Naša biblioteka

IMG_20221027_175959.jpg
IMG_20221027_172628.jpg
 
Ako vam deluje da je jedna od najvećih zvezda sajma osuđeni ratni zločinac, niste pogrešili.
Mislim da se nigde ne vidi da na štandu piše da će pisac! svakoga dana potpisivati svoja dela! Ja ga hvala bogu nisam videla.
Put do hale 1 je bio kao put kroz toplog zeca. Barem za mene.
Hala posle hale 1 (ne znam koji je broj) je samo nastavak svega.
U njoj su izlagači: Srpska reč, Srpska miso, izlagači iz Republike Srpska, Srpska pravoslavna crkva... Nista bez "srpska". Bolesno deluje.
Hala je puna sveštenika i jedna njena polovina ima izrazito jak miris tamjana.
Tu su i štandovi policije i vojske. Šta oni izlažu :eek:
Nisam smela da ih slikam naravno.
Izrazito mučni utisci za mene. Šta je sa onim sajmom knjiga koji pamtim?
 
Hala 1 je normalna hala. Izlagači su oni koje svi znamo kao prave izdavače. Geopoetika, Makart, Laguna, Vulkan, Clio...
Booku nisam videla a potrudila sam se da je lociram.
Tek u ovoj hali posle mučnog prethodnog utiska sam imala neki pravi doživljaj sajma.
Ali i tu mi je utisak pokvarilo potpisivanje knjiga Vesne Dedić (kakvo isfolirano stvorenje) i neke Pink Panterke (kakvo isfolirano i bezvredno stvorenje).
Ni jednog pravog autora nisam uočila. Potpuno nebitno ali bi mi bilo malo milije da jesam.

Četvrtak je tradicionalno školski dan, bilo je puno dece što je pohvalno naravno, i samo se još nadam da su kupovali pravu dečiju literaturu.
Ja nisam kupila ništa, ušla sam na štand Geopoetike sa stvarnom namerom da nešto kupim. A onda sam zatekla sam sebe kako bih htela sve, a to je nemoguće, pa sam osustala jer sam i onako na sajam krenula bez ikakvg predznanja o knjigama koje se izlažu tako da mi se sve pobrkalo u glavi i odustala sam od bilo koje kupovine.
Ono što me uvek razveseli na sajmu su štandovi sa stripovima. Negde od srednje (ili čak osnovne) škole ne čitam stripove i to smatram propustom.
Ima li neko od vas ko može da mi preporuči neki pa makar on bio i opšte poznat. Jer meni su oni svi ono super! a ne znam koji bi mi bio interesantan.

Još jedan štand mi je bio izrazito lep emotivni doživljaj. Štand sa drvenim puzlama. Svašta tu ima. Ali ove puzle su me apsolutno osvojile:
Mapa blaga Srbije. https://www.kancelarijskimaterijal.rs/puzzle-mapa-srbije-l-1-300-43640.html
Toliko mi se dopalo kako je to zamišljeno i ostvareno. A ono što mi je bilo naj, naj simpatičnije kao motiv, to je šporet Smederaevac kao motiv uz grad Smederevo. Ako se potrudite ugledaćete ga (kad kliknete na jednu od sličica), pravi mali šporetić Smederevac :heart2:
Eto. To bi bilo to.
 
Svi danas pišu - glumci, posebno glumice, voditeljke, političari, kriminalci, popovi...
Utisci su ti stvarno jaki. Moji bi bili isti takvi. Znači, ako bih mogla da prođem žmureći do hale 1. Odakle tim spodobama pare za tolike bilborde. Znam ja da se više čita Vesna Dedić nego Eni Arno, ali nekako bi na sajmu ipak trebalo da se malo više forsiraju neke potvrđene vrednosti.
 
Što se tiče stripa, pratim YouTub kanal Makarta, gde Zorana Karapandžin čita i preporučuje. E pa ona je mnogo nahvalila Persepolis autorke Marđan Satrapi, Iranke koja živi u Francuskoj. Nisam čitala, ali sam pregledala elektronski katalog gradske biblioteke i prilično je zastupljena u bibliotekama.
Inače, danas sam podigla svoju elektronsku člansku kartu. To u glavnoj gradskoj imaju već odavno, a mi po udaljenijim ograncima smo imali kartončiće u koje su nam stavljali pečat s datumom kog treba da vratimo knjigu. Isto kao kad sam se prvi put učlanila pre 50 godina. :) :banovati:
 
Link ka "epizodi" o stripovima, na 28:30 minuta je Persepolis.

Ja baš ne volim da gledam YouTube, vlogove i uopšte videa jer moram da pratim njihov ritam i trpim dužinu. Mnogo mi više odgovara da čitam tekst jer mogu da preskočim šta me ne zanima, zadržim se duže na onom što me zanima.
 
Hvala na utiscima, Lamar. Kao da sam bio tamo (dobro da nisam). Jbg, sajam je više za ljude koji o knjigama misle jednom godišnje, ne za nas kojima su bitne svaki dan.
Ova Pinkpanterka je bila i u Sarajevu na sajmu. Sjedila pored svog štanda na barskoj stolici i lagano flertovala sa prolaznicima.
Isto tako, i ovdje je masovna pojava da neke institucije koje nemaju mnogo veze sa knjigama imaju štandove, ministarstva neka, državne agencije itd.
 
Ja sam se nedavno porodila (deli li Lamar još uvek članske karte?) , pa neću na Sajam. Nema to kod mene da skoknem; ili 4-5 sati da provedem tamo ili ništa. Kupila sam nekoliko knjiga onlajn (trenutno čekam paket od Čarobne knjige). Čitam više knjiga o roditeljstvu otkad sam saznala da ću imati više dece nego što sam se nadala :D A mislim da vas to štivo ne zanima preterano. Kao ni mene, kad bolje razmislim.
Ušla sam danas u Laguninu knjižaru i ništa me nije privuklo. Dragi dnevniče, da li sam ja normalna?
Na kraju kupih sinu neku bojanku-mozgalicu.

Neke od knjiga koje planiram da čitam u skorije vreme su Kamijev "Pad", Taras Buljba, malo Dikensa, možda Troubled blood (Galbrajt)... Ako ne budem imala koncentracije, onda "En iz Ejvonlija" i tako to.
 
Мени је било лепо као и увек. Увек има шунда али и онога што вреди.
Лично ми ништа "српско", "ћирилица"... не смета, напротив. Али ми јааако смета "британско". Такође, библијске приче за децу које бесплатно деле разне секте.
Нисам много куповала. Узела сам овај комплет, 151 писац.
 

Prilozi

  • Screenshot_20221029-150839_Viber.jpg
    Screenshot_20221029-150839_Viber.jpg
    101,5 KB · Pregleda: 27
86bogomoljka:
Мени је било лепо као и увек. Увек има шунда али и онога што вреди.
Лично ми ништа "српско", "ћирилица"... не смета, напротив. Али ми јааако смета "британско". Такође, библијске приче за децу које бесплатно деле разне секте.
Нисам много куповала. Узела сам овај комплет, 151 писац.
Kliknite za proširenje...
Izdvojila bih jos jednog autora Michael Ende-a i knjigu Momo. Prrica o kradljivcima vremena i devojcici koja je ukradeno vreme vratila ljudima. I pored toga sto kontinuitet sadrzaja je visedecenijki prisutan sada, vise no ikada, opisuje dehumanizaciju promovisanu u svim sverama zivota.

1A478611-CA76-4688-992A-696A444D850C.jpeg
 
Mrs.Bi:
Link ka "epizodi" o stripovima, na 28:30 minuta je Persepolis.

Ja baš ne volim da gledam YouTube, vlogove i uopšte videa jer moram da pratim njihov ritam i trpim dužinu. Mnogo mi više odgovara da čitam tekst jer mogu da preskočim šta me ne zanima, zadržim se duže na onom što me zanima.
Kliknite za proširenje...
Prokleti manga stripovi su mi na ovom sajmu izbili 2400 dinara iz džepa.
 
Heart of Darkness & Other Stories
by Joseph Conrad
Ova zbirka koju sam pazario na ovogodišnjem Sajmu knjiga sadrži tri novele koje se bave sličnim temama - putovanjima u daleko i kolonijalizmom. Najpoznatija je svakako centrala po kojoj je i rađen film Apokalipsa sada, tj. jedan lik iz tog filma. On oslikava kolonijalnu politiku tadašnjeg Zapada. Ne mogu reći da mi je priča sama toliko upečatljiva ali reč je svakako o značajnom piscu.
 
Bez očekivanja da mogu pomoći da se tema oživi (uostalom neki kažu da su ozbiljno pisanje ili ozbiljne knjige, ne znam sad tačno šta od to dvoje, uzrokovali njeno zamiranje), ipak će podnijeti kratak izvještaj o knjigama koje sam čitao posljednjih mjeseci, tačnije od jula, kada sam posljednji put podnio čitalački raport.

Fjodor Dostojevski: Dvojnik - Pročitao sam negdje da je ovo Nabokovu bila omiljena knjiga Dostojevskog (Nabokov inače nije mnogo mario za Dostojevskog), pa sam se zainteresovao. Knjiga nije ostavila poseban utisak. A i taj Nabokov, čovjek nikad ne zna kad je ozbiljan, a kad se nešto zeza.

Džon Banvil: The Blue Guitar - Volim Banvila i mislim da je generalno potcijenjen pisac. U ovoj knjizi junak je cijenjeni slikar koji je ostao bez inspiracije, kleptoman i preljubnik koji za sve svoje mane ima filozofsko, čak estetsko opravdanje. Moćan stil, bogat jezik, nelinearna struktura sa mnogo flešbekova. Odlično.

Italo Kalvino: Nevidljivi gradovi - Nekima je ovo najvažnija knjiga koju su u životu čitali, ali ja se uglavnom nisam mogao povezati sa tekstom. A nije da mi se alegorija u književnosti povremeno ne dopada. Uostalom Kalvinov Baron na drvetu bio je mi je originalna i zanimljiva knjiga.

Norman Majler: Tough Guys Don't Dance - Noir roman koji uglavnom uspješno balansira između žanrovske literature i ozbiljne književnosti. U slabijim momentima liči na neki erotski triler iz osamdesetih, u boljima na Apdajkove Parove. Prihvatljivo.

Tomas Man: Čarobni brijeg - Klasici treba da se čitaju na vrijeme. To jest, prilično rano u čitalačkom stažu. Nije dobro kad unaprijed previše znamo o knjizi koju čitamo. Tu ne mislim samo na sadržaj, veći problem je prepoznavanje narativnih obrazaca, strukture radnje ili likova koji su poslije Mana bili beskrajno kopirani, ili su jednostavno previše uticali na pisce kasnijih generacija. Poslije toliko kopija, original ne ostavlja utisak koji zaslužuje.

Vilijam Fokner: Big Woods (The Hunting Stories) - Ja sam stari obožavalac Foknera, njegovog dubokog, biblijskog glasa, tragike njegovih likova, amalgama lokalnog i univerzalnog u njegovom prikazu američkog Juga. U ovim pričama o lovu odnos prema prirodi je gotovo panteistički, a slika Juga kao mješavine bjelačkog, crnačkog i urođeničkog principa možda i najartikulisanija. Sjajno.

Miloš Crnjanski: Embahade (I-III) - Crnjanski je odličan kad opisuje ličnosti (Cincar Markovića, Stojadinovića, Kneza Pavla...), događaje, susrete, prostore, ali znatno manje zanimljiv kad opširno citira diplomatske izvještaje i druge zvanične izvore u naporu da objasni spoljnu politiku Kraljevine Jugoslavije, uglavnom da opravda skretanje ka silama osovine tridesetih godina. I u vrijeme kada je M.C. to pisao ta voda odavno je bila prošla ispod mosta, ali tek savremenom čitaocu sve to djeluje nekako tužno i promašeno. Možda je baš to najviše crnjanskijevsko u ovoj knjizi.

Džems Džojs: A Portrait of the Artist as a Young Man - U nekoj mjeri ono što sam za Čarobni brijeg napisao važi i za ovu knjigu - trebalo je ranije da je pročitam - ali Džojs mi je ipak bio mnogo zanimljiviji od Mana. Inače, knjiga je objavljena nekih osam godine prije ove Manove, a meni djeluje da je bar pedest godina mlađa. Po svemu se može smatrati modernom literaturom, čak i temom pobune protiv okova nacionalizma i religije.

V. G. Zebald: Campo Santo - Prva četiri teksta su fragment nedovršene knjige koja bi fokus imala na Napoleonu i koji po svemu podsjećaju na Zebalda iz Saturnovih prstenova ili Emigranata. Kasniji eseji su pisani za stručnu književno-teorijsku literaturu i, prirodno, nemaju specifičan lirski ton. Tema im je uglavnom "moralni deficit" njemačke književnosti poslije Drugog svjetskog rata - pisci sve do poslije 1960. uglavnom izbjegavaju da se bave slonom u sobi. Zanimljiviji su mi bili eseji o Nabokovu i, posebno, o Kafki kojima se knjiga završava.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top