Матийа Дивковић, Исповĕст вĕре, Наук крстйански, Венецийа 1616.
Матийа Дивковић, Оче наш, Наук крстйански, Венецийа 1616.
Наук крстйански је прва књига штампана српском ћирилицом, односно "српским словима", како сам Дивковић у истой књизи каже.
Ma šta pričaš to?"Nekrštena Srbija" je Purpurnom tamo na dalekom sjeveru, dok mu je Bosna "horion" u "pokrštenoj Srbiji" - ne "nekrštenoj". Sve si pobrkao i na osnovu toga si čak iskonstruisao pojavu bosanske hereze tada kada je nema
.Тек сад сам видео шта сам написао.Наравно у праву си за ово "некрштени" су тамо горе, Пурпурни набраја градове у "покрштеној" Србији и области Босна, "U pokrštenoj Srbiji su naseljeni gradovi Destinik (Dostinika), Černavusk, Međurečje, Dresneik, Lesnik, Salines (Soli tj. Tuzla), i u oblasti Bosne Kotor i Desnik.", што не мења чињеницу да Босну ( и то ону централну првобитну) сматра делом Србије, па и не јавља се тада босанска хереза већ касније, а као претпоставку због чега се јавља сам изнео тезу о заступљености хришћанства само површно као и случај да се Босна налази у средишту раскола.На северни део Италије сам и мислио касније су само ширили своју власт на остале територије и јужно од Рима.Наравно да "држати" и "населити" није исто, али и једно и друго значи недвосмислено присуство Лангобарда и у средишњој Италији, као што значи недвосмислено присуство Срба у Далмацији, не улазећи у неку анализу шта Ајнхард мисли под термином "држи", да ли у смислу власништва или само контроле над том територијом.Уосталом тема нису Лангобарди већ Босна, тачније Дивковић, а он Хрват никако не може да буде ( једино ако узимаш у обзир веру, а онда је и француски краљ Луј IV Хрват), може да буде само "несумљиви" Хрват.
Историчари не знају који су то Словени били али ти знаш да то нису били Срби, који се појављују баш на том простору нешто касније, као да Срби нису Словени.
Да будемо прецизнији ти Порфирогенитови Срби који су насељавали те просторе се у Босни према тој територији називају Бошњани, док у осталим склавинијама Травуњани, Захумљани, Рашани, Дукљани и тд., не знам шта се натежеш реци слободно како је било.
Дакле не стварају се нови народи или етноси већ се само постојећи народ "излива" према територијалним поделама на државе.Ти Порфирогенитови Хрвати нису део тог босанског "калупа". Наравно да га нема, нити има доказа да га има.Шта ћу хоби ми је проучавање србско - османског царства, тешко се сналазим са овим минијатурним феудалним државама на западу!!!U to vrijeme ima hrvatskog kraljevstva, nisi dobro čuo. Što ću ti ja kad ti postojanje nekog krljevstva određuješ narodonosnom pripadnošću dotičnog kralja - dodatan dokaz da o srednjem vijeku ništa sve ove godine nisi naučio. Žali Bože proćerdanog vremena po ovom forumu
Не релативизујем не измишљај, чакавица и штокавица и јесу разграничене сноповима изоглоса јер представљају два језика, а Ивић је горе приказао само неке изоглосе и то по фонетској творби за које и сам каже да се мењају на страни 33, пасус под 2 коју си горе и постовао.Изоглосе се и мењају правећи дијалекте истог језика као што и представљају разлике измећу два блиска али различита језика, што је наш случај овде, али за детаље око тога мораћеш да питаш неког лингвистичара.Aha, sad relativizuješ izoglose, ali kad treba da razdvojiš jezik Srba i Hrvata onda su ti puna usta čakavice i štokavice? A čime su to čakavica i štokavica razgraničene (i to uslovno) ako ne snopovima određenih izoglosa? I ti snopovi su mlađi od ovih koje je Ivić nabriojao (neke pobrojene izoglose zapravo i ulaze u određivanje čakavštine i štokavštine, ali uz čitav niz drugih mlađih izoglosa) - tako da granica između čakavštine i štokavštine ne može da nam otkrije stanje raznih slovenskih migracionih struja po naseljenju ovog prostora. Ove što je Ivić pobrojao možda i mogu, ali kao što vidimo skoro sve one odvajaju slovenačke govore i kajkavštinu (da dodamo i sjevernu čakavštinu), od štokavštine i čakaštine (središnje i južne). A jedna od njih ide po sred štokavštine (izoglosa šć-št) koju dijeli na zapadnu i istočnu. I ta izoglosa je starija od kasnijih koje određuju granice čakavštine i štokavštine. Ako sam dobro shvatio Ivića šta je napisao
). Onda moramo da i razlučimo neko dodatno pojašnjenje za različita pisma koja se podrazumijevaju pod 'bosančicom' - srednjovjekovno, ono koje se koristilo u rano moderno doba, itd...
Zar nisu oni štampali srpske knjige?
A onaj dubrovački srpski molitvenik 1512. godine štampan u Veneciji, što ga je Rešetar objavio?
* П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Београд 1987, 191.
Upravo u tome je i poenta, nije. U pitanju je ćirilovski brzopis, koji je u ovom slučaju poprimio zapadne grafije. U bosanskoj stručnoj literaturi se može naći da je bosančicom pisano sve od Povelje Kulina Bana redom do modernih dana (od kulina bana
Već sam dosta ranije postavljao onu povelju kralja Milutina, pisanu čistom bosančicom...
Краљ Стефан Урош II Милутин, 14. септембар 1302. године, дворац Врхлаб на Копаонику
Пише краљевство ми, да је вĕдомо всакому. Створи милост краљевство ми граду Дубровнику, да приходе их трговци по земљи и по трговĕх краљевства ми, и да не ходе на војску, и нијед'н чловĕк у српској земљи, мал же и велик, да не удаје у удаву дубровчанина, и да им се коњи под ризницу не узимају ни на коју работу, и да им не намĕтује без воље месо купити, или браве, или свиније, или краљево или чије годĕ, ни малу ни велику купљу, развĕ к'ди се хоће краљево месо продати, да се заручи по всему тргу, да не продају ни купију меса, доколĕ се краљево прода, и да им се не узима по силĕ ни скрлато ни мед ни мука ни која купља. И куће да им се не печате ни от краља ни от властел'. И како им је закон у Брсковĕ от испрва, тако да им је и у Рудницĕ, а инога новаго закона да им не постави краљевство ми. И у кога се обрĕте луд отрок, тере што кому испакости, да у том господара не ишту н' да си ишту кривца. Ако ли крв учини дĕтић, да га пода господар, ако ли га не пода, да плати господар вражду, како и Саси плаћају. И да си ходе свободно по земљи и по тргох краљевства ми. Да при којим их селĕ штета најде, да плати село ближње. Ако село не плати, да плати краљевтсво ми. И град да не работају ни га бљуду. И аће се обрĕте који длг между Србљином с Дубровчанином, да да им је суд прĕд судијом српским и прĕд једнĕм Дубровчанином. И што судита, този да је свршено. А прĕд краљевство ми да иду за невĕру, за вражду, за чељадина, за кон, у том да је суд Дубровчанину прĕд краљевством ми. И купци што несу купљу, ако растовари у Брсковĕ, да плати царину, ако ли мимо несе да где прода, ту и царину да плати. И ако кто пакости виноградом дубров'чким, да га позову прĕд краљевство ми: да што се обрĕте крив, да даст краљевство ми, чловĕка да издаст. Да аће не да, да плати краљевство ми. И јеште да их држи краљевство ми на том законĕ који су имали у светопошившега господина отца краљевства ми, да ходе свободно по земљи краљевства ми. И сију милост створи краљевство ми у Врхлаби, к'ди приходи краљевству ми поклисар от Дубровника, Никола Крусић и Бинчула Фосковић. И сије се писаније створи на Крствов д'н в свĕдĕније всакому.
Стефан Урош краљ
~Љ. Стојановић, Повеље и писма I-1, 36-37, бр. 39
U pravu si. Hvala na vigilnosti!
