„Obelisk” iz Ksantosa

[krinka5]

Znač nisu Srbi već Švajcarci.

Inače hvala Slavenu na trudu i prevodu

 

[Scott Isle]

Obilic i Ostrojic

 

[Pumpaj Dinstanović]

Очекивано, тема је отишла у зајебанцију, што је на форумима неизбјежно, а и није лоше, нека мало шеге.

Славен је дао неки свој комотан превод, + за ентузијазам.

Када је већ тема ту, а пдф је историја, није лоше коју написати о Ликијцима. Да не одемо у ширину, занимљив краћи текст је овдје. Вриједан пажње је дио;
Овдје имамо Ксантос данас;
Pogledajte prilog 602633
И чувени тзв. `Нереидин споменик`
Pogledajte prilog 602635

Dobar mali dokumentarčić o Likijcima:

Koja su to dva samoubistva koja narator pominje? Pretpostavljam da je spaljivanje žene i dece i juriš u smrt koji si ti postavio jedan od ta dva istorijska slučaja?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Mnogo poznatiji, ali i čitljivi likijski tekst, od ove stele jeste čuveni trilingval iz Ksanta, nešto mlađi (malo manje od jednog veka) od spomenika iz otvaračke poruke.

Strana sa likijskim tekstom:

Transkripcija (N320):

1 ẽke: trjm̃misñ: xssaϑrapazate: pig-esere:
2 katamlah: tideimi: sẽ=ñne=ñ-te
3 =pddẽ=hadẽ: trjm̃mile: pddẽnehjm̃m-is:
4 ijeru: se=natrbbijẽmi: se(j)=arñ-na:
5 asaxlazu: erttimeli: me=hñti=t-ubedẽ:
6 arus: se(j)=epewẽtljm̃mẽi: arñ-nãi:
7 jm̃maitẽ: kumezijẽ: ϑϑẽ: xñtawa-ti:
8 xbidẽñni: se(j)=arKKazuma: xñta-wati:
9 sẽ=ñn=aitẽ: kumazu: mahãna: eb-ette:
10 eseimiju: qñturahahñ: tide-imi:
11 se=de: eseimijaje: xuwati=ti: s-e=i
12 pijẽtẽ: arawã: ehbijẽ: esi=ti: s=e-d
13 =eli=ñtãtẽ: teteri: se(j)=epewẽtljm̃-mẽi:
14 hrjm̃mada: ttaraha: me=xbaitẽ: z-ã:
15 ese=xesñtedi: qñtati: se=pigrẽi:
16 sẽ=ñte=ñte=kjm̃mẽ: se(j)=ẽti: ϑϑẽ: sttat-i
17 =teli: se=t=ahñtãi xñtawatehi: xb-idẽñnehi:
18 se(j)=arKKazumahi: se=i=p-ibiti:
19 uhazata: ada: /^/00: ẽti: tlla-xñta:
20 arñna: se=sjm̃mati: xddazas: ep-i
21 =de arawa: hãti kjm̃mẽtis: me=i=pibi-ti:
22 sixlas: se=wa(j)=aitẽ: kumaha: ẽti
23 sttali: ppuweti: kjm̃mẽ: ebehi: xñta-wataha:
24 xbidẽñnaha: se=rKKazuma-ha:
25 me=ije=sitẽni=ti: hljm̃mipijata
26 m=ede=te=wẽ: kumezidi: nuredi: nure-di:
27 arã: kumehedi: se=uhazata: uwad-i:
28 xñtawati: xbidẽñni: se(j)=erKKaz-uma:
29 me=kumezidi: seimija: se=de: se-imijaje:
30 xuwati=ti: se=i(j)=ehbij(a)=ai-tẽ:
31 tasa: mere: ebette: teteri: arñn-as:
32 se(j)=epewẽtljm̃mẽi: arñnãi: me=t=e-pi
33 =tuwẽti: mara: ebeija: ẽti: sttal-i:
34 ppuwẽti=mẽ: ebehi: se=we=ne: xttad-i:
35 tike: ebi=ne=ñtewẽ: mahãna: ebett-e:
36 ebi=ne: ñtewẽ: kumazi: ebehi: xtta-de
37 =me(j)=ẽ: tike: me=pddẽ: mahãna: sjm̃ma-ti:
38 ebette: se(j)=ẽni: qlahi: ebijehi
39 pñtrẽñni: se=tideime: ehbije: se(j)=
40 elijãna: pigesereje: me=i(j)=eseri=
41 hhati: me=hriqla: asñne: pzziti=ti

A evo i prevoda teksta (koristeći nekoliko različitih prevoda):

Kad je Pigesere, sin Katamle, počeo vladati Likijom kao satrap I kad je postavio pred Likijce vladare Ijeru i Nartbijemija i kao upravnika Ksanta Ertimelija građani i «perioikoi» Ksanta odlučiše da postave oltar za kralja Kauna i za kralja Argazumu.

I učiniše za sveštenike ovim bogovima Esejmiju, sina Knturahija, i kome god je blizak Esejmiji dadoše slobodu od dažbina za ono što je njegovo, i grad i «perioikoi» izdvojiše delove atara grada, vezaše nad parcelom koju će Ksesntedi i Pigrej obrađivati, i šta god je tu, gde je svetilište postavljeno, i sve zgrade pripadaće kralju Kauna i Argazumi.

I prinosiće godišnje žrtvu u iznosu od 120 ada u skladu sa platnim standardima, i obavezaće robove, koliko god bude pušteno na slobodu, da daju po šekel.

I oni potom učiniše sve što je napisano na ovoj steli svetim za kraljeve Kauna i Argazumu.

I ono što leži kao višak darova, jedan će žrtvovati mesečno uz jednu žrtvenu ovcu i godišnje sa jednim juncem kralju Kauna i Argazumi; i Sejmija će biti taj sveštenik i ko god je blizak Sejmiji.

I građani Ksanta i njegovi «perioikoi» zakleše se za ove propise da će ih izvršavati kao što su na ovoj steli napisani, i niko neće ovo obrisati iz poštovanja bilo bogovoma bilo svešteniku.

Ako neko učini štetu, biće odgovoran pred ovim bogovim i pred majkom svetišta «pntreñni» i njenom decom i Elijanama. Autoritet će predati Pigeseri, vrhovnom autoritetu hrama da radi kako odlučuje.

 

[Pantelić Nebojša]

Nebulozan prevod transkripcija. Jos malo pa ima vise imena (nebuloznih) nego pravih reci.
Lika ima i kod nas i postoje Licani i oni su Srbi.
Lik i ja = Likija.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Nebulozan prevod transkripcija. Jos malo pa ima vise imena (nebuloznih) nego pravih reci.
Lika ima i kod nas i postoje Licani i oni su Srbi.
Lik i ja = Likija.

Reč Likija je egzonim. Likijci nikada nisu sebe niti svoju zemlju nazivali tako, već su ih tim imenom drugi nazivali. Ona je u naš jezik dospela preko grčkog jezika, slično kao što npr. Egipat (ili razne druge zemlje antičkog sveta) zovemo tako, iako to blage veze nema sa samim drevnim Egipćanima.

Likijci su sebe i svoju zemlju zvali ovako: Trm̃mis.

P. S. Za nekog ko toliko insistira da Etrurce treba zvati pravim imenom, a ne nekim koji su stranci nadenuli, kao što je slučaj sa Likijom, trebalo bi da primenjuješ isti standard.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Treći natpis na višejezičnoj steli iz Ksanta prava je misterija. Posle 31. reda na strani C, gde se završava starogrčki tekst, počinje novi natpis koji su u nauci zvali rnije Likijski B, zahvaljujući tome što se može nazreti da se radi o jeziku dosta srodnm likijskom (likijski A) koji upotrebljava i isto pismo.

Još manje posvedočen i poznat od likijskog, on se naziva miljanski jezik.

Strana C:

Line: 32 sbirte: me=zireima sabadi: mrKKdi=pe: sebe: pasbã
Line: 33 natri: slati: xusttedi: sebe xñtabu sebe ñte la-Kra:
Line: 34 trujeli: zazati: nbb:}: trqqiz=kke=pe: me=de zp-pli:
Line: 35 xixbati: qetbeleimis: sike tesi: uwedr{i}s
Line: 36 erẽpliz: sebe leli: pinati: ma{s}asi: tulije.[ ]
Line: 37 laKra: trbbdi: xeriga: me=xbadiz: kudi: mrKKd[i ...]-
Line: 38 kssa: trjm̃mili#ja uweti padmruwasa kuplle[ ]
Line: 39 sebe: xbadasi esãnãmla:} ebinube kere: seb[e...]-
Line: 40 udi: slãmati: zrbblã: jm̃qrẽ: muri: tupleleimi [ ]-
Line: 41 az: sebe sbirtẽ pzziti: lelebedi: xñtabasi [ ]-
Line: 42 pe: ni=ke: waxsi: pibi: krese: rjm̃pali: predi: xapaxi: .[ ]-
Line: 43 adi: mrKKasuwẽti: sebe=(ẽ)nẽ: laKri: xñtabaimi: slãma
Line: 44 zrbblã:} me=uwe kemijedi: waxsadi: zrqqiti: zireim-emedi:
Line: 45 xbadasadi: kudi: mawate: klleima: wijedri: ñt-uwitẽni:
Line: 46 pduradi: sebe pasbã:} ñte ne puketi: xbide-wñni:
Line: 47 ulaxadi: zrẽtẽni: seb=ẽnari: kupriti: turaxss-a[l]i:
Line: 48 na#tri=ti mlu mawate: waxsadi: wizttasppazñ:
Line: 49 ẽke=be=i xustite umrggazñ: klleimedi: sbirtẽ: xbad-iz:
Line: 50 tuwi pene: padrete: xeriga: waxsa: murei: sebe zri-gali:
Line: 51 neitalã:} se=de keri trisu: qñnãtbisu: prete
Line: 52 laxadi: zrẽtẽni: sebe=be qirzẽ: utakija trjm̃miliz:
Line: 53 tbiplẽ: trpplẽ: tuburiz: pduradi: xuzruwẽtiz:}
Line: 54 xãzbi: tuminesi: hñtawã: kridesi: sebe=d=i: qirzẽ: ziw-i:
Line: 55 dewis: asa: muwati: zrẽtẽniz: ali: muwilade: epñ tadi
Line: 56 sebe: pasbbã:} ne=pe ki=wisiu utetu ñtelija: pidritẽ-ni:
Line: 57 pirli: murẽnedi: tuburiz: upleziz: sike tesi: arpp-axus:
Line: 58 ẽti: tjm̃pewẽti:} kibe uwe neu: psseje: qidridi: la-xadi:
Line: 59 zirẽple: me=de=(e)rẽple: xradi: waxsa: truijele: m(e)=ẽ-mi:
Line: 60 mawili: klleimedi: alKãnalax:} kize: qle: p[ẽ]niu: tub-edi
Line: 61 lebi: kudi: pubrati: pere: medije tike: xuzrñtas-isi:
Line: 62 xrbblatã: trqqñtasi: tali: ermedeleli: tulijeli
Line: 63 wixsabalaba: metjm̃me xbade: lẽjm̃pe: tunewñni: sebe=(e)rẽ-pli:
Line: 64 sabaka: qetbeleima: trqqiz: tbisu: serije kabu-rã: sebe masa:

 

[Pumpaj Dinstanović]

strana D:

Line: 1 [...]hed=jm̃qrẽ: etrqqi tuwijẽdi: qrbbli:
Line: 2 .ireimedi: sebe=d=ẽnẽ: slãtu: xbadiz: qrb-{b}ledi:
Line: 3 ali=ke mlẽ mire=ke mlẽ tjm̃qrisñte:
Line: 4 wisidi: pruwa ) albrãna=ke: mlati: trqqñt-asa
Line: 5 qre tupe: tulijelije putu trlluba
Line: 6 zrppedu=ni=ke qezjm̃mi: w=er[ik]le=b=ẽke: xñt-abã:
Line: 7 uweti: sukrẽ:} albmubẽ: ti: zawa: qttid-eziti:
Line: 8 qñnãtba: xuzrñta xerigasa: tu.a-drala:
Line: 9 palaraima: sapalite=pñ ki=zppli
Line: 10 uguwãmã: tewete arjm̃pã:} atli tñne: qã.ã:
Line: 11 pri[j]edulise: trjm̃mile: kupr[l]lese: me=pe
Line: 12 ne tubidi: urtu: mrssxã: trqq{i}z: esetesi
Line: 13 =[k]e er{b}besi=ke: lusasi esẽnẽ[m]la:} me=pe: stt-.ni:
Line: 14 trqqiz: seb=uwedriz: mlat. masaiz:
Line: 15 .emẽ=ke neu: zini: lelebedi plejerese:
Line: 16 ..-pe ekãnẽ: kuprimi: pzziti ur[a]sli:}
Line: 17 [m]e=[pd]urade: erikle=be: trqqñti p...[ ]i-
Line: 18 .i qi[d]ras dditiu ñtada xñnije...
Line: 19 ..ub[e]weri: xeriga[z]:ẽ: zuse: ddxu[g...]
Line: 20 ....iseketu: ewẽne zusi: zbali t.....
Line: 21 ..l]ẽ tbisu tustti: arjm̃paimedi: q[ã....
Line: 22 .utlade: ñte: terẽi: kitewẽ #tunewñn...
Line: 23 l]e(j)=epñ tere kere: sxxaija kuti: pssat.
Line: 24 zajala: me=te=ne mrssxati: urtuwãz: mar[ãz]
Line: 25 trjm̃mile=be=te keri: trei: xali pise: xup..
Line: 26 qrbbli: me=ije=(a)lbãma: pssesi: slama: ker{i}
Line: 27 lẽprijasxxa: muni: trbbdi: tasñtuwadi:
Line: 28 mẽm[r]ezñ: trppali: me=tu neu prijelijed{i}
Line: 29 kibe meredi:} ni=k=jm̃qrimiz ñtuwitẽni: up-lesiz:
Line: 30 waxssadi: kibe meredi:} ni=k= jm̃qri-miz
Line: 31 ñtuwitẽni: uplesiz: waxssadi: tub-uriz
Line: 32 ẽke=d=epñ: predi: zazati: zriqali:
Line: 33 ni=ke dezi: mutala: apñ tadi: tetbeti:
Line: 34 laKra:} me=muni: trbbdi: tuwi: uwadra: me=t-u
Line: 35 pene tesẽni: qñza: prijelija: me=de=tu
Line: 36 xezjm̃: xbadasa: alasi dadu=pe: sebe pasb-asi:
Line: 37 esẽnẽmla:} plejerẽ: pijeti: ilẽne:
Line: 38 qezjm̃mi: me=kedije: qelideli: albã=pe
Line: 39 kupttle: muxssa: pijelumlez: ñte mle-si:
Line: 40 mire: lide=be: lbijẽi: trelewñne:}
Line: 41 xñtabure: kñtre: eluwi=pe busawwñn-.la:
Line: 42 tralije: wijedri=be: albaxã: jm̃qr-eime:
Line: 43 mulẽni=pe: zppli: ẽtre=be asx-
Line: 44 ....i: a[t]rala mu[w]a:} xzzãtã=pe: trqqi[z]:
Line: 45 [t]rjm̃mile: zjm̃pde ese ti xerigazñ: epeqzz.
Line: 46 trppalau: ripssedi: prlleli: kedi=pe ñt(e)=[ẽ]-nẽ:
Line: 47 epri=ke: ziti: kalu:} .[e]sãtñniu: qñtbẽ
Line: 48 uwaxa: mlati: wzza: ijesi: me=welpumi: mrK[K]-di
Line: 49 pttili=ke: xustti=ke: qidrala:=ke pen[e]
Line: 50 ziu: sukredi: kibe: pasbu:} urttu: qelid[e]-li:
Line: 51 kibe=i me=i: perepñ: nestte: mlati: xba[da]-siz
Line: 52 tuwemedi: lijenuwez: muwaxã: ppe...-zi:
Line: 53 kibe: pruxssi: rbbinezis:} me=xeri[ga]-zñ:
Line: 54 jm̃qrẽ: sebe: pigasa: seb=uwedri: urasl[a]
Line: 55 me=ne uwe lãte: ripsse ẽmu: me=uwe: ãzi#sse
Line: 56 xuzruwãta: eijm̃: waxssa:} atlasi: neburẽni:
Line: 57 trjm̃milijẽti: ripssẽ: tjm̃pewẽti: sebe=i=te:
Line: 58 sẽkẽne: mãmre kebure: me=du=tu: lusalija:
Line: 59 zẽna nuniti: xruwasaz:} me=qliju: xupeliju:
Line: 60 sebe lijeiz: ddelupeliz: ni uwe: lugãtu: sjm̃-mẽte:
Line: 61 klleime qñtili uwe: plluwi: mluxxãt-i:
Line: 62 tunewñni:} me=w=ẽnẽ: trjm̃milija: kjm̃masadi
Line: 63 sladi=pe: qelelija: uni: tẽpe: urtuz: marãz
Line: 64 trbbẽni ti ne kjm̃mẽti: punãmadedi: asãnãm-la:}
Line: 65 xumalade nẽnijeti: masxxjm̃tije: qzze
Line: 66 mirẽñne: xinasi=ke: sesi: jm̃qri kebura seb=ẽ-nesi
Line: 67 =ke tedesi=ke: xugasi: xñtawaza:} mire k-edije
Line: 68 qñtra: ilẽnedije: tjm̃qrisñte: masxxjm̃
Line: 69 xupdidu: qiqlẽniredi: trei xali: kitssel-.jm̃:
Line: 70 trisu: warasijez: xidrasadi:} neiz=ke tuwiz
Line: 71 t[r]jm̃mile: sukri: xñtabatu: t[e]tu[r]e: trqqñti

 

[Pumpaj Dinstanović]

Domaći, likijski (trm̃mišanski) naziv za grad Ksant glasio je ovako (prva reč u B.49 natpisa):

Arñna

To bi bilo najbliže našem današnjem arena, s tim što bi se glas 'e' izgovarao po svemu sudeći nekim nazalnim oblikom.

Kod Grka, prilikom transkripcije, nazalni vokal se gubio, tako da su oni pisali da su Ksantos urođenici zvali Arna; Stefan Vizantinac, Etnika (A123.12):

Ἄρνα, πόλις Λυκίας. οὕτω γὰρ ἡ Ξάνθος ἐκαλεῖτο ἀπὸ Ἄρνου τοῦ καταπολεμήσαντος Πρωτόγονον. τὸ ἐθνικὸν Ἀρναῖος καὶ Ἀρνεύς.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pošto je postojao veliki interes za ovaj spomenik, hajde da postavimo i sasvim zasebnu temu posvećenu njemu. Višejezični natpis, sadrži najduži poznati tekst likijskog jezika.

Pogledajte prilog 602480

Na natpisu sa obaveštenjem možemo videti crtež koji predstavlja kako je izgledao najverovatnije originalno ovaj stub, pre nego što mu je vrh bio polomljen:

Naziv koji se nalazi u naslovu teme, te čest termin koji se kod nas koristi za ovaj pogrebno-hvalospevni spomenik, pogrešan je, iz razloga što se ovde definitivno ne radi o obelisku.

Slični spomenici sa istog lokaliteta, ukazuju nam na to kako je verovatno izgledao i ovaj koji nas interesuje pre odlamanja (uključujući i čuvenu harpijsku grobnicu, u kojoj je sahranjen najverovatnije likijski vladalac Kibernis (između 520 i 480. godine pre naše ere)):

LIkijci su sahranjivali svoje slavne mrtve ne u zemlju, već uzdignuto na nebesima, da budu ostaci što bliži nebu i da ih svako ko prolazi može videti gore.

 

[qvey]

Ovaj mi jezik pomalo lici na Hetitski...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ovaj mi jezik pomalo lici na Hetitski...

Sa puno razloga. On pripada tzv. luvijskoj grupi anadolskih jezika, iliti naslednik je jednog jezika koji se u vreme Hetita govorio na području maloazijskog zapada (mnogi govore o hetitsko-luvijskoj grupaciji).

Tradicionalno uvaženo mišljenje koje je nekada bilo dominanto je i da se u hetitskom jeziku krije poreklo starosedelačkog naziva za Ksant. Do pomenutog imena došli bismo preko < *arna- < *arinna- < što bi trebalo da znači «(rečni) izvor».

Arina je naziv za hetitsko solarno božanstvo i zapravo njihovo njihovu glavnu boginju, koja je bila zaštitnik države i kraljevskog para. Postojao je kultni centar nedaleko od njihove prestonice, u blizini Hatuše, kod današnjeg Bogazkeja. https://en.wikipedia.org/wiki/Arinna

Današnja pretpostavka se kreće u smeru da je neki drevniji naziv za grad bio vremenom iskvaren tako što je doveden u vezu hetitskom boginjom, odnosno pod tim uticajem i u skladu sa razvojem religijskih kultova (možda ne preterano različito od transformacije naše Dokleje u Diokleju, ako se to dogodilo zahvaljujući caru Dioklecijanu). Originalno, najdrevnije ime grada, u vremenu bronzanog doba, bilo je po svemu sudeći Awarna. Ono je, vrlo moguće, prošlo kroz proces poarinjenja (što nije moralo, ali je i moglo biti u vezi sa određenim luvijsko-hetitskim društvenim [tj. lingvističkim] i političkim uticajima).

 

[Pantelić Nebojša]

40:00 ; Ksantos ili Sirbin.

Bedřich (Friedrich) Hrozný (Czech: [ˈbɛdr̝ɪx ˈɦrozniː] (About this soundlisten); May 6, 1879 – December 12, 1952) was a Czech orientalist and linguist. He contributed to the decipherment of the ancient Hittite language, identified it as an Indo-European language and laid the groundwork for the development of Hittitology.

Hittite (natively 𒉈𒅆𒇷 nešili "[in the language] of Neša"), also known as Nesite and Neshite, was an Indo-European language that was spoken by the Hittites.

 

[Pumpaj Dinstanović]

40:00 ; Ksantos ili Sirbin.

Bedřich (Friedrich) Hrozný (Czech: [ˈbɛdr̝ɪx ˈɦrozniː] (About this soundlisten); May 6, 1879 – December 12, 1952) was a Czech orientalist and linguist. He contributed to the decipherment of the ancient Hittite language, identified it as an Indo-European language and laid the groundwork for the development of Hittitology.

Hittite (natively 𒉈𒅆𒇷 nešili "[in the language] of Neša"), also known as Nesite and Neshite, was an Indo-European language that was spoken by the Hittites.

To je glupost. Ksantos se nije zvao nikad Sirbin.

U poruci odmah iznad tvoje imaš podatke o tome kako se zvao. Najstariji naziv imena imamo očuvan u Pismu Milavati iz oko 1240. godine pre naše ere (CTH 182), iz pera hetitskog kralja.

https://en.wikipedia.org/wiki/Milawata_letter

https://dergipark.org.tr/en/download/article-file/12744

Spominju se u pismu kralja iz Hatuše taoci i Avarna i Pina.

 

[Aranko]

To je glupost. Ksantos se nije zvao nikad Sirbin.

U poruci odmah iznad tvoje imaš podatke o tome kako se zvao. Najstariji naziv imena imamo očuvan u Pismu Milavati iz oko 1240. godine pre naše ere (CTH 182), iz pera hetitskog kralja.

https://en.wikipedia.org/wiki/Milawata_letter

https://dergipark.org.tr/en/download/article-file/12744

Spominju se u pismu kralja iz Hatuše taoci i Avarna i Pina.

Наравно да није глупост али све што се не уклапа у наратив се мора одбацити по сваку цену

6 Then one comes to the Xanthus River, which the people of earlier times called the Sirbis. Sailing up this river by rowboat for ten stadia one comes to the Letoüm; and proceeding sixty stadia beyond the temple one comes to 666the city of the Xanthians, the largest city in Lycia. After Xanthus, to Patara, which is also a large city, has a harbour, has a temple of Apollo, and was founded by Patarus. When Ptolemy Philadelphus repaired it, he called it Lycian Arsinoê, but the original name prevailed.

http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Strabo/14C*.html

 

[Pumpaj Dinstanović]

Наравно да није глупост али све што се не уклапа у наратив се мора одбацити по сваку цену

6 Then one comes to the Xanthus River, which the people of earlier times called the Sirbis. Sailing up this river by rowboat for ten stadia one comes to the Letoüm; and proceeding sixty stadia beyond the temple one comes to 666the city of the Xanthians, the largest city in Lycia. After Xanthus, to Patara, which is also a large city, has a harbour, has a temple of Apollo, and was founded by Patarus. When Ptolemy Philadelphus repaired it, he called it Lycian Arsinoê, but the original name prevailed.

http://penelope.uchicago.edu/Thayer/E/Roman/Texts/Strabo/14C*.html

Jeste glupost, a sam si i potvrdio upravo, citatom.

Nije dakle uopšte reč o gradu, već o reci, koja se nalazi u blizini Ksanta/Arne (kako se po domaćem grad zaista nazivao).

Kako bi se uklopilo u neke paralele sa našom Likom, izmišlja se to ime grada, uzimajući inspiraciju od obližnje reke. Upravo to predstavlja iskrivljavanje prošlosti da bi se uklopilo u zacrtani narativ, po svaku cenu kako i sam pišeš. I pošto je nedovoljno ako se tako zove reka, izmišlja se da je to ili slično ime, tobože, nosio i Ksantos. I ispada se smešno i neozbiljno.

 

[Aranko]

Jeste glupost, a sam si i potvrdio upravo, citatom.

Nije dakle uopšte reč o gradu, već o reci, koja se nalazi u blizini Ksanta/Arne (kako se po domaćem grad zaista nazivao).

Kako bi se uklopilo u neke paralele sa našom Likom, izmišlja se to ime grada, uzimajući inspiraciju od obližnje reke. Upravo to predstavlja iskrivljavanje prošlosti da bi se uklopilo u zacrtani narativ, po svaku cenu kako i sam pišeš. I pošto je nedovoljno ako se tako zove reka, izmišlja se da je to ili slično ime, tobože, nosio i Ksantos. I ispada se smešno i neozbiljno.

Управо супротно.
Да овде је реч о реци али је сасвим очигледно да и град има име по реци.
Да би се уклопило у званични наратив и оно мало ствари које испливају се покривају гомилом полуинформација и потпуно не везаних ствари. Управо то представља искривљавање прошлости да би се уклопила у постојокјећи наратив. Наравно испадаш смешан и неозбиљан.


Више то не иде, интренет омогућава приступ информацијама, комбинујући то са здравим разумом све пада у воду. Олади, не мораш коментарисати, коме није испран мозак неће коментарисати.
А што се тиче Пантелића просто је очигледно да је твој клон или пандан кога користиш да бити прича излгледала боље. Не иде...

 

[Pumpaj Dinstanović]

Управо супротно.
Да овде је реч о реци али је сасвим очигледно да и град има име по реци.
Да би се уклопило у званични наратив и оно мало ствари које испливају се покривају гомилом полуинформација и потпуно не везаних ствари. Управо то представља искривљавање прошлости да би се уклопила у постојокјећи наратив. Наравно испадаш смешан и неозбиљан.


Више то не иде, интренет омогућава приступ информацијама, комбинујући то са здравим разумом све пада у воду. Олади, не мораш коментарисати, коме није испран мозак неће коментарисати.
А што се тиче Пантелића просто је очигледно да је твој клон или пандан кога користиш да бити прича излгледала боље. Не иде...

Nešto što je vrlo jasno laž ti nazivaš, tobože, 'očiglednim'. Na osnovu čega je očigledno? Grad je nosio po svemu sudeći arinsko odnosno slično ime još u XIII st. pre naše ere, ako je dobro identifikovan u Milavatinom pismu.

Mi znamo ime grada. Ono se spominje u tekstu natpisa spomenika kome je posvećena ova tema; pominje se i u drugim izvorima, a spominje ga i Grci, koji kažu da su Arnu preimenovali u Ksantos. Tvrditi da se i grad tako zvao nije ništa drugo do lagati, a na Vikipediju je neko ubacio nešto što se može nazvati samo falsifikovanjem prošlosti.

Za kraj bih rekao da je mesto gde se u potpunosti slažem sa tobom to da smo u informatičko dobu i da je pristupiti informacijama sve lakše i lakše. Zato i sve ove priče, kao i lažno ime Ksantu koje neki pokušavaju podmetnuti, prođu nema. Sve se može naći na internetu; i transkripti i prevodi likijskog tekstova, pa i zagrebačke lanene knjige (najdužeg etrurskog teksta) i još štošta drugo. Sloboda protoka informacija na svetskoj mreži najteže udarce zadala je našim novoromantičarima, kojima je glavni oslonac za sve tvrdnje, iza kojeg su se do sada krili, opskurnost i nedostupnodt građe, što znači da su ljudi bili prisiljeni da im slepo veruju, u nemogućnosti da provere tvrdnje.

E pa, tako više ne može i, po svemu sudeći, neće više nikada ni moći.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Malo o poreklu i prapovesti Likijaca (luvijska civilizacija):

Neizbežni zalazak u priču o tzv. Narodima s mora i, naravno, pričama oko Trojanskog rata.

 

[Pumpaj Dinstanović]

To je glupost. Ksantos se nije zvao nikad Sirbin.

U poruci odmah iznad tvoje imaš podatke o tome kako se zvao. Najstariji naziv imena imamo očuvan u Pismu Milavati iz oko 1240. godine pre naše ere (CTH 182), iz pera hetitskog kralja.

https://en.wikipedia.org/wiki/Milawata_letter

https://dergipark.org.tr/en/download/article-file/12744

Spominju se u pismu kralja iz Hatuše taoci i Avarna i Pina.

Pomenuto pismo (Aht 5) se može videti na 123. stranici ovde: https://e-edu.nbu.bg/pluginfile.php/743598/mod_resource/content/1/Gary M. Beckman, Trevor R. Bryce, Eric H. Cline_The Ahhiyawa Texts-Society of Biblical Literature (2011).pdf

U pitanju je pismo hetitskog kralja upućeno kralj Mira, Tarkasnavi. Pomenuti kralja Hata najverovatnije je Tudhalija IV (po donjoj hronologiji, 1237-1209 god. p. n. e.).

Engleski prevod sa hetitskog jezika, sa označenim moguće najstarijim poznatim nazivom Ksanta:

§9’ (lower edge 1–left edge 6) Your father [ … ], who always wished for my misfortune, and who was the primary factor in unfortunate affairs [for My Majesty, … ] that to me. [Your father] boasted about my servants. And earlier, while he was boasting about the city of Arinna, [he said to me: “… ] I will retain [them].” But when your father did not give me the hostages of the cities of Utima and Atriya, then I [did not go(?)] there, but I sent Kulana-ziti. You too [ … ] the matter of the cities of Awarna and [Pina]. I, My Majesty, [ … ] (you), my [son … ] Therein I did not see the [ … ] subdued by force of arms(?). [ … ] by means of mace and arrow [ … ] Out of consideration for [your] well-being I did not look [ … ]; I looked away. Concerning the matter of Awarna and Pina, you also [said]: “Give [me] the hostages of Awarna and Pina. [I will give] the hostages of the cities of Utima and Atriya over to you.” I have given the hostages [of Utima and Atriya] over to you, but you [have] not [given the hostages] to me. It is not [at all right. And] your evil …

Prikazan je samo deveti odeljak, ali inače, u pismu se pominje i grad koji je najverovatniji kandidat među gradovima hetitskog sveta za drevnu Troju, Vilusa (u odeljku br. 7 priča se o postavljanju Valme za njenog kralja).

 

[Сребрена]

Да овде је реч о реци али је сасвим очигледно да и град има име по реци.

To je glupost. Ksantos se nije zvao nikad Sirbin.

Инспирисали сте ме да почнем да гуглам
Страбонова река Сирбис , по википедијиним тумачењима, требало би да на персијском значи "жуто" одн."жута река", што, наравно, уопште нема везе с везом, јер су Персијанци за жуту боју користило реч "зард" ..Одатле би нека Сардинија могла бити "земља жутаћа"

Што је боја важна ? Кад тумаче порекло назива река и града Арина/КСант(ос), пишу да су стари Грци назвали реку Ксантос због жутоће. Нису могли да преведу персијску реч за "жуто" јер Персијанци кажу "Зард", а не "Сирб". На данашњем грчком жуто је "китрино", али ко зна колико је старогрчки тога доба био различит ...У сваком случају, непроверена је ствар да су град Ксантос, бивша Арина и река Ксантос, бивша Сирбин, имали везе са жутом бојом и да се та хипотеза може одбацити заувек.

Најлогичније ми је да је река добила име по речном Богу, јер у Илијади :" ....Ksantos je ime riječnog boga koji pokušava udaviti Ahileja (XXI.), ..., ime jednog Ahilejevog polubožanskog konja, ali i pokrajine rijeke Ksantos iz koje dolaze trojanski junaci Glauk i Sarpedon.

Мислим да би требало тражити у том правцу прегрчки назив реке и града, па и покрајине у којој је тај град на обали те реке најбитнији део..одн. да ако се задржао персијски назив Сирбин за реку, врло је вероватно да је и град па и цела покрајина названа истоветно, и да порекло назива треба потражити у називима Богова , са почетним Сирб или варијантама С-Р-Б.

Овог трена, имам неколико асоцијација:
-један келтски Див , задужен за чување светих слова на светом дрвету-запису назван је Сурбан
-Бог Сурубурус, одн. Сурбур, представљен као лав, записан је и нацртан у келтско-галској области
-Бог Зурван у Персији, где постоји и област Сервестан у коме је свето дрво (серв)
(нешто више података има на мојој старој теми https://forum.krstarica.com/threads/bog-svetla-surburus.437989/)

..и наравно, не треба заборавити Србинду који се борио против Индре (дакле Бог против Бога) у ведско време, на терену Пенџаба


П.С.
Хетитско име града Аринна уклапа се у причу јер се ради о имену Бога, али се не уклапа по значењу јер је Аринна оно што би код нас била богиња Земља, одн.МајкаЗемља. На хатском назив јој је био Wurušemu. I kod Hata i kod Hetita ona je majka Gromovniku.
https://books.google.rs/books?id=xTE7o8aKI7IC&pg=PA47&dq=аринна+ривер+год+нерик&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwityt7po7_lAhUDmYsKHTOOAtUQ6AEIOzAD#v=onepage&q=аринна ривер год нерик&f=false

 

[Plavooki Treptač]

Znač nisu Srbi već Švajcarci.

Ако је веровати Драгану Јовановићу, Швајцарску су (мислим Женеву?) основали Срби богумили, тако да је то исто.

 

[Plavooki Treptač]

бацих поглед на једну страну и одма ми западе за око

ВРАТЕ (може и пре тога ВЕК ОДЕ ГО ВРАТЕ)
ГЛЕ СРБА

старосрбски (поготово на ту страну света) је био ближи данашњем пироћанском (да не кажем македонском) него модерном србском.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Хетитско име града Аринна уклапа се у причу јер се ради о имену Бога, али се не уклапа по значењу јер је Аринна оно што би код нас била богиња Земља, одн.МајкаЗемља.

Ranije se smatralo da je ovaj grad upravo ta Arina, koje se i spominje u pismu kralja Tudhalije IV, između ostalog. Međutim, prilično je uspešno identifikovano da je to današnja Aladža-Hjujuk kod Bogazkeja. Kako je to nedaleko od Hatuše, sasvim je i razumno da se tako ključni religijski centar nalazi negde bliže prestonici, nego bukvalno na njenom obronku.

Obrati pažnju na poruku br. 45; najverovatnija razmišljanj su da je to Avarna. E sada, da li je došlo do poarinjenja imena i ono promenjeno da bude više u skladu sa božanstvom ili je nekako drugačije došlo do promene...ne znam. Ono što znamo jeste da jesu postojale značajne jezičke razlike; npr. Likijci nikada sebe niti svoju zemlju nisu nazivali tako, već 𐊗𐊕𐊐𐊎𐊆𐊖. Naziv za tu pokrajinu, ako smo je dobro identifikovali, dolazi od hetitskog Lukka. Ističem ukoliko jer ni to nije najsigurnije, ali ako je ta teorija tačna to bi značilo da je iz hetitskog reč došla kod Grka i tako u sve svetske jezike. Shodno tome, zamislivo je i da su Hetiti grad nazivali drugačije od autohtonih stanovnika, pa tako je za njih mogla biti Awarna, a za urođenike Arñna.

Ime Avarne nedavno je pronađeno i u luvijskim hijeroglifima koji se nalaze na natpisu spomenika u Jalburtu (kod današnjeg Ilgina) iz vremena kralja Tudhalije IV.

U hijeroglifskom tekstu opisana su Tudhalijina osvajanja na zapadu; kako je pokorio Lukka i razna mesta, pa tako i Auarnu. Auarna se pominje na 13. komadu; transkripcija:

engleski pevod:

 

[Pumpaj Dinstanović]

U hijeroglifskom tekstu opisana su Tudhalijina osvajanja na zapadu; kako je pokorio Lukka i razna mesta, pa tako i Auarnu. Auarna se pominje na 13. komadu; transkripcija:

Pogledajte prilog 607151

engleski pevod:

Pogledajte prilog 607150

1. and I the Sun(?) conquered,
2. and (I) destroy(ed) Pinali,
3. and (I) went to Awarna,
4a. and of(?) me the Sun(?) 4,100 ass(es) (there were),
b. or [...

Ako sam dobro razumeo i ukoliko su fotke ovde dobro postavljene, ovo bi trebalo da bude deo ovog spomenika (iz negde oko XIII st. pre naše ere) na kojem se možda pominje Ksant:

Malčice o tim anadolskim hijeroglifima: