Одбрамбено-отаџбински рат 1992-1995

  • Začetnik teme Začetnik teme Blau
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Protivnickoj strani moze da bude samo zao sto nikada u svojim redovima nece imati Junake poput Porucnika Milankovica,Majora Ljube Mauzera,Majora Pantelica,Generala Lisice,Majora Tepica....Neka je vecna slava svima koji su stali u odbranu srpskog nacionalnog bica! Dzaba sto su im svi koljaci oslobodjeni,istina je odavno izasla na videlo! Junake kakve je Krajina dala u zadnjih 50 godina oni nisu imali kroz celu svoju falsifikovanu istoriju!

Ne zanosi se. Imaju i oni svoje junake.
 
AUTORSKA TEMA.

Na današnji dan 4 aprila 1992 godine počeo je rat u Bosni i Hercegovini, kada su izbili ratni sukobi u Bijeljini, mada će neki reći da je rat počeo 6 aprila 1992 godine u Sarajevu.

Nebitno, dva dana, da li je počelo 4 ili 6 aprila, počelo je i trajalo je sve do 21 novembra 1992 godine, sa užasnim ratnim stradanjima.

Istina da je proglašenje ratne opasnosti objavljeno 8 aprila, ali "tri dana", manje više.

Znači tema je rat u Bosni i Hercegovini.

Nije tema početak rata, već celi rat.
 
Poslednja izmena:
d17834d8240ecf40995eb47dde08b9c7.jpg

MH koalicija je proglasila 8 aprila 1992 godine.
 
Хахха... Крвати пишу на википедици да је рат почео рујна 1991. године.

Има ли већих лажова од Крвата?
Rat na relaciji Trebinje - Dubrovnik počeo je 1.10.1991. godine. Znači listopad 1991. godine. Da li je negdje drugo između Srba u BiH i Hrvatske ranije počelo ne sjećam se.
 
Rat poceo sa hrvatskim snagama koji su zauzeli Posavinu krajem maja 1992. Pa srpska ofanziva "Operacija Koridor" gdje su bosanski Srbi sami pobjedili i Hrvate i Muslimane i oslobodili Brcko i cijelu posavinu.

Poslije tog poraza, Hrvatske snage sa muslimanima izveli iznenadni napad na Nevesinje "Mitrovdanska Ofanziva" sa 40.000 vojnika, ali zbog lose taktike, polozaja, niskog morala dozivjeli poraz od 5.000 Srba.

Poslije ovih niz poraza, Americke NATO snage intervenisu, daju sankcije Srbima i Srbiji i na silu sklope savez hrvata i muslimana da bi nadjacali Srbe.
 
Poslednja izmena:
Када говоримо о одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995, важан је почетак рата. За који Срби и српски лидери нити имају кривице нити су могли учинити више да га спрече, улинили су све што је до њих, вапили, молили, џаба, 16 мјесеци у парламенту бивше БиХ и предсједништву бивше БиХ, Срби су прегласавани, погажена је свака воља, свака тежња Срба, на крају кулминација, одлука уз противљење Срба о сецесије бивше БиХ из тадашње Југе, коначно и та крвава свадба 1.марта 1992.године, дружина фанатика и најгорег олоша окупљених око оног Алије успјели су у својим наумима, зарад болесних идеја увукли су бившу БиХ у ратни хаос.

Срби за тај рат нису били спремни, никако, многи су још били у стању опијености југословенством, многи нису могли вјеровати да ће комшије, Муслимани тако нагло окренути ћурак, тадашњем СДС-у се не може приписивати кривица, радили су колико су могли у мисији отрежњења Срба.
На жалост, многи образованији Срби који су имали углед у друштву нису били вољни да се активније укључе или нису разумјели ситуацију, ту су ускочили многи смутљивци, типови који су видјели прилику да се у том хаосу окористе, у старту имали смо ту негативну селекцију (прије свега у СДС-у а убрзо и у тзв кризним штабовима), то наравно никад добро није донијело.
У ходу, у тим хаотичним временима формирана је наша ВРС, за дан формирања узима се 12.мај 1992., бјеше то дуга и тешка бора за опстанком Срба на својим просторима, грешака је било, погрешних процјена, то је било и очекивати и неизбјежно, ВРС бјеше и малобројнија и ваљало је анимирати Србе, а ту су били и спољни играчи који су радили против Српске и ВРС, имали смо и брутално бомбардовање српскх положаја од стране НАТО алијансе, прво 1994, па онда у августу-септембру 1995.године.

Ипак ВРС је одбранила Српску, неке територије су изгубљене, бјеше и издаје у септембру 1995-е, морало се приближити на терену задатом омјеру 51:49%, неко јена томе порадио, Али ВРС је уз огромне напоре одбранила ВРС. Плаћена је огромна цијена, у животима, они најбољи, преко 20.000 мојих сабораца нису данас међу нама, уградили су у темеље Српске оно највредније, своје животе.
Према њима имамо обавезу, да преносимо истину о одбрамбено-отаџбинском рату, да реагујемо истином и чињеницама на подваљене лажи и хашке инквизиције, и разних лајаваца из комшилука а и неких пакосних створова који остављају свој траг на овом форуму.
 
Почетак рата можемо одредити када имамо међудржавни сукоб, ту је почетак рата дан када једна земља нападне другу или датум којим се објави рат.
Када је у питању грађански рат, ту је немогуће или јако, јако тешко одредити датум када ратни хаос почиње, све зависи који ћемо дан узети да су ствари кренуле по злу.

Када је грађански рат у бившој БиХ у питаљњу, период март-април 1992. бејаху ти када су догађаји измицали контроли. Имамо ту крвави свадбу 1.марта 1992. убиство старог свата и спаљивање српске заставе и злокобне поруке да Срби немају шта тражити у Сарајеву, имамо масакр у Сијековцу 26.марта, имамо превирања у Сарајеву од почетка априла 1992-е, и први масовни масакр у Сарајеву 22.априла када су у великом парку звјерски убијени војници ЈНА. Наравно пратили су то крвави догађаји и у другим градовима бивше БиХ.

Ратнохушкачка реторика је почела много раније, муслимански лидери су ментално мобилисали свој корпус, формирана је паравојна формација патриотска лига која ће већ у фебруару 1992-е имати под оружјем и у јединице разврстано 70.000 припадника.
Како сам и свједок и онај који је то све видио и доживио, не могу замјерати Србима у тим временима, јако тешко је ишло отрежњење из те опијености југословенством, многи једноставно нису били способни разумјети шта се дешава.
Многи су због те своје лаковјерности и неразумјијевања пострадали и прошли кроз пакао.

Тако бјеше, ратни хаос је а како то и бива брзо започео, у првим мјесецима војске су запосјеле положају и овладале простором, увијек тамо гдје је неки барод био доминантнији на том простору, Срби у српским енклавама окружененим муслиманским и хрватским живљем су рђаво прошли, они боље среће били би протјерани, они лошије завршили у бројним логорима, многи били и убијени.

У сваком рату прва жртва бива истина, већ у старту је кренула опака пропаганда,. у стару је убијена истина, моћни играчи су изабрали страну, они који знају ту игру играти, Србима је додијељена улога лоших момака, и ту у том пропагандном рату и нисмо имали шанси. сваки злочин над српским цивилима је оправдан, те како су то неки четаљи, наоружани Срби, и она побијена српска дјечица, увијек би било оправдања, машинерија лажи је опасно радила.

Ипак оно што је важно, Срби са ову страну Дрине су се ипак успјели организовати, тешко али успјели, захваљујући огромним напорима, постојаности, храбрости прије свега свих припадника ВРС, али и свих људи у Српској, Срби су успјели одбранити своје право на постојање на својим вјековним просторима. Плаћена је огромна цијена у животима.

Било, прошло, бројне лажи све више блиједе, истина се разоткрива, тешко, и даље имамо у Србији те продане душе које раде на пропаганди којом се Срби демонизују, али ипак се све више открива.
 
Srpska i muslimanska vojna i politička historiografija o svemu tom- ne postoji. Postoje neka kazivanja, naklapanja, komični memoari...no nešto ozbiljnije u iole zamjetnijem broju- ništa i baš ništa.

Hrvatska historiografija je o tom razdoblju bar postojeća, uz relevantna vrela i niz parcijalnih dobrih radova; razna sjećanja postoje, no ne oblikuju sve živo, dok su mitomanske tlapnje na marginama, usuprot bošnjačkom i srpskom diskursu koji su primjeri kognitivnog poremećaja.
 
Hrvatska historiografija je o tom razdoblju bar postojeća, uz relevantna vrela i niz parcijalnih dobrih radova; razna sjećanja postoje, no ne oblikuju sve živo, dok su mitomanske tlapnje na marginama, usuprot bošnjačkom i srpskom diskursu koji su primjeri kognitivnog poremećaja.

Muslimani su svakako idioti, u to nema sumnje, ali da se ti kao Hrvat postavljaš na višu lestvicu od njih po tom pitanju?! :hahaha1: Cela tvoja "istorija", uključujući i ovu najnoviju koja je svakako i najbolje dokumentovana, predstavlja skup najluđih mogućih konstrukcija. Tvoji sunarodnici pričaju kako smo izgubili svaku bitku u kojoj nismo angažovali bar 300 tenkova, a prema njihovim saznanjima u tom periodu smo izgubili i nekih 300 aviona. Mogu misliti na šta liče vaše ratne priče i dokumentacija, o propagandi i da se ne priča.
 
Srpska i muslimanska vojna i politička historiografija o svemu tom- ne postoji. Postoje neka kazivanja, naklapanja, komični memoari...no nešto ozbiljnije u iole zamjetnijem broju- ništa i baš ništa.

Hrvatska historiografija je o tom razdoblju bar postojeća, uz relevantna vrela i niz parcijalnih dobrih radova; razna sjećanja postoje, no ne oblikuju sve živo, dok su mitomanske tlapnje na marginama, usuprot bošnjačkom i srpskom diskursu koji su primjeri kognitivnog poremećaja.

Za razliku od muslimana i Srba koji se ne toliko bave s ovim pitanjima, Hrvatska na institucionalnom nivou kreira propagandu i mitomaniju.
 

Back
Top