Ненад
Iskusan
- Poruka
- 6.595
Дакле, Предавец изричито тврди да је послат код Мачека, а не Павелића.
Док је Павелићев запис састављен од неистина када је у питању разговор са Предавцем.
Е сад да видимо о Брашићу и генералу Ђукићу.
Саме усташе не помињу сарадњу са четницима, већ говоре да је Дража послао молбу да пропусте његове јединице у Италију. И о томе Павелић пише да је одобрио пролажење четника кроз Хрватску. Наравно, Дражине јединице нису проведене кроз Хрватску. Павелић је вероватно по том питању помешао Дражине и Ђуришићеве људе, који су заиста прошли кроз НДХ.
Што се тиче генерала Ђукића, он је био на лошем гласу. Примера ради, ево шта је писао начелник штаба Северних покрајина Петра Чолак-Антић:,,...Болесно амбициозан, смешан и опасан, проба на свим странама само да замаже прљљаве трагове из рата...Даје врло ружну слику о целом покрету...Молим одредите га само и искључиво за бугарско питање на место Драшкића(пензионисани генерал Панта Драшкић) а даље од народа и пара, те разрешити свих садањих и видети за њега картотаку Жаркову за 1942.(потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, водио досије о генералу Ђукићу).'' 62) Постоји још неколико сличних дијаграма, па је зато исти коришћен само за питање бугарских велчевиста и касније мачековаца.
Генерал Ђукић је објавио 2 чланка у Буенос Аиресу, под насловима ,,Из шуме у емиграцију.'' Љотићевски историчар Карапанџић их је цитирао, али је прескочио део који каже да се генерал Ђукић изненадио када је код Павелића видео Брашића, јер тако Карапанџићева и комунистичка прича о делегатима за преговоре са Павелићем не важе. Наиме, љотићевци тврде да је Брашић био стална веза Драже и Павелића, а да су Предавец и Ђукић послати за преговоре, док су према комунистима делегати за преговоре били Брашић и Ђукић. То је запазио др Радоје Вукчевић па је написао:,, За Михаиловићеву судбину Ђукићеви наводи нису важни, јер су обелодањени годинама после суђења и извршења смртне казне. Али су важни у једној чињеници која из темеља обара комунистичкје доказе о 2 делегата за преговоре са Павелићем. Кад би било који од делегата заиста долазио од Михаиловића с његовим овлашћењем, они се не би могли чудити откуд овај други, кад сусе код Павелића срели, јер би знали да су двојица, те би ту заједно и дошли или би им то Михаиловић саопштио ради усклађивања и мандата мисије''64)
Ђукић каже како му је Дража поверио да ухвати везу са Савезницима и да уз пут пролазећи кроз Загреб испита могућност сарадње са Павелићевим јединицама. Међутим, касније када набраја задатке каже да му је задатак бр. 1 био да обезбеди пролазак четника кроз НДХ. 65) Опет, та верзија не иде ни комунистима у прилог јер се они у њиховој верзији заробљавања Драже хвале да су већ тада убедили Дражу да остане у земљи уместо да иде у иностранство(а Дража како знамо, није ни намеравао да иде у иностранство). Све у свему, због тих противречности и контрадикција, (типа како прво наводи да му је Дража наредио да ухвати истовремено везу и са Савезницима и са усташама, а онда касније говори како му је први задатак био да обезбеди пролаз Дражиним јединицама), као и због докумената из раније периода, његови записи се не могу узети за озбиљно.
Што се тиче Брашића, др Радоје Вукчевић сматра да се он представио као Дражин делегат за преговоре са Павелићем(ако се тако представио, што баш и није сигурно имајући у виду неистине које је Павелић изнео о Предавецу), да би се домогао Италије. Ова верзија има додуше неког смисла, с обзиром на то како се он домогао Италије, што је описао војвода Јевђевић:,,...У том легендарном походу(пробијање кроз комунисте преко Алпа Караванки), наши борци су успели да ухвате и целу Павелићеву владу која је бежала са усташким јединицама. Од тог корпуса живих је у емиграцији још око 700 људи и СВИ СУ ОНИ ЖИВИ СВЕДОЦИ(у оригиналу великим словима) овог што ћемо сад да саопштимо. Кад су наши авизирани да долази усташка колона...спремили су заседу усташама. Кад су наишле усташке трупе у предводници...налазио се је онај ист Ранко Брашић. Кад су наши опколили усташе и ови бацили оружје, издвојио се и рекао да је он Дражин командант, да је направљен споразум са усташама и да он у име Драже забрањује да икоме буде скинута длака са главе. Наш ком. официр по професији, кад је видео фалсификовану пуномоћ, разоружао је усташе и пустио их да прођу. Тако је Ранко Брашић спасао целу Павелићеву владу од смрти и сад тај бедник комеморира Дражу...''66)
У Клисолдовој верзији коју Карапанџић такође саопштава Павелић је само дао дозволу проласка, али није прихватио сарадњу итд, у Бајтовој верзији су Рачић и Недић ишли да преговарају са Лером о предаји Немаца четницима, али је његов начелник штаба одбио преговоре итд. За ове тврдње документованих покрића нема осим Дражиних изјава у Озниним подрумима, за које је питање да ли су верно пренете, да ли су дате и под којим околностима итд.
Према томе догађаји су се одвијали овако.
1. 19.2.1945. на седници ЦНК долучено је да се у Љубљану пошаље Богдан Бојкић, а у Загреб Владимир Предавец ради ступања у везу са Мачеком и словеначким клерикалцима.
2. Марта 1945. Брашић добија овлашћење за преговоре са ХСС-ом и домобранима у Загребу и одлази у исти.
3. Априла 1945. као чланови делегације за преговоре са Мачеком одлазе Предавец и генерал Ђукић.
4. Предавец, Ђукић и Брашић бивају спроведени код Павелића.
5. Мачек одбија преговоре.
6. Ако је Ђукић заиста тражио пропуштање четника кроз Италију, то је могло бити само ради заваравања трага, јер су четници увелико марширали ка Србији, а вести од Ђукића никада нису нис стигле.
7. Брашић фалсификује Дражино пуномоћје за преговоре са усташама да би се тако домогао емиграције(као што сам горе објаснио наводно Дражино писмо Брашићу је фалсификовано, што опет оставља могућност да га је исти фалсификовао).
8. Предавец бива пуштен из затвора неколико дана пре него што усташе напуштају Загреб, у Љубљану стиже 2.5.1945.
Самарџић користи следеће изворе.
47. ВА, ЧА. К-297, рег.бр.25/1
49. Књижевни лист, 1.12.2007.
52. Рат и мир ђенерала, 364, према мемоарима Јосипа Хрнчевића ,,Свједочанства.''
53. Радоје Вукчевић, На страшном суду, 124-5
54. Иста књига као под 52, 365.
55. Зборник докумената, том 14, књига 4, 989-0
56. Иста књига као под 53, 127.
59. Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији1941-45, 436.
62. ВА, ЧА, К-277, рег.бр.2/1
64. Исто као 53.
65. Исто као 59, 437-8
66. Војвода Доброслав Јевђевић, У служби српском народу, 173.
Док је Павелићев запис састављен од неистина када је у питању разговор са Предавцем.
Е сад да видимо о Брашићу и генералу Ђукићу.
Саме усташе не помињу сарадњу са четницима, већ говоре да је Дража послао молбу да пропусте његове јединице у Италију. И о томе Павелић пише да је одобрио пролажење четника кроз Хрватску. Наравно, Дражине јединице нису проведене кроз Хрватску. Павелић је вероватно по том питању помешао Дражине и Ђуришићеве људе, који су заиста прошли кроз НДХ.
Што се тиче генерала Ђукића, он је био на лошем гласу. Примера ради, ево шта је писао начелник штаба Северних покрајина Петра Чолак-Антић:,,...Болесно амбициозан, смешан и опасан, проба на свим странама само да замаже прљљаве трагове из рата...Даје врло ружну слику о целом покрету...Молим одредите га само и искључиво за бугарско питање на место Драшкића(пензионисани генерал Панта Драшкић) а даље од народа и пара, те разрешити свих садањих и видети за њега картотаку Жаркову за 1942.(потпуковник Жарко Тодоровић Валтер, водио досије о генералу Ђукићу).'' 62) Постоји још неколико сличних дијаграма, па је зато исти коришћен само за питање бугарских велчевиста и касније мачековаца.
Генерал Ђукић је објавио 2 чланка у Буенос Аиресу, под насловима ,,Из шуме у емиграцију.'' Љотићевски историчар Карапанџић их је цитирао, али је прескочио део који каже да се генерал Ђукић изненадио када је код Павелића видео Брашића, јер тако Карапанџићева и комунистичка прича о делегатима за преговоре са Павелићем не важе. Наиме, љотићевци тврде да је Брашић био стална веза Драже и Павелића, а да су Предавец и Ђукић послати за преговоре, док су према комунистима делегати за преговоре били Брашић и Ђукић. То је запазио др Радоје Вукчевић па је написао:,, За Михаиловићеву судбину Ђукићеви наводи нису важни, јер су обелодањени годинама после суђења и извршења смртне казне. Али су важни у једној чињеници која из темеља обара комунистичкје доказе о 2 делегата за преговоре са Павелићем. Кад би било који од делегата заиста долазио од Михаиловића с његовим овлашћењем, они се не би могли чудити откуд овај други, кад сусе код Павелића срели, јер би знали да су двојица, те би ту заједно и дошли или би им то Михаиловић саопштио ради усклађивања и мандата мисије''64)
Ђукић каже како му је Дража поверио да ухвати везу са Савезницима и да уз пут пролазећи кроз Загреб испита могућност сарадње са Павелићевим јединицама. Међутим, касније када набраја задатке каже да му је задатак бр. 1 био да обезбеди пролазак четника кроз НДХ. 65) Опет, та верзија не иде ни комунистима у прилог јер се они у њиховој верзији заробљавања Драже хвале да су већ тада убедили Дражу да остане у земљи уместо да иде у иностранство(а Дража како знамо, није ни намеравао да иде у иностранство). Све у свему, због тих противречности и контрадикција, (типа како прво наводи да му је Дража наредио да ухвати истовремено везу и са Савезницима и са усташама, а онда касније говори како му је први задатак био да обезбеди пролаз Дражиним јединицама), као и због докумената из раније периода, његови записи се не могу узети за озбиљно.
Што се тиче Брашића, др Радоје Вукчевић сматра да се он представио као Дражин делегат за преговоре са Павелићем(ако се тако представио, што баш и није сигурно имајући у виду неистине које је Павелић изнео о Предавецу), да би се домогао Италије. Ова верзија има додуше неког смисла, с обзиром на то како се он домогао Италије, што је описао војвода Јевђевић:,,...У том легендарном походу(пробијање кроз комунисте преко Алпа Караванки), наши борци су успели да ухвате и целу Павелићеву владу која је бежала са усташким јединицама. Од тог корпуса живих је у емиграцији још око 700 људи и СВИ СУ ОНИ ЖИВИ СВЕДОЦИ(у оригиналу великим словима) овог што ћемо сад да саопштимо. Кад су наши авизирани да долази усташка колона...спремили су заседу усташама. Кад су наишле усташке трупе у предводници...налазио се је онај ист Ранко Брашић. Кад су наши опколили усташе и ови бацили оружје, издвојио се и рекао да је он Дражин командант, да је направљен споразум са усташама и да он у име Драже забрањује да икоме буде скинута длака са главе. Наш ком. официр по професији, кад је видео фалсификовану пуномоћ, разоружао је усташе и пустио их да прођу. Тако је Ранко Брашић спасао целу Павелићеву владу од смрти и сад тај бедник комеморира Дражу...''66)
У Клисолдовој верзији коју Карапанџић такође саопштава Павелић је само дао дозволу проласка, али није прихватио сарадњу итд, у Бајтовој верзији су Рачић и Недић ишли да преговарају са Лером о предаји Немаца четницима, али је његов начелник штаба одбио преговоре итд. За ове тврдње документованих покрића нема осим Дражиних изјава у Озниним подрумима, за које је питање да ли су верно пренете, да ли су дате и под којим околностима итд.
Према томе догађаји су се одвијали овако.
1. 19.2.1945. на седници ЦНК долучено је да се у Љубљану пошаље Богдан Бојкић, а у Загреб Владимир Предавец ради ступања у везу са Мачеком и словеначким клерикалцима.
2. Марта 1945. Брашић добија овлашћење за преговоре са ХСС-ом и домобранима у Загребу и одлази у исти.
3. Априла 1945. као чланови делегације за преговоре са Мачеком одлазе Предавец и генерал Ђукић.
4. Предавец, Ђукић и Брашић бивају спроведени код Павелића.
5. Мачек одбија преговоре.
6. Ако је Ђукић заиста тражио пропуштање четника кроз Италију, то је могло бити само ради заваравања трага, јер су четници увелико марширали ка Србији, а вести од Ђукића никада нису нис стигле.
7. Брашић фалсификује Дражино пуномоћје за преговоре са усташама да би се тако домогао емиграције(као што сам горе објаснио наводно Дражино писмо Брашићу је фалсификовано, што опет оставља могућност да га је исти фалсификовао).
8. Предавец бива пуштен из затвора неколико дана пре него што усташе напуштају Загреб, у Љубљану стиже 2.5.1945.
Самарџић користи следеће изворе.
47. ВА, ЧА. К-297, рег.бр.25/1
49. Књижевни лист, 1.12.2007.
52. Рат и мир ђенерала, 364, према мемоарима Јосипа Хрнчевића ,,Свједочанства.''
53. Радоје Вукчевић, На страшном суду, 124-5
54. Иста књига као под 52, 365.
55. Зборник докумената, том 14, књига 4, 989-0
56. Иста књига као под 53, 127.
59. Боривоје Карапанџић, Грађански рат у Србији1941-45, 436.
62. ВА, ЧА, К-277, рег.бр.2/1
64. Исто као 53.
65. Исто као 59, 437-8
66. Војвода Доброслав Јевђевић, У служби српском народу, 173.
