Od kojeg naroda su potjekli Bosnjaci?

UGLEDNI PROFESOR

Enver Imamović o Dodikovoj izjavi da je Tvrtko Srbin: Ovim je jasno pokazao da nema nikakve edukacije​

To je bio kralj srednjovjekovne Bosne, a prije toga banovine, jer je Bosna bila banovina, ističe Imamović

  • Enver Imamović i Milorad Dodik
Enver Imamović i Milorad Dodik

U Istočnom Sarajevu je održan defile povodom neustavnog dana RS, a tom prilikom se obratio i predsjednik RS Milorad Dodik. Dodik je prozvao međunarodnu zajednicu, ali i prisvojio Tvrtka Kotromanića Srbima, istakavši da je bio srpski vladar.
Za "Avaz" ovu izjavu je prokomentarisao i ugledni profesor i historičar Enver Imamović, koji kaže da je ta tvrdnja apsurdna i da je suvišno išta govoriti.
- Da to izjavi jedan političar, kad kažemo političar podrazumijeva se da ima neku edukaciju. Ovim se jasno pokazalo da nema nikakve edukacije, toliko su zaslijepljeni da vjeruju u ono samo što oni zamisle - istakao je Imamović.



Zna se čiji je Tvrtko​

Dodaje i to da se jasno zna čiji je vladar Tvrtko bio, i kako je navedeno u historiji.
- To je bio kralj srednjovjekovne Bosne, a prije toga banovine, jer je Bosna bila banovina. S obzirom da je Evropa tada imala kraljeve i careve, Tvrtko kao jedan od najmoćnijih vladara u ovom dijelu Evrope, odlučio je Bosnu učiniti kraljevinom - kazao je Imamović za "Avaz".
Naveo je i to da je on član dinastije Kotomanić što znači da su oni osnivači političkog jezgra koje se pretvara u srednjovjekovnu Bosnu.


Svi ga prisvajaju​

Profesor Imamović ističe i to da se zna gdje je kolijevka, jer postoji i stablo dinastije koje jasno pokazuje korijene.
- Tu su zapisi, arheološki podaci, što nije uopšte sporno. U Srbiji prisvajaju Kotromaniće i povezuju ih sa Nemanjićima, dok u Hrvatskoj prisvajaju sebi, a mi historičari kažemo nek se dogovore jer je jedna istina. To je apsurd i jedne i druge strane, jer se zna da je iz Bosne o tome pišu i knjige. Nek pročitaju udžbenike pisane, ne samo u Zagrebu i Beogradu, već i u Sarajevu i Beču. Jasno piše, to što oni okreću istinu, jer znaju da time potpaljuju strasti kao i mnoge druge stvari - rekao je Imamović za "Avaz".

Dodao je i to da se zna gdje Tvrtkov grob, zna se ko mu je otac i djed, te i to da u jednom

https://avaz.ba/vijesti/bih/799886/...im-je-jasno-pokazao-da-nema-nikakve-edukacije
Све сам рек'о, ништа рек'о нисам.
 
Све сам рек'о, ништа рек'о нисам.

netreba ti Imamovic govoriti kad imamo dokumente od Tvrtka licno

321745416_1423657468164903_5896314405322791286_n.jpg



Srbi cim procitaju imena, Vladislav, Vucina, Bogdan , Vlatko itd kontaju ma to su srbi 100% ...ali ljudi se izjasnjavali Bosnjani u to vrijeme u srednjovjekovnoj Bosni.
 
Tunjo veliki serator. Uopšte ste se i ne zna gde su austrijanci kopali i šta. Postoji neki zapis o iskopavanju u Visokom ali nalazi su ispreturani i boga pitaj šta je tu već bilo. I dan danas je tako. Ali priča je pokrenuta muslimani tadašnje Bosne držali se samo zemlje i imetka bez obzira na veliku pomoć supervizora Kalaya i bande. Što se na kraju ispostavilo i tačno kod pametnih muslimana da je zemlja pa srpska.😂
 
Srbi cim procitaju imena, Vladislav, Vucina, Bogdan , Vlatko itd kontaju ma to su srbi 100% ...ali ljudi se izjasnjavali Bosnjani u to vrijeme u srednjovjekovnoj Bosni.
По теби ко је ближи тим људима данас? Данашњи хришћани који носе иста имена као они или мухамеданци Омер, Ибро, Мухамед
који носе имена затирача Владислава, Вучине и Богдана? На силу 'јаране' ви Твртка баштините, он ће за вас увек остати каурин,
краљ 'српског света'.
 
E vidiš, to i nije baš tačno. Ili preciznije, to je jedna moderna percepcija, tj. kako mi vidimo stvari u modernom svetu i iz aspekta moderne etnologije kao naučne discipline, ali ljudi npr. u srednjevekovnom dobu nisu tako uopšte gledali na stvari. Nisu proučavali te aspekte; štaviše, posmatranje svega toga bi im je bilo i dosta strano.

Da se ne ponavljam, citiraću ono što sam napisao u odgovoru cronnin-u:
Времена се мењају па тако и схватања људи и наравно да је потпуно погрешно мислити да су људи у то време размишљали као ми данас, међутим управо се параметри које сам поменуо користе да би се описале народне етније у средњем веку, а оне не зависе од политичких творевина формираних у то време, чега такође средњовековни човек није био свестан као и припадности појединим народима.Поготово је то илузорно мислити за средњи век где је друштво било изразито сталешки подељено, у неким срединама више а у некима мање.Па тако ако тражимо неки континуитет српског етничког идентитета у средњем веку онда га морамо тражити како у Немањићкој Србији, тако и у Босни Контроманића, Зети Балшића или Македонији Мрњавчевића подједнако, док је то немогуће учинити код данашњих Бошњака, са схватањем које они данас имају, и то је и била поента мог одговора другом кориснику.
Religija je tu bila vrlo značajni faktor, naravno, ali pogled na etnicitet u predmoderno vreme, baš u srednjem veku recimo, zasnivao se prvenstveno na političkim i geografskim kriterijima. Narodi su poistovećivani sa zemljom, odnosno nije bilo razlučenja između ta dva pojma (Ugri su značili potpuno isto što i Ugarska, Srblji isto što i Srbija, Bošnjani isto što i Bosna, itd.).

Svest o povezivanju preko jezika javlja se dosta kasnije i to kod nekih pojedinaca, koji primećuju i zajedničke osobine, ali ti nema nikakve veze da doživljajem ostatka sveta i, kao što rekoh, dosta kasnije se razvija. Osnovni principi su ovi koje sam iznad naveo; to je nedvosmisleno jasno i ako se npr. čita prva ikad napisana srpska filološka studija, što ju je sastavio Konstantin Filozof na dvoru despota Stefana Lazarevića. Srbe čini slovenski živalj koji je pod vrhovnom vlašću srpskog despota i to je govorno područje srpskog jezika; Bosna je zapadni sused Srba; zasebna zemlja (regnum) i stoga se u njoj govori bosanski jezik, kao što se istočno govori bugarski.

Te stvari možda danas zvuče čudno prosečnom Srbinu, pa se možda i krivo rastumače kao, tobože, nekakvi pokušaji da se prikaže kontinuitet bosanske nacije od danas sve do srednjovekovne monarhije, ali takve su stvari, kako nam svedoče istorijski izvori. Da se primera radi Romejsko carstvo u nekom trenutku raspalo na četiri tvorevine, i to ne privremeno, nego stvarno i dugotrajno, na zemlje koje bi se izgradile vekovima, što se tiče tadašnjeg čoveka, od jednog naroda bi nastala četiri nova. To je ono, kako je Ćirković u istoriji srednjovekovne Bosne slikovito, maltene književno opisao; sve je tu reč o pretapanjima iz kalupa u kalup.

Pogledajte prilog 1281147

Отуда се назив Бошњани за становнике босанске државе јавља далеко чешће од српског имена и потискује га чак и у областима које су из састава српске државе сразмерно касно ушле у склоп Босне. Једва се може сумњати да су и код нас, као и у многим европским земљама, државне творевине представљале калупе у којима су се изливале народности, било стапањем елемената различитог порекла, било издвајањем и индивидуалисањем делова из целина истог порекла. У Босни је такав процес прекинут турским освајањем. Нема никакве везе између карте распростирања националности на земљишту Босне у XIX и XX веку и средњовековне босанске држве и племенских имена из раног средњег века. Етничи односи у Босни најновијег времена израсли су из верских односа успостављених у периоду турске власти.
Да и религија је била значајан фактор, поготово на територијама где је долазило до сучењавања више различитих конфесија, то је било некада и одлучујући фактор за дефинисање идентитета.Као што је то био случај овде на Балкану где су се сви муслимани поистовећиали са Турцима иако са њима ништа друго сем вере и нису имали заједничко.Што се Босне тиче пре Османлијске инвазије сви становници су се сматрали хришћанима, чак и припадници локалне Цркве Босанске, и то многи оним исконским, па су се у складу са тим и понашали, док је језик био и тада врло јак фактор распознавања, разликовања, блискости или удаљености људи у народном смислу.Да не заборавимо локалне идентите који су такође били присутни као и данас и који су у неким случајевима прерастали у те политичке етније.Политички идентитети су били врло несталног карактера јер су били везани за појединог владара или династију, да не кажем владајућу елиту, и који су нестајали смрћу тог владара или нестанком династије, док би се код подручја која су често прелазила из руке у руку развијао неки локални политички идентитет, попут Дубровника.
Naravno ali i ako predpostavis da su tvrdnje tacne da se Bosna odvojila u 12 vijeku do 19 vijeka bi imali svoju tradiciju , obicaje,kulturu itd kao sto se dogadjalo u cijeloj Evropi i ne bi mogli biti Srbi u 19 vijeku nego Bosnjaci.Ne mozes posebna pravila primjenjivati u slucaju Bosne kako ti odgovara.
Па Турским освајањем муслимани овде, и не само у Босни, су добили исламску традицију, све остало је остало исто, чак и традиција о заједничком пореклу многих муслиманских породица са православнима је опстала, нису изградили ни нови језик ни неку посебну државну идеологију, чак шта више кроз цео 19. век док се овде увелико изграђују модерне националне држави муслиманско становништво је било и тада искључиво везано за религију. тј . ислам и за Турску.Твртка су се сетили тек пре тридесетак година.
 
UGLEDNI PROFESOR

Enver Imamović o Dodikovoj izjavi da je Tvrtko Srbin: Ovim je jasno pokazao da nema nikakve edukacije​

To je bio kralj srednjovjekovne Bosne, a prije toga banovine, jer je Bosna bila banovina, ističe Imamović

  • Enver Imamović i Milorad Dodik
Enver Imamović i Milorad Dodik

U Istočnom Sarajevu je održan defile povodom neustavnog dana RS, a tom prilikom se obratio i predsjednik RS Milorad Dodik. Dodik je prozvao međunarodnu zajednicu, ali i prisvojio Tvrtka Kotromanića Srbima, istakavši da je bio srpski vladar.
Za "Avaz" ovu izjavu je prokomentarisao i ugledni profesor i historičar Enver Imamović, koji kaže da je ta tvrdnja apsurdna i da je suvišno išta govoriti.
- Da to izjavi jedan političar, kad kažemo političar podrazumijeva se da ima neku edukaciju. Ovim se jasno pokazalo da nema nikakve edukacije, toliko su zaslijepljeni da vjeruju u ono samo što oni zamisle - istakao je Imamović.



Zna se čiji je Tvrtko​

Dodaje i to da se jasno zna čiji je vladar Tvrtko bio, i kako je navedeno u historiji.
- To je bio kralj srednjovjekovne Bosne, a prije toga banovine, jer je Bosna bila banovina. S obzirom da je Evropa tada imala kraljeve i careve, Tvrtko kao jedan od najmoćnijih vladara u ovom dijelu Evrope, odlučio je Bosnu učiniti kraljevinom - kazao je Imamović za "Avaz".
Naveo je i to da je on član dinastije Kotomanić što znači da su oni osnivači političkog jezgra koje se pretvara u srednjovjekovnu Bosnu.


Svi ga prisvajaju​

Profesor Imamović ističe i to da se zna gdje je kolijevka, jer postoji i stablo dinastije koje jasno pokazuje korijene.
- Tu su zapisi, arheološki podaci, što nije uopšte sporno. U Srbiji prisvajaju Kotromaniće i povezuju ih sa Nemanjićima, dok u Hrvatskoj prisvajaju sebi, a mi historičari kažemo nek se dogovore jer je jedna istina. To je apsurd i jedne i druge strane, jer se zna da je iz Bosne o tome pišu i knjige. Nek pročitaju udžbenike pisane, ne samo u Zagrebu i Beogradu, već i u Sarajevu i Beču. Jasno piše, to što oni okreću istinu, jer znaju da time potpaljuju strasti kao i mnoge druge stvari - rekao je Imamović za "Avaz".

Dodao je i to da se zna gdje Tvrtkov grob, zna se ko mu je otac i djed, te i to da u jednom

On je bio kralj banovine, jer to je bila banovina.

Muhamed Filipović bi bio impresioniran ovim sintaksičnim sofizmom.
 
UGLEDNI PROFESOR

Enver Imamović o Dodikovoj izjavi da je Tvrtko Srbin: Ovim je jasno pokazao da nema nikakve edukacije​

To je bio kralj srednjovjekovne Bosne, a prije toga banovine, jer je Bosna bila banovina, ističe Imamović

  • Enver Imamović i Milorad Dodik
Enver Imamović i Milorad Dodik

U Istočnom Sarajevu je održan defile povodom neustavnog dana RS, a tom prilikom se obratio i predsjednik RS Milorad Dodik. Dodik je prozvao međunarodnu zajednicu, ali i prisvojio Tvrtka Kotromanića Srbima, istakavši da je bio srpski vladar.
Za "Avaz" ovu izjavu je prokomentarisao i ugledni profesor i historičar Enver Imamović, koji kaže da je ta tvrdnja apsurdna i da je suvišno išta govoriti.
- Da to izjavi jedan političar, kad kažemo političar podrazumijeva se da ima neku edukaciju. Ovim se jasno pokazalo da nema nikakve edukacije, toliko su zaslijepljeni da vjeruju u ono samo što oni zamisle - istakao je Imamović.



Zna se čiji je Tvrtko​

Dodaje i to da se jasno zna čiji je vladar Tvrtko bio, i kako je navedeno u historiji.
- To je bio kralj srednjovjekovne Bosne, a prije toga banovine, jer je Bosna bila banovina. S obzirom da je Evropa tada imala kraljeve i careve, Tvrtko kao jedan od najmoćnijih vladara u ovom dijelu Evrope, odlučio je Bosnu učiniti kraljevinom - kazao je Imamović za "Avaz".
Naveo je i to da je on član dinastije Kotomanić što znači da su oni osnivači političkog jezgra koje se pretvara u srednjovjekovnu Bosnu.


Svi ga prisvajaju​

Profesor Imamović ističe i to da se zna gdje je kolijevka, jer postoji i stablo dinastije koje jasno pokazuje korijene.
- Tu su zapisi, arheološki podaci, što nije uopšte sporno. U Srbiji prisvajaju Kotromaniće i povezuju ih sa Nemanjićima, dok u Hrvatskoj prisvajaju sebi, a mi historičari kažemo nek se dogovore jer je jedna istina. To je apsurd i jedne i druge strane, jer se zna da je iz Bosne o tome pišu i knjige. Nek pročitaju udžbenike pisane, ne samo u Zagrebu i Beogradu, već i u Sarajevu i Beču. Jasno piše, to što oni okreću istinu, jer znaju da time potpaljuju strasti kao i mnoge druge stvari - rekao je Imamović za "Avaz".

Dodao je i to da se zna gdje Tvrtkov grob, zna se ko mu je otac i djed, te i to da u jednom

Čovek napiše u Srbiji prisvajaju Kotromaniće i povezuju ih sa Nemanjićima. Pazi, Greh povezati sa Nemanjićima, što je učinio i sam Tvrtko, potomak kralja Dragutina i po Deževskom sporazumu legitimni srpski kralj. Koji je otišao u srpsku zemlju, stavio na glavu srpsku krunu najverovatnije u Mileševi, prozvao se srpskim kraljem i preuzeo dvorske titule tj. uredio državu po uzoru na srpsku. A poslednji vladar države srpskih despota, bio je iz dinastije Kotromanić.

Ali ne; to sve je poznato, ali problem je u tome što oni u Srbiji Kotromaniće dovode u vezu sa Nemanjićima! Pazi ti to, molim te.
 
Čovek napiše u Srbiji prisvajaju Kotromaniće i povezuju ih sa Nemanjićima. Pazi, Greh povezati sa Nemanjićima, što je učinio i sam Tvrtko, potomak kralja Dragutina i po Deževskom sporazumu legitimni srpski kralj. Koji je otišao u srpsku zemlju, stavio na glavu srpsku krunu najverovatnije u Mileševi, prozvao se srpskim kraljem i preuzeo dvorske titule tj. uredio državu po uzoru na srpsku. A poslednji vladar države srpskih despota, bio je iz dinastije Kotromanić.

Ali ne; to sve je poznato, ali problem je u tome što oni u Srbiji Kotromaniće dovode u vezu sa Nemanjićima! Pazi ti to, molim te.
Реално, тај Енвер Имамовић колико год се називао археологм или историчарем, са историјом није на ти. Разумијем да се кроз текст шлихта бошњачкој политици, али игнорисање чињеница са тумачењима која прелазе у силовање интелекта су недопустива.

Узгред, питање је шта постижемо оваквим препуцавањима гдје тип, нећемо погријешити ако га назовемо тролом, прилаже 10+ пута једну скенирану слику текста са неког форума која узгред ништа не докзаује (помињу се у повељи добри Бошњани, па? помињу се у другој повељи и Усорани, па?) и типа који је приложио видео са текстом на који си му у овој објави дао до знања да је фалсификован и лажирани текст и дотични форумаш ни да се осврне већ и даље штанца објаве у којима ће понављати и понављати исту тврдњу са скенираном сликом текста која ама баш ништа не доказује.
 
Времена се мењају па тако и схватања људи и наравно да је потпуно погрешно мислити да су људи у то време размишљали као ми данас, међутим управо се параметри које сам поменуо користе да би се описале народне етније у средњем веку, а оне не зависе од политичких творевина формираних у то време, чега такође средњовековни човек није био свестан као и припадности појединим народима.Поготово је то илузорно мислити за средњи век где је друштво било изразито сталешки подељено, у неким срединама више а у некима мање.Па тако ако тражимо неки континуитет српског етничког идентитета у средњем веку онда га морамо тражити како у Немањићкој Србији, тако и у Босни Контроманића, Зети Балшића или Македонији Мрњавчевића подједнако, док је то немогуће учинити код данашњих Бошњака, са схватањем које они данас имају, и то је и била поента мог одговора другом кориснику.

Да и религија је била значајан фактор, поготово на територијама где је долазило до сучењавања више различитих конфесија, то је било некада и одлучујући фактор за дефинисање идентитета.Као што је то био случај овде на Балкану где су се сви муслимани поистовећиали са Турцима иако са њима ништа друго сем вере и нису имали заједничко.Што се Босне тиче пре Османлијске инвазије сви становници су се сматрали хришћанима, чак и припадници локалне Цркве Босанске, и то многи оним исконским, па су се у складу са тим и понашали, док је језик био и тада врло јак фактор распознавања, разликовања, блискости или удаљености људи у народном смислу.Да не заборавимо локалне идентите који су такође били присутни као и данас и који су у неким случајевима прерастали у те политичке етније.Политички идентитети су били врло несталног карактера јер су били везани за појединог владара или династију, да не кажем владајућу елиту, и који су нестајали смрћу тог владара или нестанком династије, док би се код подручја која су често прелазила из руке у руку развијао неки локални политички идентитет, попут Дубровника.

Па Турским освајањем муслимани овде, и не само у Босни, су добили исламску традицију, све остало је остало исто, чак и традиција о заједничком пореклу многих муслиманских породица са православнима је опстала, нису изградили ни нови језик ни неку посебну државну идеологију, чак шта више кроз цео 19. век док се овде увелико изграђују модерне националне држави муслиманско становништво је било и тада искључиво везано за религију. тј . ислам и за Турску.Твртка су се сетили тек пре тридесетак година.
Povezivanje vladara Bosne sa Srbijom zbog krune koju dobija zbog rodbinskih veza sa nemanjicima je po meni velika glupost jer ne moras biti veliki poznavalac istorije da znas koliko su titule bile bitne u srednjem vijeku , primjera u Evropi imas koliko hoces ,da je kojim slucajem se isto desilo u Hrvatskoj tj da se familijarna loza nastavlja preko Tvrtka bili bi Hrvati. Muslimani kao gubitnici raspadom Tuske imperije su sjetili Tvrtka ili da su Bosnjaci kad su imali priliku.

Novokrunisani kralj Tvrtko već slijedeće godine 10. aprila 1378. obraća se poveljom Dubrovniku u kojom potvrđuje svoj novi status kralja. Tvrtko u samoj povelji između ostalog kaže:

I spodobi me sugubim vjencem, jako oboja vladić`stvija ispravljati mi, prveje ot isprva - v` blagodarovan`njej nam Zemlje Bosne. Potom, že Gospodu mojemu Bogu spodobl`šu me nasljedovati prjestol mojih prjeroditelj, gospode srbske,za nje bo ti bjehu moji prjeroditeljije,v` zemlj`njem carstvje carstvovaše,i na nebesnoje carstvo preselili se. Mene že videštu zemlju prjeroditelj` mojih po njih ostavl`šu i ne imuštu svojego pastira. I idoh v` srbskuju zemlju, željaje i hote ukrjepiti prjestol roditelj` mojih. I tamo š`dšu mi, vjenčan bih Bogom darovanim mi vjencem na Kraljevstvo prjeroditelj mojih jako biti mi o Hriste Isuse blagovjernomu i Bogom postavljenomu Stefanu, Kralju Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam.I.potom,načeh s` Bogom kraljevati i praviti prestol srbskije zemlje,željaje padšaja sa v`zdvignuti i razoršaja se ukrjepiti. I došadšu mi zemlje Pomorskije i tu priš`dšu pred slavni i dobronaročiti grad Dubrovnik,i tu izidoše pred Kraljevstvo mi vsepočteni vlastele Dubrovasci.s` vsakoju slavoju i č`stiju.
I upomenuše Kraljevstvu mi o svojih zakoneh i uvjeteh i poveljeh, koje su imali s praroditelji Kraljevstva mi,z gospodom Bos`nskom


Dakle Tvrtko kaže kako je krunisan sa dvije krune (sugubim vjencem) i to prvo i prvo Zemlje Bosne, a potom neslijedi prijestol svoih praroditelja gospode srbske. Zatim kaže "I odoh u srbsku zemlju" i tamo vjenčan (krunisan) bih Bogom darovanim mi vjencom (krunom) i postavljen Stefanu (tradicionalno ime koje su uzimali svi vladari Nemanjića) Kralju, Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam. Na kraju Tvrtko se još poziva i na zakone, uvjete i povelje svojih praroditelja gospode Bosanske.

Poveljom je Tvrtko inače zapravo naglasio svoj status vladara srpskih zemalja obzrom da je Dubrovnik imao obavezu plaćanja tkz. Mitrovdanskog danka nosiocu srpske krune. Dubrovnik je na ovu povelju odgovorio priznanjem Tvrtkove krune i pristankom na plaćanje danka. Ovom korespodencijom Tvrtkova krunidba je stekla međunarodno priznanje a poslije Dubrovnika Tvrtka su ubrzo priznali i Mlečani.

Međutim prvi bosanski kralj kojeg direktno priznaje Vatikan je posljednji bosanski kralj Stjepan Tomašević. Poznato je da je uticaj katoličanstva u Bosni bio ograničen dok pravoslavlje nije bilo ni prisutno osim u istočnoj Hercegovini i uz Drinu. Bosanska crkva nije imala snažan svijetovni izraz tako da možemo slobodno reći da religija nije zauzimala značajno mjesto u srednovijekovnoj Bosni odnosno ne u mjeri kao što je to bio slučaj u drugim evropskim i balkanskim državama.
 

Lekcija kralj Tvrtko: Zbog čega bi Dodik trebao ići na popravni ispit iz historije​


Zlatnik Kralja Tvrtka I. Kotromanića

Zlatnik Kralja Tvrtka I. Kotromanića
Nakon epizode sa Čajaničkim evanđeljem, bosansko srednjovjekovlje se opet našlo u fokusu dnevne politike i zloupotrebe u svrhu ideoloških i nacionalnih ciljeva. Predsjednik RS-a Milorad Dodik je ovog puta iznio nekoliko neosnovanih tvrdnji vezanih za prvog bosanskog kralja Tvrtka.


"Ovih dana slušamo kako žele i svojataju Tvrtka koji je bio sprski vladar na ovim prostorima, koji je zaista veliki, pa može da bude i njihov, ali je on je nesumnjivo bio Srbin. I ne može da bude preteča onoga što oni govore. On je napisao i pjesmu o svetom Stefanu i zato sam ponosan", kazao je Dodik na obilježavaju neustavnog dana RS-a.
Ovo nije prvi put da se Dodik i njegov SNSD-a upuštaju u historijske analize, no indikativno je kako se u posljednjih nekoliko mjeseci intenzivirao atak na bosansko srednjovjekovno nasljeđe.
Više je teorija zbog čega se to dešava, no vjerojatno je usko povezano sa postavljanjem spomenika Kralja Tvrtka u Sarajevu. Ono što se također mora spomenuti je i činjenica da je Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika u BiH u nekoliko navrata opstruirala postavljanje spomenika, a te odluke je potpisivala Anđelina Ošap Gaćanović, članica u komisije koja dolazi iz RS-a.
Doktor mediavelistike Nedim Rabić, zaposlen kao naučni saradnik u Institutu za historiju u Sarajevu je kazao kako je Tvrtko zaista imao srpski vladarski naslov kao i vladarske simbole iz Srbije i da to nikada nije bilo sporno, no one ni na koji načine ne dokazuju srpski karakter bosanske srednjovjekovne države.
"Tvrtko I je prvi bosanski vladar koji je okrunjen za kralja. On je to pravo uspio zasnovati jedino na rodbinskoj vezi sa srpskim “carskim praroditeljima” kako se u njegovoj povelji kaže jer je, po ženskoj liniji, preko svoje bake bio praunuk srpskog kralja Stefana Dragutina iz dinastije Nemanjića", ističe Rabić.
Dodaje kako je nakon smrti Dušanovog sina Uroša, srpsko prijestolje ostalo upražnjeno, a Tvrtko u to vrijeme politički dovoljno ojačao, uspio je da nametne svoj legitimitet za kraljevski naslov.

"To je označilo početak čitavog jednog procesa prenošenja institucije kraljevstva iz Srbije u Bosnu. Nakon krunidbe koja je obavljena 1377. godine u crkvi sv. Nikole u Milima u blizini Visokog, a ne u manastiru Mileševi, kako se još uvijek nekritički tvrdi, uređenje dvora i dvorskih službi uređeno je u duhu običaja srpskog vladarskog dvora", kazao je Rabić.
Podsjeća kako je pogrešan pristup promatrati srednji vijek očima nacionalnih ideologija 19. stoljeća.
"Tvrtko I je preuzevši srpski vladarski naslov integrisao u Bosnu institucije i vladarske simbole iz Srbije. Ove činjenice nisu nikada bili sporne niti one dokazuju srpski karakter bosanske srednjovjekovne države. Ideja da se Bosna posmatra u duhu srpske i hrvatske nacionalne ideologije potiče iz vremena formiranja nacionalnih pokreta u 19. stoljeću, a jednako pogrešan pristup, uz srbizaciju i kroatizaciju je i bošnjakizacija bosanskog srednjovjekovlja koju potiču određeni nekritički krugovi", poručuje Rabić.
Kada je riječ o pjesmi koju je navodno Tvrtko pisao o sv. Savi ili sv. Stefanu Rabić ističe da se o tome ne može ništa reći jer takva pjesma ne postoji.
Političko vodstvo RS-a i kompromitovani historičari i naučnici su očigledno nastavili sa prisvajanjem i zloupotrebom bosanskog srednjovjekovlja za nacionalne i ideološke potrebe, a protiv toga se jedino može boriti činjenicama. Ta borba je na neki način odgovornost onih koji su najkompetentniji da govore o tome.
https://www.klix.ba/vijesti/bih/lek...-ici-na-popravni-ispit-iz-historije/230110120
 
По теби ко је ближи тим људима данас? Данашњи хришћани који носе иста имена као они или мухамеданци Омер, Ибро, Мухамед
који носе имена затирача Владислава, Вучине и Богдана? На силу 'јаране' ви Твртка баштините, он ће за вас увек остати каурин,
краљ 'српског света'.

Po imenima srbi i hrvati danas, ali ti nasi preci Bosnjani sto su se zvali ko vi danas, bili su krscanski heretici, ni katolici ni pravoslavci nego bogumili, to jeste Bosanska crkva, protiv koga se vatikan borio jako dugo.


Na silu 'jarane' vi Tvrtka baštinite, on će za vas uvek ostati kaurin,
kralj 'srpskog sveta'.

kako to na silu kad jasno pise u tvrtkovim dokumentima Bosnjanin, nikad sebe nije zvao Srbljem.stari naziv za Srbina.

zasto volite mitomaniju , umjesto da se fokusirate na historijeske dokumente...jasno pise Bosnjanin, evo ti i dokument i prijepis dokumenta
321745416_1423657468164903_5896314405322791286_n.jpg



Da su nam se preci i kraljevi zvali Srbima i mi bi isto tako, ali nikad nisu, nemozemo sad izmisljati na silu kao vi sto izmisljate , drzite se historijskih fakti a manje mitomanije.

jedino koliko mi je poznato da je zadnja Bosnaska kraljica bila Srbijanka Jelena Mara Brankovic

ja vas malo i razumijem, vas zbunjuje to sto su ti nasi preci Bosnjani zvali se tipa Vlatko, Vladislav, Ninoslav pa vi po automatizmu kontate ma to su srbi, ali historijski fakti kazu nikad se nisu zvali srbima, nego bosnjani
 
Постоји ли било какав документ, повеља у којој пише да је крунисање Стефана Твртка извршено у Милима? Ми не можемо са сигурношћу тврдити да је крунисање извршено у манастиру Милешева, али имамо рукопис Мавра Орбина из 1601.године у којем то тврди. Постоји ли било који извор, било који, који даје потврду тврдњама о крунисању у Милима? Наравно да не постоји.

Када је пак повеља краља Стефана Твртка Дубровнику, од 10. априла 1378. имамо је овдје
Tvrtko povelja 1378.jpg

Превод повеље у спојлеру
Побожно [је] и достојно похвалити истинском вјером и жељену ријеч принијети својему добротвору владици Христу, од кога све створено и објављено би на похвалу божанског провиђења, које се смилова човјечијем роду, којега створи према пречистом лику својега Божанства, и даде му власт и разум, да буде [над] свом земаљском твари и да разумије и твори суд и правду посред земље.
Такође затим и мени, своме робу, за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске, зато јер ти моји прародитељи, у земаљском царству царствовавши, и на небеско царство преселили се бише.
Ја, пак, видјевши земљу својих предака остављену након њих и да нема својег пастира, идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље, желећи што је пало уздигнути и што се разорило оснажити.
И кад сам дошао у земље Поморске, пришавши пред славни и добронарочити град Дубровник, и ту изиђоше пред наше величанство поштена властела дубровачка, са сваком славом и чашћу и подсјетише наше величанство на своје законе, уговоре и повеље које су имали с прародитељима нашег величанства, с господом босанском.
И о том су говорила пред нашим величанством ова и ова властела: Марин Менчетић, Михаил Бобаљевић, Добре Kаличиевић, Матео Журговић, Жун Градић, Никола Гундулић. И ова властела хтјела је потврдити код нашег величанства своје законе и уговоре које су имали с прародитељима и родитељима нашег величанства, с господом босанском и господином баном Стефаном.
И зарад љубави и заједништва нашег и наших претходника које смо имали с градом Дубровником и властелом дубровачком, зарад тога им наше величанство записа и потврди и боље уреди све законе и уговоре и повеље и трговачке слободе које су имали са господом босанском.
И потом подсјетише наше величанство горе споменута властела дубровачка и на уговоре и законе и повеље које је имао град Дубровник с господом српском и рашком. И док сам испуњавао пријашњу љубав и склад с градом Дубровником и његовом поштованом властелом, учиних милост, записах и обнових и боље испуних у свакој слободи и чистоти да се имају чврстим и непромијењеним држати ти уговори и закони и повеље и трговачке слободе и ни од кога да не буду отете. Послије ове наше ријечи и потврде обећа град Дубровник и властела дубровачка да ће нашем величанству законито давати доходак српски, који су давали и српској господи, такође да ће нашем величанству давати сваког будућег Дмитрова дана двије тисуће перпера под овим уговором, законом и начином све док наше величанство држи и господари овом земљом приморском: Требињем, Kонавлима и Драчевицом.
И овим обећањем обећа наше величанство властели дубровачкој, да дубровачки трговци и роба пролазе по цијелој нашој земљи и држави слободно, и да им тога нико се смије бранити, и да нико не смије за њима ни за њиховом робом посегнути или их чим задржавати, ни властелин ни властеличић, нити било ко мали или велики. Ако ли се тко дрзне и потвори ријеч нашу, и узме им нешто у области
краљевства ми, да им ја то имам платити из своје коморе, а кривца тога да имам тражити.
И обавезујем се да ћу њихово владаније чувати и пазити од напада, од крађе, од сваке злобе и силе, и још се обавезујем ако има тко што говорити или чинити присилу граду Дубровнику за тај доходак који имају давати мом краљевству, да има краљевство ми од тога њих бранити и помагати да им се нека штета у владанију или у трговању не учини за то.
И не дао Бог, деси се неко вријеме и не буде ова земља у области краљевства ми: Требиње, Kонавле и Драчевица, или краљевство ми не испуни и не направи вишереченога, и не плати трговаца, или не пази владанија, или снађе њих нека штета за онај доходак, да краљевство ми неће њих питати за онај доходак, нити ико други након мене, нити они да су дужни давати га. И након свега овог обећа краљевство ми с богодарованом ми краљевства ми матером, госпођом кира Јеленом и с госпођом краљицом кира Доротејом и с изабраном властелом краљевства ми, а ту бише при краљевству ми властела: жупан Бранко Прибинић, дворски Вукосав Стефковић, Добрашин Стефановић, војвода Влатко Вуковић, кнез Вукашин Милатовић, кнез Прибоје Мастновић, жупан Бјељак Санковић, ставилац Твртко Влађевић, Вукац Владисалић.
И тако обећавамо да буде међу краљевством ми и међу градом Дубровником и његовом властелом вјерна и свесрдачна љубав, какву су имали с њим прародитељи и родитељи краљевства ми господа српска и босанска. И за ову ријеч и за ову правду горенаписану обећа краљевство ми на светом Еванђељу и пред часним крстом Христовим и с матером краљевства ми и с краљицом и с вишереченом властелом да буде ова ријеч и ово обећање записано тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека: тко ли се дрзне и потвори ову ријеч и обећање наше на које смо се обавезали и записали, нека прими на себе и на своју душу оне клетве, које смо ми обострано изрекли пред светим Еванђељем, а краљевство ми да ово никада не потвори, док када град Дубровник и властела дубровачка ово не потворе и неком невјером не изгубе они и њихова дјеца и њихови насљедници.
И молим и забрањујем, кога год Бог постави послије мене на пријестол краљевства ми, да ово не потвори, него штавише, боље да га испуњава и потврђује и боље да јача.
И ово обећање и писање записа и потврди краљевство ми пред градом Дубровником у Жрновницама године по рођењу Христову 1378. мјесеца априла 10 дан. И послије свега свршеног дођоше свепоштени властелини дубровачки Добре Kалићиевић и Матео Журговић у славни двор краљевства нашег у Трстивницу, и ја госпођа кира Јелена и госпођа краљица кира Доротеја, виђевши обећања и увјете господина краља с градом Дубровником вишеписане, и ова боље потврђујући, присегосмо пред светим Еванђељем и пред часним крстом Христовим у цркви светог Гргура и с нашом властелом, с овима и с овима: војвода Вукац Хрватинић, кнез Вукота Прибинић, кнез Хеген Драгослалић, Влатко Војводић, жупан Вукац Чрнуговић, Радослав Прибинић, Вукмир Семковић, Храна Вуковић, Пурћа Хрватинић, Бјелица Ижесалић, жупан Диница.
И тако обећасмо и присегосмо у све вишеуписано да је тврдо и непоколебљиво до дана и до вијека. И ово сврши се мјесеца јуна 17. дан. А писа логофет Владе.

Стефан Твртко у Христа Бога краљ Србима и Босни и Приморју.
Из наведене повеље је вриједно издвојити дио
Такође затим и мени, своме робу, за милост свога Божанства, дарова да ми процвјета изданак племенито укоријењени у роду мојему и удостоји ме двоструким вијенцем како бих обима господствима управљао, прво испрва у богомданој нам земљи Босни, потом пак господ мој Бог ме почастио да наслиједим пријестол прародитеља мојих, господе српске, зато јер ти моји прародитељи, у земаљском царству царствовавши, и на небеско царство преселили се бише.
Ја, пак, видјевши земљу својих предака остављену након њих и да нема својег пастира, идох у српску земљу, желећи и хтијући оснажити пријестол родитеља мојих. И тамо ишавши окруњен бјех од Бога дарованом ми круном на краљевство прародитеља мојих, да будем у Христу Исусу побожан и од Бога постављени Стефан, краљ Србима и Босни и Поморју и Западним странама. И потом почех с Богом краљевати и правити пријестол српске земље, желећи што је пало уздигнути и што се разорило оснажити.
Да ли пише било гдје да је Стефан Твртко краљ Бошњанима?
Не пише, пише да је краљ Србљем, односно Србима.
Гдје је примио круну и почео краљевати?
Пише идох у српску земљу, ма гдје она била, у оквиру или изван његовог краљевства.
Којом земљом је почео краљевати?
Сам Стефан Твртко пише у повељи да је почео краљевати и правити пријестол српске земље. Да су Босна, Поморје и Западне стране биле нешто мимо српске земље, писао би, почех краљевати и правити пријестол српске земље и Босне и Поморја и Западним странама, али не пише, земља којом краљује Стефан Твртко је српска земља.

Могу се разноразни пајаци по бошњачким медијима за брзу индоктринацију малоумног крда попут "кликса" поломити у доказивању да Стефан Твртко нема ништа са српством, тумачити како то не значи то што пише него нешто друго, но и та повеља нам говори да се Стефан Твртко титулисао за краља Србима (како је већ уобичајено било код титулисања па даље пише и областима Поморјем, Западним странама и Босном) да је ишао у српску земљу да прими круну, ма гдје она била и да је простор којим је владао српска земља.
 
Povezivanje vladara Bosne sa Srbijom zbog krune koju dobija zbog rodbinskih veza sa nemanjicima je po meni velika glupost jer ne moras biti veliki poznavalac istorije da znas koliko su titule bile bitne u srednjem vijeku , primjera u Evropi imas koliko hoces ,da je kojim slucajem se isto desilo u Hrvatskoj tj da se familijarna loza nastavlja preko Tvrtka bili bi Hrvati. Muslimani kao gubitnici raspadom Tuske imperije su sjetili Tvrtka ili da su Bosnjaci kad su imali priliku.
Титуле су биле изузетно битне у средњем веку јер су доносиле статус и привилегије које су уз њих ишле, и зато су се многи мукотрпно трудили да докажу своје право на њих и тако стекну неопходни легитимитет у односу на суседе.Тако да је битније на основу чега се позивају на неку титулу него сама та титула.То је случај и код Твртка.
Novokrunisani kralj Tvrtko već slijedeće godine 10. aprila 1378. obraća se poveljom Dubrovniku u kojom potvrđuje svoj novi status kralja. Tvrtko u samoj povelji između ostalog kaže:

I spodobi me sugubim vjencem, jako oboja vladić`stvija ispravljati mi, prveje ot isprva - v` blagodarovan`njej nam Zemlje Bosne. Potom, že Gospodu mojemu Bogu spodobl`šu me nasljedovati prjestol mojih prjeroditelj, gospode srbske,za nje bo ti bjehu moji prjeroditeljije,v` zemlj`njem carstvje carstvovaše,i na nebesnoje carstvo preselili se. Mene že videštu zemlju prjeroditelj` mojih po njih ostavl`šu i ne imuštu svojego pastira. I idoh v` srbskuju zemlju, željaje i hote ukrjepiti prjestol roditelj` mojih. I tamo š`dšu mi, vjenčan bih Bogom darovanim mi vjencem na Kraljevstvo prjeroditelj mojih jako biti mi o Hriste Isuse blagovjernomu i Bogom postavljenomu Stefanu, Kralju Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam.I.potom,načeh s` Bogom kraljevati i praviti prestol srbskije zemlje,željaje padšaja sa v`zdvignuti i razoršaja se ukrjepiti. I došadšu mi zemlje Pomorskije i tu priš`dšu pred slavni i dobronaročiti grad Dubrovnik,i tu izidoše pred Kraljevstvo mi vsepočteni vlastele Dubrovasci.s` vsakoju slavoju i č`stiju.
I upomenuše Kraljevstvu mi o svojih zakoneh i uvjeteh i poveljeh, koje su imali s praroditelji Kraljevstva mi,z gospodom Bos`nskom


Dakle Tvrtko kaže kako je krunisan sa dvije krune (sugubim vjencem) i to prvo i prvo Zemlje Bosne, a potom neslijedi prijestol svoih praroditelja gospode srbske. Zatim kaže "I odoh u srbsku zemlju" i tamo vjenčan (krunisan) bih Bogom darovanim mi vjencom (krunom) i postavljen Stefanu (tradicionalno ime koje su uzimali svi vladari Nemanjića) Kralju, Srbljem i Bosne i Pomoriju i Zapadnim stranam. Na kraju Tvrtko se još poziva i na zakone, uvjete i povelje svojih praroditelja gospode Bosanske.

Poveljom je Tvrtko inače zapravo naglasio svoj status vladara srpskih zemalja obzrom da je Dubrovnik imao obavezu plaćanja tkz. Mitrovdanskog danka nosiocu srpske krune. Dubrovnik je na ovu povelju odgovorio priznanjem Tvrtkove krune i pristankom na plaćanje danka. Ovom korespodencijom Tvrtkova krunidba je stekla međunarodno priznanje a poslije Dubrovnika Tvrtka su ubrzo priznali i Mlečani.

Međutim prvi bosanski kralj kojeg direktno priznaje Vatikan je posljednji bosanski kralj Stjepan Tomašević. Poznato je da je uticaj katoličanstva u Bosni bio ograničen dok pravoslavlje nije bilo ni prisutno osim u istočnoj Hercegovini i uz Drinu. Bosanska crkva nije imala snažan svijetovni izraz tako da možemo slobodno reći da religija nije zauzimala značajno mjesto u srednovijekovnoj Bosni odnosno ne u mjeri kao što je to bio slučaj u drugim evropskim i balkanskim državama.
Да, и видимо извор његових претензија на краљевску круну Немањића, а то је јер је потомак господе српске тј. Немањића што и јесте био, а није био једини такав кандидат.Није крунисан са две круне, него сугубим, двоструким, венцем, као владар Срба и Босне.Тим чином не преузима само краљевску титулу него и дворски церемонијал, владарско име Стефан, љиљане као симбол краљевске власти, а Србе по угледу на источну титуларизацију ставља на прво место у титули, а и даље влада територијом којом је и владао.Наравно преузео је и светодмитарски доходак од Немањића.Своје повеље наставља да издаје као и предходни босански владари на српском језику ћирилицом чиме се наставља српска писменост и култура.
Све босанске краљеве је признавао Ватикан.Папа је зато последњем босанском краљу Стефану Томашевићу потврдио краљевску титулу како би га мотивисао за даљу борбу са Турцима, није дало резултате.
Православље је било присутно и областима Усоре и Соли, којима је владао краљ Драгутин једно време.
 
Ако је ово Тврткова титула
tvrtkopotpis.jpg


у њој нема савремених знакова интерпункције.
Они који читају Србље као територију Србију, греше- јер су Србљи термин за народ.
А у средњовековним списима не меша се, у набрајању народ и област, нити планина са реком, били су прецизни.
Следећа грешка је да се, због неразумевања текста и погрешним стављањем зареза, уводе неоправдано три територијалне области под влашћу Твртка: "Србија", Босна и Приморје.

По данашњм правопису треба читати: Краљ Срба Босне и Приморја, или, архаичније, Краљ Србима (из) Босне и Приморја, дакле има две територије у којима живе Срби и он ми је владар, он је краљ Србима из Босне и Србима из Приморја, владар босанским и приморским Србима, краљ босанских и приморских Срба.

Што би рекла источна братја : Краљ на Србите во Босна и Приморие


П.С.

Ових месеци било је много тема о становницима Босне у сва времена, чини ми се да је почело од обележавања дана Санџака са термином неке специјалне културе "фром Босниа", а свима нам је промакнуо датум Дана Републике Српске, 9.јануар.
 
Poslednja izmena:
Ajde, uklonite ovu sprdnju od reči iz naslova teme (potjekli). Napravili ste istočno pitanje kad sam ja u naslovu teme upotrebio gramatički pravilnu reč (bespismenosni), a sad nije frka kad se ovde nedeljama širi nepismenjaštvo jer Krstarica reklamira reč koja ne postoji ni u jednom rečniku srpskog jezika ("potjeći, potjekli").

@cronnin @đavolčić
 
Ако је ово Тврткова титула
tvrtkopotpis.jpg


у њој нема савремених знакова интерпункције.
Они који читају Србље као територију Србију, греше- јер су Србљи термин за народ.
А у средњовековним списима не меша се, у набрајању народ и област, нити планина са реком, били су прецизни.
Следећа грешка је да се, због неразумевања текста и погрешним стављањем зареза, уводе неоправдано три територијалне области под влашћу Твртка: "Србија", Босна и Приморје.

По данашњм правопису треба читати: Краљ Срба Босне и Приморја, или, архаичније, Краљ Србима (из) Босне и Приморја, дакле има две територије у којима живе Срби и он ми је владар, он је краљ Србима из Босне и Србима из Приморја, владар босанским и приморским Србима, краљ босанских и приморских Срба.

Што би рекла источна братја : Краљ на Србите во Босна и Приморие


П.С.

Ових месеци било је много тема о становницима Босне у сва времена, чини ми се да је почело од обележавања дана Санџака са термином неке специјалне културе "фром Босниа", а свима нам је промакнуо датум Дана Републике Српске, 9.јануар.

Nije ovde Srebrena u pravu. Itekako da je postojalo izvesno i to nemalo preklapanje između naziva za narod i naziva za teritoriju. Malo čudi da Srebrena ovo piše, zato što smo na Krstarici nebrojeno puta to već dokazali, a baš nedavno sam postavljao i to upravo Srebrenoj, na primeru Bosne/Bošnjana i bosanskim poveljama iz sedme decenije XIV stoleća. Možda joj radi onaj njen Alchajmer koji — prilično ironično — prebacuje drugima.

Ban Tvrtko, Pavlu Vukoslaviću 1367. godine:

1367.jpg


Potom, Stjepanu Rajkoviću 1370. godine:

1370.jpg


Slična formulacija, nacrt. Samo u jednom dokumentu nema Bošnjana, već stoji ot Bosne.
Podsetimo se povelje Balše II Balšića iz 1385. godine, o onima koji minuju u Srblje na Danju.

minvoat.jpg

U Srblje minuju.jpg


Neki su pokušavali i da zlonamerno ovo tumače, pokušavajući da Srblje čitaju na etnički način, umesto geopolitički, pa je to korišćeno da se dokaže kako, navodno, to može biti izvor da Zećani nisu Srbi.

Slično, po pitanju trgovaca, žalba Dubrovčana zbog onog što priredili njihovim trgovcima, Bjelopavlići, Ozrinići, Maznice i Malonšići, 1411. godine:

1dubr.jpg

dubr2.jpg


Evo i šta kaže Mitar Pešikan na str. 36, 37 u radu Zetsko-humsko-raška imena na početku turskoga doba:

Posebno npr. tačka 3b u prvenstveno ili čisto prostornom smislu.

Pesikan1.jpg

Pesikan2.jpg


МТПС.jpg


Štaviše, a što je posebno bitno, Srblje se u latinskim ispravama prevodilo kao Servia.

Potpuno su neodrživa tumačnja koja je Srebrena iznela u citatu iznad. Nije moguće čitati titule dinasta iz roda Kotromanića kao, citiram, kraljeve Srba Bosne i Primorja.
 
Poslednja izmena:
Ако је ово Тврткова титула
tvrtkopotpis.jpg


у њој нема савремених знакова интерпункције.
Они који читају Србље као територију Србију, греше- јер су Србљи термин за народ.
А у средњовековним списима не меша се, у набрајању народ и област, нити планина са реком, били су прецизни.
Следећа грешка је да се, због неразумевања текста и погрешним стављањем зареза, уводе неоправдано три територијалне области под влашћу Твртка: "Србија", Босна и Приморје.

По данашњм правопису треба читати: Краљ Срба Босне и Приморја, или, архаичније, Краљ Србима (из) Босне и Приморја, дакле има две територије у којима живе Срби и он ми је владар, он је краљ Србима из Босне и Србима из Приморја, владар босанским и приморским Србима, краљ босанских и приморских Срба.

Што би рекла источна братја : Краљ на Србите во Босна и Приморие

Nažalost, Srebrena, ti si ta koja je u citatu uglavnom sve izgrešila. Tumačenje koje si iznela nema nikakve stvarne osnove u istorijskim izvorima, zbog čega i ne čudi da ozbiljna istoriografija (niti srpska, niti uopšteno bosansko-hercegovačka) nije došla do zaključka koji si navela.

Ne, Srebrena, stvari su značajno složenije nego kako se to tebi čini. Nije dovoljno uzeti samo potpis; potrebno je pročitati i sam dokument koji je potpisan; čitati, dakle, čitati i čitati srednjovekovnu diplomatiku i tako graditi na osnovnu kumulativnih rezultata neke zaključke, a ne uhvatiti se samo jedne stvari i iz toga ispredati celokupnu argumentaciju.

Primera radi, uzmi ovaj ugovor kralja Tvrtka I sa Dubrovčanima iz 1387. godine:

Perevo.jpg

derevo.jpg

Terevo.jpg

Cereto.jpg


У љето 1387. и десете године индикције, мјесеца априла девети дан. Свакоме је ово знано да су од старих времена, од којих више нема памтилаца, увијек владали права искрена љубав, добра воља, постојан мир и чврсто пријатељство између превисоког и моћног господина, господина Стефана Твртка милошћу божјом краља босанског и српског, и још од предака његових, племените босанске господе, а особито добре успомене господина Стефана бана и његовог родитеља господина Владислава, и између Општине, властеле и људи града Дубровника. А сада, у ово вријеме Бог својом милошћу умножи господство његово и дивно га узвиси наградивши га славним вијенцем краљевства. И напријед поменути господин Стефан краљ волио је град Дубровник више и већма од свих својих претходника а од сада ће га и више вољети и добростиво ће га утврдити, особито мислећи на части и велике услуге које је његовим родитељима, а још више њему, господину краљу, учинио град Дубровник а од сада ће и више да учини и част да сачува. Због тога напријед поменути господин Стефан краљ и Општина, властела и људи града Дубровника хотећи и жудећи учврстити и потврдити стару љубав и пријатељство, ово што је испод писано једнодушно обећаше и потврдише. Прво, господин превисоки Стефан Твртко краљ и Општина и град Дубровник потврђују и оснажују све повеље и слободе и законе и завјете које су [имали] са господином краљем Стефаном и с његовим родитељима и с пријашњом господом босанском и српском и са Општином и градом Дубровником и да ти закони и слободе и повеље буду постојане у својој јачини. И још обећава господин краљ Стефан да ће пуним срцем вољети, чувати и бранити силом и војском град и предграђе и људе града Дубровника и њихово благо супрот сваког господина или човјека који би хтио зло учинити или оштетити град Дубровник или предграђе или људе или благо дубровачко. И још обећава господин краљ да ће се он лично са својом властелом на то заклети и потврдити када год Општина дубровачка од његовог господства то затражи испред оних или испред оних које Општина дубровачка пошаље или одреди за то и да сачини повељу [са] печатом, са заклетвом и са свим што је записано у овој повељи и да је дâ граду и Општини дубровачкој. И још обећава Општина града Дубровника господину Стефану краљу: уколико би се догодило да он лично, господин краљ, буде хтио доћи у град Дубровник са својим благом, имањем и са својом властелом и људима и са њиховим имањем – да напријед поменути господин Стефан краљ и властела и његови људи и његово имање и са својим људима – да је слободан и да може доћи, остати и пребивати у граду Дубровнику слободно, неустрашено, несметано, а из града својом вољом слободно поћи са властелом, са људима и са свим својим. И још се заклиње град Дубровник да ће господина краља Стефана и његову властелу и људе који бораве и пребивају у граду Дубровнику држати и поштовати пријатељски и бранити с правим срцем супрот сваког господина и човјека изузевши и чувајући вјерност и част племените наше госпође краљице Марије Угарске и кћери добре успомене господина краља Лајоша, са овим законом и обећањем: уколико би се догодило да госпођа Марија краљица угарска буде била на власти и слободна те би је, Боже сачувај, гонила воља да тражи господина краља Стефана, а у то вријеме господин краљ Стефан и његова властела буду у Дубровнику, тада се заклиње Општина дубровачка господину краљу Стефану да ће му то дати на знање и дати му ваљан и прикладан рок током којег може он, господин краљ Стефан, да пође и изађе слободно и несметано из града Дубровника гдје год буде хтио и са властелом и са људима и са имањем његовим. Уколико би наша госпођа Марија била слободна и на власти, како је већ речено, хтјела да, Боже сачувај, захтијева господина краља Стефана прије него ли би он ушао у Дубровник и не буде он у Дубровнику, тада Општина и град Дубровник нису обавезни бити наклоњени у граду господину краљу Стефану или његовој властели и људима или њиховом имању супрот части и вјерности госпође наше племените краљице Марије Угарске. И још се заклиње Општина града Дубровника да ће сматрати и држати господина Стефана краља за свог поштованог и особитог пријатеља тако да ниједан други пријатељ неће бити већи и поштованији од њега и да ни због једног пријатељства другог човјека неће напустити нити одбацити ово пријатељство господина Стефана краља ни због иједног захтјева, ни због злата, ни за имање свог овог свијета, нити због било којег страха или обећања или дара – неће град Дубровник издати пријатељство напријед поменутог господина краља Стефана. Такође се заклиње господин Стефан краљ да због свега напријед поменутог неће напустити или се окренути од савеза са Дубровником онако како је горе наведено, чувајући вјерност и част наше госпође племените Марије угарске краљице.

влд.jpg

bossrp.jpg

dleto.jpg


Tvrtko se u tekstu navodi kao kralj bosanski i srpski. Stoji o bosanskoj gospodi, precima, kao i uopšteno ranijoj bosanskoj i srpskoj gospodi, koja je poslovala sa Dubrovnikom. Sasvim je jasno da razlikuje srpsku i bosansku gospodu, odnoso iz dve države koje su u njegovoj viziji bile spojene u jednu, sa dvostrukim vencem.
 
По мом мишљењу апсолутно је неодрживо у титулатури Стефана Твртка "тумачити" појам Србљем као Србија, односно како је то задат калуп "тумача" историје чије тумачење прелази у силовање интелекта да Србљем заправо не значи Србима него да је владао неким дијеловима Србије.
Твртко у повељи пише да је краљ Србљем (Србима) и Босни и Поморју и Западним странама, даље пише да је почео краљевати и правити пријестол српске земље, у коначници потписује се Стефан Твртко у Христа Бога краљ Србљем (Србима) и Босни и Приморју.
Да ли ћемо то читати како (малчице комотније) предлаже уважена форумашица Сребрена "краљ Срба Босне и Приморја" ствар је избора (на крају крајева ако имамо упорно понављање у комшилуку да Србљем није етничка одредница него да се искључиво односи на територију зашто Срби морају стално робовати "политичкој коректности"), но суштина је да је Србљем етничка одредница истовјетна Душановој титулатури Србљем и Грком.
Itekako da je postojalo izvesno i to nemalo preklapanje između naziva za narod i naziva za teritoriju.

Štaviše, a što je posebno bitno, Srblje se u latinskim ispravama prevodilo kao Servia.
Није спорно да се у латинским повељама у титулатири инзистирало на територијалној односно политичкој одредници о чему у расорави пише Невен Исаиловић (овдје)
У латинској титулатури, Срби се не помињу, већ се народносна одредница замењује територијалном и то у облику Рашка тј. Rascia (Rassia, Raxia). Тако краљ Твртко преузима термин који се у дотадашњој босанској дипломатичкој пракси користио да означи државу Немањића.
Разлог томе није морала бити само његова претензија да буде наследник својих рашких предака, већ и чињеница да је Србија била део угарске владарске титуле, а Твртко тада није желео да навлачи гнев краља Лајоша Великог, посебно имајући у виду да је вероватно да је Лајош био сагласан са његовим крунисањем.
У скоро свим сачуваним латинским интитулацијама од 1385. до1457. босански краљеви се називају„Rex Rasciae, Bosne, Maritimarum partium”, мада су постојале и сведеније и раскошније титулатуре.
Док су Дубровчани у две своје белешке из 1378. и1385. Твртка једноставно назвали „rex Rassie”, дотле суњегови наследници у неформалној комуникацији Дубровчана били само „rex Bosne”, јер је то постала политичка реалност.
који такође не оспорава да је Босна српска темља, напротив, а Невен ту примјећује и различиту праксу код титулисања и да се у латинским повељама код титулисања народносна одредница (српска) замјењује територијалном (Рашка или Босна). И ту код титулисања гдје се у латинској титулатури избјегавала народносна одредница и замјењивала територијалном свакако није занемарљива политичка позадина.

Позивање у повељама на прародитеље, господу српску и господу босанску (а у неким повељама и господу рашку) је свакако мотивисано и доказивањем легитимитета и полагања права и на титулу те на одређене привилегије коју носи.
 
По мом мишљењу апсолутно је неодрживо у титулатури Стефана Твртка "тумачити" појам Србљем као Србија, односно како је то задат калуп "тумача" историје чије тумачење прелази у силовање интелекта да Србљем заправо не значи Србима него да је владао неким дијеловима Србије.
Твртко у повељи пише да је краљ Србљем (Србима) и Босни и Поморју и Западним странама, даље пише да је почео краљевати и правити пријестол српске земље, у коначници потписује се Стефан Твртко у Христа Бога краљ Србљем (Србима) и Босни и Приморју.
Да ли ћемо то читати како (малчице комотније) предлаже уважена форумашица Сребрена "краљ Срба Босне и Приморја" ствар је избора (на крају крајева ако имамо упорно понављање у комшилуку да Србљем није етничка одредница него да се искључиво односи на територију зашто Срби морају стално робовати "политичкој коректности"), но суштина је да је Србљем етничка одредница истовјетна Душановој титулатури Србљем и Грком.

Šta se viče u komšiluku, neću ni da komentarišem uopšte, jer to nema nikakvog uticaja na to kako se tumače ove stvari. I ne znam zašto si podvukao da pravi prestol srpske zemlje. Zna se izuzetno pouzdano šta je Srpska zemlja u ovoj nomenklaturi; to je ono što se latinizmom (odnosno danas i popularnije) kaže Srbija. Tvrtko piše, doslovno, da je otišao u Srpsku zemlju i tamo se okrunio (najverovatnije u Mileševi).

Није спорно да се у латинским повељама у титулатири инзистирало на територијалној односно политичкој одредници о чему у расорави пише Невен Исаиловић (овдје)

који такође не оспорава да је Босна српска темља, напротив, а Невен ту примјећује и различиту праксу код титулисања и да се у латинским повељама код титулисања народносна одредница (српска) замјењује територијалном (Рашка или Босна). И ту код титулисања гдје се у латинској титулатури избјегавала народносна одредница и замјењивала територијалном свакако није занемарљива политичка позадина.

Позивање у повељама на прародитеље, господу српску и господу босанску (а у неким повељама и господу рашку) је свакако мотивисано и доказивањем легитимитета и полагања права и на титулу те на одређене привилегије коју носи.

Neven Isailović kaže sledeće (tvoj link):
Док су њега готово сви савременици називали краљем Срба и Босне (односно Рашке и Босне у латинској верзији), чак и у неформалном контексту, његове наследнике су, сем у свечаним обраћањима, једноставно називали краљевима Босне, а обласне господаре и племство уопште – босанском господом, босанском властелом или, у латинским и италијанским документима, просто терминима Bosnenses, односно Bosignani. [..] Дакле, Твртко разликује Босну, као своје наследство од стрица, бана Стјепана II, и Српску земљу, државу својих предака која је остала без пастира, те је он био од Бога именован владаром и носиоцем двоструког (сугубог) венца. Као што је цар Душан раздвајао Србију и Романију, тако је и Твртко раздвајао Босну и Србију.
Ne zamenjuje se u latinskim prevodima Srbljem sa Raškom ili Bosnom, već sa Srbijom ili Raškom.
 
Poslednja izmena:

Back
Top