lapsi
Veoma poznat
- Poruka
- 10.619
Moje prve emocije? Stid. Bilo me je stid svega i svakoga.
I danas sam stidljiva.
I danas sam stidljiva.
-
- Popularno:
- Na koji način ste ludi
- Moć zagrljaja
- Jel ovaj srećković ili šta?
- Зашто турску кафу зовете "домаћа"?
- Povratak Kosova - sta Srbi zaista zele?
- Пропала и Зајечарска гитаријада у...
- Да ли су преговори између Трампа и...
- Zasto su devojke same danas?
- B92: direktorka "Junited...
- Ceo zid na granici Amerike i Meksika...
Od koje godine života imate sećanje?
- Začetnik teme Rising star
- Datum pokretanja
neoplanta again
Veoma poznat
- Poruka
- 11.478
lapsi
Veoma poznat
- Poruka
- 10.619
Stid je vezan za karakter, koji je usto urođen.Strah je urođen.
Postiđenost naučimo
neoplanta again
Veoma poznat
- Poruka
- 11.478
Од кад сам имао 2 године.
Posteno, ja sam i dalje mnogih stvari nesvestan.
Secam se tih autica plasticnih sa pedalama. I ja sam imao jedan plave boje.
Skafander
Domaćin
- Poruka
- 3.820
Ja iz vrtića, sa 5 - 6(a možda i ranije, ne sećam se, hehe), i nešto sa mora, a posle normalno od 7 - osnovna čkola, hehe.
Evo šta kaže chatGPT:
Infantilna amnezija (poznata i kao dečja amnezija) je pojava zbog koje se većina ljudi ne seća događaja iz ranog detinjstva, najčešće iz perioda pre treće ili četvrte godine života. Evo detaljnog objašnjenja:
---
Šta je infantilna amnezija?
To je nemogućnost odraslih osoba da se sete iskustava iz prve tri godine života, a veoma oskudno i iz perioda od 3. do 6. godine. Iako deca mogu imati kratkotrajna sećanja dok su mala, ta sećanja se uglavnom gube kako vreme prolazi.
---
Zašto ne pamtimo rani period života?
Razlozi su neurološki, kognitivni, emocionalni i jezički, i svi se međusobno prepliću:
1. Nerazvijen hipokampus i prefrontalni korteks
Hipokampus je deo mozga odgovoran za formiranje dugoročnih eksplicitnih sećanja. Kod beba nije dovoljno razvijen.
Prefrontalni korteks (važan za organizaciju sećanja) sazreva mnogo kasnije.
2. Nedostatak jezika
Sećanja se često povezuju sa jezikom. Pošto bebe ne znaju da verbalizuju iskustva, ona se teško "kodiraju" u narativnu formu pamćenja.
3. Drugačiji način obrade informacija
Bebe svet doživljavaju senzorno i emocionalno, a ne konceptualno i analitički kao odrasli. Te informacije teže se prevode u kasnija sećanja.
4. Neuroplastičnost i brzo brisanje podataka
U ranom detinjstvu mozak ima ekstremnu plastičnost i "čisti" nepotrebne informacije kako bi se bolje prilagodio učenju jezika, socijalnih veština i osnovnog ponašanja.
---
Da li se uopšte nešto pamti?
Implicitna sećanja (osećaji, navike, refleksi, emocionalne reakcije) ostaju – na primer, beba se može setiti majčinog glasa ili osećaja sigurnosti, ali to nije svesno, narativno sećanje.
Retki ljudi tvrde da se sećaju izuzetno ranih iskustava, ali to su često rekonstrukcije na osnovu fotografija, priča ili snažnih emocija.
---
Kada počinje pravo pamćenje?
Većina ljudi počinje da ima stabilna autobiografska sećanja od treće do četvrte godine, ali čak i ta sećanja su često fragmentarna. Potpuno razvijena autobiografska memorija razvija se tek oko sedme godine.
---
Zašto je ovo važno?
Razumevanje infantilne amnezije pomaže u razumevanju razvoja svesti, jezika, identiteta i memorije.
Takođe je korisno u terapiji – kako bismo znali razliku između potisnutih trauma i onoga što jednostavno nikada nije bilo zapamćeno.
Evo šta kaže chatGPT:
Infantilna amnezija (poznata i kao dečja amnezija) je pojava zbog koje se većina ljudi ne seća događaja iz ranog detinjstva, najčešće iz perioda pre treće ili četvrte godine života. Evo detaljnog objašnjenja:
---
Šta je infantilna amnezija?To je nemogućnost odraslih osoba da se sete iskustava iz prve tri godine života, a veoma oskudno i iz perioda od 3. do 6. godine. Iako deca mogu imati kratkotrajna sećanja dok su mala, ta sećanja se uglavnom gube kako vreme prolazi.
---
Zašto ne pamtimo rani period života?Razlozi su neurološki, kognitivni, emocionalni i jezički, i svi se međusobno prepliću:
1. Nerazvijen hipokampus i prefrontalni korteks
Hipokampus je deo mozga odgovoran za formiranje dugoročnih eksplicitnih sećanja. Kod beba nije dovoljno razvijen.
Prefrontalni korteks (važan za organizaciju sećanja) sazreva mnogo kasnije.
2. Nedostatak jezika
Sećanja se često povezuju sa jezikom. Pošto bebe ne znaju da verbalizuju iskustva, ona se teško "kodiraju" u narativnu formu pamćenja.
3. Drugačiji način obrade informacija
Bebe svet doživljavaju senzorno i emocionalno, a ne konceptualno i analitički kao odrasli. Te informacije teže se prevode u kasnija sećanja.
4. Neuroplastičnost i brzo brisanje podataka
U ranom detinjstvu mozak ima ekstremnu plastičnost i "čisti" nepotrebne informacije kako bi se bolje prilagodio učenju jezika, socijalnih veština i osnovnog ponašanja.
---
Da li se uopšte nešto pamti?Implicitna sećanja (osećaji, navike, refleksi, emocionalne reakcije) ostaju – na primer, beba se može setiti majčinog glasa ili osećaja sigurnosti, ali to nije svesno, narativno sećanje.
Retki ljudi tvrde da se sećaju izuzetno ranih iskustava, ali to su često rekonstrukcije na osnovu fotografija, priča ili snažnih emocija.
---
Kada počinje pravo pamćenje?Većina ljudi počinje da ima stabilna autobiografska sećanja od treće do četvrte godine, ali čak i ta sećanja su često fragmentarna. Potpuno razvijena autobiografska memorija razvija se tek oko sedme godine.
---
Zašto je ovo važno?Razumevanje infantilne amnezije pomaže u razumevanju razvoja svesti, jezika, identiteta i memorije.
Takođe je korisno u terapiji – kako bismo znali razliku između potisnutih trauma i onoga što jednostavno nikada nije bilo zapamćeno.
Zelena milja
Poznat
- Poruka
- 8.555
lapsi
Veoma poznat
- Poruka
- 10.619
Ja se sjećam prvih koraka, tj. učenja hodanja. Ne pamtim naravno ni jednu izgovorenu riječ, ali pamtim taj mali zid, koji je u meni izazvao strah, dok me je jedan roditelj pridržavao za ruku. Možda je taj strah uticao na to da se sjećam toga. Nikada nisam prošla pored te škole, koja je bila opasana tim niskim betonskim zidom, a da se nisam sjetila prvih koraka.Ja iz vrtića, sa 5 - 6(a možda i ranije, ne sećam se, hehe), i nešto sa mora, a posle normalno od 7 - osnovna čkola, hehe.
Evo šta kaže chatGPT:
Infantilna amnezija (poznata i kao dečja amnezija) je pojava zbog koje se većina ljudi ne seća događaja iz ranog detinjstva, najčešće iz perioda pre treće ili četvrte godine života. Evo detaljnog objašnjenja:
---
To je nemogućnost odraslih osoba da se sete iskustava iz prve tri godine života, a veoma oskudno i iz perioda od 3. do 6. godine. Iako deca mogu imati kratkotrajna sećanja dok su mala, ta sećanja se uglavnom gube kako vreme prolazi.
---
Razlozi su neurološki, kognitivni, emocionalni i jezički, i svi se međusobno prepliću:
1. Nerazvijen hipokampus i prefrontalni korteks
Hipokampus je deo mozga odgovoran za formiranje dugoročnih eksplicitnih sećanja. Kod beba nije dovoljno razvijen.
Prefrontalni korteks (važan za organizaciju sećanja) sazreva mnogo kasnije.
2. Nedostatak jezika
Sećanja se često povezuju sa jezikom. Pošto bebe ne znaju da verbalizuju iskustva, ona se teško "kodiraju" u narativnu formu pamćenja.
3. Drugačiji način obrade informacija
Bebe svet doživljavaju senzorno i emocionalno, a ne konceptualno i analitički kao odrasli. Te informacije teže se prevode u kasnija sećanja.
4. Neuroplastičnost i brzo brisanje podataka
U ranom detinjstvu mozak ima ekstremnu plastičnost i "čisti" nepotrebne informacije kako bi se bolje prilagodio učenju jezika, socijalnih veština i osnovnog ponašanja.
---
Implicitna sećanja (osećaji, navike, refleksi, emocionalne reakcije) ostaju – na primer, beba se može setiti majčinog glasa ili osećaja sigurnosti, ali to nije svesno, narativno sećanje.
Retki ljudi tvrde da se sećaju izuzetno ranih iskustava, ali to su često rekonstrukcije na osnovu fotografija, priča ili snažnih emocija.
---
Većina ljudi počinje da ima stabilna autobiografska sećanja od treće do četvrte godine, ali čak i ta sećanja su često fragmentarna. Potpuno razvijena autobiografska memorija razvija se tek oko sedme godine.
---
Razumevanje infantilne amnezije pomaže u razumevanju razvoja svesti, jezika, identiteta i memorije.
Takođe je korisno u terapiji – kako bismo znali razliku između potisnutih trauma i onoga što jednostavno nikada nije bilo zapamćeno.
DarkMoon
Legenda
- Poruka
- 55.796
Ti ko da si pala s Marsa.Sto ovde procita covek nigde nema
bird again
Buduća legenda
- Poruka
- 35.843
Budu neki momenti kada se bas zbunim
Nekad se (ozbiljno govorim ovo) pitam postoje li ovi ljudi sto ovo pisu STVARNO?
Je li realno da neko tako misli
DarkMoon
Legenda
- Poruka
- 55.796
Ja pisem ono sto sam doziveo, nismo svi isti niti svi isto dozivimo ili prozivimo kroz zivot.Budu neki momenti kada se bas zbunim
Nekad se (ozbiljno govorim ovo) pitam postoje li ovi ljudi sto ovo pisu STVARNO?
Je li realno da neko tako misli
