Историја Кине, период антике и средњи вијек

Постоји једна заблуда и код историчара и код уопште мислећих људи, која је важна код разумијевања историјских процеса,
Наиме, историчари превише важности код историјских процеса дају политичком и религиозном сегменту, политичком и вјерском утицају. Који јесу од важности, често би били замајцем догађаја и процеса, генератором криза.
Кроз историју када би имали ширење неке политичке творевине или интеграцију више политичких цјелина и колективитета у једну политичку цјелину, наметањем политичке доминације уз употребу војне силе као и вјерске доминације ако на том простору битише више вјера, би успоставили контролу над тим просторима и колективитетима. Међутим, да би се успоставила пуна интеграција, осјећај припадности па и заједништва код свих колективитета у политичкој творевимни, од огромне важности, могуће и најважнија је културолошка интеграција. Кроз интеракцију култура, стварању јединственог или што блискијег културолошког простора, што временом у правилу води јачању повезаности колективитета (по политичком, етничком, вјерском, завичајном и ином осносу) у политичкој творевини.
Počeo je kad je razorena Jugoslavija. Tada je jedna nezavisna, balansirajuća sila brutalno iscepana – a da nijedan od kasnijih "branitelja mira" nije ustao protiv toga.
За времена Југославије бјеше присутна тежња културолошкој интеграцији, додуше није код свих народа имала исти успјех, али бјеше присутна. Македонци су језиком и менталитетом ближи пуно Бугарима него Србима но баш због те културолошке интеграције и дан данас су ближи Србима него било коме. Исто важи за Муслимане односно Бошњаке на простору бивше Југославије, и дан данас су баш због припадности заједничкој културолошкој сфери, и поред крвавог рата и насљеђа које то носи, ближи Србима него другим народима исте вјере и било коме. И дан данас. То вјероватно неће дуго потрајати, прејака је индоктринација србофобијом (наметана споља) код тих народа, мада опет ко зна.

И управо су, по мом мишљењу, кроз кинеску историју носиоци политичке моћи, царски дворови, разумјели важност културолошке интеграције, да ће се пуна интеграција, осјећај припадности, заједнишптва, остварити кроз културошку интеграцију, то бјеше присутно током свих тих династије, могуће више током династије Танг, мада овдје бих се уздржао јер је моје познавање кинеске историје недовољно, баш кроз интеракцију култура и културолошку интеграцију би се временом интегрисали разни тунгуски, монголски и ини придошлице у кинеску нацију

Како је сврха историје подука, важно је поуке и извући. Култура је од огромне важности, култура се мора његовати, интеракцијом са другим културама обогаћивати, али мора остати вјерна свом изворишту да би нација опстала.
Зато је у времену данашњем рецимо за руску нацију важно да руска књижевност, поезија, филм у уопште популарна култура, остану руски,
Зато је за кинеску нацију важно да кинеска књижевност, поезија, филм у уопште популарна култура, остану кинески. Да се афирмише, промовише и популарише. Велики сам филмофил и драго ми је што су, барем оне које сам погледао (за разлику од неких европслких кинематографија чији филмови су превише американизовани и вестернизовани, њемачки филм је након одласка Фасбиндера готово изгубио и обрисе аутентичности), кинески филмови остали аутентични кинески.
 
Poslednja izmena:
На жалост у понуди са преводом сам нашао тек филм Feng shen chuan qi из 2016.године кроз који је обрађен роман. Но тај су у оцјени "изрешетали" јединицама кинески оцјењивачи па претпостављам да одудара од романа.

Можете погледати линк испод, који приказује ТВ серију из 1990-их „Investiture of the Gods“. Можете користити YouTube да отворите целу плејлисту и подесите језик титла на српски.

1754446605949.png


 
Razmišljanja o kineskoj istoriji, kulturi i sistemu

Zdravo svima, poslednjih dana istražujem kinesku istoriju i društvo i želim da podelim neka svoja zapažanja i razmišljanja. Ne tvrdim da je sve tačno, ovo su samo moji zaključci, čisto za diskusiju.

1️⃣ Stara Kina: centralizovana vlast i državni ispit (keju)

Kroz hiljade godina kineski carevi su gradili veoma snažnu centralizovanu vlast. Zašto? Vrlo praktično: da bi zemlja bila jedinstvena, da bi red bio očuvan i resursi pravilno raspodeljeni.

Standardi i zakoni, kao porezi, mere i težine, i državni ispiti (keju) su regulisali funkcionisanje društva.

Sprečavali su lokalne kneževe da se bore za moć i resurse, što je smanjivalo unutrašnje konflikte i omogućavalo više resursa za razvoj zemlje.

Za obične ljude, centralizovana vlast je značila da lokalni službenici podležu centrali, pa je život bio stabilniji i sigurniji.

Wu Zetian je bila jedina kineska carica u istoriji i njena reforma keju ispita bila je ključna. Još od vremena Vej-Džin dinastije, nekoliko velikih porodica dugo je monopolizovalo dvorsku i državnu službu, što je smanjivalo efikasnost vlade i oštetilo obične ljude.

Kroz keju, više sposobnih ljudi, bez obzira na poreklo, dobilo je šansu da uđe u državnu službu, čime se povećala efikasnost vlade i optimizovala struktura kadrova, a ujedno je donekle zaštitila interese običnih građana. Ovo pokazuje njene karakteristike: hrabrost, mudrost, inovativnost i fokus na sposobnosti i pravičnost.

2️⃣ Era Mao Cedunga

Era Mao Cedunga imala je neke sličnosti sa starom Kinom, ali je uvedena moderna politika i planska ekonomija:

Moć je bila centralizovana, lokalne veze su imale ograničen uticaj na napredovanje i resurse.

Ekonomija je bila planski raspoređena, pa je porodično poreklo imalo mali značaj.

Napredovanje i prilike zavisili su više od iskustva i doprinosa nego od veza.

Ukupno gledano, u ovom periodu sistem i pravila su određivali funkcionisanje, a prostor za lične veze je bio ograničen.

3️⃣ Početak reformi i otvaranja tržišta

Uvođenjem tržišne ekonomije, uloga veza i poznanstava je porasla.

Kada sistem nije bio savršen, poznanstva su mogla ubrzati ekonomske aktivnosti, ali su istovremeno mogla izazvati nejednakosti u raspodeli resursa.

4️⃣ Savremena Kina

Sa razvijenim zakonima i tržišnim pravilima, prilike zavise više od ličnih sposobnosti i truda.

Državni ispiti, univerzitetski prijemni ispiti i jedinstveni zakoni omogućavaju ljudima da kroz rad i trud stignu do šanse.

Prijemni ispiti su veoma raznovrsni, roditelji sa visokim obrazovanjem ne mogu direktno pomoći deci. Ispiti mere ne samo znanje, već i logičko razmišljanje, koncentraciju i sposobnost izdržavanja napora.

5️⃣ Karakteristike kineskih mreža poznanstava

Većina veza su naknadno stečene: školski drugovi, sunarodnici, saborci, kolege.

Veze su fleksibilne i proširive – ljudi mogu graditi nove kroz trud i rad.

U savremenom društvu veze su više pomoćni faktor, a ne odlučujući.

6️⃣ Refleksija kroz klasičnu literaturu

„Tri kraljevstva“ (Sanguo Yanyi): Liu Bei, Guan Yu i Zhang Fei nisu imali visoko poreklo, ali kroz zakletvu bratske lojalnosti, međusobno poverenje i saradnju, postupno grade svoj uticaj. Liu Bei je privukao sposobne ljude, a ne zbog bogatstva ili porekla.

„Vodeni marginasi“ (Shuihu Zhuan): Većina junaka iz Liang Shana su marginalizovani ljudi, ali kroz bratstvo, međusobnu pomoć i pokazivanje sposobnosti i hrabrosti, nalaze svoje mesto u društvu.

Obe priče pokazuju da iako poreklo i veze imaju značaj, trud, sposobnost i saradnja igraju ključnu ulogu.

7️⃣ Zaključak

Kineska istorija i kultura kombinuju ljudske veze i institucionalne mehanizme.

Fokus i uloga različiti su kroz vreme: u staroj Kini centralizovana vlast i izbor po sposobnosti, u Mao vreme institucionalna kontrola, tokom reformi i tržišne ekonomske faze veza je imala veću ulogu, dok savremena Kina stavlja naglasak na sposobnost i trud.

Istorija, institucije i literatura pokazuju da sposobnost, saradnja i institucionalni mehanizmi oblikuju društveni život i prilike.
 
Kineska i srpska perspektiva: patriotizam i dobrobit građana

Ovo su moja lična zapažanja, samo za razmenu mišljenja i razmišljanje, a ne kritika bilo koga.

Iako Kina i Srbija imaju snažan patriotizam, u kontaktu sa srpskim patriotski nastrojenim ljudima mogu se primetiti neke sitne razlike. Mnogi misle da je „biti patriota“ isto što i brinuti o dobrobiti građana, ali to nije uvek tako. Istorijski i kulturni kontekst Kine i Srbije oblikovao je različito shvatanje patriotizma i dobrobiti građana.

U Srbiji, patriotizam više naglašava opstanak države, nezavisnost nacije i očuvanje kulture. Dugi periodi stranih napada, ratova i razdvajanja učinili su sigurnost države i opstojnost naroda najvažnijim vrednostima. Na primer, tokom oslobađanja Srbije u 19. veku, ljudi su se mobilisali prvenstveno radi nezavisnosti i povratka teritorija, a svakodnevna dobrobit građana nije bila prioritet. Tokom raspada Jugoslavije 1990-ih, Srbija se suočila s ratom i međunarodnim sankcijama, pa je sigurnost države i opstojnost nacije bila prioritet, dok je poboljšanje dobrobiti građana bilo ograničeno. U modernom društvu, ova istorijska tendencija i dalje se oseća: političke rasprave često više naglašavaju državnu sigurnost, jedinstvo nacije i međunarodni položaj, dok je svakodnevna dobrobit građana ponekad u drugom planu. Naravno, ovo ne znači da Srbi ne brinu o dobrobiti građana, već da istorija i kultura često stavljaju opstanak države i nacije u prvi plan.

U Kini, tradicionalno se dobrobit građana smatra osnovom države. Konfucijanstvo ističe „narod je temelj države, kada je temelj stabilan, država je sigurna“, što znači da je stabilan život naroda ključ dugoročne stabilnosti zemlje. U kineskom shvatanju patriotizma, ljubav prema domovini gotovo je isto što i briga za dobrobit građana: voleti zemlju znači brinuti o životu ljudi, socijalnoj pravdi i osnovnoj dobrobiti zajednice. Kroz istoriju, bilo u ranim fazama države ili tokom reformi, politike su naglašavale povezivanje dobrobiti građana i državnih interesa.

Jednostavno rečeno, kineski pristup smatra da stabilnost države mora počivati na dobrobiti građana, dok u tradicionalnom srpskom shvatanju dobrobit građana može biti fleksibilna, a „patriotizam“ se više fokusira na državu i naciju.

Dakle, generalno gledano, patriotizam u Kini i Srbiji je snažan, ali sa različitim akcentima. U Kini je gotovo sinonim sa brigom o dobrobiti građana i životnim uslovima, dok u Srbiji više naglašava opstanak i nezavisnost nacije, dok dobrobit građana ponekad ostaje u drugom planu.

Kao Kinez, mogu da razumem da u periodima krize ljudi stoje zajedno, žrtvujući ličnu dobrobit da bi odbranili zemlju. Ali u mirnom vremenu, smatram da dobrobit građana treba da bude glavni fokus, jer je to temelj snage države. Takođe, razumevanje koliko je dobrobit građana važna u kineskoj perspektivi može pomoći da u međukulturalnoj komunikaciji i saradnji bolje shvatimo tuđe vrednosti i prioritete.
 
Delim lično iskustvo: iz kineskih starih spisa može se primetiti da su međuljudski odnosi u staroj Kini, posebno u vreme Han i Tang dinastija, imali mnogo sličnosti sa savremenim srpskim društvom.


1. Iskrenost i osećaj za čast​


  • Kineski intelektualci u Han i Tang periodu cenili su moralni integritet i vernost, ne samo formalne običaje.
  • Wang Wei u pesmi „Oproštaj“ kaže: „Pij još jednu čašu vina, na zapad izlaziš iz Yangguana bez prijatelja.“ Pokazuje iskrenost i žal za odlazak prijatelja.
  • Srbi takođe cene iskrenost i osećaj za čast u međuljudskim odnosima, direktni su i autentični.

2. Mali krugovi i poverenje​


  • U Han i Tang periodu, krugovi intelektualaca bili su mali, ali su se međusobno podržavali; Du Fu kaže: „Da imam kuću hiljadu puta veću, pokrio bih sve siromašne.“
  • Srpsko društvo funkcioniše kroz male krugove gde poverenje i međusobna pomoć imaju veliku ulogu.



Evolucija kineskog društvenog karaktera​


  • Song: krugovi cenili talent i etiketu, društvo konzervativno, lični integritet smanjen.
  • Yuan: kineska elita ograničena, ljudi zavise od odnosa i strategija za preživljavanje.
  • Ming: centralizovana vlast, birokratija i formalnosti dominantni.
  • Qing: visok pritisak, potpuna kontrola nad ljudskom prirodom i kulturom.
    • Česte „literarne čistke“, zvaničnici prelaze iz „vernog činovnika“ u „robovski poslušnog službenika“.
    • Atmosfera oprezna i formalna, pomoć često strategija, a ne iskrena.
  • Savremena Kina: birokratija formalna i utilitarna, ali obični svet i dalje ima toplinu i osećaj sigurnosti.



Toplina običnog sveta​


  • Istorijsko nasleđe: mali krugovi, međusobna pomoć, rodbinske veze i običaji jačaju poverenje i solidarnost.
  • Socijalizam posle osnivanja države: kolektivizam i mehanizmi pomoći dodatno jačaju jedinstvo i sigurnost.

Kineski obični svet danas deli mnoge osobine sa srpskim malim krugovima: puno poverenja, međusobne pomoći i osećaja za čast.
 
Ponekad imam osećaj da su Srbi u nekim aspektima vrlo slični našim precima iz kineske Han i Tang dinastije: iskreni, direktni i verni prijateljima. Nema toliko formalnosti i komplikovanih kalkulacija.
Naravno, i ovde ima ljudi koji rade iz ličnog interesa, ali među običnim ljudima i dalje možete videti toplinu, poverenje i osećaj časti — baš ono što je bilo karakteristično za staru Kinu.
 

Back
Top