Evo moje novo iskustvo, da podelim s vama.
Dve godine i dva meseca nisam pushila. I onda se neshto bash potresem, umor, bes itd. i ja zapalim JEDNU. Par nedelja kasnije DRUGU. Pa trechu,chetvrtu i tako... sve oni chuveni izgovori- samo josh ovu, od sutra prestajem i tako dalje.
Elem, onda sam kupila prvu paklu. Onu malu od deset. Par dana kasnije veliku. Pa nek' ide zizvot!
I dragi moji, tako mesec dana.
A pushila sam stravichno nekad, tri do cetri kutije ponekad, pa jedva sam ostavila i to uz pomoch Zibana, ugojila se kao prase i josh skidam tu kilazzu a da ne pricham o mukama dok mi se telo nije naviklo na to da nema nikotina.
I sve ja znam kako je to uzzasno biti pushach, iskusila na sopstvenoj kozzi...
Ovo je bilo chetvrti put da ostavljam duvan u zzivotu, i uvek pokleknem na istu foru posle godinu dana ili evo ovog puta posle dve godine.
I onda sam povukla "ruchnu".
Zakljuchila sam sledeche: Jednom pushach -uvek pushach. Nema opushtanja ako hochemo da budemo pushachi koji ne pushe. Borba traje konstantno. Samo su "odmori" izmedju "napada" sve duzzi vremenom.
Treba uvek biti na oprezu, jer psihichka zavisnost se lako ponovo pojavi, dovoljno su neke "kritichne" situacije.
Shta sam uradila?
E pa ovako: odmah sam uzela tri slobodna dana zaredom s posla. Odmah sam otishla u apoteku i kupila novu kutiju Zibana. Sklonila sve upaljache i pepeljare koji su se enormnom brzinom ponovo pojavili u kuchi. Kupila chaj i pila umesto kafe. Svako veche pila po jednu tabletu Persena da smirim napetost koja se pojavila istim intenzitetom kao u jeku pushachkih dana. Strogo vodim rachuna da ne budem umorna, gladna,zzedna ili u drushtvu osoba koje mi ne prijaju.
I evo josh jedna pobeda!
Deset dana ne pushim i laknulo mi je. Uplashila sam se strashno da chu opet u pushachki pakao.
I mnogo je lakshe sada nego kada sam prestajala pre dve godine...nema kriza.
Od sada chu biti konstantno na oprezu i uvek imati tablu zibana u kuchi i beleshke koje sam vodila kada sam se odvikavala od teshkog pushenja.
!
