Када кажеко одбрамбено-отаџбински рат 1992-1995, а тако је и наслов теме, мисли се на борбу Србa у бившој БиХ за опстанком на својим вјековним просторима, што се дјелимично и успјело кроз међународно признање ове наше Српске.
Та прича јесте само дио наше заједничке приче са борбом Срба за опстанком у лијепој њиховој у којој су се почетком 1990е (или крајем 1980их) пробудили авети прошлости, васкрсло усташтво и нова држава, насљедница ендехазија кренула да доврши оно што се започело 1940их.
Опстали би Срби барем у Републици Српској Крајини али уз неоусташку жгадију је стао силник, прејак играч потпомугнуто и издајом, та прича није могла имати срећан крај.
Што се тиче виђења тог времена у лијепој њиховој, како то они описују кроз публикације, књиге, филмове (чак су, вјеровали или не, снимили биографски филм посвећен једном пропалитети и протуви, који болесници), може се описати у двије ријечи, јадно и гротескно. Један покушај силовања истине и историје, но како је то толико неозбиљно и будаласто, остаће само на покушају.
Отприлике како већ написа форумаш
Почела је агресија великосрпске југочетничке камариле на суверену Хрватску, све пре тога прескочити.
почиње баљезгањем, а онда се врло брзо у баљезгању изгуби свака мјера. Не видим потребе да се посебно бавимо тим јадним створовима, посебно онима који смисао својих биједних живота виде у мржњи према Србима и како ће на српским форумима и порталима оставити који пакостан пост. Они који мисле да је са таквима могуће водити колико толико разбориту расправу уз уважавање аргумената, у заблуди су.
Како год, имамо теме у којима можемо да се бавимо ратом у овој насљедници ендехазоје, овдје би било добро да се држимо теме и оријентошемо на рат у бившој БиХ и одбрану Републике Српске.