Naša biblioteka

[[email protected]]

Kako si se lepo izrazio o Fokneru.

 

[Наутилус]

Ја сам још увек код Петра Великог А. Толстоја. Слабо читам јер ми све нешто друго одвлачи интересовање али кад читам онда то доживљавам баш мераклијски. Како само обожавам дух Руса и Русије:

И звоњења звона као раније није било – од зоре до зоре.Са многих цркава су велика звона поскидана и одвезена у тополивницу, да се прелију у топове. Црквењак Старог Пимена, када драгони, који су скоро смрдели на дувански дим, скинуше с његовог торња велико звоно, опи се намртво и хтеде да се обеси о греду, а после је, лежећи везан на сандуку викао у лудилу да је Москва била славна по својој угодној звоњави, а да Москва сада има да западне у чамотињу.
(Петар Велики, Алексеј Толстој)

 

[gost 439532]

Italo Kalvino: Nevidljivi gradovi - Nekima je ovo najvažnija knjiga koju su u životu čitali, ali ja se uglavnom nisam mogao povezati sa tekstom. A nije da mi se alegorija u književnosti povremeno ne dopada. Uostalom Kalvinov Baron na drvetu bio je mi je originalna i zanimljiva knjiga.

E hvala, već neko vreme želim da čitam ovo. Kako opisa, meni će se verovatno svideti 😊

 

[lamar]

@quentin
Od ovih prikaza su mi se najvise dopali Man i Dzojs, a narocito mi je zanimljiva Dzojsova "mladost" u odnosu na Mana.

Fokner mi se cini primamljivim za citanje. Odnos prema prirodi nije bio cest motiv u knjigama koje sam citala, a kada je bio to je bio pun citalacki pogodak.
Videcemo da li ga ima moja biblioteka.

 

[quentin]

Fokner mi se cini primamljivim za citanje. Odnos prema prirodi nije bio cest motiv u knjigama koje sam citala, a kada je bio to je bio pun citalacki pogodak.
Videcemo da li ga ima moja biblioteka.

Možda u biblioteci može da se nađe novela Medvjed, koja je centralni dio zbirke koju sam ja čitao. Znam da postoji naše staro izdanje, čitao sam svojevremeno.

 

[*moonlight*]

Sa padom temperature, ranijim smrkavanjem, kišom, evo i mene.
Maločas završih sa čituckanjem svega što ste pisali dok sam tihovala (shvatih tek maločas koliko me sramno dugo ne beše).
Čitalačka ekipa opstaje, smanjen obim pisanja, ali najistrajni su pravi čitaoci. Svaka vam čast, svima.

Sajam ove godine propustih, no dobila sam neki poklončić o čemu ću docnije pisati, kao i onome što sam čitala prethodnih meseci. Šokirana sam slikama koje je najmilija lamar postavila - kakav prikaz sveobesmišljenosti, kakva slika sunovrata vrednosti... I ljutnja i očaj i bes preplavili me...
Potanko o knjigama vrlo, vrlo uskoro.

Grlim!

 

[Наутилус]

Ма, одстрани те бесове и све зле мисли, него, како ти је куче, дружиш ли се с њим? На јазавичара мислим.

 

[*moonlight*]

Dobro kažeš, Nautiluse.
Da, moj jaza se dobro drži, koliko radosti ume da unese samo jedan pitomi par očiju jazavičarskih. Sreća neopisiva!

 

[lamar]

Ja opet promenila biblioteku. Neki mali ogranak, hajd kao najbliži mi. Biću dok mi ne dosadi tako mali izbor knjiga pa ću onda da se opredelim za nešto veće.
A utisak mi je bibliotekarka. Smorila je. Htela je da bude ljubazna i od pomoći što je zaista lepo, ali ja volim da lunjam po biblioteci sama. Moraću da je na fin način obavestim o tome.
Mislim, ljudima nikad ugoditi. Ne valja nam kad je neko ljubazan i zainteresovan, ne valja nam kad nije... Svetu se ne može ugoditi. Počev od mene
Sad još samo da počnem da čitam pa da sve dobije smisao

 

[Emilia Marty]

Danas procitala Ibzenovu Noru, pa cu da se vratim americkim kratkim pricama. Zlatno runo me gleda prekorno jer sam se zakucala na 4. delu.

 

[Mrs.Bi]

Ti si super kad si na 4. delu!

 

[Emilia Marty]

Ti si super kad si na 4. delu!

Pocela prosle godine 🤣

U sustini je super zabavna, uopste nije zahtevna, ali je ima mnoogoo 🤭

 

[Mrs.Bi]

Nisam ni probala. Neki kažu da je teška i da zahteva dosta predznanja. Super što je tebi zabavna i nezahtevna. Sad si me malo ohrabrila.

 

[Emilia Marty]

Nisam ni probala. Neki kažu da je teška i da zahteva dosta predznanja. Super što je tebi zabavna i nezahtevna. Sad si me malo ohrabrila.

Ma jok, lagali su te, nije to uliks. Ako znas argonaute, to ti je otprilike dovoljno. Istorijske prilike u Srbiji su ti verujem vecinom poznate.

 

[Наутилус]

Коначно сам прочитао Петра Великог, било је уживање.
''Дуж наших великих река шуме јарболне шуме... Самом рибом можемо да исхранимо све хришћанске земље. Ланом и конопљом засејаћемо ако треба и хиљаде врста. А дивље поље – јужне степе где у трави може коњаник да се сакрије! Истераћемо оданде Татаре – и стоке ћемо имати као звезда на небу. Гвожђа нам треба? – Мо газимо на руди. На Уралу су читаве горе од железа. [...]''
(А. Толстој: Петар Велики)

 

[quentin]

Nisam ni probala. Neki kažu da je teška i da zahteva dosta predznanja. Super što je tebi zabavna i nezahtevna. Sad si me malo ohrabrila.

Meni je Zlatno runo (samo sam prvu knjigu pročitao, istina), nešto najbolje što sam od Pekića čitao i jedina njegova knjiga koju još imam želju da čitam.

 

[Emilia Marty]

Meni je Zlatno runo (samo sam prvu knjigu pročitao, istina), nešto najbolje što sam od Pekića čitao i jedina njegova knjiga koju još imam želju da čitam.

Prva knjiga je mozda i najzahtevnija, jer tu se uvodi cela ta velika familija pa dok se popamti ko je ko i kakve su im relacije. Ja sam tu napravila belesku ali kasnije sam shvatila da mi nije ni bila toliko potrebna, ali eto, nije na odmet popisati ih. I vrvt pola prve knjige prodje u tome.
I da, tesko je na momente pratiti tok svesti Gazde, ali nije sad ni osobito zahtevno, teze je u Buki i besu (barem je meni bilo).
A posle prve knjige, sve se samo odmotava i Njegovani su uzasno zabavni i uzasno je zabavna (a i tragicna) paralela sa modernim srpskim drustvom koje kao da se nije pomerilo od hajducije iz vremena Prvog ustanka.
I da, vrvt je moguce praviti paralele sa Uliksom, ali ja ga nisa citala a ne mislim da mi mnogo oduzima u dozivljaju Zlatnog runa.
Zato, ne treba se plasiti Runa, uzivacete u svakoj recenici.

 

[Emilia Marty]

I ko je citao Hodocasce, evo jedan hint - Arsenije uopste nije ono sto svi mislimo da jeste na osnovu Hodocasca 😂

 

[S1MCRO]

Sa ovogodišnjeg Sajma:

Diplomatija - Henri Kisindžer
Staljin: Život jednog vođe - Oleg Hlevenjuk
Faktor Čerčil - Boris Džonson
Doba nadzornog kapitalizma - Šošana Zubov
Zašto narodi propadaju - Daron Asemoglu i Džejms Robinson

 

[Наутилус]

I ko je citao Hodocasce, evo jedan [B]hint [/B]- Arsenije uopste nije ono sto svi mislimo da jeste na osnovu Hodocasca 😂

Мила Марта, зар је србски толико сиромашан па мораш да употребљаваш енглеске речи?!

 

[Emilia Marty]

Мила Марта, зар је србски толико сиромашан па мораш да употребљаваш енглеске речи?!

Da

 

[Emilia Marty]

Citam Fin-de-siècle Vienna

 

[Наутилус]

Пре неки дан сам се у граду мимоишао с Радом. Али пошто ме она не зна, нисмо се јавили.

 

[Truman]

Pročitao Marsovu Princezu Edgara Barouza
Zanimljiva priča o čoveku koji se igrom misterioznih prilika našao na Marsu gde je kroz borbe morao da se ukazuje i gde je upoznao ženu (da ne kažem marsovku) svog života). Sam zaplet mi je na momente dosadan jer roman sadrži za moj ukus previše borbi ali sve u svemu u to vreme ovaj roman je bio otkrovenje. Barouz je napisao još desetak romana sa Džonom Karterom kao glavnim junakom ali to verovatno neću čitati. Kažu i da je ovaj najbolji. Moram priznati da njegov stil na mene ostavlja osrednji dojam.

Čitam Modesti Blejz Pitera O'Donela
Ovaj roman sam pazario na Sajmu knjiga. Ranije sam dugo planirao da ga pročitam i onda slučajno naleteh. Sama edicija Stripoteka ukazuje na to da je nastao po serijalu stripova o Modesti. Za sada mi se čini kao ženska varijanta Džejmsa Bonda, i to kriminalizovanija. Stil pisanja nije loš, možda je čak i bogatiji od Flemingovog.

 

[Mrs.Bi]

O, kako je ta Modesti meni bila tajanstvena i nedostižna. Znala sam je samo po čuvenju, nisam čitala strip, kako je lepa, zgodna, hrabra, vešta, odvažna....
Ja čitala Bleka Stenu i Zagora i posle malo Alana Forda.

Ovih dana sam pročitala nekoliko knjiga, nešto po preporukama, nešto za čitalački klub i nešto za svoju dušu.

Osluškivanje srca, Jan-Filip Zendker. Preporučila mi drugarica, nahvalila na sva usta, a meni onako, nije me se mnogo dojmilo. Čovek nestaje iz svog života, koji mu je, kako se posle ispostavilo, bio iznuđen i privremen. Njegova ćerka nalazi njegovo pismo nekoj ženi Mi Mi i odlazi u njegovu postojbinu Burmu da ga traži. Tamo upoznaje čoveka koji je znao da će ona doći i priča joj o velikoj ljubavi njenog oca i te Mi Mi.
Nije to loše napisano, autor je bio novinar, nije ni nezanimljivo, ima dosta i o životu u Burmi, a to mi je uvek interesantno da saznam, o odnosima među ljudima.. možda je više ono kad vam nešto nahvale pa se očekivanja dignu u nebesa i obično se ne ispune.