Naučnici sa Stanforda uspešno preokrenuli simptome autizma kod miševa

[Sensei]

Istraživači na Stanford Medicinskom univerzitetu koji proučavaju neurološku osnovu poremećaja iz autističnog spektra otkrili su da prekomerna aktivnost u određenom regionu mozga može biti odgovorna za ponašanje koje se obično povezuje sa ovim stanjem.

Koristeći mišji model autizma, tim je identifikovao retikularno talamično jedro, strukturu koja filtrira senzorne informacije između talamusa i korteksa, kao obećavajuću metu lečenja.

Važno je napomenuti da su pokazali da davanje lekova za smanjenje aktivnosti u ovom regionu mozga preokreće simptome slične autizmu kod miševa, uključujući podložnost napadima, povećanu osetljivost na stimuluse, povećanu motoričku aktivnost, ponavljajuće radnje i smanjenu socijalnu interakciju.

https://scitechdaily.com/stanford-scientists-successfully-reverse-autism-symptoms-in-mice/

Obećava

 

[Sensei]

Nova otkrića ističu retikularno talamično jedro kao novu metu za lečenje poremećaja iz autističnog spektra.

Referenca: „Retikularna talamička hiperekscitabilnost pokreće ponašanje kod poremećaja iz autističnog spektra u Cntnap2 modelu autizma“ autora Sung-Su Janga, Fuge Takahašija i Džona R. Hugenarda, 20. avgust 2025, Science Advances.

 

[Sensei]

Zajednički putevi sa epilepsijom

Isti ovi lekovi se takođe istražuju kao potencijalni tretmani za epilepsiju, što naglašava kako se mehanizmi koji pokreću poremećaje iz autističnog spektra i epilepsiju mogu ukrštati u mozgu i pomoći u objašnjenju zašto se ova dva stanja često javljaju kod istih osoba.

Nalazi su nedavno objavljeni u časopisu „Science Advances“. Glavni autor studije je Džon Hugenard, doktor nauka, profesor neurologije i neuroloških nauka. Glavni autor je Sung-Su Jang, doktor nauka, postdoktorski naučnik iz neurologije i neuroloških nauka.

 

[Radovan Četvrti]

Autizam ima direktnu vezu sa crevnom mikrobiotom, istraživači su tačno utvrdili koji sojevi bakterija nedostaju kod osoba sa autizmom.

Naše "prijateljske" bakterije neposredno putem vagusnog nerva KOMUNICIRAJU SA MOZGOM. Čak nam od njih zavisi raspoloženje.

Ispostavlja se da nam puno toga zavisi od stanja naše mikrobiote, istraživanja su sve intenzivnija.

Bio sam u pravu ranije kada sam tvrdio da nam dužina života zavisi od redovne ili neredovne stolice, što se sad može prevesti kao zdrava i nezdrava mikroflora u našim crevima.

 

[Manga Hilux]

osnovu poremećaja iz autističnog spektra otkrili su da prekomerna aktivnost u određenom regionu mozga može biti odgovorna za ponašanje koje se obično povezuje sa ovim stanjem

Da pojednostavimo razumljivim rechima.

Naučnici koji proučavaju mozak i autizam otkrili su da kod nekih osoba iz autističnog spektra jedan deo mozga radi previše aktivno. To znači da moždane ćelije tamo šalju mnogo više signala nego što je potrebno. Kada je određeni region mozga „preaktivan“, to može da utiče na ponašanje čoveka, na to kako doživljava zvuke, svetlost ili dodir, kao i na to kako komunicira sa drugima. Zato se neka od ponašanja koja često povezujemo sa autizmom _kao što su ponavljanje pokreta, velika osetljivost na svetlo ili zvuk, ili poteškoće u društvenim situacijama _ mogu objasniti upravo tom preteranom aktivnošću.

Jednostavan primer može da se zamisli kroz svetiljku u sobi. Ako svetiljka svetli normalno, prijatno je i možeš lepo da vidiš. Ali ako je svetlo previše jako, oči bole, osećaš nelagodnost i možda poželiš da izađeš iz sobe. Slično je i sa mozgom kod ljudi iz autističnog spektra _ neki njegovi „prekidači“ rade previše snažno. Zato oni mogu da budu mnogo osetljiviji na zvuk, svetlost ili dodir, ili da drugačije reaguju u društvu. Dakle, problem nije u tome da nema svetla, već što ga ima previše, pa to stvara poteškoće.