Tacno.Nekolicinu vrhunskih sovjetskih generala su 41.god. vratili iz gulaga,npr. Rokosovski,jer se osjecao veliki nedostatak iole iskusnog kadra.Starost sovjetskih generala je bila nesto preko 40 godina(ne racunam tu nesposobnog Vorosilova i njemu slicne),a njemackih preko pedeset,pa cak i sezdeset godina.
Ma нетачно!
Рокосовски је већ маја 1940. враћен као официр у РККА. 22. јуна 1941. је био комадант 9. механизованог корпуса, у саставу Југозападног фронта.
1937-1938 репресирано је 37.000 официра, од тога 29.000 због политичких мотива ( остатак због недисциплине, пијанстава...). Од ових политичких осуђеника, до 1940. 13.000 било је враћено у војску, а 5.000 стрељано. Уз то већина страдалих су били ''политички'' командири, без адекватних војних школа. Примера ради, пре почетка репресија 29% официра је имало војну академију, 1938. 38%, а 1941. 52%.
Маршал Тухачевски, који се у западној литератури често наводи као родоначелник авангарде РККА уништене у Стаљиновим репересијама ( и који је био изузетан теоретичар), као комадант није имао баш брилијантан биланс: за гушење сељачког устанка у Тамбовској губернији је , на крају, прибегао бојним гасовима, и пораз под Варшавом ( одакле и потче антагонизам између Стаљина и Тухачевског- међусобно су пребацивали одговорност ).
Од прослављених генерала једино је Кирил Мерјецков из затвора ( не из гулага) пребачен на фронт ( био је ухапшен 23. јуна 1941).
Друго, а где да РККА нађе генерале старе преко ''педесет, па чак и шездесет година'' ако је официрски кадар Русије највећим делом остао веран положеној заклетви и у Грађанском рату се определио за Беле?
Вермахт је 1941. био сила какву Европа дуго није видела: искусне и одлично обучене јединице, одличан официрски кор, висок морал... Далеко испред сваког такмаца.
Одлукама Версајске мировне конференције војска Немачке ( Рајхсвер) била је ограничена на 100.000 припадника, односно седам пешадијских и три коњичке дивизије, организованих у два корпуса. Чак и структура и организација дивизија је била прописана до танчина. Од наоружања , Рајхсвер је могао да има 84.000 пушака, 18.000 карабина ( за коњицу), 792 тешка и 1134 лака пушкомитраљеза, 63 средња и 189 лаких минобацача, 204 77мм топова и 84 105-мм хаубица.
Главнокомандујући Рајхсвера у периоду 1920-1926, генерал Ханс фон Сект, изузетни трупни официр, али још врснији организатор и визионар, у ограничењима је видео могућност стварања изузузетно професионалног нуклеуса који би се лако могао трансформисати у бројнију, на мобилизациском принципу установљену, војску. Од 100.000 припадника нове немачке војске, поред 4.000 официра, 36.500 редова, било је чак 59.500 подофицира ( номинално, јер су имали високе војне школе). Од 200.000 официра кајзерове војске у Рајхсвер примљено тек 3.000 најспособнијих.
Уз то, 22. јуна '41. Немци су успели да постигну потпуно тактичко изненађење ( што кривицом Стаљина, што кривицом генерала, а међу њима и начелника Генералштава Жукова и наркома одбране Тимошенка): првог дана рата, по немачким подацима уништено је 1811 авиона ( од тога 1489 на земљи); по совјетским подацима уништено је 1200 авиона, од чега 800 на аеродромима; немачки губици су били свега 35 авиона. Тако је практично првога дана одлучена битка за превласт у ваздуху, која се показала изузетно битном првих недеља рата.