„Obelisk” iz Ksantosa

Ranije se smatralo da je ovaj grad upravo ta Arina, koje se i spominje u pismu kralja Tudhalije IV, između ostalog. Međutim, prilično je uspešno identifikovano da je to današnja Aladža-Hjujuk kod Bogazkeja. Kako je to nedaleko od Hatuše, sasvim je i razumno da se tako ključni religijski centar nalazi negde bliže prestonici, nego bukvalno na njenom obronku.

Naziv za tu pokrajinu, ako smo je dobro identifikovali, dolazi od hetitskog Lukka. Ističem ukoliko jer ni to nije najsigurnije, ali ako je ta teorija tačna to bi značilo da je iz hetitskog reč došla kod Grka i tako u sve svetske jezike. Shodno tome, zamislivo je i da su Hetiti grad nazivali drugačije od autohtonih stanovnika, pa tako je za njih mogla biti Awarna, a za urođenike Arñna.
U hijeroglifskom tekstu opisana su Tudhalijina osvajanja na zapadu; kako je pokorio Lukka i razna mesta, pa tako i Auarnu.
У свакој Луки/Луци живе Лучани ;)
Кад дупло В прочиташ Ауарна, онда је разлика заиста мала у односу Арину.

Но, мучи ме нешто друго..ако је Ауарна/Арина/Ксантос данашња Aladža-Hjujuk kod Bogazkeja. (што би одговарало аутохтонистима.да повежу српски законик са Боговима Богазкоја у опанцима, успут читао си Рељу Новаковић о ликијским Србима?) ), одн. као на овој мапи:
220px-Kultorte.png


онда где је обелиск, зар није у Анталији?
Не знам шта се десило. шта ме је збунило сад, јеси ли ти окренуо разговор на хетитско Арина/Ксантос за град, а ја се укључила у тему поводом реке Ксантос/Сирбин,ж.. али локације не штимају и мислим да си ти помешао две некадашње Арине у савременој Турској :

...река Сирбин, која постаде река Ксантос, данас је Eşen Çayı ( Kocaçay, Koca Çayı )



Xanthos_Fluss.JPG

..одн .Eşen Stream ,одлична за рафтинг..и гранична река између области Муџла и области Анталија, дуга 120 км
250px-Mu%C4%9Fla_in_Turkey.svg.png
250px-Latrans-Turkey_location_Antalya.svg.png
ksantos sirbin.png


The ancient city of Xanthos is located on the east side of the stream близу места Киник у Анталији ..на 36°21′22″N 29°19′7″E
https://www.google.com/maps/place/E...1aa51627d21b464!8m2!3d36.5898096!4d29.3620222
 
Poslednja izmena:
Кад дупло В прочиташ Ауарна, онда је разлика заиста мала у односу Арину.




Но, мучи ме нешто друго..ако је Ауарна/Арина/Ксантос данашња Aladža-Hjujuk kod Bogazkeja. (што би одговарало аутохтонистима.да повежу српски законик са Боговима Богазкоја у опанцима, успут читао си Рељу Новаковић о ликијским Србима?) ), одн. као на овој мапи:
220px-Kultorte.png


онда где је обелиск, зар није у Анталији?
Не знам шта се десило. шта ме је збунило сад, јеси ли ти окренуо разговор на хетитско Арина/Ксантос за град, а ја се укључила у тему поводом реке Ксантос/Сирбин,ж.. али локације не штимају и мислим да си ти омешаодве постојеће Арине убицирајући их у савремену Турску :
...река Сирбин, која постаде река Ксантос, данас је Eşen Çayı ( Kocaçay, Koca Çayı )



Xanthos_Fluss.JPG

..одн .Eşen Stream ,одлична за рафтинг..и гранична река између области Мугла и области Анталија, дуга 120 км
250px-Mu%C4%9Fla_in_Turkey.svg.png
250px-Latrans-Turkey_location_Antalya.svg.png


The ancient city of Xanthos is located on the east side of the stream близу места Киник у Анталији ..на 36°21′22″N 29°19′7″E

Srebrena, nisi me nešto dobro razumela. Pogledaj ponovo 45. poruku na ovoj temi i postavljenu knjigu sa transkriptima i prevodima hetitskih izvora.

Arinna i Awarna su dva različita mesta u hetitskim tekstovima.
 
Srebrena, nisi me nešto dobro razumela. Pogledaj ponovo 45. poruku na ovoj temi i postavljenu knjigu sa transkriptima i prevodima hetitskih izvora.
Arinna i Awarna su dva različita mesta u hetitskim tekstovima.
Нисам разумела, потпуно си ме збунио- види своје цитате:

Tradicionalno uvaženo mišljenje koje je nekada bilo dominanto je i da se u hetitskom jeziku krije poreklo starosedelačkog naziva za Ksant. Do pomenutog imena došli bismo preko < *arna- < *arinna- < što bi trebalo da znači «(rečni) izvor».

Arina
je naziv za hetitsko solarno božanstvo i zapravo njihovo njihovu glavnu boginju, koja je bila zaštitnik države i kraljevskog para. Postojao je kultni centar nedaleko od njihove prestonice, u blizini Hatuše, kod današnjeg Bogazkeja. https://en.wikipedia.org/wiki/Arinna

Današnja pretpostavka se kreće u smeru da je neki drevniji naziv za grad bio vremenom iskvaren tako što je doveden u vezu hetitskom boginjom, odnosno pod tim uticajem i u skladu sa razvojem religijskih kultova..Originalno, najdrevnije ime grada, u vremenu bronzanog doba, bilo je po svemu sudeći Awarna. Ono je, vrlo moguće, prošlo kroz proces poarinjenja (što nije moralo, ali je i moglo biti u vezi sa određenim luvijsko-hetitskim društvenim [tj. lingvističkim] i političkim uticajima).
Ти једначиш да је Аварна/Ауарна постало Арина, потом постало Ксант.. и да се налази у близини Хатуше. А то није локација Ксантоса о коме је цела тема.

Pomenuto pismo (Aht 5) se može videti na 123. stranici ovde: https://e-edu.nbu.bg/pluginfile.php/743598/mod_resource/content/1/Gary M. Beckman, Trevor R. Bryce, Eric H. Cline_The Ahhiyawa Texts-Society of Biblical Literature (2011).pdf

U pitanju je pismo hetitskog kralja upućeno kralj Mira, Tarkasnavi...
Engleski prevod sa hetitskog jezika, sa označenim moguće najstarijim poznatim nazivom Ksanta:

§9’ (lower edge 1–left edge 6) Your father [ … ], who always wished for my misfortune, and who was the primary factor in unfortunate affairs [for My Majesty, … ] that to me. [Your father] boasted about my servants. And earlier, while he was boasting about the city of Arinna, [he said to me: “… ] I will retain [them].” But when your father did not give me the hostages of the cities of Utima and Atriya, then I [did not go(?)] there, but I sent Kulana-ziti. You too [ … ] the matter of the cities of Awarna and [Pina]. I, My Majesty, [ … ] (you), my [son … ] Therein I did not see the [ … ] subdued by force of arms(?). [ … ] by means of mace and arrow [ … ] Out of consideration for [your] well-being I did not look [ … ]; I looked away. Concerning the matter of Awarna and Pina, you also [said]: “Give [me] the hostages of Awarna and Pina. [I will give] the hostages of the cities of Utima and Atriya over to you.” I have given the hostages [of Utima and Atriya] over to you, but you [have] not [given the hostages] to me. It is not [at all right. And] your evil …
Па онда опет једначиш да је Аварна/Ауарна= Ксант..
Стварно те не разумем.

Ако хоћеш да скратимо разјашњења неразумевања, напиши да ли мислиш да је Ксантос са обелиском био Арина или Аварна/Ауарна или оба... и где се налази данас.
 
Poslednja izmena:
Reč Likija je egzonim. Likijci nikada nisu sebe niti svoju zemlju nazivali tako, već su ih tim imenom drugi nazivali. Likijci su sebe i svoju zemlju zvali ovako: Trm̃mis.

Pogledajte prilog 602797

Боља фотографија (трамеш?)
Payava_tomb_front_inscription likija luka tr.mish.jpg



Превод је :
“Payava, son of Ad[…], secretary of A[…]rah, by race a Lycian…”. …”. 375-360 BC.
https://en.wikipedia.org/wiki/Tomb_of_Payava

Прочитала сам ТРАМЕШ по овом тумачењу ликијске азбуке:
(Perrot, Georges, 1832-1914.; Chipiez, Charles, 1835-1901. - History of art in Phrygia, Lydia, Caria, and Lyciа)
https://archive.org/details/b24853069/page/260
Lycian_alphabet.jpg
 
Нисам разумела, потпуно си ме збунио- види своје цитате:


Ти једначиш да је Аварна/Ауарна постало Арина, потом постало Ксант.. и да се налази у близини Хатуше. А то није локација Ксантоса о коме је цела тема.


Па онда опет једначиш да је Аварна/Ауарна= Ксант..
Стварно те не разумем.

Ако хоћеш да скратимо разјашњења неразумевања, напиши да ли мислиш да је Ксантос са обелиском био Арина или Аварна/Ауарна или оба... и где се налази данас.

1. Ksantos su urođenici zvali Arna
2. Mnogi istraživači su pomislili da se taj grad krije iza drevne hetitske Arinna, iza čega tumače i etimoški koren naziva grada (pomenuti izvor)
3. Od kada je Arina uspešno identifikovana na mestu koje sam spomenuo, nedaleko od današnjeg Bogazkeja, koncenzus je da se Ksantos krije iza mesta Awarna koje poznajemo u drevnim hetitskim izvorima
4. Glavna je teorija da se Awarna preobrazilo u Arñna zahvaljujući kultu Arine, odnosno pod njenim uticajem. Kroz čitavu istoriju imamo čest primer da neki toponimi naknadno menjaju ime kako bi im se naziv približio nekom bogu ili vladaru. Naveo sam primer naše Dokleje koja postaje Diokleja, zahvaljujući naknadnom invencijom koja je varoš dovodila u vezu sa carem Diokletijanom.

Spomenik kojem je tema posvećena, nalazi se u antalijskoj pokrajini, u arheološkom lokalitetu nedaleko od današnjeg Kinika.

Kinik.PNG


Glavni problem produživanju starosti Ksantosa (Arne) duboko u XIII st. pre naše ere jeste nedostatak arheoloških dokaza. Nije ništa iskopano starije od VIII st. stare ere i sve nam ukazuje da tu nije mnogo pre 700. god. p. n. e. postojalo bilo kakvo urbanije mesto. To znači da je centar grada pre te, nazovimo je persijsko-helenske epohe, bio na nekom drugom mestu...dalja iskopavanja bi trebalo da daju odgovore-

No, ovde postoji još nešto interesantno...što može dodatno objasniti poreklo promene imena.

gradovi.JPG


Samo malčice jugozapadno od Ksanta, nalazi se hramovski kompleks posvećen boginji Leto, najznačajniji religijski centar čitavog regiona (pa i šire). Postoje vrlo jake indicije da je i u drevna vremena, dakle u II milenijumu pre naše ere, Λητῶον bio vrlo važan kultni centar...središte luvijske boginje Anniš Maššanaššis.

Ako je tu zaista Awarna bila, onda se kao vrlo jasno nameće odgovor kako je došlo do promene naziva toponima, odnosno njegovog prilagođavanja boginji Arinna. Kroz istoriju nije bilo nepoznato brisanje (ili sužavanje) lokalnih kultova radi jačanja centralnog, ili svojevrsnog prilagođavanja (slično kao što je grčka boginja Leto preuzela celo svetilište). To bi bilo odlično obrazloženje kako smo od Awarna došli do Arñna, pogotovo ako imamo na umu da jezički i nisu previše udaljena ta dva imena.
 
Poslednja izmena od moderatora:
1. Ksantos su urođenici zvali Arna
Dobro, ostanimo pri tome.
Знамо онда врло мало : Град се звао још и Арна(Арена, Арана), а река се звала још и Сирбин, али само у време персијске окупације.
Док сам чекала твој одговор, пронашла сам неке радове и фотографије , кад сложим поставићу касније. Били су другачији него околина.
Прво ћу о митологији, иако су подаци више него оскудни.


Samo malčice jugozapadno od Ksanta, nalazi se hramovski kompleks posvećen boginji Leto, najznačajniji religijski centar čitavog regiona (pa i šire). Postoje vrlo jake indicije da je i u drevna vremena, dakle u II milenijumu pre naše ere, Λητῶον bio vrlo važan kultni centar...središte luvijske boginje Anniš Maššanaššis.
То би требало да буде наследница хетитске богиње Малије, можда и Малеје..а наставак "Машанаши" негде је записан као "Маханахи" јер је "маха"=Бог, а "маханахи" изгледа Мајка Богова (што би условно одговарало називу градића и богињи Лето, која је, по Грцима, родила Богове-близанце.) Како су Ликијци у тој јединој својој "ксантос" долини, са само две реке у целој земљици, имали јако развијен погребни култ и мноштво камених споменика, приписивали су богињи Малији да је заштитница гробова. Као таква праведница, није чудо да је на познијим новчићима (денарусима) приказивана на исти начин као и богиња Атена.
Малија је богиња вина и грожђа, и постојао је ритуал "Анна" (можда се отуда створио назив Арна), нешто као виноградарски фестивал, где се обредним слављењем подстицао раст винове лозе
https://books.google.rs/books?id=9ut5DwAAQBAJ&pg=PA231&lpg=PA231&dq=the+goddess+of+the+Maliya+river&source=bl&ots=v0D9FPZO4T&sig=ACfU3U3YsxdvsicKklpcV-qPzf3SGz_BZQ&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwi7-LbPrMLlAhXss4sKHVjPBlwQ6AEwFnoECAYQAQ#v=onepage&q=the goddess of the Maliya river&f=false
На нашем тлу, где се винограде беру септембра и октобра месеца, богиња Малија одговарала би појму "Госпојина".
malija bog.png


https://books.google.rs/books?id=cY82L2YeALcC&pg=PA21&lpg=PA21&dq=Arñna&source=bl&ots=aHmUEDXYD3&sig=ACfU3U0XNUXnZSgL4Bj0i9RqHVOIbzR-aw&hl=sr&sa=X&ved=2ahUKEwie8rCapMLlAhWlpIsKHeqrBC84ChDoATADegQICRAB#v=onepage&q=Arñna&f=false
https://books.google.rs/books?id=_Eb5fIvwS6oC&pg=PA222&dq=malija+goddess&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjuhJLLmsLlAhXQlYsKHa_dB7cQ6AEIJzAA#v=onepage&q=malija goddess&f=false
http://lycianturkey.com/cults_of_lycia_deities.htm

Kod Hetita, Maliya is often attested with rivers and mountains as a recipient of offerings and was probably identical with the goddess of the Maliya river, whose cult statue was made of iron. (ovde bi imali vezu sa predawem iz Ilijade da je Ksantos naziv po rečnom Bogu).
https://en.wikipedia.org/wiki/Maliya

Богињи Летун/лето приписивало се исто чување гробница и највероватније је то наследница Малије
Some believe that the cult of Leto existed in Lycia prior to the Greek period and that Leto's name may be related to "lada" which is Lycian for "woman" or "wife".
.
Уопште, кад смо код култа жена, Херодот је записао за Ликијце да крвну лозу рачунају преко мајке,а не оца, што би био јак остатак матријархата.


Još jedan hetitski Bog, Tarkuna, kod Likijaca /Lučana je (otprilike pročitano) Torkvaš/Tarkunt,Trokont..
In a vineyard ritual, the weather god Tarḫunna is invoked for the sake of the king's vineyard....
Ukratko, i luvijski i likijski mitološki likovi preuzeti su iz Hetitskog carstva.
 
Poslednja izmena:
бацих поглед на једну страну и одма ми западе за око

ВРАТЕ (може и пре тога ВЕК ОДЕ ГО ВРАТЕ)
ГЛЕ СРБА

старосрбски (поготово на ту страну света) је био ближи данашњем пироћанском (да не кажем македонском) него модерном србском.
Pogledajte prilog 606995

drek.PNG
 
1. and I the Sun(?) conquered,
2. and (I) destroy(ed) Pinali,
3. and (I) went to Awarna,
4a. and of(?) me the Sun(?) 4,100 ass(es) (there were),
b. or [...


Ako sam dobro razumeo i ukoliko su fotke ovde dobro postavljene, ovo bi trebalo da bude deo ovog spomenika (iz negde oko XIII st. pre naše ere) na kojem se možda pominje Ksant:

Pogledajte prilog 607152

Malčice o tim anadolskim hijeroglifima:


Postoji još jedan luvijski hijeroglifski natpis na kojem se nalazi naša Awarna, ali nažalost ne pronađoh još transkripte. Reč je o Emirgazi V.

https://www.hittitemonuments.com/emirgazi/

Reč je o natpisu na oltaru:

oldtar1.jpg


oltar.jpg
 
Milijanski tekst sadrži neke reči koje neodoljivo podsećaju na srpski etnonim:

40 udi: slãmati: zrbblã: jm̃qrẽ: muri: tupleleimi [ ]-
44 zrbblã:} me=uwe kemijedi: waxsadi: zrqqiti: zireim-emedi:

milijanski.PNG


Ova reč je inspirisala pojedine domaće paraistoričare da potraže kriju li se ovde, možda, Srbi. To je učinio Svetislav Bilbija, jedan sveštenik koji je završio kao američki imigrant. Bilbijin inicijalni prevod:

Срби да се крве за циму, да спријече Комеју да оде - воћке, посађено зрно, сажежите нека ништа

Posthumno objavljeni, sa modifikovanim tumačenjem:

Срби ратују овђе за врхове (циме), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму

Nešto ozbiljnije, evo šta kaže Lilija Semenovna Bajun povodom prevoda ove reči:

bajun.PNG


Остроконечное орудие:

хетт. šarpa- ‘борона; серп’; лув. zarpa- ‘режущее орудие’; мил. zrbbla ‘(высеченная) надпись’; лид. en-sarbt- ‘высекать (на камне)’ // и.-е. *serp- ‘серп; орудие для уборки урожая’: осет. æxsyrf ‘серп’; греч. ἅρπη ‘id.’; лат. sarp(i)ō ‘резать; подрезать лозу’; лтш. sirpis; ст.-слав. сърпъ.

Возможно, первичная основа *sar- содержится в хетт. šarra(i)- ‘разделять; разрывать’; к этому же корню может восходить хетт. šarh- (с ларингальным суффиксом) ‘набрасываться; нападать’, мил. zrqq- ‘id.’, zrigali ‘воин’.

https://www.academia.edu/13029356/_Scripta_antiqua._Ancient_History_Philology_Arts_Material_Culture._2012._Volume_2_Scripta_antiqua._Вопросы_древней_истории_филологии_искусства_и_материальной_культуры._2012._Том_2


Semenovna Bajun kaže da zrbblã znači „natpis” (nastao urezivanjem). On je kognat hetitskom šarpa- („drljača“, „srp“), kao i slovenskom сърпъ.

Ona izdvaja *sar- kao drevniji koren, što znači da verovatno obe milijanske reči imaju zajedničko poreklo (i zrbblã, kao i zrqqiti, koje znači „boriti se“, „napadati“, odnosno i zrigali) označavajući u svojoj osnovi nekakvo razdvajanje (srp napada i razdvaja, kao što i vojska radi kada se zabije u neprijatelja).

Nema baš Srba, ali su sličnosti u indoevropskom stablu više nego interesantne. :kpozdrav:
 
Ovo je čuveni natpis iz Ojnoande, grada u Likiji na jugozapadu Male Azije, iz početka II stoleća (oko 120. godine; za vreme vlasti cara Hadrijana):

Pogledajte prilog 650463

Uklesao ga je izvesni Diogen i u više od 25 hiljada reči (što ga čini najdužim poznatim starogrčkim natpisom) preneo učenje antičkog velikana filozofije, Epikura (začetnika epikurejske škole).

https://topostext.org/place/368296UOin



To je, upravo, ovde i suština novoromantičarske zavere. Zadatak je da se sve relativizuje do najbanalnijih namera i onda, pošto je sve moguće, iskroji jedan novi narativ (na šta se prirodno nadovezuje i propaganda kao sredstvo njegovog širenja).


НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ: Порука Србима урезана у обелиск у Лици пре 2800 година
14:56 03.10.2013.
0

AddThis Sharing Buttons
Share to SMS
SMSShare to FacebookFacebookShare to VkontakteVkontakteShare to TwitterTwitterShare to ViberViberShare to WhatsAppWhatsAppShare to Telegram
Telegram

У граду Сирбину, како га назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом камену српски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на српском језику и на србици, тако да се може без много труда читати.

У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе.
obelisk1.jpg

Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета .
Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.
Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.
Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић.
juzna1.jpg
Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су:
(1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде;
(11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити. Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).

Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји:
З-10 о yправљањy овђе међама – границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће – требају….
С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла
Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају
И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајтe y затвору
С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је
И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна
Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има
C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани
С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније
severna-strana-obeliska1.jpg

У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји:

С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши…
И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене…
У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји:
И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане
З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
deo-natpisa2.jpg

У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји:

И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон…
З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом закона стрпани у затвор

У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји:
И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву
ПОДЕЛИТЕ ТЕКСТ ДА СВИ ВИДЕ
 
НЕВЕРОВАТНО ОТКРИЋЕ: Порука Србима урезана у обелиск у Лици пре 2800 година
14:56 03.10.2013.
0

AddThis Sharing Buttons
Share to SMS
SMSShare to FacebookFacebookShare to VkontakteVkontakteShare to TwitterTwitterShare to ViberViberShare to WhatsAppWhatsAppShare to Telegram
Telegram

У граду Сирбину, како га назива Страбон и како се стварно звао, а Грци су га прекрстили у Ксантос, у покрајини Лици, Мала Азија, нађен је уклесан на великом камену српски законик из осмог века пре Христа. Законик је уклесан на српском језику и на србици, тако да се може без много труда читати.

У Лици малоазиској (Људеји) Александар Велики је затекао једно посебно стање. У градовима Лике, који су били бројни, није било персиских посада. Иако је Лика била укључена у Персијску царевину од времена Кира Великог, она је задржала своје посебно уређење и своје старе законе.
obelisk1.jpg

Имали су савез од 23 града, међу којима је град Сирбин (данашњи Ксантос) био престоница и највећи од градова . Личани су најпре били познати под именом Солими, а затим као Термили по једном делу Крићана, које је Сарпедон довео са Крита и населио у Лици . Сарпедон је основао и град Милет као насеобину критског града Милета .
Стари Законик лички, који је био уклесан у каменом обелиску у граду Сирбину, потиче из VIII века пре Христа, нађен је и био је на сербо-рашком језику и писму. Изглед овог споменика можете видети у самом тексту. Ликијске текстове је сакупио крајем XIX века аустријски професор Ернст Калинка. Тумачење текста грчким и другим језицима није дало резултат, а прочитан је у целости од стране Светислава Билбије, уз тумачење древног србског језика и писма из Лидије и Ликије. Билбија је најпре протумачио и објавио своје дешифровање текста са северне стране споменика, према препису Ернста Калинке (стр. 44 наведене Калинкине књиге, са 34 исказа које је Билбија гласовно протумачио као запис фонетским писмом, а протумачио га је помоћу сличности са србским језиком.
Светислав Билбија је текст са северне стране споменика у Сирбину назвао „Порука Србима урезана у обелиск у престоници Лике – Ликије пре 2600 – 2800 година“, а касније је протумачио читљиве делове записа и са других страна. Taj радни материјал је објављен у зборнику „Catena Mundi“, под насловом „Обелиск из Ксантоса – Камена књига закона и обичаја старих Срба“, где су искази приказани у облику одредби законика, које су груписане према темама које обрађују, уз ознаку стране споменика и броја реда за сваку од одредби.
Комплетан текст овог споменика сербо-рашке писмености азијске Ликије и древног сербо-рашког законика, који садржи 232 одредбе, уобличио је и допунио коментарима проф. Радомир Ђорђевић.
juzna1.jpg
Одредбе су сврстане у 16 група, према своме садржају, а свака од њих носи ознаку стране света и реда на обелиску. Те групе (главе Законика) су:
(1) О управљању државом – задатак државе; (2) Хуманитарне дужности државе; (3) Слобода занимања и рада; (4) Обичаји и закони; (5) Избор и особине вође; (6) Дужности бораца; (7) О непријатељу и његовом чињењу; (8) Мудре изреке и савети; (9) Савети предака пољоделцима; (10) Савети копачима златне руде;
(11) Лекарски савети; (12) Кривична дела, поступак и казне; (13) Васпитање деце; (14) О храни и њеној припреми; (15) О храни и како се хранити; (16) Уклесано треба читати, памтити, вршити. Ради стицања утиска о садржају законика са обелиска у Сирбину, навешћемо овде појединачно само неке од одредби (оне носе Билбијине ознаке стране и реда).

Тако у делу названом „О управљању државом; задатак државе“ стоји:
З-10 о yправљањy овђе међама – границама државе завјет ту створити, ослањати се на стотине бораца, ови се нужно хоће – требају….
С-7 држава има задатак позивати на оружану узбуну кроз цијели живот, зла која кебају вребају), она укеба така зла
Ј-55 народу треба рећи да овђе стављени чувари штите тврђаву и који јој овђе припадају
И-56 ко овђе дирне у народ, ко обара обичаје, блати, које шибајтe y затвору
С-51 све је дато тој ложи, има дружину када треба торњевима, знају одмах да нађу чуваре који знају штитити, бранити је
И-57 такве који руше имовину, спријечити, чега ради их гонити, те ако се докаже, тога објесити, да одјекне да се сазна
Ј-53 крв насуту зазидаше, ко овђе говори у ругалицама, овима ту суђење да се има
C-52 ту хоће се одређена снага да је одржи, ако потрошена буде, жера да изије ту коју купују Међани
С-60 ми имамо велико оружје и начин да сломимо који се ставио да се довати овог мјеста, жртве оплакиваће послије народне пјеваније
severna-strana-obeliska1.jpg

У делу, названом „Дужности бораца и њихове особине“, стоји:

С-44 Срби да се крве (да ратују) овђе за циме (врхове тврђаве), да спријече икоме они да оду, да надзиру потомке, нека силно жежу те који гледају да их узму
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
И-1 у боју издаја, она једе потомке, кроз цијели живот прошлост стрши…
И-12 да (нека) људи копљаници, када су у боју, заштите оне заробљене туђинце које нађу покорене…
У делу, названом „Особине вође и његов избор“, стоји:
И-53 предање је предака, у кући које мушкарац, он господари, и тако да остане
З-15 да јест домаћин кога годинама познају, вале и траже да он правду примјењује
С-45 примјерно треба пазити као што су обичаји, закон, имати огњиште, ко оца и матер, стари гробови да се поштују
deo-natpisa2.jpg

У делу, названом „Кривична дела, поступак и казне“ стоји:

И-17 ухапшени треба да се користи обичајем да учињену кривицу ублажи закон…
З-32 народу истинит глас да оде, да се огласи поштени, а да су ухваћени силом закона стрпани у затвор

У делу, названом „Уклесано треба читати, памтити, вршити“ стоји:
И-63 нека уче читати таблице отаца, од врха до дна, да виде њихову суштину, да запамте као такву
ПОДЕЛИТЕ ТЕКСТ ДА СВИ ВИДЕ

Malo šta u postavljenom tekstu ima veze sa stvarnošću (i ovom temom), a o tom spomeniku, pobedničkoj steli nakon jednog vojnog uspeha s kraja V ili početka IV stoleća pre naše ere, postoji cela tema: https://forum.krstarica.com/threads/obelisk-iz-ksantosa.896161/
 
Malo šta u postavljenom tekstu ima veze sa stvarnošću (i ovom temom), a o tom spomeniku, pobedničkoj steli nakon jednog vojnog uspeha s kraja V ili početka IV stoleća pre naše ere, postoji cela tema: https://forum.krstarica.com/threads/obelisk-iz-ksantosa.896161/
Ti si bas neki zahebant, otvorio si onu temu sa teorijom koja tebi pase i sa TVOJIM prevodom, mada prevod kao sto vidimo vec postoji.
A ovo naravno ima veze sa ovom temom jer se radi o Grcima, pa nam poturis grcki tekst kao dokaz, mada se na gotovo istom mestu pre tog grckog nalazio ovaj, na kako ga ti nazivas, LIKIJSKOM jeziku:D
 
Ti si bas neki zahebant, otvorio si onu temu sa teorijom koja tebi pase i sa TVOJIM prevodom, mada prevod kao sto vidimo vec postoji.
A ovo naravno ima veze sa ovom temom jer se radi o Grcima, pa nam poturis grcki tekst kao dokaz, mada se na gotovo istom mestu pre tog grckog nalazio ovaj, na kako ga ti nazivas, LIKIJSKOM jeziku:D

Je li može opet, malo jasnije?
 
Да овде је реч о реци али је сасвим очигледно да и град има име по реци.

Pošto ste hiperskeptični prema meni, valjda ste spremniji da poslušate Milana Budimira, prema kome (mada iz najčešće neshvatljivih razloga) svi naši istorijski alternativci imaju izvesne slabe tačkice. Poslednja stranica rada O starijim pomeniam srpskog imena, koji sam skoro okačio na forum:

hidroim.JPG


Dakle, ponavljati od jutra do večeri. Pred glavne obroke, uz molitvu, na WC šolji...sanjati tokom noći: hidronim, hidronim i hidronim. Ne postoji, niti je ikada postojao, ikakav grad Srb u Likiji.

I tako sve dok jednom konačno ne izbijemo ovu zabludu. Bilo bi lepo da ispravku naprave i momci sa SrbijaGLOBAL, koji, nažalost na tragu Svetislava Bilbije, takođe ponavljaju ovu istu grešku.
 
Pošto ste hiperskeptični prema meni, valjda ste spremniji da poslušate Milana Budimira, prema kome (mada iz najčešće neshvatljivih razloga) svi naši istorijski alternativci imaju izvesne slabe tačkice. Poslednja stranica rada O starijim pomeniam srpskog imena, koji sam skoro okačio na forum:

Pogledajte prilog 758037

Dakle, ponavljati od jutra do večeri. Pred glavne obroke, uz molitvu, na WC šolji...sanjati tokom noći: hidronim, hidronim i hidronim. Ne postoji, niti je ikada postojao, ikakav grad Srb u Likiji.

I tako sve dok jednom konačno ne izbijemo ovu zabludu. Bilo bi lepo da ispravku naprave i momci sa SrbijaGLOBAL, koji, nažalost na tragu Svetislava Bilbije, takođe ponavljaju ovu istu grešku.
Strabon je zapisao da grad Ksantos lezi na istoimenoj reci koja se nekad zvala Sirbis. Logicno je valjda da se i grad zvao Sirbis, sta je tu sporno?
Samo nisam siguran zasto reku zapisuju kao Sirbis, kad je Strabon zapisao hidronim Sirbin, osim ako nije rec o akuzativu.
InkedCapture_LI.jpg
 
Strabon je zapisao da grad Ksantos lezi na istoimenoj reci koja se nekad zvala Sirbis. Logicno je valjda da se i grad zvao Sirbis, sta je tu sporno?

Nije logično, a i iz izvora znamo da se tako zvao nije.

Samo nisam siguran zasto reku zapisuju kao Sirbis, kad je Strabon zapisao hidronim Sirbin, osim ako nije rec o akuzativu.
Pogledajte prilog 758606

Jeste.

U izvorim reka se javlja kao Sirbis, Sibros i Sirmis.
 
Nije bitno ima li ih, jerbo ne govore istinu. Ali, hajde daj da vidimo ko to tačno sve lupeta.
Evo jednog doktoranta sa Harvarda koji lupeta, https://dash.harvard.edu/bitstream/...-DISSERTATION-2015.pdf?sequence=5&isAllowed=y

On objasnjava da je ime za reku i grad isto, Ksantos. Dalje objasnjava da je reka dobila ime po gradu. Takodje kaze da osim grckog imena za grad i reku, postoji i likijsko ime Arnna, kao i paeonsko tj. juzno balkansko ime Sibros.

arnna.jpg


Isto bi bilo kao kada bi sad odjednom krenuo da tvrdiš da se reka zvala Arna.
Da zvala se

arnna1.jpg


Dakle postojao je grad Sirbis/Arnna/Xanthos i to nije izmisljotina autohtonista kako pokusavas da pokazes.
 
Evo jednog doktoranta sa Harvarda koji lupeta, https://dash.harvard.edu/bitstream/...-DISSERTATION-2015.pdf?sequence=5&isAllowed=y

On objasnjava da je ime za reku i grad isto, Ksantos. Dalje objasnjava da je reka dobila ime po gradu. Takodje kaze da osim grckog imena za grad i reku, postoji i likijsko ime Arnna, kao i paeonsko tj. juzno balkansko ime Sibros.

Pogledajte prilog 758892



Da zvala se

Pogledajte prilog 758893

Dakle postojao je grad Sirbis/Arnna/Xanthos i to

Voleo bih da vidim Szemerényi 1987 i Bryce 1986 da čujem a čemu se to tačno zasniva, jer deluje kao spekulacija.

Svakako, ostaje da po toj teoriji da je to strano ime, a ne domaće?

nije izmisljotina autohtonista kako pokusavas da pokazes.

Pa jeste netačno, zato što se stalno poziva na Strabona, tvrdeći Strabon kaže da se tako zvao grad.
 

Back
Top