Nemci o đeneralu Mihailoviću i Srbima uopšte

[vathra]

Та пруга је рађена 30-тих година прошлог века и за време рата је била релативно нова, користила се баш као и правац преко Ниша.
Уз њу постоји већи број онаквих бункера мањих и већих као из текста који је постовао Коча, и то на целој линији кроз Србију, од Краљева преко Рашке, Косова поља до Скопља, и наравно води ка Солуну што се на твојој мапи и види, што значи да је тај правац Немцима био јако важан, поготово ако би четници прекинули онај други који је ишао преко Поморавља и Ниша.Правац је био тежак за одбрану јер је пруга имала велики број мостова, отуда и велики број стражарских кула.

Све је то супер, само нема везе са оним о чему сам ја писао. Погледај цитат и реци ми на коју пругу се односи.

Или једноставно није имао увид у све савезничке архиве, а многе као што знамо још увек нису отворене и то нема везе са Дражом.
Крајем 1942 године и почетком 1943 у Африци се воде огорчене борбе између савезника и Ромеловог афричког корпуса, новембра 1942 десила се битка код Ел Алајмејна, а крајем 1942 године је почела и савезничка операција "Бакља".
Немци су крајем 1942 још увек у Грчкој па треба снабдевати и те њихове снаге поготово што је почетком 1943 актуелан план искрцавања савезника негде на Балкану за који су Немци сазнали, али се испоставио да су се савезници искрцали и то у Нормандији тек 1944.

Снабдевање Афричког корпуса преко Балкана је ишло само у периодима кад су Немци држали обалу источне Либије, и било је ограничено капацитетом лука на тој обали. Снабдевање је ишло најкраћом морском рутом, и у осталим случајевима је ишло преко Италије и касније Француске. Чак и у периоду кад је снабдевање било најповољније преко Балкана, мање од трећине залиха је ишло том рутом. А то је било у периоду јул-почетак новембра 1942.

 

[Лекизан]

Јесте Кочо, али потерница је ту да му дигне морал, а и овима што их разоружавају Немци исто тако дижу морал.

 

[Koča]

Јесте Кочо, али потерница је ту да му дигне морал, а и овима што их разоружавају Немци исто тако дижу морал.

sou brate, da ne veruje covek sta ce sve da izadje iz njihovih usta...vise me nista ne iznenadjuje...al ova je svakako za sad pobednicka!

Zanimljivo kako su stranci odavali pocast Drazi za zasluge u Drugom sv,ratu, a neki ''Srbi" se danas iz petnih zila bore da to ospore...

 

[Koča]

gosn Vathra, ne znam sta ste umislili da ste ovde, neki propitivac al red je da i vi odgovorite na po koje pitanje...ili vam ne odgovara,,,ja se u tom slucaju izvinjavam...povodom onih vasih pitanja ja sam postavio:

Ja sam vas davno pitao, u vezi poternice za Drazom iz 1943...zasto su je saveznici prikrivali, a na sva zvona objavili onu za Titom??? Je li to slucajnost, teorija zavere, sta god??? Isto vazi i za odlikovanje Legion of Merit koje je Drazi dodeljeno, a zatim decenijama skrivano u fioci???

 

[Лекизан]

Све је то супер, само нема везе са оним о чему сам ја писао. Погледај цитат и реци ми на коју пругу се односи.

Да ти си мислио на пругу Пожаревац-Петровац а ја Краљево-Скопље.Међутим не мења много на ствари, није ни требало очекивати да су дизали мостове у ваздух само на том најважнијем правцу, само постојање стражарских кула дуж пруга, путева и крај важнијих постројења у Србији говори нам да су Немци били изложени нападима, од кога, па од четника, партизана је ту било једва нешто мало после краја 1941 и пре доласка Совјета 1944.А од појединих слушамо и дан данас другу причу.

Снабдевање Афричког корпуса преко Балкана је ишло само у периодима кад су Немци држали обалу источне Либије, и било је ограничено капацитетом лука на тој обали. Снабдевање је ишло најкраћом морском рутом, и у осталим случајевима је ишло преко Италије и касније Француске. Чак и у периоду кад је снабдевање било најповољније преко Балкана, мање од трећине залиха је ишло том рутом. А то је било у периоду јул-почетак новембра 1942.

Снабдевање је ишло константно преко Балкана јер је то најкраћи пут, Солунска и Пирејска лука су биле одличне за тај посао, уз то су имали и врло повољну заштиту својих авиона са Крита, наравно коришћени су и други правци, увек је добро да имаш више рута за снабдевање.Током целог рата Немци су превозили нешто тим правцем да ли за потребе афричког корпуса или својих снага у Грчкој и региону небитно.

 

[vathra]

Да ти си мислио на пругу Пожаревац-Петровац а ја Краљево-Скопље.Међутим не мења много на ствари, није ни требало очекивати да су дизали мостове у ваздух само на том најважнијем правцу, само постојање стражарских кула дуж пруга, путева и крај важнијих постројења у Србији говори нам да су Немци били изложени нападима, од кога, па од четника, партизана је ту било једва нешто мало после краја 1941 и пре доласка Совјета 1944.А од појединих слушамо и дан данас другу причу.

Што се тиче обезбеђења пруга, ако не верујеш домаћим изворима, имаш врло занимљиве изјаве америчких авијатичара који су евакуисани из Југославије. Било их је и који су прелазили пругу Београд-Загреб, и Београд-Солун отприлике у исто време. Један авијатичар је описао да је део пруге Бг-Зг био обезбеђен сваких 500 метара митраљеским гнездом, и потезним сигналима за узбуну. Прелазак је била компликована операција, требало је направити диверзиони напад, а било је и случајева погибије или нестанка авијатичара.
Са друге стране, авијатичари који су били код четника нису описивали обезбеђење пруге, јер су је прелазили без проблема. Чак и неки са сломљеном ногом.

Снабдевање је ишло константно преко Балкана јер је то најкраћи пут, Солунска и Пирејска лука су биле одличне за тај посао, уз то су имали и врло повољну заштиту својих авиона са Крита, наравно коришћени су и други правци, увек је добро да имаш више рута за снабдевање.Током целог рата Немци су превозили нешто тим правцем да ли за потребе афричког корпуса или својих снага у Грчкој и региону небитно.

Потпуно нетачно. Одакле је информација да је ишло константно преко Балкана?

Снабдевање афричког фронта је ишло у три етапе:
- возом до европских лука
- бродом до афричких лука
- камионима (у мањој мери бродовима) до линије фронта.
Бродови су били најкритичнији, и по броју, и по гориву, и по ризику. Зато су са њима ишли најкраћим рутама.
Преко Грчке је најкраћа рута само ка Тобруку, донекле Бенгазију.
На другом месту су биле афричке луке - краће растојање до фронта, мање горива и мање потребних камиона.
Европске железнице су могле да допреме залихе до било које луке, ту је било најмање проблема.

Атина је незгодна као крајња лука јер од Солуна води један крак са великим нагибима, и овај правац је пресечен после диверзије на мосту Горгопотамос (погледај шта наводе за значај ове акције).

 

[Nina]

Potrudili ste se svojski svojim pisanjima , provokacijama,vredjanjima i prijavama da tema ode pod kljuc

cestitam..