Ljudi, puno vam hvala. Hvala i onim devojkama koje su mi pisale na private, moram da kažem da sam jako prijatno iznenađena ovom ženskom solidarnošću. Kada sam jutros videla sanduče, pomislila sam vidi, vidi pohrlili momci :wink: kad su čuli da sam slobodna, a ono... Sve do jedno-žensko
Šalim se, možda vam neću svima odgovoriti, pisaću ovako javno...
Dojurio je juče, čim je skontao da nešto nije u redu. I to sa drugarom, da mu čuva strah, valjda. I, zamislite, došao je drogiran, na-ko-zna-čemu. Kao da je hteo da kaže: evo, vidi me, PONOVO ću biti ovakav ako ti ne budeš tu da me spašavaš. Ljudi, to je emocionalna ucena! To je kukavički, i slabićki!
Nisam se na to mnogo obazirala na to... Rekla sam mu sve što sam imala, i više nego što sam htela. I rekla sam mu da je *****, i da ja to nisam zaslužila, i da se možemo razići kao prijatelji, ali da mu ne želim sreću, i kad ONA bude dolazila kod njega, hoću da je ujede naš (u, stvari NJEGOV) kuca, koji je spavao sa mnom, i da želim da je njegova mama nikada ne zavoli, i da želim da se muči s njom i da ne budu nikada srećni ni on, ni ona, i da želim da sinčić od njegovog brata stalno pita kada ću ja doći, a da on ne sme da kaže NIKADA, i da svaku drugu kad bude video priča o meni, i kaže da sam ja bila najbolja... I još puno toga...
On je rekao da meni želi svu sreću ovog sveta, a ja-nemoj biti patetičan, sve mislim da bi ti bilo drago da me sutra vidiš srećnu sa drugim! Onda se kunuo i zaklinjao u to dete i majku, i grob pokojnog oca da me nije prevario s njom, i lagao je puuuno. I hteo ja da idemo u crkvuu da se zakune pred krstom, ja sam samo htela da dovede nju, pa da pred njom sve to ponovi, ali nisam to rekla. I rekao je da ja nisam normalna, da on nema nikakvu rezervu ni zamenu za mene, i da će ostati sam isto kao i ja, i da nikada više neće naći tako dobru devojku. Onda sam se ja setila priče o izgubljenom kamenčiću, ali mu je nisam ispričala, jer ionako ne bi razumeo.
Onda je iz stanja patetike prešao u oštriju fazu-rekao je pogledaj me u oči i reci da je stvarno kraj. Onda sam ga ja pogledala i rekla da je stvarno kraj, a on je pitao zašto onda uopšte sedimo tu i pričamo, mogla sam odmah reći. Ja sam mu rekla da može slobodno da ode odmah, ali nije. Onda mi je naručio pivo, da popijemo zajedno poslednji put, a ja nisam ništa jela ceo dan, i malo me udarilo, i onda sam se raznežila... i malo sam plakala, i rekla da mi je uništio veru u ljude, da ja više nikada neću biti tako dobra, da ću maltretirati svakog budućeg momka kao on mene, i da će njegova duša odgovarati za to jednog dana, jer me on uništio, nisam ja ništa kriva... Držali smo se za ruke ispod stola, nesvesno, kao što smo uvek. Onda je on pitao da li to nešto znači, ja sam rekla ne, samo navika. Ispratio me do WC-a, i tamo smo se poljubili, i rekla sam da ni to ništa ne znači. Onda je još pitao da li je sigurno kraj, da li vredi da me moli i ubeđuje, ja sam rekla da neću više u životu da ga vidim, ni da ga čujem. I pitala sam zna li ona za mene, a on je rekao, pa naravno da zna, vozili smo je na posao nekoliko puta. Ja se ne sećam kako ona izgleda, toliko mi je bila nevažna tada. A, ona, kučketina, sve je znala, i kako je samo mogla... I sećam se jednom da ga je zvala, kući, njegova mama je odmah pitala ko je ona, i šta ima da ga zove... A, on više čak ni ne radi u toj firmi. I, što ga se sad setila uopšte... Kako se glupavo osećam što prema njemu uopšte ne osećam bes, samo beskrajnu tugu, a nju mrzim. Rekla bih joj da mi je upropastila život, i da će i ona ispaštati zbog toga. I da nikada neće ni ona biti srećna. i pitala sam ZAŠTO, on je rekao ne zna, možda da se dokaže još koji put, da mu naraste sujeta još malo, a mislila sam da nema više mesta da raste kolika je. A moja sujeta? Ja nemam ništa...
On je onda otišao na neku žurku, a ja sam ostala SAMA...
i, sva sreća što sam bila pijana, pa sam zaspala, ali od jutros mi je jako loše. Ne plačem, nego povraćam... A nisam trudna...
Ma, ne boli toliko to da li se on s njom j.., nego to što je pio kafe s njom, što su na tim kafama bili i neki njegovi drugari, što su svi znali... to je izdaja... I oboje smo stalno ponavljali kako ja to nisam zaslužila, a šta ja sad imam od toga što nisam zaslužila... Kao, manje boli što nisam zaslužila?
I pitao je može li danas da me zove, ja sam rekla da ne mogu da mu zabranim. Evo, zvoni telefon, ja se ne javljam.
A znam da ću mu oprostiti ako mu čujem glas. Sad će sigurno doći, zna da ne mogu da ga gledam, a ne budem s njim...
i želim da dođe, i ne želim, i iako me bude još molio, ja ću preći preko svega, a bojim se toliko i da me neće zvati više. Da ga baš briga za mene. I da ću ostati s njim, a on će me varati ceo život...
Nikad u životu nisam bila ovako glupa
