Nastanak manastira Krka i njegova najranija prošlost

Ако је манастир православни у њему има фресака. Можда се на основу тога може одредити време обнове?
U manastiru postoje freske iz 15.veka.
Takodje oslikana je freska Jelene Subic za koju se pretpostavlja da je bila ktitorka manastira
 
Praktično je nemoguće da se u 14.st. vrijeme gradi pravoslavni manastir na području katoličke biskupije dok traju križarski pohodi po Bosni protiv "nevjernika". Srpska princeza kad se udavala za Šubića je prije toga sasvim sigurno krštena u katoličku vjeru da bi se vjenčanje moglo obaviti jer zbog raskola crkve nisu međusobno priznavani sakramenti.
Priča da je srpski kralj gradio manastir daleko izvan svoje jurisdikcije je isto tako praktično nemoguće.
Zapravo prve pravoslavne crkve i manastiri u Hrvatskoj nastaju na područjima koja su Turci osvojili i poslije 1557. kada je obnovljena Pećka patrijaršija pod Turcima.
 
Pojma nisam imao. Svaka čast na podeli ove informacije sa javnošću. :ok:
Stjepan Pavicic, hrvatski istoricar o slavi Subica, Kotromanica itd....

Vjerojatno je da je ona bila upravo zavjetna crkva toga plemena, crkva njihova krsnog sveca, te je sv. Ivan bio krsna slava plemena Mogorovića, kao što je sv. Đuro to bio u plemenu Šubića i Kotromanića. Sv. Ivana slavilo je i veliko pleme Kačića.....
 
Priča da je srpski kralj gradio manastir daleko izvan svoje jurisdikcije je isto tako praktično nemoguće.
Не знам конкретно за овај случај, али могуће је. Има примера да су српски владари градили или обнављали манастире ван своје земље, нпр. по Светој Гори и Јерусалиму..
 
Srpska princeza kad se udavala za Šubića je prije toga sasvim sigurno krštena u katoličku vjeru da bi se vjenčanje moglo obaviti jer zbog raskola crkve nisu međusobno priznavani sakramenti.
Хм, не знам како је то код католика. Додуше не знам да ли се код православаца мењало, али је сада могуће да један супружник буде католик и да не промени веру. С тим што му ваљда деца морају бити православци (али ово последње узми с резервом , нисам 100 посто сигуран).
 
Не знам конкретно за овај случај, али могуће је. Има примера да су српски владари градили или обнављали манастире ван своје земље, нпр. по Светој Гори и Јерусалиму..
Sveta Zemlja i Sveta Gora u Grčkoj je drugačiji status.
 
Sveta Zemlja i Sveta Gora u Grčkoj je drugačiji status.
Ок, слажем се. Само кажем да није немогуће. Хипотетички, може постојати договор за тако нешто, иако су у питању католици и православци.
Можда донекле такав однос показује Стефан Дечански и црква Светог Николе у Барију.
Уколико је нпр. Крка православни манастир од 15-ог века за тако нешто мора постојати рационално објашњење. Мислим да треба имати на уму да је то време надирања Турака, тако да вероватно разлике између католика и православаца више нису биле тако 'велике'.
 
Хм, не знам како је то код католика. Додуше не знам да ли се код православаца мењало, али је сада могуће да један супружник буде католик и да не промени веру. С тим што му ваљда деца морају бити православци (али ово последње узми с резервом , нисам 100 посто сигуран).
Kao što je poznato prilikom crkvenog raskola 1054. su se obje stane optuživale za herezu i jedna drugu ekskomunicirale iz crkve.
Koliko znam katolička crkva tek od Drugog vatikanskog koncila 1965. priznaje pravoslavno i protestantsko crkveno bogoslužje za ispravnim tj. priznaje njihovo davanje sakramenata pa ne traži da ih vjernici ponovno primaju u slučaju vjenčanja i sličnog u katoličkoj crkvi. Pretpostavljam da negdje od tog vremena i pravoslavne crkve priznaju katoličke sakramente.
 
Kao što je poznato prilikom crkvenog raskola 1054. su se obje stane optuživale za herezu i jedna drugu ekskomunicirale iz crkve.
Koliko znam katolička crkva tek od Drugog vatikanskog koncila 1965. priznaje pravoslavni i protestantsko crkveno bogoslužje za ispravnim tj. priznaje njihovo davanje sakramenata pa ne traži da ih vjernici ponovno primaju u se slučaju vjenčanja i sličnog u katoličkoj crkvi. Pretpostavljam da negdje od tog vremena i pravoslavne crkve priznaju katoličke sakramente.
Хм, католичко крштење се у православној признаје. Православци папу не сматрају неким , како би рекао, богохулником. Проблем је , с православне стране, у рангу папе. С православне стране он је у рангу цариградског патријарха- има звање части (први међу једнакима), нема звање власти.
Папе, патријарскима признају ранг једнак кардиналу. Ту су те највеће разлике, после иду оне 'ситније'.
Ти си вероватно боље упућен, у католичким црквама нема фрески? Јесам ли у праву?
 
Хм, католичко крштење се у православној признаје. Православци папу не сматрају неким , како би рекао, богохулником. Проблем је , с православне стране, у рангу папе. С православне стране он је у рангу цариградског патријарха- има звање части (први међу једнакима), нема звање власти.
Папе, патријарскима признају ранг једнак кардиналу. Ту су те највеће разлике, после иду оне 'ситније'.
Ти си вероватно боље упућен, у католичким црквама нема фрески? Јесам ли у праву?
Danas su odnosi među crkvama opušteniji nego prije 700 godina, iako se to opet razlikuje među autokefalnim pravoslavnim crkvama.
Freski ima u katoličkim crkvama.
 
Danas su odnosi među crkvama opušteniji nego prije 700 godina, iako se to opet razlikuje među autokefalnim pravoslavnim crkvama.
Па, како више читам о томе, нисам сигуран. Чини ми се да су односи на сличној дистанци, зависи од временског тренутка, али то је то. Цркве су у принципу споре организације.
 
Е ово нисам никако успео да скапирам , хвала.
Само да не буде забуне, мислиш на фреске не на иконе?
Mislim na freske, prisjeti se da je Mikelanđelo skoro više poznat po svojim freskama u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu nego po skulpturama
 
Mislim na freske, prisjeti se da je Mikelanđelo skoro više poznat po svojim freskama u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu nego po skulpturama
Чек, чек, не мислим на класично осликавање цркава. Нпр. да ли постоје фреске на којима задужбинар приноси своју задужбину Богу или свецу којем је црква посвећена? Да ли има на зидовима класичних портрета светаца?
 
Па, како више читам о томе, нисам сигуран. Чини ми се да су односи на сличној дистанци, зависи од временског тренутка, али то је то. Цркве су у принципу споре организације.
Razlika je u iskustvu pojedine pravoslavne crkve sa katolicima. Ruska pravoslavna crkva je natjerala državu da protjera sve katoličke misionare i svećenike iz Rusije. Vjerojatno na njih gledaju kao na špijune.
 
Чек, чек, не мислим на класично осликавање цркава. Нпр. да ли постоје фреске на којима задужбинар приноси своју задужбину Богу или свецу којем је црква посвећена? Да ли има на зидовима класичних портрета светаца?
Ima fresaka svetaca, ali nema fresaka dužbinara u stilu pravoslavnih.
 
Razlika je u iskustvu pojedine pravoslavne crkve sa katolicima. Ruska pravoslavna crkva je natjerala državu da protjera sve katoličke misionare i svećenike iz Rusije. Vjerojatno na njih gledaju kao na špijune.
Добро, то су они тренуци о којима причам. Мисионарење у смислу преобраћања становништва није дозвољено.
 
Ima fresaka svetaca, ali nema fresaka dužbinara u stilu pravoslavnih.
Ја сад не знам како изгледа унутрашњост Крке, али такве неке ствари би нам могле помоћи да сазнамо од када је она православни манастир. Нпр. имала би значаја та фреска из 15-ог века. Како она изгледа, ту би можда могли нешто закључити
 
Ја сад не знам како изгледа унутрашњост Крке, али такве неке ствари би нам могле помоћи да сазнамо од када је она православни манастир. Нпр. имала би значаја та фреска из 15-ог века. Како она изгледа, ту би можда могли нешто закључити
Sumnjam da ima tako nešto, već bi netko o tome pisao da ima nešto tako staro i zanimljivo.
 
Апропо приче о фрескама у манастиру.
Untitled.jpg

Манастир Крка - Бранко Чоловић, стр 54.
 

Back
Top