Qing VIII
Ističe se
- Poruka
- 2.095
Tomić je jedno od najčešćih prezimena kod Hrvata u Hrvatskoj i Bosni, samo jednog Srbina sam upoznao sa tim prezimenom.Još jedan nesumnjivo Hrvat.
https://www.medjugorje-info.com/hr/...-nije-mogao-podnijeti-nepravdu-turskih-kadija
О ИМЕНУ, ВЕРИ, ЕТНОСУ И ПОРЕКЛУ ХАРАМБАШЕ МИЈАТА ТОМИЋА
(из рада у објављивању)
Чувени дувањски харамбаша чете од 40 хајдука, који је устао против турскогa зулума (Станојевић, „1 писмо М.Т.” 1965: 254)! Турци су га ухватили и у Сарајеву погубили ’без гроба’ 1642. (Stanojević „Dalmacija u doba Kand.rata” 1958: 97, 98). Грана Томићâ данас у Мостару чува предају да је он рођен у Конгори код Дувна од оца Ивана Томића, да је (око) 20 год. имао кад се одметнуо и (око) 20 год. хајдуковао (Dragić, „Poetika i pov.hrv.usm.knjiž.” 2007/08: 353, 354), а чувена нар. песма „M.T.odmeće se u hajduke” прецизира: „Ja sam momak iz sela Kongore, sin... kongorskoga kneza” (Jukić–Martić, „Nar.pjesme bos.i herc.I” 1858: 559). Рођен је, стога, оквирно око 1595. У опширном дефтеру БиХ из 1585. проналази се село код Дувна Конгоре, тј. Конгора, и у селу кнез с најопорезованијом баштином Иван {ерго *~1565}, син (Д)митра {ерго *~1535}, с тим да је стари власник баштине (деда) Иван {ерго *~1505}, син (прадеде) Стипана/Стјепана (и сл.) {ерго *~1475} (Aličić, „Opš.kat.pop.za Oblast Hercegovu iz 1585.g.” II 2014: 391, 392), где се увиђа и то да се отац звао по деди Иван, а да се Мијат (одмиља!) звао по деди – Митар! (уп. Михајловић, „Српски презименик” 2002: 49), а пошто међу њима нема личног имена Тома, очито да су се сви презивали Томићи. Ово село Конгора је у сумарном дефтеру Херцеговине из 1533. запустело село-’мезра’ (Sarinay et al., „174 num.Hersek livâsi icmâl Eflakân ve voynugân t.d.933/1533”, 2009: 46), а у канун-нами дефтера из 1585. су сви новонасељени на ’мезре’ одређени као турски статусни власи (често сточари), којима се, сад као државним колонистима, додељује земља за земљорадњу (Aličić, Ibid. I: 1). У канун-нами Сулејмана Величанственог отпре 1521. статусни власи су одређени као Срби, србофони и хришћанске, примарно православне вере, исто као и код словеначког путописца из 16. в. Бeнедикта Курипешича који јасно каже да су ’власи’ Срби (Đurđev, „Nešto o vlаš.star.pod tur.upr.” 1940/41: 49, 55, 59, 60), а у селу Конгори дефтер из 1585. бележи да ово село има сабор/вашар на православне празнике Петровдан и Госпојиндан/(Велику) Госпојину (Aličić II, Ibid.), на управо оне датуме на које се од давнина одржавају вашари у Дувну, плус за католичку Св. Кату (Karan, „Srbi DU–živ.i stradanja” 2016: 445). Изводи се закључак да је ДУВАЊСКИ ХАРАМБАША ИЗ КОНГОРЕ МИТАР-МИЈАТ ТОМИЋ БИО ПРАВОСЛАВАЦ И СРБИН. Надаље, Томићи који су данас у Мркоњић-граду чувају предају да су из Херцеговине, и да су „1 deo loze Tomićâ, koji su ostali u Hercegovini, danas katolici, promenili su veru u katoličku ”, а у Херцеговину су се сви испрва доселили од рода-братства Томићâ из Дробњака у ЦГ (Инф. Младен Томић, 2020). Потврђује и сачувано предање у Дробњаку, које зна да се братство Томићâ често расељавало, те да их има данас и католика, а да је од њих и чувени харамбаша Мијат Томић, славе Св. Ђорђија/Ђурђевдан и као преславу Св. Николу (Томић, „Дробњак, Пива, Бањани” 2000: 93). У корелацији са остатком дробњачких предањa о Томићима (lbid.) проналази се отац кнеза Ивана Томића (* ~1505), који је након 1533. довео део Томићâ у Конгору у организацији Турака – и то је један од дробњачких кнезова под војводом Батрићем, кнез ’џемата’ пастирâ у положају статусних влаха, Тома-Томаш Балотић (ерго *~1445), син кнеза Ивана Балотића (ерго *~1415), сa боравиштем у селима Периш, тј. Превиш и Поље Дубо(в)штница, тј. Дубровско, cпоменут у опширном дефтеру Херцеговине из 1475–77. (Aličić „Poim.pop.sandž.-vilaj.Hercegovina” 1985: 0-B, I, III, 66, 153, 155). Иначе, по дробњачком предању, поменутом кнезу Томи управо су Турци доделили наследно кнештво (a потом и главно кнештво) у племену јер им је био ’миљеник’, будући да је управо он издајом одбране помогао Турцима да освоје његову област, потоњу нахију по имену Гра(д)чаница/Никшићи, негде у периоду 1466–1475. (Томић, lbid.) Ипак, кнез Тома подигао је у селу Превиш православну цркву, у чијем је врло оштећеном ктиторском натпису изнад довратника цркве и забележен: Михаил... кнез Тома... Доброњакâ, тј. Дробњакâ (Томић, lbid.) Закључујемо и да је ХАРАМБАША МИТАР-МИЈАТ ТОМИЋ БИО ПОРЕКЛОМ ИЗ СРПСКОГ ПЛЕМЕНА ДРОБЊАКÂ У ЦГ.
Petrovdan, Godpođindan i sl. su i katoličke velike svetkovine, sv. Katarina je i pravoslavna svetica tako da ništa to ne govori o kojoj vrsti hrišćanstva se radi.
Nosioci prezimena danas i imena nosioca prezime u Bosni tada kazuju da je malo verovatno da su bili Srbi i pravoslavci.
Priče crnogorskih plemena su samo priče bez ikakvih dokaza, često da uzdignu svoju veličinu i slavu .
Kada se ide u detalje ne postoji bukvalno ništa što bi potvrdilo te priče.
Imao onih priča o čuvanju krune i krsta sv. Jovana kod nekog plemena, da bi se proučavanjem otkrilo da prvi spomen toga datira iz kasnog 18. veka. Sve ostalo je slično u vezi "starih predanja".