Да ти си мислио на пругу Пожаревац-Петровац а ја Краљево-Скопље.Међутим не мења много на ствари, није ни требало очекивати да су дизали мостове у ваздух само на том најважнијем правцу, само постојање стражарских кула дуж пруга, путева и крај важнијих постројења у Србији говори нам да су Немци били изложени нападима, од кога, па од четника, партизана је ту било једва нешто мало после краја 1941 и пре доласка Совјета 1944.А од појединих слушамо и дан данас другу причу.
Што се тиче обезбеђења пруга, ако не верујеш домаћим изворима, имаш врло занимљиве изјаве америчких авијатичара који су евакуисани из Југославије. Било их је и који су прелазили пругу Београд-Загреб, и Београд-Солун отприлике у исто време. Један авијатичар је описао да је део пруге Бг-Зг био обезбеђен сваких 500 метара митраљеским гнездом, и потезним сигналима за узбуну. Прелазак је била компликована операција, требало је направити диверзиони напад, а било је и случајева погибије или нестанка авијатичара.
Са друге стране, авијатичари који су били код четника нису описивали обезбеђење пруге, јер су је прелазили без проблема. Чак и неки са сломљеном ногом.
Снабдевање је ишло константно преко Балкана јер је то најкраћи пут, Солунска и Пирејска лука су биле одличне за тај посао, уз то су имали и врло повољну заштиту својих авиона са Крита, наравно коришћени су и други правци, увек је добро да имаш више рута за снабдевање.Током целог рата Немци су превозили нешто тим правцем да ли за потребе афричког корпуса или својих снага у Грчкој и региону небитно.
Потпуно нетачно. Одакле је информација да је ишло константно преко Балкана?
Снабдевање афричког фронта је ишло у три етапе:
- возом до европских лука
- бродом до афричких лука
- камионима (у мањој мери бродовима) до линије фронта.
Бродови су били најкритичнији, и по броју, и по гориву, и по ризику. Зато су са њима ишли најкраћим рутама.
Преко Грчке је најкраћа рута само ка Тобруку, донекле Бенгазију.
На другом месту су биле афричке луке - краће растојање до фронта, мање горива и мање потребних камиона.
Европске железнице су могле да допреме залихе до било које луке, ту је било најмање проблема.
Атина је незгодна као крајња лука јер од Солуна води један крак са великим нагибима, и овај правац је пресечен после диверзије на мосту Горгопотамос (погледај шта наводе за значај ове акције).