Sto je najblesavije, i nemam krizu - ni fizicku ni psihicku. (barem ne onako vidljivu kao na filmovima pa je mozda nisam ni svestan)
Jedino sto me jos podseti na nekadasnje pussenje je kad se poneki puta kad sedam za racunar strecnem "zaboravio sam pepeljaru", ali se odmah zatim osmehnem sam sebi.
Sve bolje se snalazim sa rukama i gomila nekadasnjih situacija kad je cigareta bila obavezna, je za mene nestala (rahat gledanje neke utakmice, citane dnevne stampe, dnevnik ili neki film)
Vec dugo vremena, kad izadjemo negde, normalno sedim u drustvu sve samih pusaca ali se uopste ne opterecujem i ne smeta mi. Ne zvocam ljudima, ali meni ne cini problem (u smislu zelje da i ja pripalim), jednostavno prestao sam i da primecujem njihove aktivnosti sto se tice pusenja.
Ponekad onako hipoteticki pomisim kako bi bilo da na primer pripalim jednu. Potrudim se i zivo sebi naslikam situaciju, bas da se testiram kako cu reagovati. Nista. Samo neki gorak ukus u ustima i neverica da sam ikada sebe trovao tako glupo. I neshvatanje STA zapravo bi DOBIO kad bi i pripalio? Odgovor je uvek jednak - nista zdravo i dobro. Ni na kraj pameti mi ne pada da stvarni zapalim.
Dosta sam zadovoljan sobom kad te i slicne testove na sebi sprovodim a nemam problema, samo se ucvrstim u nepusackom svetu.
Nema nazad. Dosta je bilo, svoj kontigent cigareta u ovom zivotu sam potrosio.
Sada kao veterancic mozes i da pomazes svojim iskustvom 
) незнатно су мање штетни. Наиме, ради се о томе да се томпуси увијају у лист дувана уместо у папир, а то при сагоревању даје нешто мало мање катрана и осталих штетних материја које се развијају сагоревањем рижиног папира у који се умотавају цигарете 
