NAJVECE GRESKE HITLERA ?

[Пресретач]

boldovano-tačno.

Kod Dankerka kriv je Gering a ne Hitler.

I da dodam,najveća greška Hitlera se dogodila decembra 1941 kada je preuzeo komandovanje vojskom od Fon Braušica.

Хитлер се највероватније надао сепаратном миру са Енглеском, тек кад се јавности изнесу сви елементи лета Рудолфа Хеса може се са сигурношћу рећи шта је зауставило Гудеријанове тенкове пред Денкерком.

 

[Peiper]

Хитлер се највероватније надао сепаратном миру са Енглеском, тек кад се јавности изнесу сви елементи лета Рудолфа Хеса може се са сигурношћу рећи шта је зауставило Гудеријанове тенкове пред Денкерком.

не верујем,просто у том тренутку Немачка је било исувише надмоћна да би пристајала на неки мир,Енглези су се тресли и сваког јутра провиривали има ли Немачких транспортних бродова у Ламаншу.
Тек после пропадања ,,инвазије,, Немци су спремни на ,,мир,, са Енглеском да би сву снагу усмерили на ,,Барбаросу,,.

 

[Пресретач]

не верујем,просто у том тренутку Немачка је било исувише надмоћна да би пристајала на неки мир,Енглези су се тресли и сваког јутра провиривали има ли Немачких транспортних бродова у Ламаншу.
Тек после пропадања ,,инвазије,, Немци су спремни на ,,мир,, са Енглеском да би сву снагу усмерили на ,,Барбаросу,,.

Можда су се Енглези тресли али немачка ратна морнарица ОКМ није имала капацитете за десант на В. Британију, потопљен је понос ОКМ велики бојни брод Бизмарк и великом адмиралу Ериху Редеру је било јасно да 1940. не може обезбедити несметан поморски десант на Британију.

 

[krauterbox]

1.Rat protiv SSSR-a nije mogao dobiti,totalni rat protiv takvog neprijatelja se nije mogao pobediti ali je morao ići pametnije,morao je da više podstiče ostale narode u SSSR da se ,,dignu,, protivu komunizma,a ne da ih ugnjetava.
Ne znam zašto se gaje iluzije da je napad na SSSR greška Hitlera,kad tad bi Staljin udario na njega tako da dođe na isto.

Spojler

2.Englezi su jedna smešna nacija,njihov udeo u ,,pobedi,, je nešto veći od Francuskog,zna se ko je pobedio Nemačku,to su SAD i SSSR.
Hitler je gubio vreme sa bahatim Englezima,sami Englezi nikad nebi porazili Hitlerovu Nemačku.

Kad bi Staljin udario na njega?

 

[Poznavalac stvari]

Можда су се Енглези тресли али немачка ратна морнарица ОКМ није имала капацитете за десант на В. Британију, потопљен је понос ОКМ велики бојни брод Бизмарк и великом адмиралу Ериху Редеру је било јасно да 1940. не може обезбедити несметан поморски десант на Британију.

Па десантни бродови су јефтини као и противподморничка пратња(разарачи), а у тако узаном мореузу као Ла Манш битна је само ваздухопловна пратња.
Крстарице и бојни бродови би у то мало мора били идеална мета за ма коју од страна, а практично не би имали утицаја на инвазију, нити би били адекватна пратња десантним бродовима.

 

[Пресретач]

Начелник оперативног одељења Рунштетовог штаба генерал Гинтер Блументрит изнео је британском војном историчару Лиделу Харту о састанку Хитлера и Рунштеда 24. маја 1940 године следеће:

" Хитлер је био изванредно расположен... и рекао нам је да ће, по његовом мишљењу рат бити окончан за шест недеља. Након тога је хтео склопити разуман мир са Француском, што би му отворило пут за споразум са Британцима...
Изненадило нас је дивљење са којим је говорио о Британској Империји, о неопходности постојања те империје и цивилизације коју је Британија ширила светом... Рекао је да од Британије не тражи ништа друго него да призна Немачкој њен положај на континенту. Повратак колонија што их је Немачка изгубила био би пожељан, али не и безуветно потребан...Завршио је речима да му је циљ склапање мира са Британцима на основу којег би она могла сматрати довољно часним да их прихвати."

То исто је неколико недеља касније рекао и Мусолинију и Ћану "Да Британску Империју треба сачувати као фактор равнотеже у свету".

 

[crni lepotan]

Па десантни бродови су јефтини као и противподморничка пратња(разарачи), а у тако узаном мореузу као Ла Манш битна је само ваздухопловна пратња.
Крстарице и бојни бродови би у то мало мора били идеална мета за ма коју од страна, а практично не би имали утицаја на инвазију, нити би били адекватна пратња десантним бродовима.

a Hitler i pored silnog bombardovanja nije uspeo da ostvari nadmoc u vazduhu dovoljnu za desant
vrlo cesto se istice da je bitku za Britaniju izgubio kad je resio da rusi gradove, a ne da nastavi da unstava RAF... bolestan covek, vise je zeleo da ljudi pate, nego da dobije rat

 

[Пресретач]

Па десантни бродови су јефтини као и противподморничка пратња(разарачи), а у тако узаном мореузу као Ла Манш битна је само ваздухопловна пратња.
Крстарице и бојни бродови би у то мало мора били идеална мета за ма коју од страна, а практично не би имали утицаја на инвазију, нити би били адекватна пратња десантним бродовима.

7. јула 1940. године на састанку у Берлину Врховни командант ратне морнарице велики адмирал Редер:
"Он (Редер) је уверен да је Британију могуће натерати да тражи примирије просто тако што би акцијама подморница биле прекинуте њене линије снабдевања, уз ваздушне напада не конвоје и жестоко бомбардовање њених центара...
Врховни командант ратне морнарице не може зато заговарати инвазију Британије, као што је то чинио у случају Норвешке..."

 

[Peiper]

Kad bi Staljin udario na njega?

Čim bi uvideo šansu da je to moguće,ta dva sistema su bila neodrživa,bilo je mesta samo za jedan.

 

[Poznavalac stvari]

a Hitler i pored silnog bombardovanja nije uspeo da ostvari nadmoc u vazduhu dovoljnu za desant
vrlo cesto se istice da je bitku za Britaniju izgubio kad je resio da rusi gradove, a ne da nastavi da unstava RAF... bolestan covek, vise je zeleo da ljudi pate, nego da dobije rat

Није остварио заузимање Британије, делимично јер је преусмерио нападе на цивилне циљеве, а делимично што није искористио надмоћност индустрије.
Само немачка идустрија била је испред британске, а камоли са још додатном снагом индустрије у поробљеним земљама.

 

[Poznavalac stvari]

7. јула 1940. године на састанку у Берлину Врховни командант ратне морнарице велики адмирал Редер:
"Он (Редер) је уверен да је Британију могуће натерати да тражи примирије просто тако што би акцијама подморница биле прекинуте њене линије снабдевања, уз ваздушне напада не конвоје и жестоко бомбардовање њених центара...
Врховни командант ратне морнарице не може зато заговарати инвазију Британије, као што је то чинио у случају Норвешке..."

Могао је остварити надмоћ у ваздуху у наредних годину дана, заузети Гибралтар, Малту, Блиски исток...
Довољно је само се сетити да је Афрички корпус са увек испод 200к људи и нередовним снабдевањем две године држао Британце у шаху у Сахари, а камоли да је искрцао пристојне снаге.
Сем тога у малом и ограниченом Средоземном мору британска морнарица била би уништена, осим оног дела који би избегао кроз Суец.
Овако је напавши СССР прошао онако како је једино и могао проћи.

 

[Jebivet@r]

Nije odustao nego je potučen do nogu u severnoj Africi.

Da su se Nemci posvetili Severnoj Africi malo ranije, umesto sto su je prepustili Italijanima, ne bi Britanci imali tu sta da traze. Ni kasnije nisu izdvojili nesto narocito vojske za tamosnje potrebe. Istocni front je bio prioritet. Zanimljivo bi bilo videti, kako bi rat isao, da je odustao ili bar odlozio napad na SSSR i resio da dokusuri Britance. Kako neko rece, padom Egipta bi mu bio otvoren put ka Iranu i velikim nafrnim nalazistima, a Sovjeti bi dobili jos jedan razlog za glavobolju.

 

[Пресретач]

Па десантни бродови су јефтини као и противподморничка пратња(разарачи), а у тако узаном мореузу као Ла Манш битна је само ваздухопловна пратња.
Крстарице и бојни бродови би у то мало мора били идеална мета за ма коју од страна, а практично не би имали утицаја на инвазију, нити би били адекватна пратња десантним бродовима.

Штаб ОКМ је проценио да за испуњавање захтева копнене војске ОКH да у првом таласу буде пребачено 100 000 војника са опремом и залихама ратног материјал на 300 км широком фрону од залива Ramsgatea до Lyme, било потребно прикупити 1722 шлепа, 1161 моторна чамца, 471 брода за вучу и 155 транспортних бродова, заштита армаде која би требало да снабдева тако широк фронт од напада британске флоте иваздухопловства превазилази могућности немачке ратне морнарице.

 

[Poznavalac stvari]

Штаб ОКМ је проценио да за испуњавање захтева копнене војске ОКH да у првом таласу буде пребачено 100 000 војника са опремом и залихама ратног материјал на 300 км широком фрону од залива Ramsgatea до Lyme, било потребно прикупити 1722 шлепа, 1161 моторна чамца, 471 брода за вучу и 155 транспортних бродова, заштита армаде која би требало да снабдева тако широк фронт од напада британске флоте иваздухопловства превазилази могућности немачке ратне морнарице.

Ни не мислим да је то требало да одраде 40. у лето.
Имали су сву индустријску премоћ да произведу и унапреде произвољан број авиона и сломе Британце од Суеца до Шкотске у наредних годину дана.
Имали су леп почетак рада на пољу фисије, преимућство у ракетној техници и прве употребљиве рачунаре у криптографији.
Британци су били инфериорни у свему наведеном, њихова једина нада је био Ла Манш који и није нека препрека, можда само довољна те године.

 

[Пресретач]

У књизи Успон и пад Трећег Рајха (The Rise and Fall of the Third Reich - William Lawrence Shirer) износи се податак да је приликом доношења Директиве 25 (Напад на Југославију) Хитлер донео своју најсудбоноснију одлуку, цитира се строго поверљив записник ОКW : "Почетак операције Барбароса потребо је одложити за четри недеље".

Аутор даље наводи да је одгађање напада на Русију да би нацистички војсковођа могао искалити свој лични бес на малој балканској земљи која се усудила да му пркоси, представља вероватно најкатастрофалнију појединачну одлуку у читавој Хитлеровој каријери. По аутору није претерано рећи да је, доносећи тог мартовског поподнева у канцаларији Рајха у Берлину, у тренутку неконтролисане провале беса, пропустио последњу златну прилику да добије рат и претвори Трећи Рајх, који је својом изузетном, иако варварском генијалношћу и створио, у највећу империју у немачкој историји, а сам постане господар Европе.
Фелдмаршал вон Браухич, врховни командант немачке копнене војске и генерал Халдер, надарени начелник Генералштаба, сећаће се тога са дубоком горчином али и са већим разумевањем последица него што су то показали у тренутку доношења одлуке - када дубоки снег и страшни руски мразеви зауставе њихове армије само три или четри недеље пре него што ће достићи оно што је, по њиховом мишљењу, било потребно за коначну победу. Касније ће много пута, а са њима и њихови генерали, проклињати ту непромишљену, погрешну одлуку таштог и од беса неурачунљивог човека као главни узрок свим катастрофама што су уследили.

Књига је заснована на заробљеним документима Трећег Рајха, доступним дневницима министра пропаганде Јозефа Гебелса, генерала Франц Халдера, као и италијански министар спољних послова грофаЋана, доказа и сведочења нa суђењу у Нирнбергу, извештајима британског министарства спољних послова и ауторског сећања шест година из Трећег Рајха репортажа за новине Унитед Прес Интернационал (UPI), и ЦБС Радија (CBS).

 

[kajzersoza]

sto se nije ubio ranije...

on se nije ubio...''ubio'' se za javnost, za masu, koja je htela pravdu.

 

[Mstislav]

A ovi drugi su strasno poznati po humanosti, Drezden, Hirosima, i Nagasaki, Vijetnam, Srbija itd, itd su pravi primjer toga, zar ne Crni Lepotane?

 

[opsceni općitelj]

ukoliko je tema vec bila ,nek se brise

po meni to su ; 1) napad na SSSR i 2) bezuspesan pokusaj osvajanja VB ( kamo srece da je porazio engleze)

sta vi mislite??

Mislim da nije baš sasvim jasno koga je Hitler smatrao istinskim protivnikom. Nekako mi nije logično što je istodobno zakuhao i sa istokom i sa zapadom. Negdje se Adolf gadno syebao u procjeni i koncepciji i udario na protivnike koji su sami po sebi uzajamni takmaci. Svojim idiotskim potezima uspio je protiv sebe ujediniti do tad (a i poslije) nespojive snage.
To se tako ne radi.

 

[Mrdaywalker]

ukoliko je tema vec bila ,nek se brise

po meni to su ; 1) napad na SSSR

sta vi mislite??

Na to sam i ja prvo pomislio cim sam pogledao temu. Operacija Barbarosa koliko god bila uspjesna na pocetku, na kraju se pokazala duplo vise neuspjesnom i pogubnom... al da Njemci nisu napali, Sovjeti oni bi u daljnjem toku rata napali njih.
Ne radi se samo o tome ko je koga prvi napao, vazno je i koga uzeti za partnera.
Njemci su odmah na pocetku zabrljali kad su silom pokusali da uspostave svoj poredak u Evropi okupacijom evropskih drzava, to je jedna od mana njemaca sto vise koriste silu nego pamet, po cemu su Anglosaksonci poznati.

 

[kajzersoza]

Na to sam i ja prvo pomislio cim sam pogledao temu. Operacija Barbarosa koliko god bila uspjesna na pocetku, na kraju se pokazala duplo vise neuspjesnom i pogubnom... al da Njemci nisu napali, Sovjeti oni bi u daljnjem toku rata napali njih.
Ne radi se samo o tome ko je koga prvi napao,vazno je i koga uzeti za partnera
Njemci su odmah na pocetku zabrljali kad su silom pokusali da uspostave svoj poredak u Evropi okupacijom evropskih drzava, to je jedna od mana njemaca sto vise koriste silu nego pamet, po cemu su Anglosaksonci poznati.

to se pitam duze vremena kad gledam history i takve teme...sta bi bilo da hitler nije napao staljina !? dal bi se nekako dogovorili oko podele poljske ,mozda malo cehoslovacke ,rumunije itd...ili bi se merkali preko granica SSSR, bez uplitanja?

da, i to je tacno ...potpisali su pakt o ne napadanju ,pa ipak hitler je hteo iznenaditi staljina ,opet se postavlja pitanje sta bi bilo ,kad bi bi bilo!???

ne znam dal si gledao ...ili ako je neko od kolega sa foruma gledao film sa rutger hauerom u gl.ulozi kada se prikazali vreme iz 60ih god 20 veka ,kao da su nemci pobedili u ratu i kako bi evropa izgledala pod nemcima ,film nije A kategorija ,ali je opusten i gledljiv...

to je greska svih osvajackih imperija ili carstava...a, anglosakasonci su ubedljivo daleko odmakli sa takvim primitivnim potezima ...vec su dovoljno omarazeni...

 

[ljuta_mamba]

Sto se tice napoada na Britaniju...to 1940-te sa tehnikom koju su tada Nemci imali...nije bilo moguce,prosto

Pritom...utrosilo bi se sila ljudstva i sila resursa za ostrvo,koje je potpuno bilo nevazno.........nikakvu funkciju britanija nije imala do 1944 i to sredine,odkada pocinje invazija na Francusku

Glavni zadatak je bio,pomlatiti SSSR......to je bio cilj i Cercilu...zato niko nije smetao Hitleru nista znacajnije,sve dok Staljin nije stigao do Varsave maltene a Nemci bili u teskoj defanzivi

Sto se tice Staljina..on je cekao napad na Englesku...i trljao ruke...to je javna tajna,on ni nije krio,da mu je cilj da sve te zemlje postanu komunisticke,a savrseno bi bilo da se dohvate Nemci i Englezi,te da se ekonomski i vojno razbucaju...tada bi na scenu nastupio on i doneo "mir" zaracenoj evropi

Sve bi to bilo dobro po druga brku,da Nemci i Englezi nisu to sto jesu.....ja cak,licno verujem,da je Francuska predata Hitleru sve sa ciljem da mu se uspostavi dalja sigurna baza za napad na SSSR,jer je suvise lako pala,nekako,meni licno,to deluje ko onaj penal sto je pucan sloveniji,a golman mahnuo glavom na koju ce stranu...stim ciljem su mu date i sve ostale zapadno-evropske zemlje...koje su vrlo lojalno radile za tu stvar...cak i tamanjenje jevreja i davanje elitnih dobrovoljaca,sve sem Jugoslavije da ne kazem Srba

U to vreme,Staljinova vojska nije bila na znacajnom nivou..ali od 1939-1940 oni drasticno krecu sa modernizacijom vojske...cak napadaju i Finsku,kako bi prosirili tampon zonu ka Nemcima a uzimaju i deo Poljske,sa tim istim ciljem.....Brka je bio ipak mnogo prefriganiji nego sto se misli danas ovde na forumu,toliko prefrigan,da je smenio i pobio sve vodje revolucije,koji su bili mnogo jaci autoritetom od njega i mnogo mnogo visprenbiji od Hitlera koji cak nije ni krio da mu je cilj da naseli Nemcima Ukrajinu i deo Rusije....Brka je to znao....ali je kupovao vreme,dok osposobi vojsku za ono sto ga ceka

Isto je pak radio i Hitler.....kupovao vreme,kako bi u zaledjini napravio dobru pripremu za napad na SSSr...Engleska je tada,do ulaska Amerike u rat,bila totalno nebitan faktor za velikoscenska zbivanja.....a zbivanja su predvidjena da budu na istoku

Cuveni mit.....da nije poslusao i poverovao Zorgeu,da ce 22.6 biti napadnut...meni licno,kad razmislim,a znajuci iz knjiga otprilike nivo Staljinovog uma...inace vrlo bistrog ali i vrlo bolesnog istovremeno,govori,da je on znao,tj,ne samo on,da ce napada biti......te ih ta vest nije iznenadila,a verujem da su Sovjeti,svoju strategiju gradili ne na sukobu na granici,vec po napoleonskom receptu....pustiti ih sto dublje unutra,ako je moguce bez velike borbe...tek kod Smolenska krece otpor.....do Moskve se stiglo,a onda krece zima te velika kontraofanziva

koju,kada sam procitao i razmotrio,te proucio malo karte toga vremena,kao neki,kobajagi oficir,shvatio sam da posle te kontraofanzive,sve su se redjale jedna za drugom sve do Berlina.....Nemacka inicijativa je bila smesna i kod Kurska i kod Staljingrada

Staljingrad je bila bitka na juznom frontu...gde su Nemci ubacili sve sto su imali...kada se krenulo sa kontraofanzivom,krenulo se na sva tri fronta...stim sto je severni i centralni front te grupe armija koje su tamo bile,bile toliko oslabljene da su ti frontovi bili cisto rasulo.....cak je i Manstajnova akcija spasavanja dela grupe armija Jug,morala biti prekinuta zbog kriticne situacije na severu....tolika je zapravo bila snaga crvene armije u poredjenju sa vermahtom tada

Zato.....istorija se tek polako otvara...toga vremena,tek sad saznajemo neke stvari

 

[Djika junior]

Najveća greška što je krenuo na Rusiju.

 

[Isus33]

Nedavno sam procitao roman ruskog pisca Anatolija Ribakova "Trideset peta i druge godine" koja govori o Staljinovom vremenu i o samom Staljinu, njegova razmisljanja kako o stanju u zemlji tako i Evropi, njegovo vidjenje svijeta. Neznam da li je to sve plod maste pisca ali on kaze kako je Staljin za mnogo vece neprijatelje smatrao Engleze i Francuze nego Nijemce, prizeljkivao je rat izmedju NJemacke i tih zemalja i bio spreman podijeliti interesne sfere sa Njemackom, poredio je sebe sa Hitlerom i nalazio mnogo slicnosti. Sa druge strane je osjecao opasnot od fasizma i predvidjao je moguci napad na SSSR.

 

[kajzersoza]

Nedavno sam procitao roman ruskog pisca Anatolija Ribakova "Trideset peta i druge godine" koja govori o Staljinovom vremenu i o samom Staljinu, njegova razmisljanja kako o stanju u zemlji tako i Evropi, njegovo vidjenje svijeta. Neznam da li je to sve plod maste pisca ali on kaze kako je Staljin za mnogo vece neprijatelje smatrao Engleze i Francuze nego Nijemce, prizeljkivao je rat izmedju NJemacke i tih zemalja i bio spreman podijeliti interesne sfere sa Njemackom, poredio je sebe sa Hitlerom i nalazio mnogo slicnosti. Sa druge strane je osjecao opasnot od fasizma i predvidjao je moguci napad na SSSR.

upravo to...rekoh vec , da sam stalno razmisljao sta bi bilo da su staljin i hitler recimo podelili rumuniju, poljsku ,cehoslovacku ,itd...msm cinjenica je da imaju slicnosti.
iako ce delovati cudno ,ali obojica su bili u znaku ovnovi i imali su karakterne osobine u ulozi ratovanja i kao vodje ...skoro da su isto mislili.
takodje su obojica imali strah od ''izdajnika''...imali su strah ko ce koga pricepiti ,1vi ...itd...

da su hitler i staljin bili pametniji ..bez onolikih zrtava i sa malo vise fleksibilnosti i da su se slozili oko nekih stvari ,mozda englezi i ameri ne bi imali previse prostora za bahatost u godinama koje su sledile

 

[krauterbox]

Nedavno sam procitao roman ruskog pisca Anatolija Ribakova "Trideset peta i druge godine" koja govori o Staljinovom vremenu i o samom Staljinu, njegova razmisljanja kako o stanju u zemlji tako i Evropi, njegovo vidjenje svijeta. Neznam da li je to sve plod maste pisca ali on kaze kako je Staljin za mnogo vece neprijatelje smatrao Engleze i Francuze nego Nijemce, prizeljkivao je rat izmedju NJemacke i tih zemalja i bio spreman podijeliti interesne sfere sa Njemackom, poredio je sebe sa Hitlerom i nalazio mnogo slicnosti. Sa druge strane je osjecao opasnot od fasizma i predvidjao je moguci napad na SSSR.

Ribakov je romanopisac - Trideset peta i druge godine je roman i tako je treba i posmatrati.

Npr. poznata izreka koja se pripisuje Staljinu "Postoji čovjek - postoji problem, ne postoji čovjek - ne postoji problem" je stavljena u Staljinova usta upravo od strane Ribakova i to u njegovoj čuvenoj knjizi Djeca Arbata