Pogledajte prilog 1465665
Projekcija je da će školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajati 5.000-7.000 nastavnika
Ukoliko se nešto hitno ne preduzme, školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajaće pet do sedam hiljada nastavnika, upozorili su na nedavnom skupu u SANU dekani fakulteta u Beogradu koji školuju nastavnički kadar.
Koliko je situacija alarmantna dovoljno govori podatak što su na smeru za nastavnika hemije ove godine upisana tri brucoša, biologije - 2, fizike - 7, matematike- 3, geografije - 20, srpskog jezika 60, istorije - 84. Na fakultetima kažu da je to istorijski minimum.
Trend naglog opadanja interesovanja za nastavničke fakultete krenuo je 2015. godine. Te godine na Matematičkom fakultetu u Beogradu bilo je 112 prijavljenih kandidata za polaganje prijemnog, a samo godinu dana kasnije broj zainteresovanih kandidata je prepolovljen. Već tada u školama u Srbiji nedostajalo je oko 500 nastavnika matematike i isto toliko fizike.
Danas je u školama najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike, nemačkog jezika. Pravilnik o zapošljavanju u školi kaže da u učionicu mogu samo nastavnici sa master diplomom. Međutim, Pravilnik je jedno, a realnost na terenu nešto sasvim drugo. Da bi se održala nastava, direktori su prinuđeni da angažuju manje stručan kadar, čak i apsolvente sa fakulteta.
Više je razloga što se beži iz prosvete. Matematičari, fizičari, informatičari ne žele da rade u školi jer u privredi mogu da zarade mnogo više. Osim finansijskog momenta, status profesije je danas vrlo nizak, nije vrednovan na pravi način.
Dekani osam fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji imaju smerove za nastavnike, uradili su platformu kojom se predlaže rešenja kako bi se povećalo interesovanje za nastavničke smerove i rešio deficit kadrova u školama.
Stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima- tri su ključne stvari na kojima insistiraju dekani. Platforma je usvojena na Senatu i prosleđena Ministarstvu prosvete.
link
