезија, филм у уопште популарна култура, остану кинески. Да се афирмише, промовише и популарише. Велики сам филмофил и драго ми је што су, барем оне које сам погледао (за разлику од неких европслких кинематографија чији филмови су превише американизовани и вестернизовани, њемачки филм је након одласка Фасбиндера готово изгубио и обрисе аутентичности), кинески филмови остали аутентични кинески.
Poslednja izmena: