Е драги моји, јесте завршили за три дана са физичком кризом. Та празнина, је психичка криза. Двојна личност - не желим да пушим а јавља ми се жеља да запалим - то је то, психичка криза. Ту треба победити пушачко кобајагиЈА како би наше право ЈА могло да дише и живи нормално. Како би наша воља контролисала наш живот а не воља пушачког кобајагиЈА, које није ништа друго до интерес дуванске мафије које се маскира у нас. Паразит мождани, а не део нас.
Оног тренутка када си свесно донео одлуку да хоћеш да престанеш да пушиш, ствар постаје једноставна. То је ваша воља. ви то не морате, ви то ХОЋЕТЕ. ДАкле, лако је разликовати своју вољу од наметнуте хипнозе хемијским супстанцама које имитирају нашу вољу покушавајући да нас збуне да ми као желимо да запалимо. Смешно. Па одлучили смо да нећемо да пушимо, ту нас неко прави лудим. Тим шизофренијама само кажите једно велико НЕ. И наравно да је остала празнина, отеран је паразит који се хранио нашим мислима, слабостима, радостима, децом, животом....а навикли смо се на непријатности које нам је правио....
Та празнина је ослобођени простор у нашем уму, а наше ЈА још не схвата да је то све његова праа, легитимна територија. Место у срцу које је заузимала цигарета сада може да попуни леп дан, љубав, радост, креативност, слобода...само не треба жалити за тим ђаволом ког смо се решили.
Волфе, како је прошла журка, јел било кризе?