Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 80.685
Није ми дао ђаво мира, па сам ипак тражила ко је кривац за погрешно тумачење да сугуби значи двоструки одн. да је Твртко добио две круне или да је крунисан у два наврата. Такво тумачење: да је краљ у Србији, а не само Србима изБосне итд.. отвара енормно велику проблематику везану за територије и власт над њима његових савременика у реалној Србији, укључујуђи и Дејановића део, реалној Рашкој итд..итд.., јер се ниједан није "потчинио" Твртку, чак, штавише, истовремено су Твртко и Лазар угарски вазали.
Прилажем текст Живојина Андрејића, пре свега зато што је баш солидно урађен предлог аутора разних идеја о крунисању Твртка Котроманића и наших историка , као и главна тумачења.- много бољи него што бих ја овде саставила или копирала, па погледајте обавезно :
https://www.academia.edu/40820323/Живојин_Андрејић_О_крунисању_сугубим_венцем_босанског_краља_Твртка_I_Котроманића
Сам Андрејић долази до закључка да Твртко јесте крунисан у два наврата: за бана Босне и за краља Босне:
Pogledajte prilog 1283376
Значајно је да је Андрејић нашао бар једну везу за могуће значење "сугубог венца", који се помиње само и искључиво у Твртковом случају, а то је веза са титулом бларског кхана Омуртага из 9.века. У трновском натпису је назив " сјубиги" хан, пише Андрејић цитирајући стр 213 из Андреев Й., Лалков М., Българските ханове и царе, Велико Търново, 1996.
Нисам успела да нађем Лалковљеву књигу на нету, али видим по блгарским форумима да тумаче да је титула гласила "канасјубиги"
КАNAΣYВІГІ -КАNAΣ Y ВІГІ - КАНАС ЈУ БИГИ - КХАН ОД БОГА
Инверзија јесте присутна- од сјубиги у сугуби, али знамо да је Твртко ипак имао могућност да сазна блгарски термин, ивертован или не, преко своје жене Доротеје (брак склопљен 1374.), пореклом из видинске (угарске) бановине.
Opet ti traćiš vreme po nekim opskurnim forumima, da li bošnjačkim, da li bugarskim.

СУГУБА ЈЕКТЕНИЈА (грч: εκτενής δέησις), назива се и приљежним мољењем. По свом саставу, ова јектенија је блиска прозбеној јектенији и њен данашњи облик потиче из XV века. Уз прве две прозбе, народ одговара са "Господи помилуј" (грч: Κύριε ελέησον) једнократно, а на остале прозбе исто то, али трократно. Назив сугуба значи "удвостручена", а добила је име по томе што се у почетку ове јектеније, у два маха, двоструко обраћамо милосрђу Божијем. Састоји се из дванаест краћих молитава за Православни род наш, његове потребе, надлежног Епископа, за све уснуле, нарочито оне који су ту сахрањени, отпуштање греха присутног верног народа и добротворима храма. У случају потребе, после претпоследње прозбе, умећу се посебне прозбе за оздрављење болесника, ослобађање заробљеника, за престанак суше или непотребних падавина, помора људи, ратне опасности и др. Јектенија се завршава возгласом у коме се призива Божија милост.
https://www.pravoslavlje.net/index.php?title=Сугуба_јектенија
Jednom si napisala da neko ko vrlo slabo razume pravoslavnu duhovnost i hrišćansku tematiku, ne može da se ni ovim temama bavi. Na svom primeru si i potvrdila (empirijski, dakle) da si bila definitivno u pravu.
Malo više o suguboj (dvostrukoj, i duhovnoj i telesnoj) radosti i veselju iz monografije „Zabave i svetkovine u srednjovekovnoj Srbiji“.
Poslednja izmena: